Nisam opozicija, ja sam dete partije

Političku karijeru je započeo pre bezmalo 20 godina, učlanivši se u Socijalističku partiju Srbije. Godinu dana posle toga, 1996, postao je student prodekan na Fakultetu političkih nauka. Mada nije oduševljen načinom na koji je postavljen na tu funkciju, kao podmladak SPS-a, kaže da mu je neobična satisfakcija to što u vreme studentskog protesta ‘96–97. godine kada su studenti tražili njegovu smenu – ipak nije smenjen u dupke punom amfiteatru u vreme najljućih studentskih demonstracija. Kao kuriozitet navodi da mu je tada protivkandidat bio Đorđe Vuković, potonji programski direktor Cesida.

U decembru ove godine čekaju ga još jedni izbori. Na 9. kongresu SPS-a biće birani predsednik stranke, potpredsednici i zamenik. Mesecima unazad mediji licitiraju kandidaturama i imenima. Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a, već duže vreme slovi za onog koji će jednom „izaći Dačiću na crtu“ kada se u SPS-u steknu uslovi za protivkandidata današnjem predsedniku. Ovog puta Ivica Dačić biće jedini kandidat za mesto predsednika, dakle aklamacijom reizabran. Branka Ružića „obavešteni izvori“ po tabloidima sada spominju kao kandidata za jednog od potpredsednika stranke, ali i Dačićevog zamenika, mada uz visoku ogradu – s obzirom na njegovo sve žešće „opoziciono delovanje“. Ima i onih koji tvrde da je 9. kongres Dačićeva prilika da se otarasi nepodobnih u stranci, među kojima je i predsednik IO. Ružić, u svom kabinetu u sedištu stranke na Studentskom trgu u Beogradu, ozbiljan ali trudeći se da bude bezbrižan i nasmejan, kaže: „Videćemo 14. decembra, ja ću svakako slaviti, tad mi je rođendan.“ Na spekulacije o nekoj novoj funkciji unutar stranke, Ružić odgovara:

„Kada se završi kandidacioni proces unutar stranke, videćemo ko je predložen za koju funkciju i, naravno, da li će svi predloženi prihvatiti kandidature. Što se tiče ‘obaveštenih izvora’, važno je znati da je suvereno pravo predsednika stranke da iz reda izabranih potpredsednika izabere svog zamenika. To će predsednik Dačić i učiniti, vodeći računa o svim elementima koji na tu odluku mogu uticati.

U više navrata sam rekao da je interes pre svega Socijalističke partije Srbije da vodi politiku, a ne da politika vodi nas. Mi smo to dosad radili, i uspeli smo da od 2003. godine svi zajedno vratimo SPS na političku scenu u Srbiji. Uspeli smo da izgradimo našeg lidera, naš lider je uspeo da izgradi sebe kao lidera. Sad bi bilo neuputno i neumesno da se bilo ko pojavi Ivici Dačiću kao protivkandidat na ovom, 9. kongresu, a naročito da to budem ja, imajući u vidu da s aspekta promišljanja politike koju vodimo, možda ne senzibiliteta, ali promišljanja nesporno, nemamo dominantnih razlika. Očekujem da ovaj kongres bude kadrovska obnova stranke. Od 2003. imali smo tri kongresa kroz koje smo pravili evolutivne reforme. Očekujem to i ovog, četvrtog puta, ali i da se uvaži potreba za jednom demokratičnijom procedurom izbora, da napravimo iskorak da kongres ubuduće bude organ na kojem će delegati izabrati potpredsednike između više kandidata tajnim glasanjem, te da time pokažemo da smo jedna od najdemokratskije ustrojenih stranaka u Srbiji.

„VREME„: U SPS–u je posle Miloševića bilo izbora za predsednika između više kandidata, sada je kandidat za predsednika stranke samo jedan?

BRANKO RUŽIĆ: Predsednika Dačića birali smo 2003. godine tajnim glasanjem – tada su bila dva kandidata, a 2006. bilo je četiri kandidata, dva kruga izbora, i predsednik Dačić je pobedio Milorada Vučelića. Oni koji bi spočitavali SPS-u nedemokratičnost zato što će 2014. biti jedan kandidat, nisu u pravu jer ne prepoznajem nijednu političku partiju u Srbiji da je imala izbor između više kandidata osim DS-a i evo sada DSS-a, koji se nakon toga praktično raspao. Sve te tabloidne napise mogu da ocenim kao zlonamerne i zlurade. To je verovatno potreba nekih centara da indukuju sukob i podelu unutar SPS-a jer nakon političkog zemljotresa, cunamija kako ga neki analitičari nazivaju koji je izazvala popularnost SNS-a, došlo je do sleganja tla, mnoge stranke su ostale ispod cenzusa, postale vanparlamentarne. Mnoge stranke su se podelile i usitnjavaju se a SPS je pored svih pokušaja kriminalizovanja uspeo da zadrži svoj fond glasova i ima blagi trend rasta. Za mene lično je važno da ovaj kongres SPS-a bude kongres na kome će konačno i predsednik Dačić i rukovodstvo stranke i sam SPS preuzeti taj barjak socijaldemokratske ideje u Srbiji. To je naša istorijska odgovornost, šansa ali i istorijska obaveza prema građanima Srbije. Zato mislim da je sada sasvim logično da imamo jednog kandidata za predsednika stranke i ne vidim ko bi to mogao da izađe na crtu Dačiću. Ko god da pobedi, to bi dovelo do željenog rascepa SPS-a. A to sigurno ne žele ljudi u partiji.

