Odmeravanje snaga na lokalu

Reči Aleksandra Vučića pre neki dan na Glavnom odboru SNS-a da će vlast na lokalu biti ili „prekomponovana“ ili će se ići na nove izbore ocenjene su kao pucanj iz prazne puške. Mada je Vučić dao rok da se vlast na lokalu promeni do 3. septembra i obećao da će se, čim se bude vratio iz Moskve, na prvom sledećem GO SNS-a razgovarati o zahtevu novosadskih naprednjaka da se ponovo glasa o sporazumu SNS-a sa SPS-om, koalicionim partnerima se, bar spolja tako deluje, ne žuri mnogo. Kako reče Boško Ničić (URS), gradonačelnik Zaječara, „gaće mi se tresu zbog straha od Aleksandra Vučića“. Tresle se ne tresle, Vučić je na Glavnom odboru pored Novog Sada i Leskovca zaokružio i Zaječar kao grad u kojem očekuje da će naprednjaci ući u vlast. A Bošku Ničiću su mediji već prognozirali da će „pasti“ zbog kobnih gaća.

U stvari, od tri republička koaliciona partnera, samo u centrali URS-a kažu da se oni ne mešaju u odluke svojih lokalnih odbora.

Novosadske naprednjake, koji su predvodnici i ostalih pobunjenika SNS-a po Srbiji, iznerviralo je odugovlačenje socijalista, ta samouverena opuštenost, pa nije ni čudo što je Vučić i na sednici GO morao da ponovi kako niko neće ponižavati SNS i da naprednjaci ne traže vlast „već elementarno poštovanje i odgovornost“. Najglasniji među pobunjenicima, predsednik novosadskog odbora SNS-a Miloš Vučević, inače naprednjački kandidat za gradonačelnika Novog Sada, pojasnio je značenje Vučićevih reči: „Ne može se sedeti na dve stolice, ne može se ponižavati SNS. Socijalisti su, recimo, u Beogradu dobili tri puta manje glasova od nas, a danas drže u glavnom gradu 30 odsto preduzeća.“ Zato Vučević uporno govori da je nedopustivo da SPS u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Somboru, Leskovcu i drugim gradovima još nije napravio koaliciju sa SNS-om mada za to postoje uslovi.

SPO SRUŠIO PAVLIČIĆA: Možda uslovi postoje, ali je na terenu drugačije. Na dan zaključenja ovog broja „Vremena“ (utorak 28. avgust 2012), predstavnici novosadskih naprednjaka predali su zahtev za sazivanje vanredne sednice Skupštine Novog Sada i za smenjivanje gradonačelnika Igora Pavličića (DS). Petnaestorici naprednjačkih odbornika pridružila su se šestorica odbornika iz Romske demokratske partije i trojica odbornika SPO-a (odbornička grupa „Svi za Novi Sad“) s kojima je SNS u subotu potpisao memorandum o zajedničkom delovanju. Dalje, Pavličićevu smenu zatražili su i pet odbornika DSS-a, ali i šest odbornika iz grupe „Novi Sad – odmah“ koju čini pet bivših odbornika Pokreta „Dveri“, u međuvremenu isključenih iz te stranke, i jedan bivši nopovac, odbornik vlaške partije Nijedan od ponuđenih odgovora, takođe isključen iz svoje partije. Kad se svi oni saberu, zajedno još uvek nemaju većinu. Ima ih ukupno 35 a za većinu im je potrebno 40 od 78 odbornika novosadskog parlamenta. Fali im sedam odbornika SPS-a, koji, mada se premišljaju, demokratama više ne mogu da obezbede većinu: 15 odbornika DS-a plus 12 LSV-a plus sedam SPS-a plus jedan iz SVM-a, tačno je 38 što nije dovoljno za većinu. Jedino da pomoć potraže od radikala koji imaju 5 odbornika koji s naprednjacima neće, a nisu odbacili saradnju s demokratama i ligašima. Rok za održavanje vanredne sednice parlamenta je dve nedelje od predaje zahteva. Na potezu je Aleksandra Jerkov, predsednica Skupštine grada Novog Sada.

