foto: aleksandar anđić
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić doneo je iz Brisela dobre vesti o paketu makroekonomske podrške za Srbiju. U razgovoru za "Vreme" govori o sumnjama i istinama o evropskim integracijama, razmatranju kandidature Srbije u Evropskoj komisiji, Dunavu, nauci, DS-u...
„Nalazimo se na pola mandata ove vlade i sada je dobar momenat da se podvuče crta i naprave određeni bilansi“, kaže potpredsednik Đelić. Napominje da je dobro to što je Beograd posetio Herman van Rompaj, predsedavajući Evropskom savetu, sa porukom da je Evropa, uprkos objektivnim teškoćama, na daljem putu proširenja. „Tokom svoje balkanske turneje video je da osećamo efekte ekonomske krize i smanjenje entuzijazma za proširenje unutar EU. To se može razumeti, ali nosi određene posledice i opasnosti za region i celu Evropu.“
„VREME„: Ugovor o dvesta miliona evra makrofinansijske podrške Srbiji potpisan je u Briselu. Kakva je to vrsta pomoći?
BOŽIDAR ĐELIĆ: To je čist dobitak za naše građane. Komercijalno zaduženje je posle grčke krize prilično skupo. EU nam u ovom slučaju pomaže tako što će se zadužiti na tržištu kapitala po njenom rejtingu AAA, najpovoljnijem na svetu, i proslediti nam sumu od 200 miliona evra na osam godina sa kamatom od oko jedan odsto godišnje. Kada to uporedimo sa onim što bismo mi mogli da postignemo na tržištu, dobijamo direktnu uštedu od 30 miliona evra za poreske obveznike Srbije. Taj aranžman smo potpisali sa našim starim poznanikom na novoj funkciji – Olijem Renom.
Istog dana se pričalo i o Dunavu?
Kolega Nebojša Bradić i ja otvorili smo izložbu o tvrđavama na Dunavu. Tih sedam bisera pokazuju ožiljke istorije, ali i veliku perspektivu te reke u Srbiji. Kroz te tvrđave koje su gradili Srbi, ali i Turci, Mađari i Austrijanci, vidimo da je Dunav neiskorišćeni potencijal naše zemlje. Zato smo, sa kolegama iz Evropske komisije, odlučili da za sledeću godinu iz IPA fondova alociramo 20 miliona evra za projekte na Dunavu. Jedan od važnijih biće uređenje Golubačke tvrđave – da je više ne ruše kamioni koji prolaze kroz nju.
To je Evropa. Teškoće, tenzije, ali i veoma konkretna korist. Ponekad neko postavi pitanje: „Ima li Evropa alternativu?“ Ima, ali je neuporedivo manje povoljna za naše građane. Evropa je, kao što kaže savetnik gđe Ketrin Ešton, Robert Kuper, prva imperija na bazi dobrovoljnog članstva. Na nama je da procenimo šta nam je i kada u interesu. Postoje teškoće, ali članstvo unutar EU je i dalje u našem najdubljem interesu.
Da li su dve protivurečne rezolucije usvojene u evropskim institucijama u razmaku od nekoliko dana – jedna koja je prema Kosovu statusno neutralna (usvojio Savet Evrope – SE), a druga koja je statusno određena i od Srbije očekuje da bude „pragmatična“ i da doprinese „evropskoj perspektivi“ Kosova (Evropski parlament) – jedna poteškoća koju ste spomenuli? Šta sve to znači?
Neutralna rezolucija je usvojena u SE, koji uglavnom funkcioniše po principu konsenzusa. To pokazuje prednosti naše politike aktivnog prisustva, a ne odsustva. S obzirom na to da mi još nismo članica EU, nemamo svoje predstavnike u Evropskom parlamentu u kojem se formiraju većine po raznim interesima i pitanjima. Ono što je usvojeno, naravno, nije povoljno, ali se uvek treba setiti da Evropski parlament nema nikakve ingerencije u domenu priznavanja ili nepriznavanja zemalja. To je ingerencija država članica. Istovremeno, to pokazuje da moramo biti više prisutni u Evropskom parlamentu, koji je dobio jače ingerencije unutar Lisabonskog sporazuma. Ja sam već upoznao oko 60 poslanika iz novog saziva. Imaćemo 15. septembra srpski dan u Evropskom parlamentu. Pokrenućemo tom prilikom formiranje grupe prijatelja Srbije u tom domu.
