Osveta Univerzitetu je dokaz Vučićevog pada

Sa Tanasijem Marinkovićem, profesorom ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu razgovaramo samo dan i po nakon zatvaranja biračkih mesta u Zaječaru i Kosjeriću, u danu kada je Beograd u kolapsu zbog dve blokade, one u “ćacilendu” i blokade koju su profesori i studenti postavili ispred zgrade Vlade Srbije. Takođe, to je dan u kom su premijer Đuro Macut i rektor Univerziteta u Beogradu postigli dogovor o organizovanju prijemnih ispita. Marinković je i član Republičke izborne komisije, član Anketne komisije za utvrđivanje uzroka pada nadstrešnice u Novom Sadu i profesor koji od početka podržava studente u blokadi. Sa njim razgovaramo u svim ovim kapacitetima.

“VREME”: Sad kad imamo prve rezultate izbora u Kosjeriću i Zaječaru, kako da ih tumačimo? S jedne strane, izgleda da nema pobede opozicije ni u jednom od ova dva mesta. S druge, pobeda SNS–a je tanja nego ikad, uz drastične neregularnosti.

TANASIJE MARINKOVIĆ: U pravu ste, reč je o prvim rezultatima. S obzirom na ono o čemu su nas izvestili posmatračka misija Crta i predstavnici opozicionih izbornih lista koje su bile kandidovane na izborima u Kosjeriću i Zaječaru, bilo je ozbiljnih nepravilnosti u izbornoj kampanji i sprovođenju glasanja, te se može očekivati podnošenje pravnih sredstava zbog tih nepravilnosti. U tom smislu, sačekao bih da se prvo donese ukupan izveštaj i da on postane konačan, što znači da se okončaju svi upravni i sudski postupci povodom izbornih sporova, pa da onda izvodimo zaključke.

Istovremeno, moram odmah da kažem da, nažalost, nemam mnogo vere u samostalnost i nezavisnost lokalnih izbornih komisija u ova dva mesta. Bio sam svedok da tih, zakonom propisanih kvaliteta, nije bilo ni među pojedinim članovima Republičke izborne komisije 2023. i 2024. godine. Treba podsetiti da članovi lokalnih izbornih komisija nisu nužno pravnici. Dakle, nemaju uvek stručna znanja, a šta se može očekivati od kolega pravnika – sudija u višim sudovima koji su nadležni da odlučuju po žalbama protiv odluka lokalnih izbornih komisija, teško je predvideti. Ipak, sva ova upozorenja ne treba da nas obeshrabre u našoj pravnoj borbi.

Dopustite mi malu digresiju u tom pogledu. Već gotovo godinu i po dana čekamo odluke Ustavnog suda povodom zahteva za poništavanje parlamentarnih, pokrajinskih i beogradskih izbora održanih 2023. godine. Sâma ta činjenica baca senku na legitimitet skupštinskih većina proisteklih iz tih izbora, jer su njihovi mandati sve vreme predmet sudskog spora. Ta činjenica baca senku i na legitimitet Ustavnog suda, jer je on od 2012. godine jasno demonstrirao da u politički osetljivim predmetima nema ni trunku nezavisnosti. Međutim, njegovo sramno ćutanje, nedopustivo dugo, gromoglasno govori o pobedi argumenata i dokaza iznetih u datim zahtevima.

U kakvoj je to vezi sa ovim izborima?

foto: marija janković

Sve to ima veze i s tekućim izborima koji nisu okončani dok se ne donesu ukupni izveštaji i oni ne postanu konačni. Od argumenata i dokaza koji budu bili izneti u pravnim sredstvima zavisiće naša ocena o legitimnosti izbora, a izborni rezultat, podsećam, nije samo ono što se desi na izborni dan, već i to i kakva je medijska i terenska izborna kampanja i da li ima neposrednih pritisaka na birače, a povrh svega kakav nam je jedinstveni birački spisak.

