Novi elementi u staroj priči

Kako je došlo do toga da Dijana Hrkalović, nekadašnja pripravnica BIA, sekretarica Uprave kriminalističke policije i strašna državna sekretarka MUP-a Srbije, bude razvlačena po beogradskim tabloidima kao da je članica organizovane kriminalne grupe ili neke opozicione stranke što, u razumevanju vlasti, dođe na isto? Naime, ona je poslednjih dana prikazana kao osoba koja je odgovorna za, kako se tvrdi, nelegalno prisluškivanje predsednika SNS-a i Republike Srbije Aleksandra Vučića, njenog nekadašnjeg uzora i mentora, čoveka zbog kog je napustila akademsku karijeru i posvetila se mukotrpnom poslu menjanja Srbije po planu iz 2012. godine.

Ovaj parakriminalni i parapolitički događaj, koji TV stanice pod kontrolom režima još uvek drže ispod radara birača, mogao bi da bude okidač za mnogo veće zemljotrese unutar vladajuće koalicije koja se toliko usedela i otromboljila na vlasti da više ne može jasno da sagleda ko i kakvu ulogu igra unutar nje. Prosto, pred javnošću se otvara nepregledno polje afera, glasina, informacija i lažnih vesti u kojima se pojavljuju ljudi iz vrha države i kriminala, izmešani kao u đuveču i gde se ne zna šta će sutra da izroni kao nova priča koja će potvrditi nešto o čemu se „kuvalo“ godinama unazad.

Zato se sada o osobi koja je Vučiću bila od najvećeg poverenja govori kao o potencijalnoj saradnici narko-klanova, a kada je na to bilo „ukazivano“ pre nekoliko godina vlast je reagovala sa besom i odlučno da se svaki takav glas suzbije i likvidira. Donedavno, Dijana Hrkalović je bila miljenica, nada, ona koja će u narednim godinama biti jedan od lidera u bezbednosnom sektoru Srbije, a sada se govori da je možda sve to radila za mafiju i sa ciljem da eliminiše svakoga, pa i Vučića samog, ako se tim kriminalcima ispreči na putu.

NE ŽALI NI ZA ČIM

Naravno, problemi Dijane Hrkalović počeli su ranije, još pre godinu i po dana – ako se neko toga seća – kada je napustila MUP pod suverenom vlašću dr Nebojše Stefanovića, jednog od najdugovečnijih ministara policije u istoriji Srbije. Kada je krajem maja 2019. objavljeno da je napustila MUP, to je bila uzgredna vest, ali su mnogi u tom činu videli nešto neprirodno i nešto što ukazuje na značajne pukotine u monolitu izvršne vlasti.

Hvaljena kao žena koja sve zna, prati sve i utiče na mnoge istrage, još iz doba kada je bila sekretarka UKP-a, Hrkalovićeva je naprasno ostavljena nokautirana u prašini, uz mnogo znakova pitanja i nedoumica. Danas, godinu i po docnije, ponešto je jasnije.

Njen slučaj i institucionalno smaknuće poklopili su se, sada se to zna, sa otkrićem da je Vučić bio prisluškivan. Ono o čemu se pričalo među bezbednosnom zajednicom i nekim članovima Vlade u to doba preko aplikacija Signal i Telegram, postalo je belodano jasno: do Vučića je stigla informacija o tome da ga je MUP prisluškivao i on je to predočio Stefanoviću. Posledica tog događaja bilo je udaljavanje Dijane Hrkalović iz vlasti.

Naravno, ona je demantovala ovakve priče. U intervjuu tabloidu „Alo“ u oktobru 2020. kaže:

„Nije me smenio ni predsednik Vučić, nije me smenio ni ministar Stefanović, nije me uopšte niko smenio. U dogovoru s njima, zbog borbe sa opakom i komplikovanom bolešću, napustila sam svoj prethodni radni angažman, što smatram časnim sa svoje strane, jer ne bih mogla u punom kapacitetu da se posvetim poslu, koji je prezahtevan, preodgovoran i traži punu posvećenost, ukoliko neko želi da ga radi kako treba.“

I dalje:

„Kako lekari prognoziraju, narednih meseci konačno bih mogla da ovu važnu životnu bitku privedem kraju… Kad čovek sačuva sebe, onda može dalje da se nosi sa svim izazovima. Ali ako izgubi zdravlje, izgubio je sve. Tako da ne žalim ni za čim, ne lamentiram nad svojom sudbinom, završavam konačno ovu veliku bitku za oporavak svog zdravlja, a onda se radujem novim izazovima koje mi život može doneti. Jer ja volim izazove.“

