Ozbiljna kriza Koštuničine vlade

Potpredsednik srpske vlade Labus podneo je u sredu popodne 3. maja ostavku zbog toga što je Evropska komisija prekinula pregovore sa Srbijom o pridruživanju jer nije uhapšen haški begunac Ratko Mladić. U trenutku kada nastaje ovaj tekst (sreda, 3. maj po podne), nije jasno da li će i ostali ministri G17 plus slediti put svog potpredsednika, ali ostavka potpredsednika vlade dovodi u pitanje opstanak Koštuničine manjinske vlade.

HAŠKI PROLOG: Po rečima portparola haškog tužilaštva Antona Nikiforova, 30. april je bio rok koji je sama Vlada Srbije odredila za hapšenje generala Mladića. Od početka aprila u medijima se vrtela tvrdnja da je premijer Koštunica, uključivši se u telefonsku konferenciju Olija Rena i Karle del Ponte dao lične garancije, posle kojih je odlučeno da se prethodna runda pregovora o pridruživanju održi. Na Koštunicu ne liči da daje precizna obećanja, ne liči na njega ni da bude vezan rokom koji se sudara s nekim uslovima, uopšte ne voli kad mora da odgovori na ultimatum, no on nije govorio o detaljima tog razgovora, niti je šta potvrđivao, niti šta demantovao… Samo će potpredsednik srpske vlade Labus u nekoj kasnijoj prilici reći da je taj razgovor trajao dva sata. Prvog maja nije bilo znakova da neka hitna haška vest sledi tokom prvomajskih praznika. Najuticajniji mediji u Srbiji tog dana podsećaju na godišnjicu akcije hrvatske vojske Bljesak i izgon 30.000 Srba iz zapadne Slavonije, a uz to podsećanje nije bilo logično očekivati neku hitnu hašku vest.

List „Danas“ pred prvomajske praznike objavljuje vest da je šef srpske službe bezbednosti Rade Bulatović otputovao u Kinu, ali se kolebao da li da to protumači kao znak da oko 1. maja hapšenja generala Mladića neće biti – ili kao zavaravanje njegovih jataka.

ODLAGANJE: Oli Ren je je u pismu premijeru Koštunici i posle razgovora s ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem pred prvi maj još jednom opomenuo vlasti u Srbiji da će, biti prekinuti pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, zakazani za 11. maj, ukoliko Ratko Mladić ne bude uhapšen i izručen Hagu. Drašković će tada pomenuti da premijer treba da se obrati javnosti da bi dao potrebna objašnjenja. Ministar odbrane Stanković, koji je ranije najavljivao da će podneti ostavku ako vojne službe budu razlog za izostanak saradnje, relaksirano je na uranku u Karađorđevu rekao da će premijer Koštunica reći svoje, pa će posle toga i oni iz vojske reći šta imaju. Pre toga je konstatovao da je vojska svoje završila i da je sada na drugima da odrade posao. Posle imenovanja za ministra vojnog on je, inače, izvršio izvesne kadrovske smene u vojnoj bezbednosti. Jedna od skorijih izjava ministra odbrane Stankovića ukazivala je i na to da ideja o dobrovoljnoj predaji možda nije sasvim napušena. On je, naime, na jagodinskoj TV Palmi ponovio rečenicu zbog koje su ga tokom aprila napadali radikali, da on nikoga neće da poziva na predaju, ali da o tome procenu treba da donese svako za sebe, pošto je više hiljada ljudi dalo svoj život za državu, pa zašto ne bi i oficiri na zalasku karijere sebe založili u ime naroda i države.

Posle Renove najave prekida pregovora srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić izjavio je da se nada da pregovori neće biti suspendovani i da će Srbija ispuniti haške obaveze u predviđenom roku.

Šta je predviđeni rok? Ministar Bubalo se u jednom susretu s novinarima poigravao na tu temu da ne može govoriti da li je on povezan sa uskršnjim, prvomajskim ili nekim drugim praznicima.