Ali evo već sada jednog indikatora moguće izborne krađe na sâm dan izbora. Analiza zapisnika o radu biračkih odbora u Kosjeriću i Zaječaru koju su uradili studenti Pravnog fakulteta pokazuje da je došlo do naglog rasta glasanja van biračkog mesta, tj. kod kuće i u Kosjeriću i u Zaječaru. U Kosjeriću, na ovogodišnjim izborima van biračkog mesta glasale su 324 osobe, dok je tako 2023. glasalo 269, a 2022. 274 lica. U Zaječaru je na ovogodišnjim izborima van biračkog mesta glasalo 1180 osoba, dok je tako 2023. glasalo 795, a 2022. 751 lice. Ovako naglo povećanje glasanja kod kuće 2025. u odnosu na relativno stabilne brojeve takvih slučajeva 2022. i 2023. godine ukazuje da postoje osnovi sumnje da je na ovim lokalnim izborima počinjeno krivično delo falsifikovanja rezultata glasanja. Naime, na beogradskim izborima 2023. konstatovali smo da su u uslovima povećanog glasanja van biračkog mesta tako svoje biračko pravo ostvarivale čitave (mnogočlane) porodice, mladi ljudi i lica sa vrlo sličnim, ako ne i identičnim potpisom. Drugim rečima, veliko je pitanje da li su ti ljudi uopšte glasali.

Osim brojeva, i atmosfera nešto govori. Ova dva mesta su u nedelju bila okupirana, videli smo čak i policiju sa dugim cevima, žandarmeriju, interventnu… Pre toga sve one “akcije” SNS–a sa asfaltiranjem, poklanjanjem bele tehnike, jagnjadi i slično. E sad, ništa od toga nije normalno, a sve smo to očekivali. Kojim dodatnim sredstvima se sada može protiv toga, uz, naravno, podnošenje prigovora?

Treba svakako upotrebiti sva raspoloživa pravna sredstva. Ona potvrđuju ispravnost naše borbe, da borba protiv Vučića nije nikakva revolucija, pa ni obojena revolucija, već borba za ustavnost, kao što je recimo bila borba za oslobođenje severnoameričkih kolonija od Britanskog carstva krajem XVIII veka. Ona su i vrlo važan argument pred partnerima u Evropskoj uniji, koji jako dobro razumeju vrednosti vladavine prava i vladavine naroda iako se, nažalost, u svojoj politici rukovode i nama suprotstavljenim interesima. Ne samo moralna pobeda u ovim mestima, već po svemu sudeći i ukradena pobeda, svedoči o tome da je potrebna maksimalna mobilizacija svih građanskih i političkih resursa da bi se došlo do tačke u kojem Vučićev režim ne vara na izborima samo medijskim manipulacijama i drugim oblicima pritisaka na birače pre glasanja, već na samom glasanju.

Ta patologija se lakše dokazuje, a borba protiv nje je u izvesnom smislu jednostavnija. Konačno, nije dovoljno samo da dođe do maksimalne mobilizacije svih zdravih delova društva. Potreban je i njihov jedinstven, referendumski nastup u rušenju otuđene vlasti.

Da li pridajemo previše značaja tome što je obraćanje predsednika Vučića u nedelju uveče drastično kasnilo i što SNS nije spektakularno (i prvi) proglasio pobedu?

Ne bih mogao spekulisati o razlozima kašnjenja njegovog obraćanja, ali verujem da je i njemu, koji inače nema moralnih skrupula, sve teže da glumi normalnost, u kategorijama sopstvenog iskrivljenog vrednosnog sistema.

Zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i dalje stoji. Da li je, nakon Kosjerića i Zaječara, taj zahtev dobio još više na snazi ili ne?

