U sporoj i stalno odlaganoj transformaciji medijskog sistema postoji realna opasnost da jedan broj medija koji informišu na jezicima nacionalnih manjina nestanu ili pređu u ruke tajkuna kojih ima i u etničkim grupama, što bi bio velik korak nazad u ostvarivanju jednog od značajnih ljudskih prava
Još u vreme socijalizma, bivša Jugoslavija postavila je standard ostvarivanja prava manjinskih etničkih grupa, što se ogledalo i u priličnom broju glasila na jezicima narodnosti, a i u prisustvu ovih jezika u programima državne radio-televizije. Dabome da je i ta priča bila obavijena ideologijom i dominantnim uticajem jedne partije, što se u poslednjoj deceniji prošlog veka izrodilo u, kako je jednom prilikom rekao Pal Šandor, „SPS propagandu prevedenu na mađarski i ostale manjinske jezike“.
„Mađar so“, slovački „Hlos ljudu“, rumunska „Libertatea“, rusinsko „Ruske slovo“, ukrajinsko „Ridne slovo“, romski „Them“, „Hrvatska riječ“ novine su koje, uz pregršt radio i TV stanica, koje u celini ili delimično imaju programe na jezicima narodnosti, ispunjavaju jednu od važnih obaveza međunarodnih konvencija i domaćeg zakonodavstva. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima i Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina izričito obavezuju države potpisnice, članice Saveta Evrope, da „pomognu, obezbede, ohrabre“ stvaranje medija koji informišu na jezicima manjinskih naroda. Isto zahteva i Preporuka br. R (97) 21, koja govori o promovisanju kulturne tolerancije. Postojanje ovakvih glasila smatra se važnim za očuvanje sopstvenog integriteta i identiteta, manjinskih naroda, ali time i doprinosom za bolju integraciju etničkih grupa u društvo u celini. Naš Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvideo je u članu 17. pravo nacionalnih manjina „na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku“.
Teško je precizno doći do broja medija koji informišu na jezicima narodnosti, jer su i oni deo ukupnog medijskog haosa u Srbiji. Sigurno je da ih, samo u Vojvodini, gde je statistika utvrdila postojanje 28 etničkih grupa, ima nekoliko desetina. Osnivale su ih uglavnom opštine ili pokrajina, što znači da su, jednostavno rečeno, to državna glasila.
Zakoni o radiodifuziji i javnom informisanju Republike Srbije predvideli su privatizaciju svih opštinskih glasila što proizlazi iz pravila demokratskog sveta da medijima ne mogu biti osnivači organi vlasti. Naprotiv, vlast, biznis i ostali centri moći treba da maknu ruke i oslobode uticaja sva javna glasila. U okolnostima u kojima u Srbiji postoji oko dve hiljade elektronskih i štampanih medija sasvim je osnovana pretpostavka da neće svi preživeti i da će bar polovina novina, radio i televizijskih stanica u dogledno vreme nestati sa javne scene, što delovanjem zakona, što tržišta. Realna opasnost preti i informativnim kućama manjinskih naroda. Opštine su, za sada, uglavnom skinule brigu sa sebe, prepuštajući, u poslednje dve godine, osnivačka prava novoosnovanim nacionalnim savetima. Ali na sastave nacionalnih saveta dominantno utiču političke stranke manjinskih naroda, a kako se u nekoliko slučajeva može videti, to privileguje pojedine nove osnivače medija koji su bliski upravo svojim manjinskim političarima.
Osnovno pitanje u ovoj stvari jeste: da li su mediji koji informišu na jezicima narodnosti u rukama te narodnosti u najširem smislu, njihovog govornog prostora i javnog mnjenja, opšteg interesa građana određene nacionalnosti ili političkih grupa i njima lojalnih pojedinaca. Prava manjinskih naroda, kao ni prava većinskog ne ostvaruju se na pravi način ako u ovoj oblasti ostane sprega medijskih menadžera i svejedno koje vlasti.
U Srbiji kao izrazito multietničkoj zajednici veoma je važno da opstanu ili nastanu novi mediji koji govore jezicima manjina. Država, što znači i opština, region, pokrajina, treba da pomogne. Mogu to da učine davanjem zgrada i prostora na besplatno korišćenje, nabavkom opreme, subvencijama i donacijama, ali ne mogu da budu osnivači ni vlasnici, a pogotovo ne tutori. Samoorganizovanje manjinskih naroda, njihova inicijativa i upliv u uređivačku koncepciju, od presudne su važnosti. Kao udruženja građana, nevladine organizacije, uz principijelnu pomoć nacionalnih saveta, problem mogu rešavati na najcelishodniji način. I ne treba uvek tragati za bogatašem iz svog etniciteta koji bi kupio ili osnovao novine. Princip anonimnog kapitala, što znači većeg broja malih akcionara, u ovom poslu daje najbolje rezultate.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