Iz današnje perspektive mogli bismo da zaključimo da su njeni drugovi, uzori i mentori Stefanović i Vučić sačekali da se Hrkalovićeva izvuče iz problema sa bolešću (šta god to bilo) pa da je onda suoče sa „realnim stanjem“. Ona je u međuvremenu, uprkos bolesti, uspela da uradi doktorski rad na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

TABLOIDNI SALTO MORTALE

Intervju s njom pojavio se u novinama koje su „bliske vlasti“ i kod novinara Duleta Vukajlovića, koji će dva meseca kasnije pokrenuti nove novine „Objektiv“ (prvi broj izašao poslednjeg dana 2020) i za koji se tvrdi da je glasilo dr Nebojše Stefanovića.

Šta će ovima iz vlasti još jedan tabloid, nije jasno. Međutim, jasno je nešto drugo – a to je da čim se pravi novi tabloid to ima neke veze sa politikom. Zanimljivo je i to da ovaj opskurni tabloid koji svakoga dana otkriva nove skandale i napade na Vučića do sada nije objavljivao priloge o Dijani Hrkalović.

Njome se ponajviše bave tabloidi „Kurir“ i „Srpski telegraf“ koji je direktno povezuju sa jednim od crnogorskih klanova i pozicioniraju je kao krticu u Vladi Srbije. Navodno, ona ne samo da je odavala ono što se možda u policiji sprema na polju borbe protiv organizovanog kriminala, nego je čak iskoristila svoju moć i zloupotrebom Sektora za posebne istražne metode UKP-a prisluškivala Vučića i njegovu porodicu.

Ako to nije za poseban program u kome Vučić objašnjava sve „da narod razume“, ne znamo šta bi drugo bilo. Ipak, predsednik Srbije se za sada drži rezervisano, taktični nezainteresovano, pa je čak počeo i da izbegava da govori o skandalu prisluškivanja jer bi onda morao da odgovori na mnogo nedoumica.

Ono što je „slatko“ i daje nove elemente u priči o Dijani Hrkalović jeste neka vrsta potvrde da je u međuvremenu menjala identitete, što je odavno bilo predmet „rasprava“ na društvenim mrežema – još pre godinu i po dana se govorilo da je uzela ime Nika, da se obrijala do glave, uradila neke estetske korekcije… Govorilo se i da je u vezi sa jednim bivšim policajcem, ali i sa Nebojšom Stefanovićem, što je bizarno po sebi. No, svašta je izgledalo nemoguće, pa to sada tabloidi podastiru u javni prostor kao činjenice.

Van ovih ličnih odnosa, ono što je gore i po nju i po državu jeste strašna optužba da je sarađivala sa crnogorskim klanovima, što je takođe još tamo daleke 2016. godine, u danima ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Mutavi, bilo pominjano stidljivo i upola glasa. Na isti način se govorilo da postoji mogućnost da ona stoji na čelu jedne nove „jedinice za specijalne operacije“ koja formalno nije bila deo MUP-a, nego su je činili pripadnici raznih navijačkih grupa, a vlast ih je koristila za razne operacije: od izbornog inženjeringa, preko osnaživanja Srpske liste na Kosovu do rušenja u Savamali i kontrole narko-tržišta među pripadnicima navijačkih grupa/bandi.

Hrkalovićeva je dovođena u direktnu vezu sa Saletom Mutavim, kao što je i ovih dana povezuju sa njegovim naslednikom u poslovima i na tribini, Veljkom Belivukom. „Velja Nevolja“, kako mu tepaju tabloidi, predstavljen je kao ambasador Kavačkog klana u Beogradu, a u narednim danima videće se da li je ministar Vulin sposoban da organizuje neku ozbiljniju akciju na tu temu.

VEĆE OD JOVANJICE

Vlastima u Srbiji ide dobro sa rejtinzima, ali ih boli „slučaj Jovanjica“ kojim se odmotava jedna važna spona između mafije i duboke države.

U tom smislu i poznajući sada već čuveni politički aikido Aleksandra Vučića – sposobnost da se ono što je loše za njega iskoristi kao prednost u borbi protiv pravog ili zamišljenog protivnika – možda se nazire slučaj veći od Jovanjice. Njegov cilj je da pokaže kako je država odlučna u borbi protiv kriminala, i da tu nema milosti čak ni za najviše državne funkcionere i miljenike vlasti.

Kao: što me pitate za Jovanjicu, kad vidite da rešavam klanove. Dijana Hrkalović je u toj igri korisna figura, kao i do sada.