Ko bi želeo?

Neka čitaoci puste mašti na volju, neka se vrate unazad nekoliko godina, neka se sete šta se događalo političkim partijama u Srbiji. Ko je s kim koketirao, ko se od tih koji su koketirali nalazi u parlamentu a ko van parlamenta, kakvi su se lomovi dešavali u strankama… To nije pitanje za nas. Mi smo odgovorni i politički edukovani i ako neko misli da nam je važnija lična afirmacija od stranke, grdno se vara.

Ne brinete da bi „socijaldemokratski magnet“ možda mogla da postane novoformirana Tadićeva Socijaldemokratska stranka? Pomenuti tabloidi počesto upozoravaju da bi SPS mogao da bude „rekonstruisan“ tj. zamenjen Tadićevom strankom u Nemanjinoj?

Takav magnet zasigurno ne, imajući u vidu političku prošlost i sadašnjost. Da li je neko spreman da u Borisu Tadiću vidi adekvatnu supstituciju SPS-u? Svakako je za Srbiju mnogo važnije okupljanje svih stranaka koje gravitiraju socijaldemokratskoj ideji. Stožer takvog okupljanja može biti isključivo Socijalistička partija Srbije.

Nekoliko puta bili ste povod za premijerov bes na Ivicu Dačića. Kako to da ste uglavnom vi onaj koji kvari sreću vladajućoj koaliciji?

Ne smatram da sam neko ko kvari sreću vladajućoj koaliciji, ne mislim da sam izazvao bes premijera Vučića, bar ga nisam video u javnosti… Vlada ne funkcioniše spram stavova pojedinaca, već spram realizacije strateških ciljeva.

Premijer Vučić vas je pozvao da izađete iz prethodne vlade povodom izjave o Draganu Đuriću, vlasniku Zekstre i Veterinarskog zavoda, da ne sumnjate u nevinost svog prijatelja. Nakon toga su najavljeni vanredni izbori. Drugi put je Vučić vrlo žučno i javno kritikovao Dačića da SPS mora da odluči da li će biti vlast ili opozicija zbog vaših izjava u „Utisku nedelje„. Vaš predsednik se, zatim, mnogo pravdao.

Ipak, nisam tada imao utisak da se radi o besu, to je analitičko objašnjenje trenutno shvaćene situacije. Uvek bih ponovio sve što sam tada rekao. Kada govorite o nekim vrhovnim pravnim principima, prezumpciji nevinosti, o vladavini prava, o dostupnosti prava za građane, o potrebi reforme pravosuđa, o reformama u MUP-u, koji u jednom svom segmentu jeste kancer ovog društva, o radu države na polju istrage u slučaju paljenja ambasada Nemačke i SAD i obavezi države da taj slučaj dobije sudski epilog i da se dođe do sankcionisanja najodgovornijih, mogu samo kao i svaki pravdoljubivi građanin da podržim rad premijera i ove vlade. A kada je reč o mojim izjavama u „Utisku nedelje“, jedna od obaveza državnih organa je da se pozabave raznim kriminogenim strukturama i pojedincima, lajtmotiv tog „Utiska“ bio je izvesni Kosmajac, ako se sećate, to je bilo u junu. Važno je da i taj slučaj doživi svoj epilog.

Čudili ste se tada smenama načelnika policije, to vam je zamereno. Rekoste i da ne možete da zaključite da protiv premijera Vučića postoji „zavera tajkuna, ambasadora, medija i opozicije“ i to vam je zamereno. Govorili ste još malo pa kao političar iz opozicije?