Srpski ministar pravde Zoran Stojković izjavljuje da bi prekid ohrabrio snage koje se protive saradnji sa Hagom, da u Srbiji postoji politička volja da se saradnja okonča, te da će taj posao biti nastavljen i ako pregovori budu zaustavljeni, pošto ga srpska vlada ne povezuje ni sa kakvom pogodbom. Kao neko priželjkivanje novog odlaganja citirana je i izjava koordinatora Pakta za stabilnost Erharda Buseka, oslonjena na izjavu nekog neimenovanog balkanskog političara da Beograd razmatra da Mladića izruči 10. maja. Za takav mogući ishod odškrinuta su vrata onim delom Renove izjave u kom se kaže da će pregovori biti nastavljeni možda već onog dana kada se Mladić nađe u Hagu.

Parivodić je u tim okolnostima procenjivao i da pregovori mogu samo da budu suspendovani, a ne i prekinuti. Uz to je išla i medijska pretpostavka da bi u slučaju izglasavanja crnogorske nezavisnosti pregovori mogli biti zaleđeni na izvesno vreme zato što bi Evropska komisija morala da traži novi mandat za pregovore sa dve države. To je uostalom potvrdio i evropski predstavnik Ljoveras. Pominje se tu i tamo i to da bi eventualno izglasavanje crnogorske nezavisnosti 21. maja moglo više zakočiti tok pregovora nego što to može učiniti Ren zbog Haga. List „Politika“ piše pred prvi maj kako u Vladi očekuju da taj zastoj neće trajati duže od mesec dana, zato što službe jure Mladićeve jatake, a i zato što Vlada traži još jedan predah do crnogorskog referenduma. Evropska komisija je htela da pojača svoj autoritet – ako je obećanje dato, a nije ispunjeno, slede sankcije. Tako su 3. maja zaustavljeni pregovori. Jedna verodostojna teorija govori da Koštunica zapravo ne želi da neka bučna drama vezana za neko haško hapšenje padne u predvečerje crnogorskog referenduma.

Vlast u Srbiji je očito pred teškom crnogorskom kalkulacijom: dramatičnim događajima vezanim za Mladićevo hapšenje pred crnogorski referendum verovatno bi, po toj računici, ljutila pristalice zajedničke države u Crnoj Gori i socijaliste u Srbiji, i verovatno bi Srbija morala ponovo da sanira krizu manjinske vlade, a njegovim neizručenjem dala bi šlagvort crnogorskim indipendistima da u svojoj propagandi ističu da ne mogu čekati Srbiju koja ne ispunjava evropske obaveze. Izgleda da je računica da je čekanje bolje od drame bila pogrešna. I pre nepovoljne vesti iz Brisela bilo je jasno da Đukanovićevi indipendisti više propagandno dobijaju ako Mladićev slučaj ostaje nerešen. Crnogorski premijer Đukanović je to, već na najave suspenzije, počeo da koristi, mada je njegov ministar spoljnih poslova Vlahović pre toga izjavio kako Crna Gora ima jače razloge za nezavisnost od srpskog haškog hendikepa. Đukanović je pre ove vesti, uostalom, dva puta zaredom izjavljivao kako će posle Mladića slediti zahtev da Srbija isporuči i Karadžića, da je on srbijanskim vlastima preneo informacije o navodnim saznanjima stranih obaveštajnih službi da je Karadžić dolazio u Srbiju, itd. S druge strane, crnogorski predsednik Filip Vujanović u isto vreme govori o tome da će Srbija i Crna Gora do novembra potpisati ugovore o pridruživanju.

Nakon susreta sa direktorom Direkcije za zapadni Balkan Rajnhardom Pribeom i sa komesarom EU-a za proširenje Olijem Renom 2. maja, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je najpre preneo utisak da su pregovori na korak od otkazivanja i da „samo čudo može da nas spase“. On je, iz Brisela poručio da srpska vlada ne može da garantuje da će Ratko Mladić biti isporučen u roku od 24 sata, odnosno do odluke Olija Rena o sudbini pregovora 3. maja, posle njegovog razgovora s tužiteljkom Karlom del Ponte. Paralelno s vestima iz Brisela došla je i izjava Majkla Polta da bi Amerika mogla da uskrati obećanu pomoć.