Koliko je to povezano sa našom kandidaturom?
Rezolucija u Parlamentu nije obavezujuća. Važan je konsenzus zemalja članica da bi se naša kandidatura što pre prosledila Evropskoj komisiji.
A to bi moglo da bude u septembru?
Ministar spoljnih poslova Belgije nedavno je rekao da bi to bilo idealno u septembru, ali je rekao da se i oko tog pitanja mora postići konsenzus. Nažalost, određene zemlje žele da pričekaju sa razmatranjem kandidature da bi, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, videle razvoj događaja pred Generalnom skupštinom UN-a. To je prema nama neprimerena politika, koja ne doprinosi evropskim integracijama i stabilnosti regiona. Radićemo na tome da se do jeseni steknu uslovi za razmatranje naše kandidature. Taj momenat čekamo spremni. Već smo pripremili 4500 stranica odgovora na bazi upitnika EU koji su dobili naši susedi. Bićemo spremni da te podatke dopunimo i osvežimo u veoma kratkom roku. Cilj je da sredinom sledeće godine postanemo kandidat i sredinom 2012. počnemo pregovore za ulazak u EU.
Da li političke prilike u Belgiji, koja predsedava EU, i Holandiji mogu da uspore proces proširenja?
Ne, zato što Belgija po 12. put predsedava EU. Reč je o zemlji koja po pravilu funkcioniše sa komplikovanim koalicionim vladama i često se nalazi u situaciji interegnuma. Predsednik Tadić posetiće sredinom jula Belgiju. Kod nas u posetu dolazio je njihov premijer Iv Leterm, koji će na toj poziciji možda biti još neko vreme. EU vodi bivši premijer Belgije Van Rompaj. On je izdao saopštenje u kojem čvrsto osuđuje nedavno nasilje u Mitrovici, što pokazuje da Evropa neće tolerisati silu kao argument u rešavanju pitanja Kosova. Indikativno je to da je ova balkanska turneja prva poseta Van Rompaja, mimo unapred dogovorenih multilateralnih sastanaka
Da li su osnovane sumnje da neko ipak „koči“ proces proširenja?
Sumnje nisu bez osnova. Kriza utiče na stavove. Ovo je godina kada su obični Nemci postali eksperti grčkog penzionog sistema. Nemci s pravom očekuju da onih osam milijardi evra koliko neto godišnje uplaćuju u zajedničku evropsku kasu pozitivno utiču na njihov standard, da ne finansiraju tuđe beneficije, koje sami sebi ne mogu da priušte. Na svako novo proširenje koje bi bilo neto opterećenje za budžet ne gleda se trenutno sa oduševljenjem među neto finansijerima Evrope poput Nemačke, Holandije, Švedske ili Austrije.
Ipak, Evropa je veoma čvrst skup zajedničkih interesa. Izvoz na tržište EU predstavlja 85 odsto ukupnog nemačkog izvoza. Zato je gospođa Merkel, u odbrani ogromnog paketa od 750 milijardi evra za stabilizaciju evrozone, rekla da se odbranom evra brane i Evropa i Nemačka. Iz ove krize će Evropa izaći ojačana.
Da li su argumenti samo ekonomske prirode?
Da se ne lažemo, postoje krugovi unutar određenih evropskih zemalja koji bi hteli da iskoriste evropsku kartu kako bi iznudili od Srbije promenu njene državne politike prema Kosovu i Metohiji. To nije moguće i to se neće desiti. Politika uslovljavanja prosleđivanja naše kandidature EK ustupcima oko Kosova ugrozila bi demokratski razvoj naše zemlje i celog regiona. Zato je suštinski značajno da proces rešavanja statusa Kosova i proces evropskih integracija Srbije i dalje budu odvojeni, i da se, s druge strane, postigne istorijski kompromis između Beograda i Prištine.
Šta bi mogao da bude taj istorijski kompromis između Beograda i Prištine?
Ne treba prejudicirati rezultat pregovora. Pomak je u tome što je Srbija naznačila da je spremna da razgovara o svemu. Naravno, ne može biti razgovora sa Prištinom koji ne bi rešili centralno pitanje statusa. Rešavanje tog pitanja povlači i sva druga – carinu, pravosuđe, policiju…
Koliko je realno da će se ponovo otvoriti pitanje statusa Kosova?