Ni na koji način se nisam čudio, naprotiv, podržao sam reforme jer segmenti MUP-a, kako rekoh, predstavljaju kancer ovog društva. Važno je da sve institucije sistema funkcionišu. Mislim da na tome ova vlada radi vrlo predano. Ništa ja tada nisam govorio što nije politika ove vlade, i sve što sam rekao i danas stojim iza toga, ponovio bih. Greška je izgleda da govorite ono što mislite kada se bavite politikom. Jedino to mogu sebi da zamerim. A neka građani i građanke u Srbiji procene da li je to greška ili je to kvalitet. Niti poznajem tajkune u meri u kojoj ih poznaju političari iz ove i iz prethodnih vlasti, niti prepoznajem da u Srbiji postoji opozicija, što je za Srbiju loše. Nisam se bavio ni stranim ambasadorima, nikada, odakle god da dolaze. Sve što sam izrekao bilo bi dobro da neko sakupi kao Vuk Karadžić, da napravi „dajdžest verziju“ i neka se vlada izjasni sa kojim se to delom od onoga što sam govorio ne slaže. Nemam drugi način da odgovorim na te tabloidne i spinovane manipulacije.

Ali nije to samo percepcija javnosti, Ivica Dačić je morao više puta da objašnjava zašto ste vi nešto rekli, da govori kako su odnosi u vladi u redu, kako su to samo pojedinačni lični stavovi…

Moj je utisak da je reagovao baš zbog spinovanja u javnosti.

Zanimljivo je da ste na Fejsbuku napisali svoj utisak o ukidanju „Utiska nedelje“ i poredili današnja vremena s nekadašnjim, kojih se sećamo po vodi u koaksijalnim kablovima, a dan–dva nakon toga stigla je uvreda poslanika SNS–a? Kako to komentarišete?

Želeo sam tim utiskom da ukažem na potencijalnu simboliku i ništa manje ili više od toga. Ono što je usledilo nemam razloga da komentarišem, jer nije moj nivo.

Aleksandar Jovičić, poslanik SNS–

–a, Ivicu Dačića i vas nazvao je okorelim kriminalcima. To su ozbiljne uvrede i optužbe.

Što se mene lično tiče, ta je priča ispričana i dobiće svoj epilog na sudu.

Optužbe na račun SPS–a, pokušaji kriminalizovanja stranke kako vi kažete, predugo traju. Šta će stranka da uradi sa svojim prtljagom: slučajevima Galenika, Univerzal banka, Banana i bivšeg šefa Dačićevog kabineta Branka Lazarevića?

Poštujemo rad pravosudnih organa, nemamo pravo da se u taj rad mešamo, takođe insistiramo da se poštuje prezumpcija nevinosti, ali ne možemo davati nikakve komentare, a naročito kada ti procesi nisu ni otpočeli, osim u tabloidnim medijima.

U nekim medijima i na društvenim mrežama optuženi ste i za podstrekivanje Igora Mikića da izvređa premijera Vučića direktno u kameru kada je prekinuta utakmica Srbija – Albanija zbog drona na stadionu?

Zlonameran i veoma opasan atak raznih botova koji su na Tviteru odmah nakon incidenta mene etiketirali kao nekog organizatora onog famoznog drona i zastave. Potom su se javili i „obavešteni izvori“ koji su promenili priču opet me prozivajući da sam podstrekivao izvesnog Igora Mikića da vređa premijera u direktnom prenosu. Posle je bilo da je on radikal, pa moj prijatelj, čak i da sam bio na stadionu i da sam ga ja valjda doveo do kamere. Javnost bi trebalo da zna i da je pojavljivanje vođa navijača koji su napravili ono što su napravili u Đenovi, pa se sad opet pojavili na stadionu, bilo na vreme prijavljeno MUP-u, pre utakmice, i MUP na to nije reagovao. Postoje neke stvari o kojima je bolje pričati nego ćutati.

Bilo je sumnjivo i to što niste bili na stadionu…

Morao sam na sve to da reagujem i rekao sam da su sve to zaista bolesni umovi. I da je to već sfera za stručnjake poput jedne od najboljih psihijatara u državi, profesorke Slavice Đukić Dejanović. To zaista zalazi u sferu patologije i šizofrenije.

Zašto vas? Kako objašnjavate te napade, optužbe SNS–a na vaš račun?

Nemam dokaze za to da su ti napadi indukovani od strane SNS-a. Niti želim da verujem u to. Ali da postoje neki centri kojima lično smetam, u to sam uveren. To jeste realnost.

Ne mislite da se većina tih koalicionih sukoba prelama preko vas?

Ne mislim da postoje sukobi, ne mislim da se prelamaju preko mene… postoji jedinstvo u vezi sa realizacijom strateških ciljeva vlade, i to je najvažnije za građane Srbije.

Pa šta onda to znači, sve te kritike, medijska prepucavanja, naslovne strane tabloida koje liče na najave novih epizoda nekog opskurnog rijalitija? Je li to nekakva zabava za narod? Igrate li vi i vaš predsednik uloge lošeg i dobrog policajca, pa tu vi obezbeđujete neki opozicioni oreol stranci u pripremi za sledeće izbore?