Tri musketara Vuka Draškovića iz Novog Sada „povukla su nogu“ i otpočela obaranje Pavličića sa mesta gradonačelnika. Razume se da je, posle vidovdanske zdravice Vuka Draškovića Borisu Tadiću: „nevjera ti sedi uz koljeno, i kod skuta pije ‘ladno vino“, kad su socijalisti izdali demokrate, SPO morao da se ogradi od poteza trojice svojih članova. Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO-a, zato je rekao da je Gradski odbor SPO-a Novog Sada doneo odluku o uskraćivanju podrške Pavličiću bez saglasnosti predsedništva i predsednika stranke, jer po statutu imaju pravo na samostalno odlučivanje. Nemanja Starović, potpredsednik GrO SPO Novog Sada i portparol stranke, kaže u razgovoru za „Vreme“ da odluka novosadskog SPO-a nema nikakve veze sa odnosima SPO-a i Demokratske stranke, a pogotovo ne sa stavom Srpskog pokreta obnove prema Borisu Tadiću: „Mi i dalje DS doživljavamo kao svog partnera, ali to ne znači da zato treba da podržavamo svako loše kadrovsko rešenje u DS-u. U slučaju Novog Sada radi se o jednom tako lošem i negativnom rešenju kao što je Igor Pavličić, koji je za četiri godine uspeo da sroza rezultat svoje stranke na izborima sa 60.000 glasova na 31.000. A to je samo jedan od razloga. Naš odnos prema Igoru Pavličiću identičan je odnosu LSV-a prema njemu. Ligaši su u svom saopštenju jasno rekli da je jedini i isključivi krivac za raspad vladajuće koalicije u Novom Sadu – Igor Pavličić.“

MILO ZA DRAGO: Starović još podseća da, recimo u Somboru, gde je SPO izašao samostalno na izbore i osvojio četiri odbornička mandata, DS nije hteo ni da razgovara sa njima, već su političke partnere našli u Demokratskoj stranci Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci. Tada su kazali da je to stvar lokalne politike i da to sa odnosima dve stranke nema nikakve veze. I u opštini Lapovo je, kaže Starović, slična priča. Srpski pokret obnove i DS su u ovoj opštini osvojili otprilike isto, oko 25 odsto glasova, pa su mogli u direktnom partnerstvu da formiraju vlast u Lapovu, ali se DS odlučio da vlast pravi sa svima drugima sem sa Srpskim pokretom obnove, uključujući i odbornike Pokreta „Dveri“. A da ne govorimo da su demokrate u opštinama Rakovica i Smederevska Palanka stupile direktno u vlast sa naprednjacima. „U svim tim pojedinačnim slučajevima oni su govorili da na lokalnom nivou nema visoke politike nego biraju isključivo one partnere s kojima mogu da lično da ostvare najbolju saradnju“, kaže Starović.

Vladajuća koalicija Novog Sada je, podseća ovaj espeovac, prethodne četiri godine sve vreme bila u krizi i to baš zbog Igora Pavličića koji je uz pomoć odbornika tadašnje opozicije (Maje Gojković i ostalih, prim.n.) uspeo da donese Statut grada Novog Sada koji je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi: „Reč je o političkom nasilju Igora Pavličića, moram reći, jer koalicioni partneri DS-a u Novom Sadu LSV i SPO nisu glasali za ovaj Statut. Pre dva meseca smo dogovorili da se Statut izmeni i usaglasi sa Zakonom, i Pavličić je to obećao mada do dana današnjeg nije svoj potpis stavio na koalicioni sporazum koji je usmeno dogovoren.“

S druge strane, poznavaoci prilika u političkoj čaršiji Novog Sada tvrde da je posredi klasična trgovina: „Jer, kako im nije smetao Pavličić kad su pre dva meseca izdelili gradski plen za 24 sata, javna preduzeća i ostale fotelje? Pa ko je dobio ZIG (Zavod za izgradnju grada)? Verovatno su im naprednjaci dali još koju direktorsku fotelju više“, pretpostavlja jedan novosadski demokrata blizak ligašima.

