Jedan od svedoka saradnika Ljubiša Buha zvani Čume nije u inostranstvu, odnosno u Nemačkoj pod "zaštitom" dvadeset naoružanih vojnika i trojice pripadnika naše Bezbednosno-informativne agencije, već je ovde i sa svojim advokatima priprema, kako sam kaže, tužbe protiv svih novina i tv stanica zbog objavljivanja njegove fotografije bez saglasnosti
„Za svaku moju sliku tražiću odštetu od pet do deset miliona dinara“, zapretio je Buha u telefonskom razgovoru u utorak. Inače, objavljena fotografija uglavnom potiče iz knjige, zbornog dosijea, pod nazivom Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom objavljenoj u izdanju RMUP-a u kojoj Buha i surčinski klan zauzimaju istaknuto mesto. Indikativno je da u toj knjizi nema uobičajenih detalja, počev od toga ko ju je izdao, tiraž, godina izdanja, autor… Međutim, na jednoj od konferencija za novinare tadašnji načelnik DB-a Goran Petrović rekao je da je njegova Služba dala te podatke Javnoj bezbednosti na dalji rad. Knjiga je podeljena i nekim redakcijama, verovatno da bi se potkrepila više puta ponavljana tvrdnja sadašnjeg ministra u ostavci Dušana Mihajlovića da „policija sve zna, ali nema dokaze“.
Kad je reč o Ljubiši Buhi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala podneo je zahtev sudu da Buha bude svedok saradnik, a što je Veće troje specijalnih sudija prihvatilo. To zapravo znači da će Buha biti oslobođen optužbe da je 2. februara 2000. godine automobilom odvezao Miloša Simovića (i dalje u bekstvu) do Ustaničke ulice i Simoviću dao revolver kalibra .38 kojim je sa dva hica u glavu Simović ubio Branislava Lainovića, a potom ubicu odvezao sa mesta likvidacije. Sud je procenio da će značaj iskaza Buhe kao svedoka saradnika biti veoma značajan zbog otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela učinjenih u okvirima organizovane kriminalne grupe, u ovom slučaju zemunskog klana, čiji su pripadnici početkom avgusta prošle godine pokušali da ga ubiju.
Status svedoka saradnika prvi je dobio nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Nenad Šare zvani Škene. On je zajedno sa pripadnicima iste jedinice u jesen 2000. godine u Košutnjaku kidnapovao Ivana Stambolića. Odvezli su ga belim kombijem na Frušku goru gde ga je navodno pištoljem bereta kalibra .22 „long rifle“ sa prigušivačem ubio Branko Berček, takođe pripadnik JSO-a. Bez Nenada Šarea, tvrdilo se u policiji, telo Ivana Stambolića ne bi bilo nikad otkriveno, a bez leša nema ni ubistva. Komandant JSO-a Dušan Maričić Gumar u vreme Stambolićeve likvidacije potporučnik i vođa grupe za blisku borbu u JSO-u, potvrdio je reči Nenada Šarea i priznao svoje učestvovanje u Stambolićevom ubistvu, navodno počinjenom po nalogu tadašnjeg načelnika DB-a Radeta Markovića koji je angažovao Milorada Ulemeka Legiju da organizuje kidnapovanje i ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije.
Veliko je pitanje da li će svedok saradnik, na predstojećem procesu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, biti Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi. U obimnoj optužnici gotovo da nema krivičnog dela kojim Suvajdžić nije obuhvaćen kao učesnik. Od stvaranja zavere i krivičnih dela „u cilju ugrožavanja ustavnog uređenja SRJ“ do učestvovanja u sedam ubistava, tri otmice i nalaženja stanova za skrivanje članova zavere. Bio je i na ulaznoj rampi kod Bubanj Potoka i u automobilu čekao povratak premijera Zorana Đinđića sa Kopaonika, a potom javio pripadnicima JSO-a koji su sa „zoljama“ nameravali da pucaju u automobil u kojem se premijer nalazio. Optužen je i za krivično delo „ubistava predstavnika najviših državnih organa u sticaju sa krivičnim delom terorizma i ubistva u pokušaju“, i zločinačkog udruživanja. Sve u svemu, teško je izvagati da li će Suvajdžić sa tolikim krivičnim delima dobiti status svedoka saradnika i biti oslobođen svih optužbi. Međutim, on je bez sumnje najvažniji svedok na suđenju plejadi optuženih za ubistvo premijera Đinđića. Suvajdžić je u istražnom postupku sve priznao, čak i štošta o čemu nije ni bio pitan. Očigledno je svatio da mu je priznanje jedina slamka spasa. Koliko je dragocen kao svedok saradnik bilo je vidljivo posle incidenta u novosadskoj sudnici kad ga je zašiljenom četkicom za zube napao optuženi Nenad Opačić protiv koga je Suvajdžić svedočio. Policija je nakon toga obezbedila Đuru Mutavog tako što ga je smestila u zrenjaninski zatvor i uskratila njegova svedočenja u sudskim procesima mimo suđenja optuženim za ubistvo Zorana Đinđića. Ipak, veliki su izgledi da će on biti svedok saradnik, ukoliko već nije dobio taj status.
Sad već bivši policajac Zoran Vukojević zvani Vuk, uhapšen 15. aprila prošle godine, pojaviće se pred sudom kao svedok saradnik. Optužnica protiv velike grupe učesnika u ubistvu premijera Zorana Đinđića, Vukojevića navodi kao člana zločinačkog udruženja i zavere. On je kao policajac pratio kretanje premijera i obaveštavao Dušana Spasojevića i Milorada Lukovića Legiju. Šta je sve u istražnom postupku priznao i govorio o organizaciji zločinaca, za sada nije poznato. U svakom slučaju kao svedok saradnik za sudski proces Vukojević neće biti tako bitan kao ostali sa istim statusom.
Za razliku od zaštićenih svedoka u mnogim demokratskim zemljama gde se njihov identitet ne otkriva, ali je javnosti dostupno ono što govore pred sudom, kod nas će, po svemu sudeći, biti suprotno. Specijalni tužilac je na samom početku suđenja optuženima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, predložio da kompletno suđenje „u cilju zaštite svedoka saradnika“ bude zatvoreno za javnost. Kao što je poznato sudija je odbio tužiočev predlog.
Svedoci saradnici odigraće značajnu ulogu u rasvetljavanju mnogih teških do sad neotkrivenih počinilaca krivičnih dela. Pod uslovom da govori istinu koja se uklapa sa ostalim pribavljenim dokazima i svedočenjima. Izvesno je da će oni postati vruć krompir i za policiju i pravosudne organe. Jer, u nas ne postoji program zaštite svedoka. Promena identiteta i mesta boravka su prazne priče kao i preseljenje u neku drugu zemlju. Svedoci saradnici biće prepušteni sami sebi, pa nek sami trljaju glavu kako znaju i umeju. Iako se malo preteruje o opasnostima koje im prete jasno je da ostali kriminalci na slobodi, a njih nije malo, vapiju da se osvete cinkarošima.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