Srbija je stabilna zemlja koja vodi miroljubivu i predvidivu politiku, što je u interesu naših građana, regiona i Evrope. Samim tim, odavno se zna da dobijanje mišljenja Međunarodnog suda pravde Srbija vidi kao mogućnost za pokretanje istinskih pregovora.
Da li očekujete da će ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije brzo da teče?
Dve zemlje su već ratifikovale SSP: Španija i Malta. Od Italije i Bugarske sam dobio informaciju da je Sporazum poslat na ratifikaciju po hitnom postupku. Značajan broj ratifikacija možemo da očekujemo do kraja godine. To je dobro, jer je naš cilj da brzo prevalimo put do formalnog statusa kandidata. Prema našoj satnici, to bi moglo da se desi pri kraju mađarskog predsedavanja EU sredinom 2011. godine. Tokom nedavne posete Beogradu mađarski ministar spoljnih poslova nam je potvrdio da je u interesu njegove zemlje da dva ključna suseda – Hrvatska i Srbija – učine veliki korak ka EU tokom njihovog predsedavanja. Tada se očekuje i usvajanje Dunavske strategije EU.
Šta je suština Dunavske strategije?
Prošle nedelje smo dobili prvi Nacrt Dunavske strategije. Pozvani smo da 22. jula dođemo u Brisel na pregovore sa Evropskom komisijom na bazi ovog teksta. Dunavska strategija je druga makroregionalna strategija koju priprema Evropa, posle Baltičke. Evropa neće imati veliki broj makroregionalnih strategija, a sigurno je da će ova biti prva i poslednja u kojoj se nalazi Srbija. To je šansa koja se jednom ukazuje, da budemo deo panevropske strategije kojom ćemo povlačiti sredstva mimo onih koja su već predviđena za Srbiju. To je razlog što smo već septembra prošle godine formirali međuresornu grupu. Od tada smo među najaktivnijim članovima u pripremi strategije. Ona ima tri ključna stuba: socio-ekonomski razvoj, infrastrukturu i ekologiju.
Šta smo postigli do sada?
Gradimo tri mosta: Bešku, Žeželj i Zemun–Borča. Odvojili smo 17 miliona evra iz EU fondova za navigaciju, čime ćemo, verovali ili ne, do 2012. imati najmoderniji sistem u tom domenu u Evropi. Odredili smo dodatnih 20 miliona evra za sledeću godinu iz EU fondova za nove projekte. Najteže pitanje je finansiranje Dunavske strategije. Tim povodom će 27. septembra u Beogradu biti održana konferencija kojoj će predsedavati Johanes Han, EU komesar za regionalni razvoj, i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat. To je velika čast za našu zemlju i velika šansa.
Koje projekte nudimo Evropi?
Između Konstance i Beča potreban je intermodalni logistički centar jugoistočne Evrope, čvor gde će se susresti i logistički spojiti reka, železnica, autoput i kargo-centar. U oktobru počinje izrada studije koja će odrediti optimalnu srpsku lokaciju. Imamo konkurente, te moramo brzo i odlučno raditi na tom pitanju. Drugi projekat je tretman otpadnih voda: na našu sramotu, Beograd izbacuje celokupnu kanalizaciju direktno u reku. Reč je o projektu vrednom 600 miliona evra. Imamo projekte u domenu ekologije – biodiverzitet kod Bezdana, čišćenje taloga ispred Đerdapske hidrocentrale – kao i u domenu kulture i turizma.
Na insistiranje Srbije pojavile su se još dve teme u strategiji: ekonomija znanja i pitanje bezbednosti na Dunavu, da bi se sprečile nelegalne migracije, šverc i kriminal. U sledećem sedmogodišnjem budžetskom ciklusu EU 2014–2020, moći ćemo da računamo na značajna sredstva od nekoliko milijardi evra za Dunav. Implementacija ove strategije trajaće bar 30 godina. Moramo sada da napravimo pravi zalet zbog ogromnog dugoročnog efekta.
Da li ćete se kandidovati na Izbornoj skupštini DS–a na jesen?
Videćemo.