NAJAVA: Posle susreta s Renom Labus u Briselu izjavljuje da neko u Srbiji za to treba da preuzme odgovornost, da je u pitanju kredibilitet Vlade, da će ta stvar u Srbiji imati političke reperkusije i da će on o tome razgovarati sa svojim političkim partnerima, kad se vrati u zemlju. Labus je početkom aprila tražio da se izvrše smene u službama bezbednosti, ako posao ne bude obavljen. Na sajtu Vlade Srbije je tog popodneva plasirana samo vest da su komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i predstavnici Hrvatske, Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine potpisali protokol o saradnji na osnivanju Regionalne škole za državnu upravu; da je cilj Regionalne škole stvaranje mehanizma za unapređjenje obuke i usavršavanje državne uprave; da je to još jedan dokaz o konkretnom napretku u ispunjenju Solunske agende o regionalnoj saradnji i evropskoj perspektivi zapadnog Balkana; da je to već treći korak u tom pravcu u proteklih mesec dana; da su pre toga početkom aprila u Bukureštu počeli pregovori o zoni slobodne trgovine na Balkanu u okviru sporazuma CEFTA, kao i da su počeli preliminarni razgovori o viznim olakšicama za Srbiju i Crnu Goru i za Makedoniju.

Pominje se i to da će Ren, kao bivši profesor političkih nauka, predavati u toj školi na dobrovoljnoj bazi, a da će Evropska komisija pomoći njeno funkcionisanje s milion evra u naredne dve godine.

Drugim rečima to može biti poruka potpredsedniku Vlade da uopšte nisu čuli šta je rekao o preuzimanju odgovornosti.

Koštunica je svojevremeno na pritisak javnosti promenio ministarku prosvete. Sada nije bilo znakova da on razmišlja o smeni, na primer, ministra policije Jočića ili šefa službe bezbednosti Bulatovića. Uostalom, prethodnih meseci, njegova vlada se hvalila uspesima policije u razotkrivanju privrednog kriminala.

Neke političke grupe, a još više novinari, počeli su da prognoziraju da će se pod pritiskom Evropljana vladajuća koalicija u Srbiji raspasti i da će SPO i G17 plus otkazati poslušnost vladi. I pored toga što je pala reč „preuzimanje odgovornosti“, nije izgledalo verovatno da će oni sada demisionirati i evropsku temu, koju je srpska vlada smatrala svojim uspehom, a G17 plus svojim magistarskim radom, prepustiti uvređenoj konkurenciji koja na to polaže autorsko pravo. Vuk Drašković u Solunu izjavljuje da Evropu ne može zadovoljiti ništa osim predaje optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu i da je srpska pozicija moralno ranjiva zbog toga što je ona talac nekolicine ljudi.

RADITI, RADITI: Moguć odgovor na pitanje šta bi se dalje moglo dešavati mogao je da se nađe u jednoj Lajićevoj izjavi datoj Tanjugu koja je govorila da Srbija mora da udvostruči napore da se najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić nađe u Sheveningenu, kakva god bila odluka komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena i dodao da u svakom slučaju ostaje da se veruje da će naredne akcije i aktivnosti svih državnih struktura, ipak, dati rezultat, jer bi u protivnom odugovlačenje potpisivanja pregovora s Evropskoj unijom usporilo put zemlje ka evropskim i evroatlantskim integracijama. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić, posle eskalacije onog spora u Novom Pazaru bio je ljut, ali je zbog državnog interesa ostao na mestu ministra za saradnju s Hagom, a podneo je ostavku na mesto šefa koordinacionog tima za Preševo, Bujanovac i Medveđu, ali i tu je, na Koštuničin zahtev ostao do daljega.

