"MK – omiljeni državni biznismen?", "Vreme" br. 1319
Povodom navoda u tekstu koji se odnose na sticanje akcija izdavaoca AIK Banka, a.d. Beograd, odnosno da je „Kostićeva firma kupovala na Berzi akcije AIK banke po 3000 dinara, a kasnije preprodavala te iste akcije drugoj Kostićevoj firmi po 1800 dinara“, napominjemo da se od 3. februara 2012. godine (kao dana početka primene izmena i dopuna Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, „Službeni glasnik RS“ br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011) cena akcija izdavaoca AIK Banka a.d. Beograd kretala u rasponu od 1250 do 2300 dinara, kao i da je ova hartija jedna od najlikvidnijih kada je trgovanje na Beogradskoj berzi u pitanju.
Naime, ističemo da obične akcije AIK Banke a.d. ulaze u indeksnu korpu na osnovu koje se računa Belex 15, vodeći indeks Beogradske berze koji meri kretanje cena najlikvidnijih akcija na regulisanom tržištu Beogradske berze. Indeksnu korpu, shodno važećoj metodologiji, čine obične akcije sa regulisanog tržišta, kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i ispunile su kriterijum da tokom prethodna dva kvartala imaju minimum 80 odsto trgovanja na kojima su zaključene transakcije.
Kada je u pitanju sticanje akcija izdavaoca AIK Banka a.d. Beograd od strane „Sunoko“ d.o.o. Novi Sad i „M&V invesments“ a.d. Beograd, uvidom u službenu evidenciju Komisije konstatovano je da je dana 20. aprila 2015. Komisija odobrila ponudu za preuzimanje akcija izdavaoca AIK Banka a.d. Beograd koju je podneo „Sunoko“ d.o.o. u kojoj je ponuđena cena bila 1800 dinara po akciji. Ova ponuda bila je obavezujuća i nastala je kao posledica kupovine na Beogradskoj berzi paketa od 20,35 odsto akcija od „Atebank“ sa sedištem u Grčkoj, takođe po 1800 dinara po akciji.
Prethodno je isti ponuđač zaključno sa 20. februarom 2014. godine, kada je zatvorena ponuda za preuzimanje običnih akcija ciljnog društva, odobrena rešenjem komisije br. 4/0-32-145/3-14 od 31. januara 2014. godine, zajedno sa licima sa kojima je delovao zajednički, posedovao 4,556,494 akcije (50,37 odsto od ukupnog broja akcija sa pravom glasa), a cena u navedenoj ponudi iznosila je 1635 dinara po akciji, s obzirom da je to bila i najviša cena po kojoj je ponuđač (kao i lica koja sa njim zajednički deluju) sticao akcije u periodu od dve godine koji prethodi danu nastanka obaveze davanja ove ponude za preuzimanje i viša je od prosečne ponderisane cene u periodu od tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja koja je iznosila 1604 dinara.
Konačno, Komisija za hartije od vrednosti je dana 12. februara 2016. odobrila ponuđaču „M&V Investments“ a.d. Beograd objavljivanje ponude za preuzimanje izdavaoca AIK Banka a.d. Beograd po ceni od 1800 dinara po akciji.
Komisija je prikupila dokumentaciju od Berze, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: CRHOV) i dokumentaciju koju Brokersko dilersko društvo „M&V Investments“ poseduje za učesnika u predmetnom trgovanju „East Capital Holding AB“ kao društva za upravljanje fondom „East Capital (Lux) Balkan Fund“.
Na osnovu prikupljene dokumentacije nisu utvrđene okolnosti koje ukazuju na to da su kupac i prodavac akcija na trgovanju na Beogradskoj berzi dana 25. 01. 2016. godine lica koja deluju zajednički u smislu člana 4. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, kako se to u tekstu navodi.
Naime, uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da su akcionari „East Capital Holding AB“ strana pravna lica, a daljom proverom je utvrđeno da su njihovi krajnji vlasnici fizička lica sa stranim državljanstvom, a povezanost ovih lica sa društvom „M&V Investments“ a.d. Beograd nije utvrđena.
Takođe, napominjemo da je, u periodu od šest meseci koji prethodi objavljivanju namere o preuzimanju akcija predmetnog izdavaoca od strane ponuđača „M&V Investments“ a.d. Beograd, u trgovanju akcijama izdavaoca AIK Banka a.d. Beograd, na strani kupovine učestvovalo 57 fizičkih i pravnih lica, kao i 10 kastodi i zbirnih kastodi računa, dok je na strani prodaje učestvovalo 212 fizičkih i pravnih lica, kao i 22 kastodi i zbirna kastodi računa.
