Od Otpora do ambasadora

„Dalji Đurićev razvoj zavisiće od njegove spremnosti da zbog drugog, zbog Vučića, bude onaj koji će prvi da primi udarac i pokupi veći deo negativnog sentimenta javnosti, i da bude strpljiv. Ako bude dobro pazio na času, ako ga ne ponesu dorćolski fazoni i želja za prečicama, daleko će dogurati. Raste pored najboljeg učitelja u toj oblasti.“

Ove proročanske rečenice ispisane su u „Vremenu“ pre oko dve godine. I pokazale su se sasvim tačne, jer sada je već sasvim izvesno da će Marko Đurić, „jedan od najboljih političara u Srbiji“, što bi rekao njegov saborac Goran Vesić, ubrzo postati ambasador u Vašingtonu.

Da li će to biti veći dobitak za srpsku diplomatiju od gubitka za srpsku političku scenu, videćemo vrlo brzo, čim se iz kosovskih patriotskih odora njegova ekselencija preodene u one diplomatske. Sigurno je jedino da će svojim odlaskom „preko bare“ Đurić najviše nedostajati, kao neiscrpna inspiracija, domaćoj humorističkoj sceni. Ali Marko je, u nedavnom postu na Fejsbuku, jasno poručio onima koji ga posprdno nazivaju „Mister Bin“ ili „Za aplauz spreman“: „Ko se bude zadnji smejao, najslađe će se smejati.“ I još ih je upozorio da se može lako desiti da „od igračke bude plačka“. Jer: „O kakvoj se međutim slobodi i demokratiji radi kada tajkunski i strani faktor ne želi da nam se predstavi imenom i prezimenom, idejama i dosadašnjim učinkom, već nam umesto toga, kao dunavskim somovima koje će valjda opet da love na durdubak, podmeću Kesića, Ivana Ivanovića, Koraksa, Vesnu Rakić Vodinelić, Dražu Petrovića i druge hrabre heroje leteće cirkuske brigade…“, piše u svom postu Đurić.

DUGO PUTOVANJE DO DIPLOME: Ovaj Vučićev junoša je rođen 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je pravnik, koji je još tokom studentskih dana iskazao „visoku društvenu svest kroz angažovanje u studentskim organizacijama, iniciranje i organizovanje brojnih tribina, panel diskusija međunarodnog karaktera i drugih javnih manifestacija“.

Nije baš najjasnije šta se podrazumeva pod pojmom „visoka društvena svest“, ali Đurićev zvanični biograf je izostavio sekvencu iz 2000. godine kad se budući ambasador u Vašingtonu priključio Otporu. Svedoci iz tog perioda kažu, međutim, da je u Otporu bio potpuni anonimus i da se ničim nije isticao. Ipak, na Jutjubu postoji i danas klip u kojem mlađanog Đurića obučavaju kako da se ponaša u slučaju da ga uhvati policija. U već pomenutom postu na Fejsbuku, pravdajući se svojom mladošću, on tu epizodu iz svoje prošlosti naziva spuštanjem niz uže i dodaje, parafrazirajući Njegoša, „umalo se uže ne pretrže“.

Između 2003. i 2007. godine bio je redovni osvajač nagrada na tradicionalnom debatnom takmičenju, u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa poslediplomske master studije, smer Održivi razvoj i ekologija, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Od 2011. godine angažovan je kao istraživač u Institutu za političke studije. Ipak, kao što je u „Vremenu“ već svojevremeno objavljeno, Đurićeva akademska karijera nije išla baš glatko. Upisao je 2002. godine Pravni fakultet u Beogradu. Goran Vesić kaže za njega da je bio sjajan student, ali činjenica je da nikada nije diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (nema ga na listi onih koji su završili studije), već 2010. godine na nečemu što se zove Pravni fakultet za pravosuđe i privredu u Novom Sadu.

