Glavni pop, u plavi mikrofon, reče, Evo ih, stižu, od uzvodno se pojavi crni gumeni čamac, u kome je stajao sveštenik, držeći beli stiropor krst, sav okićen u zeleno lišće i žuto cveće
I ove godine, točno na Bogojavljenje, 19. januara, plivalo se u slavu boga diljem, a i dalje, Srbije. Po običaju rekordno bilo u Zemunu, dvadeset šesta godina za redom, liturgija u Hramu oca Nikolaja, litija, preko 300 takmičara, 26 žena, na molitvi osam popova… Mediji javili da su plivači složno otpevali pesmu posvećenu Kosovu, klekli, podigli tri prsta i zakleli se pred osam sveštenika. Pobednik reko da je voda bila hladna, ali da su pomogli sunce i lepo vreme!
Blizu rekorda bilo na Adi Ciganliji, pevalo se i plivalo, pušteno sedam golubova, pobedio vojni pitomac. U Nišu pobednik dobio Časni krst, dobio zlatni lanac sa krstom i dobio lovorov venac. Uz svečani stroj žandarmerije događaj, kako javljeno, propraćen simboličnim letom golubova. I u Sremskoj Kamenici takoreći rekordno, 277 takmičara, 15 devojaka, u Užicu, zbog visokog vodostaja Đetinje, nije bilo plivanja, plivači samo ušli u vodu i pokvasili se osveštanom vodom…
U Trsteniku najmlađi takmičar imao šest, najstariji sedamdeset godina, ali to ne bio rekord, u Šapcu najmlađi učesnik imo tri godine. Pobedio Vojin iz Kruševca, koji u Šabac došo na devojačku slavu svoje supruge, a, kako reko, plivo za suprugu. U Vladičinom Hanu najbolja desetogodišnja Dunja, u Vlasotincu najbrži gimnazijalac Ognjen. Pobednik istako da se tradicija nastavlja, jedina učesnica, Irena, od vladike dobila Sveto pismo sa posvetom. Prateća manifestacija bila pihtijada, i tu bilo pobednika…
U Prokuplju najbrži bio policajac, u Kuršumliji mladi Mihajilo, koji reko da su mu motivi vera i tradicija, udruženje “Bog se javi” svima podelilo medalje. U Pirotu pobednik imo da kaže: Motiv je da se održi jedan običaj, a uz to i malo kompetencije! U Svrljigu do Krsta prvi stigo nastavnik fizičkog koji dobio samo srebrni lančić…
Iako pobednika bilo mnogo, veliki pobednik humanitarac Anri Gujon, koji državni sekretar u neko ministarstvo, koji prošo sa litijom Zemun, i reko da ovo nije samo takmičenje, već i veliki praznik za Srbe, i poručio Srbima da budu složni i solidarni, i poručio da će dati bog da sledeće godine bude jedan od plivača. No, apsolutni pobednik je gospodin ambasador u Maroku, Ljajićev Bauer, koji je u bazenu, u konkurenciji sam sa sobom, prvi stigao do krsta.
Bogojavljenje 2023.foto:Dragan Todorovic…ljudi sa naramcima ikona,…
NARAMCI IKONA
U Valjevu bilo tradicionalno, i na nivoju. Berkova brana na reci Gradac, koji i leti ladan ko guja, na licu mesta policijska kola, hitna pomoć, kafe “Brek”, na čijoj betonskoj ploči se izvodi “umetnički program”. Pronese se glas da ima 68 takmičara, žensko na ploči uze uvežbava repertoar, Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije…
Bogojavljenje 2023.foto:Dragan Todorovic…litijska povorka sa vojskom,…
Uto uze pristiže litija od crkve, napred vojska sa ogromnim i drvenim i oslikanim krstom, iza litijske zastave, ljudi sa naramcima ikona i drugih svetinja, velka zastava “Nema predaje”… Pri čelu litije i pojava u crnoj uniformi, sa crnom šapkom, i mnogo tih zlatnih pruga i širita.
Čelo litije ode na most, pop sa kamilavkom rasporedi ko gde da stane, u vodu baci beli stiropor krst, pa povika, Bog se javi, svi odgovoriše, Vaistinu se javi! Sa obale se, sa nekog postamenta, javi devojče u crni kaput, raspuštena kosa, pa u crni mikofon uze da kazuje, Časni oci, poštovani sugrađani, Bog se javi… Nalazimo se na reci Gradac, jednoj od najhladnijih u našoj zemlji, gde će se održati 12. plivanje za Časni krst. Ove godine učestvuje 83 plivača, među njima i jedna žena, 27 po prvi put, pozdravimo ih sve jednim velikim aplauzom. Devojče nastavi, Svi koji su se prijavili su pobednici, ova duhovno-kulturna manifestacija se održava u organizaciji crkve, opštine Valjevo i Hrama vaskrsenja Hristovog, sa blagoslovom njegovog preosveštenstva vladike Isihija. Dok se takmičari pripremaju slušamo kulturno-umetnički program, prvo ćemo čuti Hor za negovanje tradicije i kulture.