Kada je u pitanju promena Pravila poslovanja CRHOV u delu koji se tiče zaloge nad akcijama, ističemo da Komisija prilikom davanja saglasnosti na izmene odredaba ovog akta nije uzimala u obzir status akcija bilo kog izdavaoca konkretno, te naglašavamo da je primena izmenjenih odredaba Pravila poslovanja CRHOV odložena za 60 dana iz razloga da bi se zalogoprimci blagovremeno upoznali sa novim odredbama i našli adekvatan način za obezbeđenje svog potraživanja u dogovoru sa zalogodavcem, tako da se predmetna izmena Pravila ni u kom slučaju ne može dovoditi u vezu sa prinudnim otkupom akcija AIK Banke a.d. Beograd.
U delu teksta koji se tiče trgovanja akcijama izdavaoca TE TO a.d. Senta takođe je izneto više nepreciznih i neproverenih podataka i konstatacija.
Najpre, navodi se da je „M&V Investments“ a.d. Beograd dana 15. marta 2016. godine kupio 1343 komada akcija predmetnog izdavaoca od kompanije Trentmoor LTD iz Londona čiji je vlasnik Nikola Ljubičić, u tom momentu član odbora direktora izdavaoca TE TO a.d. Senta, te se ova transakcija karakteriše kao transakcija između povezanih lica.
Ako autor teksta iz činjenice da je Nikola Ljubičić član odbora direktora izdavaoca TE TO a.d. Senta u momentu obavljanja transakcije, izvlači zaključak da „M&V Investments“ a.d. Beograd i Trentmoor LTD zajednički deluju, onda je isti pogrešan s obzirom da pre navedene transakcije „M&V Investments“ a.d. Beograd kao i sa njim povezana lica nisu bili vlasnici akcija predmetnog izdavaoca.
Kada je u pitanju sama obaveza davanja ponude za preuzimanje akcija izdavaoca TE TO a.d. Senta, Komisija napominje da za „Sunoko“ d.o.o. Novi Sad obaveza objavljivanja ponude nije nastala 16. marta 2016. godine, jer je tog dana inicijalno stekao 1343 (0,34 odsto) akcija sa pravom glasa ciljnog društva, već, shodno članu 6. stav. 1. i 2. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, indirektnim sticanjem akcija ciljnog društva kojim je prešao prag od 25 odsto akcija ciljnog društva (24. mart 2016. godine je upisan kao vlasnik udela, odnosno 100 odsto vlasnik kapitala „Star šećer“ d.o.o).
Naime, dana 16. marta 2016. godine ponuđač je samo zaključio Ugovor o kupovini udela u „Star šećeru“ d.o.o., a 24. marta 2016. godine tek uspostavio kontrolu nad istim u smislu člana 6. stav 2. u vezi sa članom 4. stav 4. i 5. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, s obzirom da je navedenog datuma u Agenciji za privredne registre RS Rešenjem upisan novi vlasnik udela u „Star šećeru“ d.o.o.
U vezi sa navodima da je sticanje „Sunoka“ d.o.o uticalo na ispunjenje uslova likvidnosti, skrećemo pažnju da kako Zakon o preuzimanju u članu 22. ne propisuje mogućnost da se određeno sticanje isključi iz obračuna likvidnosti, te uzevši u obzir činjenicu da se likvidnost akcija izdavaoca TE TO a.d. Senta utvrđivala u odnosu na nastanak obaveze preuzimanja i to 24. marta 2016. godine, Komisija trgovanje od 16. marta 2016. godine nije mogla da ne uzme u obzir prilikom utvrđivanja likvidnosti ove hartije.
Napominjemo da ni Beogradska berza, koja vrši poslove nadzora i kontrole nad trgovanjem, nije u navedenom periodu uočila neuobičajene aktivnosti u trgovanju ovom hartijom, jer da jeste, o tome bi odmah obavestila Komisiju na šta je obavezna u skladu sa članom 159. Pravila poslovanja Beogradske berze a.d.
Želimo na kraju da istaknemo da Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa ciljem obezbeđenja pravednog, efikasnog i transparentnog tržišta kapitala nikada nije obezbeđivala privilegovan položaj nijednom investitoru, te da svojim delovanjem obezbeđuje da svi akcionari imaju ravnopravan tretman u postupku preuzimanja akcionarskih društava, pre svega štiteći prava malih akcionara kroz odobravanja samo onih zahteva za objavljivanje ponuda za preuzimanje u kojima je, između ostalog, cena određena u skladu sa Zakonom.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