Kako bilo, SPS ponovo odlučuje, i očigledno ih nije uplašila Vučićeva pretnja novim izborima. Poručuju da će sve biti u skladu s dogovorom vladajuće koalicije na republičkom nivou, ali da ne treba praviti „brzoplete“ poteze koji ne bi bili u interesu lokalnih zajednica. Baš kao i u vreme pregovora sa demokratama o vladajućoj koaliciji letos, socijalisti odugovlače pričama o „principijelnosti“ i „interesu građana“, iza kojih se kriju zahtevi da i oni uđu u vlast u opštinama u kojima su na vlasti naprednjaci i ili regionalci: Ivanjica, Knić, Kuršumlija, Nova Varoš…

Neki upućeni Vojvođani tvrde da su se socijalisti i naprednjaci sve dogovorili, samo je problem u stranačkoj podeli plena posebno u Novom Sadu jer SPS i na lokalu traži više od naprednjaka nego što je to ikada smeo da traži od demokrata, ali i da će „stvar leći do 10. septembra“ ne samo u Novom Sadu. Za to vreme sve vojvođanske opštine strepe od promene vlasti, sem tri: Subotica, Vršac i Inđija. Tamo su, navodno, sigurni da im naprednjaci neće pokvariti račun. Tako su, navodno, pri kraju razgovori SNS-a i SPS-a o formiranju nove vlasti u Somboru, Kikindi, Kuli, Šidu… dok su u Baču, Zrenjaninu, Pančevu, Pećincima, Rumi, Bačkoj Palanci i Sremskoj Mitrovici već formirali naprednjačko-socijalističku vlast.

ZAŠTO SE KOLA LOME NA LESKOVCU: Naprednjaci su, nije da nisu, pokušali da zaljuljaju i Inđiju. Kada je Goran Ješić posle 12 godina na čelu Inđije rešio da se povuče sa tog mesta jer je u vojvođanskoj vladi postao potpredsednik i pokrajinski sekretar za poljoprivredu. I posle ovih izbora lako je napravio skupštinsku većinu sa odbornicima SPS-a i DSS-a (17 + 5 + 3), ali kada je na njegovo mesto došao Petar Filipović (DS), njegov dugogodišnji pomoćnik, naprednjaci su počeli da spominju mogućnost prekomponovanja vlasti, opet upirući prstom na socijaliste. Goran Ješić, međutim, i danas sa stopostotnom sigurnošću tvrdi za „Vreme“: „Inđija je stabilna.“ Novi gradonačelnik Filipović je nešto obazriviji, ali ipak siguran u koalicione partnere: „Ništa nije nemoguće, naravno, ali promena vlasti u Inđiji ipak nije realna, tačno je da su opozicione partije u gradu pokušale da promene vlast, ali bez uspeha.“ Čini se da Inđija ne može „pasti“, na prvom mestu zbog za naprednjake nezgodne matematike: lokalni parlament ima 37 odbornika, 17 sa liste Goran Ješić, pet je socijalista, šest naprednjaka, dva ligaša, tri su odbornika DSS-a i četiri radikala.

I u ostatku Srbije je slično, mada ima i obrta, recimo u Smederevskoj Palanci, gde je SPS istisnut zato što su SNS i demokrate – napravili vlast. SPS je napustio koaliciju sa DS-om i započeo pregovore sa naprednjacima, ali dogodila im se noćna mora Ivice Dačića iz predizborne kampanje i postizbornih pregovora i sa jednima i sa drugima – velika koalicija.

