Nežno cveće i lupanje šamara

Nasilje prema ženama jedna je od tema o kojima se može pričati na mnogo načina. Većina tih načina ispadne pogrešna, ali opet, oni koji su preduboko u temi pomalo se ustručavaju da na to ukažu, jer je bolje da se priča bilo kako nego nikako. Ili možda ipak stvari stoje malo drugačije. Možda je krajnje vreme da se pozabavimo glavnim narativima i načinima na koje se žene, nasilje prema njima, predstavljaju, koriste, upotrebljavaju i zloupotrebljavaju u političke svrhe.

Naravno da je povod za to ono što se dogodilo ispred Skupštine Beograda prošlog četvrtka, 4. aprila. Dakle, predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) pokušali su tog dana da predaju svoje zahteve gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću. Namera im je bila da od gradonačelnika traže obustavljanje rekonstrukcije centra grada i izgradnje gondole i smenu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića. Međutim, baš taj Goran Vesić spremio im je „čeku“.

ŽIVI ZID I ŠAMARČINA

Naime, žene zaposlene u gradskoj upravi izašle su i napravile živi zid oko Gradske skupštine. I to je momenat kada je sve postalo gadno. Odbornik Narodne stranke Nikola Jovanović uspeo je da uđe u hol zgrade i telefonom snimi Gorana Vesića kako sa bezbedne udaljenosti nonšalantno posmatra šta se događa. Praktično, Vesić je bio iza leđa okupljenih žena.

Za to vreme, na Televiziji Pink vladala je, sada već standardna i dominanto muška, histerija. Dragan J. Vučićević i ekipa ostalih tabloidnih analitičara paralelne režimske stvarnosti, predvođeni voditeljem Pinka Predragom Sarapom, ispirali su mozgove gledaocima do mere kad je i autorka ovog teksta uhvatila sebe kako počinje da više veruje Vučićeviću nego svojim očima. On je, naime, jedno sto puta ponovio kako je lider pokreta „Dveri“ Boško Obradović napao žene, dok je iz režije išao snimak na kom se to „vidi“. Na snimku se, zapravo, vidi kako Boško Obradović stoji, istina, vrlo blizu braniteljki skupštine i nešto gleda oko sebe. Za to vreme, Vučićević urla (uz Sarapin prateći vokal): „Evo, gledajte, gledajte kako napada žene!“ I tako bezbroj puta.

Dragan J. Vučićević je, poznato je, čovek kom baš dobro ide u životu. Ima tako ljudi rođenih pod srećnom zvezdom: šta zamisle, to se i ostvari. Tako se Vučićeviću ostvarila želja da neko iz SzS-a zaista postane nasilan i da to zabeleže kamere. Odbornik Narodne stranke Miloš Pavlović zamahnuo je rukom na jednu od žena i rekao: „Da ti lupim šamarčinu!“ Što bi rekao Milo Đukanović: „Bravo, kreteni.“ Skupština grada jeste Stari dvor, ali nije Zimski dvorac. Nije baš da su predstavnici Saveza za Srbiju krenuli u odsudnu bitku za Beograd, pa da gube živce. Nije baš ni da ne znaju ko im je protivnik. Da li je toliko teško sabrati dva i dva? Vesić bukvalno isteruje žene u prve redove, a opozicioni odbornik naseda na najgluplji mogući način.

MISTERIJA HITNE POMOĆI

Onda je dvema ženama pozlilo, pa je došla hitna pomoć, a režimska propagandna mašinerija upotrebila sada već olinjali trik sa sanitetskim vozilom. Snimci jasno pokazuju da vozilo uspeva da priđe tik do ulaza u Stari dvor, a kvazimediji larmaju kako opozicija ne dozvoljava hitnoj pomoći da priđe. Trebalo bi malo da popričamo i o tim vozilima hitne pomoći. Podsetimo, ovaj medijski spin se prvi put pojavio u vreme Protesta protiv diktature, posle predsedničkih izbora, kad demonstranti navodno nisu hteli da se sklone s kolovoza i propuste hitnu pomoć. E sad… Ekipe „Vremena“ redovno prate proteste „1 od 5 miliona“ u Beogradu, uglavnom kako bi o njima izveštavale, iako savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević kaže da novinari koji idu na proteste nisu profesionalni. Od 8. decembra pa do današnjeg dana, gotovo na svakom protestu se događa da kola hitne pomoći (jedna, a ponekad i više) projure trasom protestne kolone. Ama svaki bogovetni put, demonstranti se povlače ili na trotoar ili u suprotnu kolovoznu traku. Dakle, lažu.

