U sporoj i stalno odlaganoj transformaciji medijskog sistema postoji realna opasnost da jedan broj medija koji informišu na jezicima nacionalnih manjina nestanu ili pređu u ruke tajkuna kojih ima i u etničkim grupama, što bi bio velik korak nazad u ostvarivanju jednog od značajnih ljudskih prava
Još u vreme socijalizma, bivša Jugoslavija postavila je standard ostvarivanja prava manjinskih etničkih grupa, što se ogledalo i u priličnom broju glasila na jezicima narodnosti, a i u prisustvu ovih jezika u programima državne radio-televizije. Dabome da je i ta priča bila obavijena ideologijom i dominantnim uticajem jedne partije, što se u poslednjoj deceniji prošlog veka izrodilo u, kako je jednom prilikom rekao Pal Šandor, „SPS propagandu prevedenu na mađarski i ostale manjinske jezike“.
„Mađar so“, slovački „Hlos ljudu“, rumunska „Libertatea“, rusinsko „Ruske slovo“, ukrajinsko „Ridne slovo“, romski „Them“, „Hrvatska riječ“ novine su koje, uz pregršt radio i TV stanica, koje u celini ili delimično imaju programe na jezicima narodnosti, ispunjavaju jednu od važnih obaveza međunarodnih konvencija i domaćeg zakonodavstva. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima i Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina izričito obavezuju države potpisnice, članice Saveta Evrope, da „pomognu, obezbede, ohrabre“ stvaranje medija koji informišu na jezicima manjinskih naroda. Isto zahteva i Preporuka br. R (97) 21, koja govori o promovisanju kulturne tolerancije. Postojanje ovakvih glasila smatra se važnim za očuvanje sopstvenog integriteta i identiteta, manjinskih naroda, ali time i doprinosom za bolju integraciju etničkih grupa u društvo u celini. Naš Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvideo je u članu 17. pravo nacionalnih manjina „na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku“.
Teško je precizno doći do broja medija koji informišu na jezicima narodnosti, jer su i oni deo ukupnog medijskog haosa u Srbiji. Sigurno je da ih, samo u Vojvodini, gde je statistika utvrdila postojanje 28 etničkih grupa, ima nekoliko desetina. Osnivale su ih uglavnom opštine ili pokrajina, što znači da su, jednostavno rečeno, to državna glasila.
Zakoni o radiodifuziji i javnom informisanju Republike Srbije predvideli su privatizaciju svih opštinskih glasila što proizlazi iz pravila demokratskog sveta da medijima ne mogu biti osnivači organi vlasti. Naprotiv, vlast, biznis i ostali centri moći treba da maknu ruke i oslobode uticaja sva javna glasila. U okolnostima u kojima u Srbiji postoji oko dve hiljade elektronskih i štampanih medija sasvim je osnovana pretpostavka da neće svi preživeti i da će bar polovina novina, radio i televizijskih stanica u dogledno vreme nestati sa javne scene, što delovanjem zakona, što tržišta. Realna opasnost preti i informativnim kućama manjinskih naroda. Opštine su, za sada, uglavnom skinule brigu sa sebe, prepuštajući, u poslednje dve godine, osnivačka prava novoosnovanim nacionalnim savetima. Ali na sastave nacionalnih saveta dominantno utiču političke stranke manjinskih naroda, a kako se u nekoliko slučajeva može videti, to privileguje pojedine nove osnivače medija koji su bliski upravo svojim manjinskim političarima.
Osnovno pitanje u ovoj stvari jeste: da li su mediji koji informišu na jezicima narodnosti u rukama te narodnosti u najširem smislu, njihovog govornog prostora i javnog mnjenja, opšteg interesa građana određene nacionalnosti ili političkih grupa i njima lojalnih pojedinaca. Prava manjinskih naroda, kao ni prava većinskog ne ostvaruju se na pravi način ako u ovoj oblasti ostane sprega medijskih menadžera i svejedno koje vlasti.
U Srbiji kao izrazito multietničkoj zajednici veoma je važno da opstanu ili nastanu novi mediji koji govore jezicima manjina. Država, što znači i opština, region, pokrajina, treba da pomogne. Mogu to da učine davanjem zgrada i prostora na besplatno korišćenje, nabavkom opreme, subvencijama i donacijama, ali ne mogu da budu osnivači ni vlasnici, a pogotovo ne tutori. Samoorganizovanje manjinskih naroda, njihova inicijativa i upliv u uređivačku koncepciju, od presudne su važnosti. Kao udruženja građana, nevladine organizacije, uz principijelnu pomoć nacionalnih saveta, problem mogu rešavati na najcelishodniji način. I ne treba uvek tragati za bogatašem iz svog etniciteta koji bi kupio ili osnovao novine. Princip anonimnog kapitala, što znači većeg broja malih akcionara, u ovom poslu daje najbolje rezultate.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