I u Leskovcu, gradu kojem je Vučić lično obećao novu naprednjačku vlast, bar kad je matematika u pitanju, moglo bi da se dogodi slično. Od 75 odbornika leskovačkog parlamenta, DS-ova su 22 odbornika, 18 su odbornici SNS-a, koalicija SPS-PUPS-SDPS osvojila je 12 odbornika, URS 11, Nova Srbija 4, Jedinstvena Srbija 4, DSS 4. Stara „žuto-crvena“ vlast u Leskovcu ponovo je formirana posle ovih izbora sa nekoliko URS-ovih odbornika (dva Maje Gojković, jedan reformista i jedna odbornica URS-a koja je pretrčala u DS). Leskovački socijalisti tvrde pazar, nećkaju se, hoće li s naprednjacima ili neće. A dok se oni nećkaju, naprednjaci i demokrate bi imali čistu poziciju, 40 odbornika. Leskovački socijalisti se pravdaju da još nisu dobili odluku centrale pa ne mogu ni da raspravljaju o tome. U stvari, ne da se Živojin Stefanović, predsednik Skupštine grada Leskovca, koji je, ima tome mesec dana, izjavljivao kako neće njemu da diktira centrala u Beogradu šta će i kako da radi jer zna se ko je Živojin Stefanović. U razgovoru za „Vreme“ Stefanović je ublažio svoj stav pa sad kaže da naredbe iz Beograda ne može biti, ali da može biti dogovora. I da Žarko Obradović, ministar prosvete, nije bio u Leskovcu da pritiska socijaliste da se opasulje i da naprave vladu s naprednjacima, nego da otvori Roštiljadu: „O politici uopšte nismo pričali, to neka se zna. Kao predsednik Gradskog odbora SPS-a, znam koje su moje obaveze po Statutu SPS-a. Kada rukovodstvo donese odluku i prosledi nam je, ja ću sazvati sednicu Gradskog odbora. A onda GrO donosi odluku koja ne mora biti identična sa odlukom Glavnog odbora SPS-a. Može Gradski odbor prihvatiti stav Glavnog odbora, ali i ne mora. Onda GO ima mogućnost, ukoliko Gradski odbor ne prihvati odluku centrale, da raspusti naš Gradski odbor. Do toga neće doći. Moje lično mišljenje je da nije dobro da se preslikava vlast sa republičkog nivoa na lokal. Mislim da bi trebalo da pustimo da bude šareno, da vidimo šta ko i gde može da uradi.“ Šef leskovačkih socijalista ipak kaže na kraju razgovora da Gradski odbor treba da prihvati odluku Glavnog odbora i da je to u redu, ali on novu većinu neće podržati i neka ga smene! Hoće li preći u neku drugu stranku? „Biću slobodan odbornik i ništa! A neka neko kaže što to moraju kola da se slome na Leskovcu i što se lepo ne krene od prestonice?“, pita Stefanović, i obećava da će sazvati sednicu Gradskog odbora SPS-a u roku od 24 sata kad dobije odluku centrale.

ŠTA JE ĐILAS VUČIĆU: Istina, zašto su svi gradovi upitni, a samo je Beograd – neupitan. I da li je? Posle poslednje sednice Glavnog odbora SNS-a Vučić je potvrdio da je jedna od tema bila vlast u Beogradu i podsetio novinare da je odmah posle majskih izbora rekao da ne može da bude gradonačelnik budući da se zna kako su građani Beograda glasali na tim izborima i ponovio da i danas tako misli. Nije, međutim, bio određen kad je reč o tome da li Dragan Đilas treba da ostane gradonačelnik ili ne: „Nijednog trenutka nisam govorio ni da ni ne, nikada to nisam na takav način rekao.“ Očigledno je morao da se odmakne od priča po kojima Đilas i Vučić „imaju džentlmenski dogovor o nenapadanju“, te kako Đilas i Vučić imaju „zajedničke poslovne interese“, te da je Đilas vladin favorit za novog lidera DS-a, i one kako će Vučić pomoći Đilasu da pokida demokrate, isto onako kako je Tadić pomogao da se pokidaju radikali, u tom pravcu.

Svejedno, poznavaoci naprednjačkih prilika podsećaju da je pred Aleksandrom Vučićem i izborna skupština na kojoj bi trebalo da postane predsednik stranke a članstvo se za sve ovo vreme pita kako je to svaki grad u Srbiji sporan, samo je Beograd nesporan. Naprednjaci se s pravom pitaju, jer niko nije zaboravio socijalistima kako su pre četiri godine, posle dogovora sa demokratama, prvo srušili koaliciju s naprednjacima u Beogradu.

NA UDARU DOJUČERAŠNJEG PARTNERA: Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada

Otvaranje renoviranog keja na obali Dunava. Novi Sad, gradonačelnik Pavličić, 2010. foto: darko milosavljevic