foto: zoran žestić / tanjug

NEŽNE DAME I DI–DŽEJ ŽEKS

Taman kad se smirila situacija ispred Skupštine Beograda, predsednik Vučić je rešio da održi vanrednu konferenciju za novinare. Da to „vanredno“ dobije na smislu potrudio se svojski, počev od toga kako se obukao do onoga šta je pričao. Da bi sve izgledalo hitno, Vučić se pojavio neformalno obučen, u džemperu i košulji, valjda da bi ostavio utisak kako ga je sve ovo uhvatilo nespremnog. Onda se ispozahvaljivao celom telefonskom imeniku žena, sve ih oslovljavajući po imenu, tako da šira javnost nema pojma o kome se radi. Onda je pohvalio „hrabre dame“ i rekao nešto od čega se svakom ko još ima snage da analizira njegove reči digla kosa na glavi: „Slika dama kako se drže za ruke i brane instituciju od Boška je slika Srbije i budućnosti. Zaslužuju divljenje i voleo bih da sam mogao da budem funkcioner u Skupštini da bar na neko vreme mogu to divljenje da podelim sa njima.“

Slika Srbije i budućnosti? Hajde da prihvatimo kao tačnu Vučićevu ocenu da su Skupštinu Beograda napale „siledžije i nasilnici“. Šta je slika budućnosti? Da se doveka držimo za ruke i branimo se od siledžija i nasilnika? Da ti „dame“ brane institucije? Da zaposleni i zaposlene izlaze sa posla da bi nešto od nekoga branili? Da Goran Vesić komanduje juriš, a onda u holu Skupštine ležerno kuca poruke?

Hajde da se ne lažemo: u većinskoj Srbiji žena je i dalje viđena kao slaba, plašljiva i polusposobna. Ko god da ih je u Skupštini Beograda poterao na ono stepenište, šta god da se desilo, računao je na to da će sve izgledati kao da su neki poludivlji muškarci udarili na žensku nejač. Međutim, nisu samo Vučić i vladajuća klika odlučili da koriste narativ koji žene predstavlja kao krhke princeze i nežno cveće. I neistomišljenici su istog dana raspalili kako se „Vesić sakrio iza žena“. Ono, istina je da se sakrio iza žena, ali da li bi ispao manje kukavica da se sakrio iza obezbeđenja ili iza drveta? Nije problem što mu zameraju skrivanje, nego što mu zameraju skrivanje iza žena. Jer žene su „slabiji pol“… Pa tačno treba zamoliti Željka Mitrovića da im pusti na nekoliko dana Zoricu Marković iz „Zadruge“, da im ona pokaže ko je, bre, slabiji kad zagrmi: „Dođi ‘vamo da te sastavim sa zemljom!“

Kad smo kod Željka Mitrovića, koji se ove nedelje samoprozvao di-džej Žeks i u subotu 6. aprila održao ispred Pinka prvi nastup (na koji mu niko nije došao), ceo ovaj scenario sa onesvešćenim ženama neodoljivo podseća na „teške povrede“ zbog kojih su novinarke Pinka Gordana Uzelac i Mara Dragović danima ležale u Urgentnom centru, pa ih je čak obišao i predsednik Vučić. Desilo se to u septembru 2017, kad su opet Dveri organizovale neki glup protest protiv rijaliti programa ispred Pinka. Gordana Uzelac je ošamarena, a Mara Dragović gurnuta. Tri minuta nakon što se taj napad dogodio, opet Predrag Sarapa, u vanrednom programu, nadigao je dreku što se novinarska udruženja ne oglašavaju. Ova autorka se toga odlično seća jer je lično u tom trenutku uređivala saopštenje Nezavisnog udruženja novinara kome je tad pripadala. Uzgred, saopštenje nije bilo ništa drugo do čista osuda napada na Gordanu Uzelac i Maru Dragović.

Baš zbog toga je di-džej Žeks niz prozore svoje medijske imperije spustio transparent „Nikad više Goca Uzelac“. Šta je time hteo da kaže, bog zna, jer zvuči ko da je se odriče.

RAZGOVOR IZ NESVESTI

Uglavnom, i ispred Starog dvora dve su žene morale da dobiju hitnu medicinsku pomoć. Ali, ako je kod jedne konstatovan bol u grudima, a kod druge povišen pritisak, može li se reći da su povređene?

O tome najbolje svedoči verbalna razmena između potpredsednice SNS-a i predsednice Unije žena Marije Obradović i novinarke Televizije N1. Prenosimo dijalog u celosti.

Marija Obradović: „Te dve gospođe, njima je ukazana hitna pomoć na licu mesta, a zatim su prevezene u Urgentni centar gde su im konstatovane traume i u predelu glave, grudi, konstatovan bol u grudima, hipertenzivna kriza…“

N1: „Budite precizni, kako su povređene?“

Marija Obradović: „Osim ovoga što sam spomenula, moguće da sam bila nespretna u izražavanju, ne mogu davati više podataka. Ovo su podaci koje smo dobili od gospođa i mislim da je protivno određenim zakonskim odredbama da iznosim dalje detalje o njihovom medicinskom stanju.“

N1: „A zašto ste izneli ako su…“

Marija Obradović: „Ovo je od reči do reči ono što je meni preneseno u telefonskom razgovoru od gospođa lično.“

N1: „Zašto ste izneli te podatke?“

Marija Obradović: „Zato što su one insistirale da se ovo iznese, da ne bude da su gospođe pale u nesvest po nečijem naređenju.“

Obe žene se osećaju dobro i otpuštene su iz bolnice na lični zahtev istog dana kad se dogodio incident, pod uslovom da je incidenta uopšte i bilo. Ako izuzmemo onog što je pretio šamarčinom, a kog naprasno više niko ne pominje.