U poslednje dve godine, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Vlada Srbije uspeli su u nameri da nametnu ekonomiju znanja kao prioritet za razvoj Srbije. „Ove godine, 23. maja, prvi put su bili pozvani svi naučnici i njihovi partneri na skup ‘Naučna zajednica za budućnost Srbije’. Srbija ima povoljan geografski položaj. Ali, da bi Srbija bila zemlja odakle se ne odlazi, već u koju se vraća, u kojoj postoji socijalna kohezija i mogućnost uspeha, ona mora osloniti sopstveni razvoj na ekonomiju znanja. Da bi ta krilatica postala realnost, usvojili smo u februaru veoma konkretnu strategiju i nužne zakone. Odredili smo sedam prioritetnih tema i 30 konkretnih projekata na koje ćemo potrošiti između trećine i polovine budžeta od 800 miliona evra za period od 2011–2014. Uz postojeća budžetska sredstva od 400 miliona evra, obezbedili smo dodatnih 400 miliona evra za naučnu infrastrukturu: 200 miliona od Evropske investicione banke, 100 miliona od Banke za razvoj SE, 50 miliona bespovratnih sredstava iz evropskog budžeta i planiramo 50 od Svetske banke“, kaže Božidar Đelić, kao ministar i potpredsednik Vlade.
Kako postići ekonomsku primenu nauke? Kako iskoristiti našu naučnu dijasporu?
Kroz fokusiranje na određene teme možemo podstaći korisna partnerstva. Primera radi, na sastanku sa nemačkom ministarkom za nauku, identifikovali smo mogućnost učešća Srbije u ogromnom programu električne mobilnosti u koji će Nemačka alocirati više od milijardu evra. Njima nedostaju naučnici iz domena fizičke hemije, a mi te ljude imamo. Zbog toga pripremamo veliki projekat u domenu litijumskih baterija, gde nam značajno pomaže g. Dejan Ilić, Smederevac, koji je dvadesetak godina bio na čelu VARTE. On je živi tehnološki most između Nemačke i Srbije.
Drugi primer je poznati profesor Stojković, koji se pre dva meseca potpuno vratio u našu zemlju. On je u Leskovcu napravo Kliniku za vantelesnu oplodnju. Pripremio je projekat, koji će Ministarstvo nauke podržati, da se u Kragujevcu napravi vodeći evropski Centar za matične ćelije.
U narednom periodu žestoko ću se boriti protiv kumovskih, nepotističkih i partijskih veza, kojih ima i u nauci. To ubija entuzijazam najtalentovanijih i tera ih u emigraciju. U nauci i, generalno, u Srbiji mora da preovlada istinska meritokratija.
Kako mislite da favorizujete meritokratiju?
Obezbedili smo sredstva za doktorske studije i otvorili mogućnost da mladi istaknuti istraživači mlađi od 35 godina vode sopstvene projekte. Ako ste prepoznati kao mlada zvezda kroz međunarodne publikacije, pružamo vam ruku i štitimo vas od sredine koja bi možda htela da vas koči. Sve one koji se kvalifikuju pozvao sam na razgovor i ohrabrio ih da apliciraju.
Potom sam poslao pismo njihovim dekanima i direktorima gde sam rekao da ću proveriti da li su pružili sve mogućnosti tim istaknutim mladim istraživačima. Za sada ih se prijavilo oko tridesetak, što je dobar rezultat. Daćemo im najbolje uslove, jer je krajnje vreme da pripremimo naš naučni podmladak i da onima koji razmišljaju da li da odu ili ostanu pokažemo da i ovde može da se napreduje u skladu sa rezultatima.
U bloku 39 na Novom Beogradu u sledeće dve godine pojaviće se Centar za promociju nauke, interaktivno mesto gde će svi moći da se upoznaju sa naukom na privlačan način. Napomenuću još nekoliko projekata: kampus tehničkih fakulteta u Beogradu, izgradnju biomedicinskog kampusa uz Klinički centar, ulaganje od šest miliona evra u infrastrukturu Petnice, 1000 neprofitnih stanova za naučnike, Naučnotehnološki park u Novom Sadu, afirmaciju mikroelektronike u Nišu. Lista projekata nije zaključena niti je konačna. Važno je da smo realno pokrenuli stvari sa mrtve tačke.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