Javi se Hor za negovanje tradicije i kulture, pojava u crnom, sa sve one zlatne širite, uze onaj veliki i oslikan drveni krst i uze da ga nosa kroz narod. Voditeljka najavi nastavak kulturno-umetničkog programa, sa one betonske ploče se javi ženko pa uze da opriča, Veseli se srpski rode, srpski rode, zbog slobode… Pa nastavi, Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije… Bi i Gusta mi magla padnala… Onaj sa zlatni širiti je sve odo, nikom ne davo veliki i oslikan drveni krst.
Kad krenu, Hej dragi, dragi, božurove sadi… jedan od popova reče da to kraj, ide “Marš na drinu”. Opet se javi voditeljka sa crni mikrofon, uze kaziva o tradiciji, da plivo i princ Đorđe, da se pliva 33 metra, u spomen na broj godina koliko je Gospod živeo na zemlji, i pozva sveštenika Dejana da se obrati. Sveštenik preuze crni mikrofon, ponovi pozdrav, Bog se javi, i reče da je Bogojavljenje veliki praznik, zahvali vladiki na blagoslovu da se ova kulturno-viteška manifestacija održi, zahvali i Gradskoj upravi, Vatrogasnoj službi, fala svima, hvala vama koji ste došli…
U IME BOGA, SAD
Pop vrati crni mikrofon voditeljki, koja se zahvali ocu Dejanu, pa reče da će sada izaći plivači, pustiše “Marš na Drinu”, glavni pop nešto šanu voditeljki, voditeljka objavi da građani na mostu treba da se razmaknu da bi prošli plivači. Plivači se postrojiše na drugoj obali, svi u te kupaće gaće, samo dama u jednodelnom kostimu, glavni pop, kome doturiše plavi mikrofon, reče, evo ih, stižu, od uzvodno se pojavi crni gumeni čamac okićen u zeleno lišće i žuto cveće, u kome je stajao sveštenik koji je držao beli stiropor krst optočen sa lišće i žuto cveće.
Glavni pop, sa obale, u plavi mikrofon, uze govori o ljubavi i zajedništvu u Bogu, hrabrosti i viteštvu, obrati se plivačima preko reke, Kad ja kažem, U ime boga, sad, tada ćete skočiti u vodu. Onda zatraži još vremena da se svi plivači pokvase, zatražiše i da se napusti splav uz obalu, da ne bi potonuo, uto priđe gumeni čamac nasuprot plivača, pop iz čamca baci okićen beli stiropor krst u vodu, glavni pop sa obale u plavi mikrofon viknu, U ime boga, sad, plivači skočiše u vodu, doplivaše do krsta, i sve ga poljubiše. Skoči i druga grupa plivača, i ona dopliva do krsta, i poljubi ga.
Svi izađoše iz vode, pop sa plavi mikrofon svima čestita, posebno čestita dami, poruči da će izjave za medije biti ispred kafića, zatraži veliki aplauz za sve učesnike, zahvali svima, zahvali Vojsci Srbije, svima koji su pomogli, vlasniku splava Čedomiru, opet pustiše preko razglasa “Marš na Drinu”, pop objavi da zbog nevremena nije bilo plivanja za Časni krst u mnogim krajevima, na jugu Srbije, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, pozdravlja njih sve, našu braću u Crnoj Gori i na Kosovu, jer su ovi momci ovde plivali i za njih.
Bogojavljenje 2023.foto:Dragan Todorovic…pojava u crnoj uniformi
Svi učesnici dobiše medalje koje okačiše na golo telo, pop preko mikrofon objavi da svima podeljene medalje, posebno zahvali Mašanu koji prvi doplivo do Krsta, sve to uze ulazi u kafić, onaj u crnu uniformu, crnu šapku, sa svi ti zlatni širiti, sa veliki i oslikan drveni krst uze prati glavnog popa. Pozvaše novinare, uzeše daju izjave, preko razglasa se nastavi umetnički program, Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije…
Bi razlaz, mnogi, koji nisu natočili svetu vodicu, se zaputiše ka crkvi. Pred crkvom gužva, velika i crna plastična kaca, postavljena na postament zastrt bordo tkaninom, iz kace na dve strane izlaze vodovodne cevi, obmotane sa puno najlona da se sveta voda ne smrzne, na koje nakačene slavine, pa narod toči li toči svetu vodicu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!