PUNA USTA

Niko se u celoj ovoj lakrdiji koju čaršija kolokvijalno zove „ono sa ženama“ nije proslavio. Niko nije izvagao pa rekao nešto normalno. Naprotiv, društvene mreže su se, po običaju, podelile na „naše“ i „njihove“. Pa ako si „naša“, sve ti je oprošteno, a ako si „njihova“, onda čak nisi ni žena. Doslovce je to stajalo u brojnim tvitovima prilično javnih i neanonimnih ljudi. Po njima, one nisu žene, nego „botuše“, „javni službenici“, „izrodi“ i još mnogo toga što nije za novine, ali jasno vam je. Kao da niko na onom stepeništu Starog dvora nije hteo da vidi ljudska bića, nego samo partijska obeležja. O sudbini dijaloga je ovde već postalo izlišno pričati, jasno je da ga je ubila sadašnja vlast, ali zašto njeni protivnici ne mogu da učine ni minimalan napor da budu malo bolji ljudi?

Jedan od naših najpoznatijih fotografa, miljenik protestne scene Dragoljub Zamurović, stavio je na Fejsbuk galeriju fotografija. Na njima su samo usne žena koje su stajale na stepeništu Skupštine Beograda. Većina njih ima hijaluronske ili silikonske filere u usnama i gotovo identične nijanse ružičastog karmina, očigledno kvalitetnog, jer ni kod jedne nije nimalo razmazan, stoji savršeno. Usta ko usta, ali ova serija fotografija može se dvojako tumačiti. S jedne strane, Zamurović je kamerom uhvatio simbole dobrog materijalnog statusa, a reč je o zaposlenima u javnoj upravi. S druge strane, prosečan građanin ili građanka ove zemlje misli da filere u usta stavljaju samo kurve i starlete. Pogodite kojih je bilo više u komentarima na Fejsbuku.

Ali, ima ovde još jedna dimenzija. Srpskoj naprednoj stranci puna su usta borbe protiv nasilja prema ženama. Njihove pristalice čak, po potrebi, stavljaju nekakav nesrećni logo SNS kampanje protiv nasilja. Međutim, sve je to duboko lažno, licemerno i neiskreno. Prvo, sve to njihovo lažno zalaganje počelo je kad im se opozicija „namestila“, odnosno kad je Željko Veselinović iz Sindikata „Sloga“ pisao po Fejsbuku kako bi Anu Brnabić trebalo da siluju crnci. Drugo, ako je borba protiv nasilja iskrena, ona ne sme da bude politički instrumentalizovana ni selektivna. Na dan pisanja ovog teksta, Vojislav Šešelj je na Tviteru uputio ozbiljne pretnje poslanici Demokratske stranke Aleksandri Jerkov. Niko iz SNS-a nije pisnuo. Zatim, o kojoj borbi protiv nasilja priča stranka koja u svojim redovima gaji jednog Milutina Jeličića Jutku, seksualnog predatora protiv kog se vodi proces zbog uznemiravanja Marije Lukić? Jutku, koji je jedva namoljen da podnese ostavku… Jutku, koji je organizovao skup podrške samom sebi i primorao neke druge žene kojima plata i život zavise od njega da dođu i da ga podrže… Jutku, koji orkestrira internet hajke na Mariju Lukić, pa njegove pristalice uspevaju da se dokopaju čak i njenog zdravstvenog kartona i javno ga objave. I ne samo Jutku. I Dragana J. Vučićevića, koji novinarkama poručuje da mu se vozaju na polnom organu ili da su „nedojebane babe“, čak i kad su znatno mlađe od njega.

Hoćemo li da pričamo o Aleksandru Vučiću, koji nam je, sve u želji da spreči pad nataliteta, pretio slušanjem „otkucaja srca“ ploda ako rešimo da prekinemo trudnoću? O Vučiću koji je izjavljivao da ženi dopušta da izađe sa drugaricama ako on proceni da je „prigodan datum“?

Slušajući i jedne i druge, stiče se utisak da žena u ovom društvu nije ravnopravno ljudsko biće, nego štićeni objekat, doduše sa radnom i reproduktivnom sposobnošću, ali i dalje objekat. Pa sad, kako je kome drago – može je maziti i paziti kao plišanog zeku, ali je može gaziti i udarati ili se iza nje sakriti. Jer objekat uvek nečemu služi.