Opsada Beograda

„Otvaranje slučaja Đilas“ najavio je predsednik Skupštine Srbije lično. Teško bi inače bilo pomisliti da bi se Nebojša Stefanović, čak i kao šef beogradskih naprednjaka, bez Vučićevog befela usudio na protestnu šetnju do Starog dvora, tj. gradske skupštine, ne bi li saopštio da će SNS raspravljati o vlasti u Beogradu. Teško da bi Vučićev trbuhozborac smeo da na svoju ruku daje izjave poput one: „Mi želimo i dalje da saznamo kako se upravlja ovim gradom i da istražimo sve slučajeve korupcije u Beogradu.“

Tako je izjava vicepremijera Aleksandra Vučića, sutradan, kako je „bespredmetno“ dalje razgovarati o promeni vlasti u Beogradu jer demokrate i penzioneri imaju većinu, uglavnom pročitana kao još jedna u nizu zajedljivih poruka Milanu Krkobabiću, novom direktoru PTT-a, da ako on kaže da naprednjaci nemaju većinu u gradskom parlamentu, onda Vučić tu nema šta da doda, jer je Krkobabić „sigurno dobro obavešten čovek“.

Zajedljivost Vučićeva može imati dva razloga. Prvo, ko ozbiljan veruje da je PUPS ključna poluga za rušenje Đilasa? Šef trenutno najjače stranke u Srbiji, Aleksandar Vučić kao neko ko pretenduje na ozbiljnost bar zbog onoliko bezbednosnih i dr. funkcija koje obavlja – sigurno ne. Drugo, ima neki đavo i u rečima jednog đilasovca, kako nije lako Vučiću uveče da zaspi kada zna da mu je sve te funkcije zaradio, i postavio ga na mesto jednog od dvojice najznačajnijih ljudi u Vladi Srbije, Tomislav Nikolić svojom pobedom na izborima, a da je on jedinu trku koju je vodio – izgubio: „Đilas ga je potukao sa 12 odsto.“ Pa mu je možda ton svaki put kad se seti Đilasa podignut za oktavu više nego što bi trebalo da bude? Valjda je i zato imao potrebu da na izbornoj skupštini SNS-a obeća kako će naprednjaci jednog dana imati i svog gradonačelnika Beograda.

Tako, Vučić je prelomio, iako nigde nije rekao da će promeniti vlast u gradu, a neubedljiv je i kad kaže da neće. U stvari, obaraće Đilasa koliko mu bude potrebno. Možda ne uskoro u parlamentu, ali aferama – sigurno. Jedan beogradski naprednjak koji je pristao da govori za „Vreme“, reče to ovako: „Treba neko konačno da otvori ‘slučaj Đilas’. Da uradi sve ono što je planirao tim Borisa Tadića u borbi protiv tajkunizacije stranke, da je sad već bivši predsednik DS-a imao hrabrosti za megdan. Mi se ovde borimo protiv tajkunizacije države, što je teže.“ Hoće li borac protiv korupcije i kriminala Aleksandar Vučić imati više sreće od Borisa Tadića u obaranju Đilasa ili će i on pristati na nagodbu? Nećemo još dugo biti u neizvesnosti. Otkako je biznismen Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga“, transparentno odlučio da se povuče iz netransparentnog vlasništva u dnevnom listu „Press“ kao najveći pojedinačni vlasnik tog lista, neki tabloidi dobili su vetar u jedra u raskrinkavanju „medijske mafije“ čije su perjanice, otkriva nam Kurir, Miroslav Mišković i Dragan Đilas. Tako, sve će biti javljeno na vreme.

Počela su i medijska pretresanja uvek aktuelnih slučajeva u kojima postoji „osnovana sumnja na korupciju“. Gradska opozicija spremna da preuzme vlast u gradu (DSS i SNS), ponovo u medijima pokreće stara pitanja i nerešene slučajeve. Ukratko, Most na Adi, Bus Plus, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, famozni beogradski metro… te „pljačke kroz javne nabavke u javnim preduzećima“, kako stoji u jednom od saopštenja SNS-a, neke su od afera „koje su obeležile prethodne godine u Beogradu“.

ŠTA DAČIĆ ZNA O KORUPCIJI?: I nije tu ništa novo, reći će za „Vreme“ Đorđe Vuković, programski direktor Cesida i politički analitičar. Nije baš siguran Vuković da razume zašto bi stranke na takav način komunicirale kada postoje državne institucije, na koje upravo stranke na republičkoj vlasti sada imaju mogućnost da utiču? „Ne znam šta je od tih priča o korupciji, konkretno u gradu, tačno a šta nije, jer se one u većem i manjem intenzitetu pojavljuju već nekoliko godina. Te afere se izbacuju na dnevnom nivou. Sadašnja vlada je na samom svom početku, u prvih sto dana izbacila nekih petnaestak afera. Samo jedna drugu prekrivaju. Na kraju ne znate ni šta je bilo od tih afera, ni da li je nešto procesuirano, da li se vidi kraj bilo kojoj od njih? Postoje mehanizmi kako se nešto može dovesti do kraja. Ne vidim da to treba da bude predmet političkih dogovora. Ako imaju većinu u gradu nek prave novu vlast, ako nemaju onda imaju institucije sistema ukoliko ozbiljno sumnjaju na korupciju. U svemu tome koalicioni partneri naprednjaka koji sada hoće da prave novu vlast na gradskom nivou, čine tu vladajuću većinu u Beogradu, i činili su je prethodne četiri godine. Sa njima se te stvari mogu mnogo lakše istražiti“, kaže Vuković.