Fakultet koji je završio 2010. godine deo je Univerziteta Privredna akademija. Na njihovom sajtu piše: „Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu je u dosadašnjem radu postigao veoma značajne rezultate u procesu obrazovanja ambicioznih ljudi, koji su svoju profesionalnu karijeru ubrzo posle završetka studija uspešno započeli u pravosuđu, sudovima, tužilaštvima, advokaturi, državnim organima i ustanovama, kao i u privredi.“

POLITIKA KAO SUDBINA: Član je Srpske napredne stranke od osnivanja 2008. godine, i u toj stranci je u kontinuitetu obavljao najodgovornije dužnosti. Trenutno je na funkciji potpredsednika SNS, a svoj partijski angažman je objašnjavao rečima: „Želja da Srbiju promenimo i učinimo boljom naterala me je da uđem u stranku.“

„Nisam želeo da pristanem na to da odsustvo strategije i loše organizacije budu pravilo, a ne izuzetak“, kazao je Đurić u trenutku kad je već bio imenovan za savetnika za spoljnu politiku Tomislava Nikolića, predsednika Republike Srbije. Na tom mestu bio je zadužen za koordinaciju spoljnopolitičkog tima predsednika, svakodnevnu diplomatsku komunikaciju i strateško političko planiranje, kao i aktivnosti državnog vrha u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije i za pripremu zvanične državne Platforme za pregovore sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, kojom je artikulisao Zajednicu srpskih opština.

Od maja 2014. godine, po formiranju vlade premijera Aleksandra Vučića, obavlja funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pored toga, Đurić je i šef tima za pregovore Beograda i Prištine, kao i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 35 (ostala pitanja, Evropska unija odlučila je da u sastav ovog poglavlja ulazi i celokupan proces normalizacije odnosa sa Prištinom).

Tečno govori engleski i hebrejski, a služi se francuskim i ruskim jezikom, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji. Zanimljiv je i podatak da je Marko Đurić unuk Najdana Pašića, jednog od osnivača Fakulteta političkih nauka. Profesor Pašić je, inače, bio sinovac Nikole Pašića.

ČUVAR TAJNI: Vest o budućem imenovanju Marka Đurića za ambasadora u Vašingtonu izazvala je niz oprečnih komentara, naročito u političkoj i stručnoj javnosti. Najčešće zamerke idu u pravcu toga da Đurić nema nikakvog diplomatskog iskustva, neophodnog za obavljanje ovog posla u jednoj od najvažnijih svetskih prestonica.

Vladeta Janković, bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Vatikanu, smatra da bi moguće imenovanje Marka Đurića za ambasadora u SAD bila „dodatna greška i zbog dokazane nekompetentnosti i zbog brljivosti Đurića u spoljnopolitičkim istupima“. „To nije posao gde je blagovremeno i dugotrajno aplaudiranje od velike koristi“, ocenio je Janković.

On je rekao i da je Đurićevo postavljanje za ambasadora samo „korak dalje u urušavanju diplomatske mreže Srbije“. „Osim neiskustvom i izvesnom pretencioznošću bez pokrića, Đurić je obeležen i hipotekom svima poznatih veza sa određenim problematičnim krugovima na severu Kosova. Ovo poslednje bi, uzgred budi rečeno, moglo da se pokaže kao prepreka za dobijanje agremana“, zaključuje Janković.

To što Đurić nije „karijerni diplomata“, teško da može biti argument kojim se rukovodio Aleksandar Vučić. Biće da je upravo obrnuto. Nakon vašingtonskih sporazuma i uspostavljanja specifičnih odnosa sa SAD, predsedniku Srbije je, pre svega, važno da na ovom mestu postavi svog čoveka od poverenja. Jer, ne treba imati nikakvu dilemu – Marko Đurić neće biti ambasador Srbije u klasičnom smislu tog pojma, već samo Vučićeva produžena ruka u Americi.

U vremenu pred nama, naročito ako Donald Tramp ponovo pobedi na predsedničkim izborima, Srbiju po svemu sudeći očekuje vrlo delikatan period odnosa sa SAD, pre svega kad je u pitanju Kosovo. To podrazumeva, između ostalog, i niz dogovora o kojima će javnost u Srbiji malo ili nimalo znati. A ko je bolji kandidat za „čuvara tajni“ iz Ovalnog kabineta od Đurića?