Poslednja sadržajna vest koja je govorila o tome da vlast u Srbiji nešto radi na slučaju Mladić, došla je 20. aprila i odnosila se na hapšenje penzionisanog pukovnika Stanka Ristića i njegovog sina Predraga zbog krivičnog dela pomaganja izvršiocu krivičnog dela. Radikali se tome protive ukazujući na to da je Ristić invalid. Pre toga otvorena je istraga protiv još nekoliko oficira, uključujući i Jova Đoga, koji se žalio skupštinskom odboru za bezbednost.

Kako saopštava Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom, razotkrivena je mreža od 130 ljudi koji su generalu Mladiću u raznim fazama pomagali u skrivanju i oni se uglavnom nalaze u Republici Srpskoj. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Nikola Radovanović je, međutim, na to izjavio da su lica koja su u vezi sa mrežom podrške Mladiću ili Karadžiću prošle godine, posle istrage u Vojsci Republike Srpske, otpuštena iz tamošnjih oružanih snaga. Bilo kako bilo, u slučaju Mladić srpska vlada je prešla nekoliko psiholoških barijera – njeni ministri već šest meseci pominju i reč hapšenje, bez obzira na to što SPS preti da bi u tom slučaju mogao da uskrati podršku manjinskoj vladi. S druge strane, pokrenuta je istraga nad oficirima, koja makar da se vodi i protiv bivših, ili „bosanskih“ oficira, pa i okrivljavanje nekih od njih za pomaganje učiniocu krivičnog dela, mora predstavljati kušanje kulta solidarnosti ratnih drugova, što je sigurno faktor koji više može uznemiriti vojne krugove, nego hapšenje generala begunca.

Posle Labusove najave iz Brisela čekalo se još 24 sata da prođe i susret Olija Rena i Karle del Ponte, koja je pre susreta najavila da se nada da će Beograd biti kažnjen ako ne stigne vest o Mladićevom hapšenju. Nije stigla. Onda se čekalo da Evropska komisija donese zvaničnu odluku i prihvati predlog koji je podneo Ren. U jednoj izjavi posle toga Ren iznosi ocenu da izgleda da je ključni razlog što vlada u Beogradu nije do sada uhapsila Mladića u tome što ona nema punu kontrolu nad službom bezbednosti i posebno nad vojnom obaveštajnom službom. Karla del Ponte je zamerila da se istraga o Mladiću ne vodi profesionalno jer Mladić dobija informacije o poteri.

Zatim se čekalo Koštuničino obraćanje javnosti koje su najavili i zapravo možda iznudili ministri Saveta ministara državne zajednice Drašković i Stanković. To je prvo direktno obraćanje premijera javnosti posle dužeg vremena. Stvar je izdaleka izgledala delikatno dok se na nju čekalo. Ako je premijer dao obećanje koje nije ispunjeno, to potkopava njegov međunarodni kredibilitet i neko zbog toga treba da bude žrtvovan, a crtano je nešto oko službi bezbednosti.

NEMA GA: Moglo se pretpostaviti da će Koštunica, sačekavši zvaničnu vest iz Brisela, reći manje-više ono što je vaš hroničar i očekivao – ono što su pre toga govorili njegovi ministri Stojković i Ilić – da u Srbiji postoji politička volja da se saradnja sa Hagom okonča; da će taj posao biti nastavljen i pored zaustavljanja pregovora, pošto srpska vlada ispunjenje svojih međunarodnih obaveza ne povezuje ni sa kakvom pogodbom; da ne može da se kaže ko bi bio odgovoran zbog toga što general Ratko Mladić nije u Hagu, kada su svi ljudi radili svoj posao, a nisu uspeli da ga nađu (Stojković); da su privedeni svi Mladićevi jataci i telohranitelji, koji su saslušani i dali informacije, da su locirana skloništa gde je boravio, ali da njega nema, te da Labus treba da ponudi dokaze da je neko ometao istragu (Ilić).