Iz svega što sam naveo, na osnovu svih sumnji o ispravnosti izbornog postupka u ovim mestima, proizlazi da je Vučićev režim u potpunosti delegitimizovan. Kilometri asfalta, tone bele tehnike i isto toliko jagnjadi nisu bili dovoljni da se očuva privid demokratičnosti, izražen makar u natpolovičnom broju osvojenih glasačkih listića. Vučiću je tu zapravo važno da sačuva pred svojim pristalicama, pogotovo lojalistima, sliku nepoljuljane vlasti u uslovima u kojima nijedna institucija ne funkcioniše kako bi trebalo. Zato je zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima opravdaniji više nego ikada.

Takođe, sad kad smo videli šta se događalo u ove dve lokalne samouprave, da li je izvodljiva istovremena borba za izbore i izborne uslove?

Borba za izborne uslove je istovremeno i borba za dobijanje izbora. Ona se vodi u Srbiji, ali i unutar međunarodnih organizacija kojih je naša zemlja članica ili u koje želi da se učlani. Mislim ovde pre svega na Evropski parlament, koji je pokazao možda najviše razumevanja za borbu našeg naroda za vladavinu prava i demokratiju u Srbiji.

To nas vraća na debatu o izbornim uslovima i činjenicu da je veliki deo javnosti od npr. decembra, kad smo uglavnom govorili “nikako izbori”, sada došao do toga da ipak podržava ideju izbora. Naravno, razlog je taj što se društvena klima promenila. Kroz koje smo sve promene prošli od novembra 2024. do juna 2025?

Da, društvena klima se uveliko promenila. Zahvaljujući studentskoj pobuni, građani su se oslobodili. Studenti su im povratili veru u zajednički život i budućnost, da bi naše društvo moglo da se gradi na ispravnim vrednostima. Takođe, postalo je jasnije, iz svega što se desilo nakon urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, da su duboki procesi deregulacije i potiskivanja opšteg interesa u korist partijskog doveli do toga da je država u svim aspektima oslabila, uključujući onaj represivni čijoj zloupotrebi je režim naročito sklon. Nema građevinskih inspektora, prosvetnoj inspekciji je bilo potrebno vreme da se aktivira u borbi protiv pobunjenih prosvetnih radnika, režim angažuje batinaše za obračun sa neistomišljenicima jer očigledno redovni organi reda i mira nisu spremni da se pretvore u partijsku vojsku. Na nedopustive neprimerene pritiske najviših političkih funkcionera na samostalnost i stručnost tužilaštva, sudije i tužioci ustaju da se bune imenom i prezimenom. Vučićev režim ide u jednu, autoritarnu krajnost, ali društvo i struka na to ne pristaju, suprotstavljaju se tome i zahtevaju više istinske slobode i pravde.

Na poslednjoj konferenciji, Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice bavila se načinima na koje je lično Aleksandar Vučić uzurpirao institucije u Srbiji. To je pojava koja je vidljiva golim okom, ali Komisija sada nudi egzaktne dokaze. Zašto je važno da imamo dokaze za to?

Komisija nudi egzaktne dokaze, stručno uobličene o odgovornosti Aleksandra Vučića za urušavanje vladavine prava i vladavine naroda u Srbiji, u kontekstu okolnosti pod kojima je došlo do urušavanja nadstrešnice. Apsolutno je neophodno ići tim putem da bi se dokazalo pravno relevantnim standardima da je on taj koji sprovodi državni udar, nasuprot njegovim tvrdnjama da svi drugi ruše državu a da je jedino on i njegovi lojalisti brane.

Kako se, onda, u te činjenice uklapa parola “Nisi nadležan” i stav dela javnosti (pa i opozicije) da ne žele ni da slušaju ni da znaju šta Vučić ima da kaže? Pošto jeste istina da je odavno iskoračio iz svojih nadležnosti, ali opet, bar nama koji i dalje slušamo šta priča, njegove izjave i ponašanje služe kao sredstvo predviđanja, ne samo za njegove naredne poteze, nego za čitave političke i društvene procese.

