Jedan od svedoka saradnika Ljubiša Buha zvani Čume nije u inostranstvu, odnosno u Nemačkoj pod "zaštitom" dvadeset naoružanih vojnika i trojice pripadnika naše Bezbednosno-informativne agencije, već je ovde i sa svojim advokatima priprema, kako sam kaže, tužbe protiv svih novina i tv stanica zbog objavljivanja njegove fotografije bez saglasnosti
„Za svaku moju sliku tražiću odštetu od pet do deset miliona dinara“, zapretio je Buha u telefonskom razgovoru u utorak. Inače, objavljena fotografija uglavnom potiče iz knjige, zbornog dosijea, pod nazivom Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom objavljenoj u izdanju RMUP-a u kojoj Buha i surčinski klan zauzimaju istaknuto mesto. Indikativno je da u toj knjizi nema uobičajenih detalja, počev od toga ko ju je izdao, tiraž, godina izdanja, autor… Međutim, na jednoj od konferencija za novinare tadašnji načelnik DB-a Goran Petrović rekao je da je njegova Služba dala te podatke Javnoj bezbednosti na dalji rad. Knjiga je podeljena i nekim redakcijama, verovatno da bi se potkrepila više puta ponavljana tvrdnja sadašnjeg ministra u ostavci Dušana Mihajlovića da „policija sve zna, ali nema dokaze“.
Kad je reč o Ljubiši Buhi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala podneo je zahtev sudu da Buha bude svedok saradnik, a što je Veće troje specijalnih sudija prihvatilo. To zapravo znači da će Buha biti oslobođen optužbe da je 2. februara 2000. godine automobilom odvezao Miloša Simovića (i dalje u bekstvu) do Ustaničke ulice i Simoviću dao revolver kalibra .38 kojim je sa dva hica u glavu Simović ubio Branislava Lainovića, a potom ubicu odvezao sa mesta likvidacije. Sud je procenio da će značaj iskaza Buhe kao svedoka saradnika biti veoma značajan zbog otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela učinjenih u okvirima organizovane kriminalne grupe, u ovom slučaju zemunskog klana, čiji su pripadnici početkom avgusta prošle godine pokušali da ga ubiju.
Status svedoka saradnika prvi je dobio nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Nenad Šare zvani Škene. On je zajedno sa pripadnicima iste jedinice u jesen 2000. godine u Košutnjaku kidnapovao Ivana Stambolića. Odvezli su ga belim kombijem na Frušku goru gde ga je navodno pištoljem bereta kalibra .22 „long rifle“ sa prigušivačem ubio Branko Berček, takođe pripadnik JSO-a. Bez Nenada Šarea, tvrdilo se u policiji, telo Ivana Stambolića ne bi bilo nikad otkriveno, a bez leša nema ni ubistva. Komandant JSO-a Dušan Maričić Gumar u vreme Stambolićeve likvidacije potporučnik i vođa grupe za blisku borbu u JSO-u, potvrdio je reči Nenada Šarea i priznao svoje učestvovanje u Stambolićevom ubistvu, navodno počinjenom po nalogu tadašnjeg načelnika DB-a Radeta Markovića koji je angažovao Milorada Ulemeka Legiju da organizuje kidnapovanje i ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije.
Veliko je pitanje da li će svedok saradnik, na predstojećem procesu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, biti Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi. U obimnoj optužnici gotovo da nema krivičnog dela kojim Suvajdžić nije obuhvaćen kao učesnik. Od stvaranja zavere i krivičnih dela „u cilju ugrožavanja ustavnog uređenja SRJ“ do učestvovanja u sedam ubistava, tri otmice i nalaženja stanova za skrivanje članova zavere. Bio je i na ulaznoj rampi kod Bubanj Potoka i u automobilu čekao povratak premijera Zorana Đinđića sa Kopaonika, a potom javio pripadnicima JSO-a koji su sa „zoljama“ nameravali da pucaju u automobil u kojem se premijer nalazio. Optužen je i za krivično delo „ubistava predstavnika najviših državnih organa u sticaju sa krivičnim delom terorizma i ubistva u pokušaju“, i zločinačkog udruživanja. Sve u svemu, teško je izvagati da li će Suvajdžić sa tolikim krivičnim delima dobiti status svedoka saradnika i biti oslobođen svih optužbi. Međutim, on je bez sumnje najvažniji svedok na suđenju plejadi optuženih za ubistvo premijera Đinđića. Suvajdžić je u istražnom postupku sve priznao, čak i štošta o čemu nije ni bio pitan. Očigledno je svatio da mu je priznanje jedina slamka spasa. Koliko je dragocen kao svedok saradnik bilo je vidljivo posle incidenta u novosadskoj sudnici kad ga je zašiljenom četkicom za zube napao optuženi Nenad Opačić protiv koga je Suvajdžić svedočio. Policija je nakon toga obezbedila Đuru Mutavog tako što ga je smestila u zrenjaninski zatvor i uskratila njegova svedočenja u sudskim procesima mimo suđenja optuženim za ubistvo Zorana Đinđića. Ipak, veliki su izgledi da će on biti svedok saradnik, ukoliko već nije dobio taj status.
Sad već bivši policajac Zoran Vukojević zvani Vuk, uhapšen 15. aprila prošle godine, pojaviće se pred sudom kao svedok saradnik. Optužnica protiv velike grupe učesnika u ubistvu premijera Zorana Đinđića, Vukojevića navodi kao člana zločinačkog udruženja i zavere. On je kao policajac pratio kretanje premijera i obaveštavao Dušana Spasojevića i Milorada Lukovića Legiju. Šta je sve u istražnom postupku priznao i govorio o organizaciji zločinaca, za sada nije poznato. U svakom slučaju kao svedok saradnik za sudski proces Vukojević neće biti tako bitan kao ostali sa istim statusom.
Za razliku od zaštićenih svedoka u mnogim demokratskim zemljama gde se njihov identitet ne otkriva, ali je javnosti dostupno ono što govore pred sudom, kod nas će, po svemu sudeći, biti suprotno. Specijalni tužilac je na samom početku suđenja optuženima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, predložio da kompletno suđenje „u cilju zaštite svedoka saradnika“ bude zatvoreno za javnost. Kao što je poznato sudija je odbio tužiočev predlog.
Svedoci saradnici odigraće značajnu ulogu u rasvetljavanju mnogih teških do sad neotkrivenih počinilaca krivičnih dela. Pod uslovom da govori istinu koja se uklapa sa ostalim pribavljenim dokazima i svedočenjima. Izvesno je da će oni postati vruć krompir i za policiju i pravosudne organe. Jer, u nas ne postoji program zaštite svedoka. Promena identiteta i mesta boravka su prazne priče kao i preseljenje u neku drugu zemlju. Svedoci saradnici biće prepušteni sami sebi, pa nek sami trljaju glavu kako znaju i umeju. Iako se malo preteruje o opasnostima koje im prete jasno je da ostali kriminalci na slobodi, a njih nije malo, vapiju da se osvete cinkarošima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