Koštunica se u sredu po podne javnosti obratio pisanim saopštenjem u kome kaže da je pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji predstavljalo i predstavlja jedan od najviših prioriteta Vlade Srbije, da je ona u protekle dve godine uspela da obavi veliki deo posla, ali da je suočena sa najtežim problemom saradnje sa Haškim tribunalom. Tvrdnjom je da je Vlada činila „apsolutno sve što je u njenoj moći da Ratko Mladić konačno ode u Hag“, Koštunica je praktično odbacio zahteve za utvrđivanjem odgovornosti u nekoj od službi.

Koštunica tvrdi da je celokupna mreža pomagača otkrivena, da je za neke od njenih pripadnika sud odredio višemesečni pritvor i da se Ratko Mladić sada skriva potpuno sam. Podsetio je da Ratko Mladić skrivanjem, nanosi tešku štetu našim državnim i nacionalnim interesima i evropskim integracijama do kojih vlada visoko drži.

Poručio je Ratku Mladiću da sledi primer ostalih oficira i ode u Hag, pošto se nikada u našoj istoriji nije desilo da zbog jednog oficira ispaštaju cela država i narod. Koštunica je neke oficire, na primer generala Lazarevića, primio prilikom njihove odluke da dobrovoljno odu u Hag, a ovo je čini se prvo lično javno obraćanje neklom od haških optuženika.

Uz žaljenje što su pregovori ipak odloženi, premijer Koštunica je samo konstatovao da pošto je takva odluka već doneta, na Vladi je (on kaže „na nama je“) da i u ovim nepovoljnim okolnostima pronađe rešenje i zadatak koji nam predstoji da završi. Rok nije pominjao.

Neposredno posle Koštuničine izjave potpredsednik srpske vlade Labus, glavni pregovarač sa Evropljanima, podneo je ostavku. Evropljani su tako jakim pritiskom na Koštunicu doveli do krize Vlade u Beogradu. Ako ta kriza dovede do novih izbora, pitanje je ko će u izbornoj kampanji hitno izručivati Mladića, što je bio njihov prvi motiv.

Ako Labus ostane pri ostavci, a u parlamentu se napravi neka nova kombinacija, promena pregovarača mogla bi takođe da uz Hag i crnogorski referendum dodatno uspori evropske pregovore.

Labusova ostavka, ako nije demonstrativna, može da vodi u izbore ili u rekonstrukciju Vlade. To će biti prilika za Demokratsku stranku da pojača pritisak na Vladu da ne usporava evropske integracije. Demokrate mogu imati legitiman motiv za to da promovišu evropske integracije koje oni osećaju kao svoju temu, čija je realizacija sticajem prilika pripala drugima, a umanjivanje i dosadašnjeg vladinog uspeha u tom poslu, u ovakvom kritičnom momentu prirodno je za opoziciju. Nije logično da demokrate sada podrže Vladu koju napušta glavni evropski pregovarač.

Oni su u deset tačaka ponudili saradnju, a na tu ponudu DSS je hladno reagovao, a G17 plus je pokušavao da pregovara. Njihovu inicijativu za zakazivanje izbora, međutim, kvarila je unekoliko jedna zapadna inicijativa, plasirana u nekim ovdašnjim medijima, koja je glasila: raspišite izbore pre rešenja statusa Kosova jer ih posle toga ne možete dobiti. U srpskom javnom mnjenju to odzvanja kao danajski savet – pobedite na izborima da vam lakše uzmemo Kosovo.

Teško je prognozirati jer mnogo kombinacija je na stolu: da Mladić ipak „ispliva“, pa da se duhovi smire, da Labus kao Ljajić nastavi da obavlja dužnost do usvajanja ostavke, da Labus ode a da Dinkić ostane i da G17 plus ne uskrati podršku Koštuničinoj vladi što je za sada najverovatnije, jer tako je i najavljeno prilikom sopštavanja Labusove ostavke; da se ipak uđe u neku rekonstrukciju Vlade, ili da se ide na izbore na kojima bi po sadašnjim sondažama javnog mnjenja gol šansu mogli imati radikali.