Nisam ja opozicioni glas, niti obezbeđujem stranci nekakav oreol, ja sam u stranci koja je deo ove vlade, ne kritikujem vladu, to je posao opozicije, koja je tanušna za moj ukus. Ja sam možda glas razuma, i to nije nikakvo opoziciono delovanje, to je afirmacija politike na koju smo se obavezali kao ova i prethodna vlada. I ne vidim da je to nekakav problem. Predsednik Dačić je u veoma specifičnoj poziciji baš povodom svih tih ataka, napada na stranku. Svi oni koji bi profesionalno izveštavali, koji bi hteli da nepristrasno prenesu i ne izvlače iz konteksta ono što sam govorio, ne bi mogli da pronađu ništa što je na bilo koji način upereno protiv rada ove vlade.

Da li vi o tome govorite u SPS–u? Zašto vas predsednik Dačić i stranka nisu uzeli u zaštitu?

Razgovaramo, naravno. Obaveza svih nas je da štitimo stranku. Nemam potrebu da me iko uzima u zaštitu.

Imaju li oni potrebu, to je pitanje?

Svi smo mi prijatelji i dobro se razumemo. I predsednik Dačić i ja. I ne bih rekao da uopšte postoji potreba da se neko zaštitnički odnosi prema jednom ili drugom funkcioneru. Postoji i potreba da se prave, što bi klinci rekli, lažne frke, da bi se nešto čitalo i dešavalo, a da neke strateški važne stvari prolaze i da fokus pažnje građana bude usmeren na takve stvari, a ne na nešto što je suštinski problem. Moram reći da je predsednik Dačić maestralan u specifičnoj situaciji u kojoj se nalazi, maestralan u načinu na koji uspeva da izbalansira sve te interese i odnose. Kao lider ne samo SPS-a nego i naše koalicije sa PUPS-om i JS-om, on je sa liderom najveće stranke u Srbiji napravio vladu. Ne treba zaboraviti da su to lider i stranka koji uživaju najveće poverenje građana. Njih dvojica su ti koji opredeljuju strateške pravce i funkcionisanja ove vlade i uticaja na neke društvene procese.

Da li vas je Dačić ma kojom prilikom upozorio da „pričate previše„?

Mi često razgovaramo, recimo da je naš odnos poput odnosa starijeg i mlađeg brata. S punim razumevanjem. Dačić nije takav mentalni profil da upozorava, sankcioniše, brani, kritikuje, preti, on nije takva priroda, to o njemu možete da pročitate samo u tabloidima.

Ali, on je u intervjuu „Informeru“ sasvim otvoreno zapretio da će svako ko bude hteo da izigrava opozicionog lidera morati prvo da izađe iz stranke, pa i njegov „drug Ružić„.

Siguran sam da je to Ivica Dačić rekao u konkretnom političkom trenutku i to bih i ja rekao, u to nema sumnje. I potpuno se slažem sa tim što je rekao. Poštujem i hijerarhiju i sistem subordinacije i Statut stranke. Mi nismo dobrovoljno pevačko društvo. Mene je spomenuo samo hipotetički. Tako ja razumem ono što je govorio. U tom trenutku to je bilo svakako potrebno. Samo bih vas opet podsetio da sve ono što sam ja izgovorio i što danas govorim ni na koji način ne predstavlja iskok iz državotvorne politike ni SPS-a ni ove vlade.

Da li se Aleksandar Vučić na bilo koji način bavi SPS–om?

To je pitanje za gospodina Vučića.

Po jednoj od verzija „obaveštenih izvora„, Vučićeva uloga u organizovanju SPS–a nije mala, a ako se to nastavi, zabrinuti za sudbinu SPS–a slute da će stranka završiti kao DS?

Mogu da kažem svoj lični stav. Ja sam vojnik partije, dete ove partije, od lepljenja plakata pa nadalje. Ukoliko prepoznam detalj jednog takvog dekadentnog procesa iniciranog spolja, ne govorim o Vučiću, govorim o bilo kakvom mešanju spolja u unutrašnja pitanja stranke, proći će kao i oni koji su pokušavali, a bilo je takvih tendencija u vreme Koštuničine vlade, recimo.

Ko se mešao?

Pokušavali su i Koštunica i Nikitović da se mešaju i to vrlo otvoreno, upravo pred taj kongres na kojem je Dačić pobedio Vučelića. Favorizovali su jednog od kandidata. Vučelića.

U ovom trenutku vi smatrate da takva mešanja ne postoje i da najveća stranka u Srbiji to ne čini?

U ovom trenutku ne postoji šansa da se bilo ko infiltrira i da ima svoj uticaj unutar SPS-a, a da li postoji zainteresovanost za tako nešto, to je pitanje za one koji eventualno imaju tu vrstu zainteresovanosti.

Vi, dakle, niste vođa opozicione struje u SPS–u, niti takve tendencije u SPS–u postoje?

Naravno da nisam i naravno da ne postoje.