On se pita i zašto bi SPS čuvao vladajuću većinu u gradu, ako na republičkom nivou čini vladajuću većinu s drugom koalicijom, i želi da ispita sve te afere? Kao što je DSS znao sve šta je bilo u gradskoj vladi do pre četiri godine jer su bili na vlasti u Beogradu od 2000. do 2008, tako isto, kaže Vuković, i SPS zna šta se događalo poslednje četiri godine u Beogradu: „Dakle, ako je bilo korupcije u gradskoj vlasti onda to zna SPS. Pa zar da u vladajućoj koaliciji jedna stranka makne pare a drugi ostali kratkih rukava? To ne biva. Većina tih medijskih priča i afera se ne dokaže nikad. Ako im neko traži ma kakav dokaz, bilo šta, oni se obruše na njega: Ti si s njima u kolu, ti si se nakrao para…“

MATEMATIKA: Ni sagovornici „Vremena“ ne misle da je kod PUPS-a ključ za „otvaranje Đilasa“ u gradskom parlamentu. Valja podsetiti da Skupštinu Beograda čini 110 odbornika i to 50 sa liste „Dragan Đilas – izbor za bolji Beograd“, 37 „Pokrenimo Srbiju“, 13 koalicije SPS-PUPS-JS, 9 iz DSS-a i jedan „odbegli“ DSS-ovac, zasad „samostalac“ u parlamentu. Na Đilasovoj listi je 45 demokrata i 5 SDPS-ovaca Rasima Ljajića, a od 13 odbornika koalicije socijalista, penzionera i Palminih, socijalista je 7, penzionera 4 i dva odbornika JS-a. Prošle nedelje je odborničku grupu DSS-a napustio Goran Mandić. Podneo je ostavku na sve stranačke funkcije i odsad će, kaže, nastupati kao samostalni odbornik. Andreja Mladenović, šef poslaničke grupe DSS-ovaca, brže-bolje je demantovao da će još neko od preostalih devet da krene za Mandićem. Ali počela su gradska govorkanja o pravljenju nove odborničke grupe „Građanske alternative“ koju bi činili deo odbornika DSS-a i još neki iz drugih odborničkih grupa. Pritekli bi, priča se, u pomoć Draganu Đilasu, bude li mu potrebno, ako neko od postojećih Đilasovih saveznika – izda. Đilas se, dakle, neće predati bez borbe.

Penzioneri s kojima su demokrate pred konstituisanje novog saziva Skupštine grada u junu potpisali koalicioni sporazum, dosad su bili vrlo isključivi kad je o gradskoj vlasti s naprednjacima bilo reči. Nisu hteli da čuju da ostave Đilasa. Ipak, ovih dana su malo omekšali. Profir Rančić, odbornik PUPS-a izjavio je da će penzioneri sesti sa naprednjacima i videti šta oni nude vezano za vlast u Beogradu.

E sad, ako PUPS ne bude želeo da napusti demokrate, odbegli Mandić pravi problem novoj koaliciji o kojoj se spekulisalo mesecima unazad jer SNS, SPS-JS i DSS više ne bi imali ni tanku, ali ipak većinu od 56 odbornika. Nego samo 55, što je nedovoljno za preuzimanje vlasti. Onda bi Vučić morao da porazgovara s Ljajićem i objasni mu da onaj njegov stav od letos da će izaći iz republičke vlade ako se bude menjala vlast u Beogradu, možda i nije tako nepromenljiv. Nova koalicija bi u tom slučaju sa Ljajićevom strankom imala 60 odbornika, a ako bi im prišli i penzioneri 64. Pod uslovom da niko više ne napusti odborničke grupe nove koalicije, u opoziciji bi bilo samo 45 demokrata i jedan bivši DSS-ovac, „samostalac“.

Đorđe Vuković veruje da su od poteza PUPS-a važnije neke druge stvari: „Treba napraviti koaliciju koja je vezana sa DSS-om. Dalje, postoji broj odbornika koji neće poslušati ono što je nalog stranačke centrale. Dakle može biti da centrale nisu sigurne u to da će biti onako kako su planirale, onda je veća blamaža da se u to uđe pa da ne bude ništa. PUPS je lažna priča, nisu penzioneri problem. Na kraju, Đilas bi možda mogao da sa nekim odbornicima, možda i ponekim iz PUPS-a, sačuva većinu i istrpi pritisak naprednjaka. Na kraju, jeste u interesu vladajuće koalicije da što više smanji uticaj čoveka koji će voditi DS, jer bi DS konačno trebalo da bude najopasniji protivnik iz opozicije sadašnjoj vlasti.“ Zato je, iako je priča o smeni gradonačelnika Beograda bilo i ranije, logično što je to pitanje ponovo pokrenuto kada je postalo jasno da Đilas preuzima DS.