Mislim da je pogrešno ignorisati ga, praviti se da je već pao i da je izgubio svaku pamet. Kod njega se prepliću racionalno i iracionalno. I jedno i drugo je jako, i zato se svi odgovorni delovi društva, a pogotovo političke stranke, moraju ujediniti i organizovati da bi se on smenio s vlasti na zakonit i demokratski način. Taj pristup nije u suprotnosti s parolom “Nisi nadležan”. Ponosan sam na srpske studente koji su imali dovoljno znanja ili, bolje reći, osećaja iz prava i psihologije da shvate koliko njega, malignog narcisa, taj stav pogađa mnogo više od bilo kakvih politikoloških ocena o prirodi njegove sve više autoritarne vlasti.

I konačno, imamo na stolu i sudbinu univerziteta, pre svega Univerziteta u Beogradu. Direktno je povezana sa sudbinom blokada. Vaš fakultet ima malo drugačiji model od onih koji su počeli sa onlajn nastavom. Dakle, imate proširene konsultacije uživo. Kako vam izgleda to rešenje (uz osvrt na to da je prvog dana došlo do fizičkog napada na profesorku Mariju Karanikić Mirić i radnika obezbeđenja)?

U svojoj sve više autoritarnoj vlasti Vučić je konačno direktno udario na Univerzitet. Bilo je i prethodnih, indirektnih pokušaja obračuna s profesorima i studentima, tom socio-profesionalnom grupom koja mu se najviše suprotstavlja. Ona se pokazala najistrajnijom u borbi da se urušavanje nadstrešnice ne zaboravi i da se pred lice pravde izvedu svi odgovorni. Istovremeno, to šestomesečno akademsko prkošenje Vučićevom režimu i njegova ekonomska reakcija – pokušaj izgladnjivanja univerzitetskih nastavnika i saradnika – svedoče o tome koliko je snažna ta njegova poluga, ta moć da odlučuje ko će imati primanja i kolika će ona biti. Taj režim se održava na strahu – zapošljavanjem ljudi u javnim službama na privremenim i povremenim poslovima. Višestruko neustavnom uredbom Vlade univerzitetski nastavnici i saradnici su praktično dovedeni u tu situaciju da budu na vetrometini, zabrinuti za svoj ekonomski, socijalni i profesionalni opstanak.

Pojedini fakulteti Univerziteta u Beogradu, uključujući Pravni fakultet, potražili su odgovor u kompromisnom obliku “moodle” nastave koja se sastoji u isticanju nastavnog materijala na fakultetskom sajtu uz određeni broj časova konsultacija. Ja se nisam složio s tim kompromisnim modelom nastave. Pozvao sam kolege da stupimo u štrajk, baš zato što apsolutno razumem ekonomske, socijalne i profesionalne razloge za nezadovoljstvo, ali sam isto tako svestan i toga da se Vučićev režim hrani na strahu koji izaziva u građanima. Napad na članove Fakulteta na njihovom radnom i obrazovnom mestu ne bih dovodio u direktnu vezu s ovom fakultetskom odlukom. Ta i fizička i verbalna agresija je posledica govora političke mržnje Aleksandra Vučića i njegovih poslušnika kojoj smo svi izloženi. Da li je napadač bio i neposrednije instruiran od režima, istraga će, nadam se, utvrditi.

Odmazda vlasti prema univerzitetu je u toku. Da li je ona bila izvesna još od trenutka kada su nastavno–naučna veća podržala blokade i da li je sada moguće sprečiti je?

Nismo mogli da predvidimo razmere te odmazde. Nismo mogli da znamo da će studentske blokade pokrenuti tolike pozitivne emocije i da će u toj meri uzdrmati Vučićev režim. Stepen njegove odmazde prema univerzitetu je direktno srazmeran padu njegovog političkog rejtinga. Toj odmazdi je apsolutno moguće odupreti se daljom zajedničkom borbom nastavnika, saradnika i studenata. Međutim, da bi ta borba bila uspešna, u nju se moraju uključiti i drugi segmenti društva odlučnije i organizovanije.