VLADAVINA KOALICIJA A NE NARODA: Oni koji misle da bi promena vlasti u Beogradu bila nelegitimna, i da bi to bilo prekrajanje izborne volje građana – nisu u pravu, reći će za „Vreme“ profesor dr Vladimir Goati. Njegovo je mišljenje da bi to bilo loše za Beograd jer mu se čini „da grad nikad tako nije napredovao“, ali „to ne bi bio udar na demokratiju“: „Demokratija je između ostalog većinsko odlučivanje. Ako prikupite većinu glasova, to je legalna smena. Demokratija jeste vladavina naroda, ali – posredovana koalicijama. Posle Drugog svetskog rata u evropskim zemljama su u devedeset odsto slučajeva bile koalicione vlade. To znači da neki saveznik, neki partner u vladi može da izađe a drugi da uđe. Tu se ne ide protiv volje naroda, to je brojčani odnos. Koalicije unose strahovitu neizvesnost ko će da vlada, setimo se 2008, pri istom odnosu snaga u biračkom telu, SPS je mogao da se okrene tada SRS-u i onda bi se išlo na jednu stranu, okretanjem ka DS-u otišlo se na drugu stranu… Moguće je dakle prekomponovanje koalicione vlade u Beogradu kao što je moguće i na nivou Republike a da se ne povredi taj princip većine koja vlada.“

Goati, međutim, za Stefanovićevu izjavu o istraživanju korupcije u Beogradu kaže da je eksplicitna pretnja, što nije u njegovoj nadležnosti jer je on predsednik Skupštine Srbije: „Mnogi ljudi na vlasti ne znaju šta nose njihove funkcije, jer očito nemaju iskustvo vladanja, što im treba oprostiti. Predsednik skupštine, taj spiker parlamenta koji u Britaniji kad ustane svi moraju da sednu, on ima platu ministra, ne jede zajedno sa ostalim poslanicima, potpuno je neutralna ličnost. Ovde je to znak totalnog neznanja. Ali ima vremena da se čovek obuči…“

Ima demokrata, međutim, koje veruju da bi mandat Dragana Đilasa, kao vođe DS-a, teško mogao početi bolje nego da ga SNS smeni sa mesta gradonačelnika Beograda. Učinilo bi to od njega žrtvu i potpuno mu otvorilo prostor za početak ozbiljnog opozicionog delovanja koje i inače demokrate širom Srbije čekaju u niskom startu.

Ta bi opcija i takav scenario razočarali mnoge Beograđane, podigli glasove da se na taj način menja izborna volja građana pa bi, mada profesor Goati tvrdi da je to netačno, demokrate na tome mogle da malo podignu svoj, poslednjih meseci prilično devastiran rejting. A i novi lider stranke bi mogao da se u punom kapacitetu posveti stranci i opozicionom delovanju. Učestvovanje u vlasti s koalicionim partnerima glavnih konkurenata na političkoj sceni Srbije otupelo bi mu opozicionu oštricu, veruju dojučerašnji tadićevci. Mada, kako pričaju poznavaoci Dragana Đilasa, i ako ostane gradonačelnik neće ćutati kao dosad, ponašaće se kao opozicioni lider. Ako može Pajtić u svom ataru, što ne bi mogao i Đilas u svom?

Oni pak ne veruju da bi Đilas voleo da bude smenjen s mesta gradonačelnika Beograda, jer bi izgubio važnu polugu moći i vlasti, bio bi ranjiviji. Ali da će se u tom slučaju ići na izneverenu volju građana, potvrđuju: „Da li mogu da promene vlast, pa mogu, ali koga će da stave za gradonačelnika, Sašu Antića? Da gradonačelnik bude ispred stranke koja ima 7 odbornika od 110, to je podrška 6,4 odsto. Ljudi su glasali da gradonačelnik bude Vučić ili Đilas, ko je u Beogradu glasao da gradonačelnik bude neko drugi iz SNS-a, iz DS-a, ili Saša Antić? Može da se desi…“

Na prvi pogled ne deluje da su demokrate uznemirene najavama naprednjaka da će otvarati slučajeve korupcije u Beogradu. Uglavnom ponavljaju da su te priče puštane i u predizbornoj kampanji pa da su se građani ubedljivo opredelili za Đilasa. I da se sad to ponovo pokreće da bi se javno mnjenje pripremilo za „mešetarenje“ u gradskom parlamentu. Na pitanje da prokomentariše Stefanovićevu izjavu da će SNS istražiti slučajeve korupcije u gradu, Dragan Đilas je za „Vreme“ kratko odgovorio: „Stvarno ne komentarišem takve besmislice.“

A možda se Vučić i Đilas nagode? Ionako su još letos u Briselu viđeni kao novi lideri „velike koalicije“.

PREKO MOSTA PA U ŠUMU: Dragan Đilas foto: nenad milosavljević / tanjug

foto: milovan milenković