Nevolje sa ručnim radom

Kako rukovati penisom? Ovo pitanje muči svaku heteroseksualnu tinejdžerku kojoj su hormoni uzdrmali telo i koju počinje da zanima seks. Tinejdžere seks verovatno zanima više nego bilo koju drugu starosnu grupu. U isto vreme, tinejdžeri o seksu znaju manje nego bilo koja druga starosna grupa. Uče od vršnjaka koji ne znaju dovoljno, od roditelja ako su voljni da razgovaraju o seksualnosti ili sa interneta i stiču pogrešnu sliku o seksu gledajući pornografiju, te nešto malo iz udžbenika za biologiju u VII razredu i kasnije u trećoj godini srednje škole. Uz izuzetak 66 škola u Vojvodini gde je prošle godine eksperimentalno uveden predmet seksualno obrazovanje, tinejdžeri u Srbiji prođu kroz školski sistem, a da reč nisu čuli o reproduktivnom zdravlju, seksualno prenosivim bolestima ili kontracepciji. Prođu kroz osnovno i srednje školovanje, a da pojma nemaju o tome šta se upravo događa u njihovim sopstvenim telima.

Srećom, tu su tinejdžerski časopisi, koji imaju mogućnost da popune rupe u znanju omladini na pragu seksualnog života. Na nesreću, tu su i pojedini roditelji koji se zbog toga zgroze, pa u Srbiji već nedelju dana internet „gori“ zbog tinejdžerskog magazina „Bravo“ i infografika na kom je dato uputstvo devojkama kako da rukom zadovolje dečka.

Kroz ilustraciju i uputstvo primereno uzrastu, „Bravo“ je odgovorio na pitanje sa početka ovog teksta: kako rukovati penisom. Ali, onda se digla internetska „kuka i motika“ da se zgrozi, opljune, optuži „Bravo“ za podsticanje male dece na seksualne odnose, i tako dalje. Jedan tabloid je čak tekst u kom morališe na ovu temu naslovio sa „Nemac Srbinu uterao kurac“ („Bravo“ izlazi po nemačkoj licenci). „Divan“ naslov za jedan tekst koji vapi za moralom, no uz puritance valjda uvek u paketu idu dvostruki aršini. Javio se i Andrej Fajgelj iz patrijarhalno orijentisane stranke Treća Srbija da kaže kako će, kad oni dođu na vlast, srpske devojčice u rukama držati olovke, a ne penise. Javni servis objavio je prilog u kom članovi Komisije za žalbe saveta za štampu kažu da u slučaju „Bravo“ nema ničeg spornog sa stanovišta novinarske etike, ali džaba sve. Jedna skica penisa i šake uz malo pratećeg teksta razjarila je čak i inače liberalne roditelje.

„Način na koji roditelji reaguju na radoznalost dece vezanu za polje seksualnosti može u velikoj meri da oboji i odnos koji će dete imati prema tome“, kaže za „Vreme“ Vesna Brzev-Ćurčić, klinički psiholog, specijalizovana i za pitanja adolescencije: „Ako roditelji uporno ćute, gase televizor kada se neko ljubi, ne razmenjuju nežnosti ili pak imaju negativan komentar na sve što je makar i izdaleka vezano za seksualnost, dete ih nikada ništa neće pitati. Onda se okreće drugim izvorima informacija, najčešće od vršnjaka, a svi zajedno tragaju za informacijama što preko štampe, što preko porno-filmova, što preko interneta.“ Brzev-Ćurčić dodaje da, sa druge strane, nije preporučljivo ni forsiranje razgovora na ovu temu: „Recept, ako to može tako da se nazove, jeste da se prati detetova znatiželja i da se daju odgovori koji su tačni, ali po sadržaju primereni uzrastu deteta i njegovim ukupnim kapacitetima. Blagovremeno i adekvatno informisanje u samoj porodici smanjuje rizik od neželjenih preuranjenih seksualnih aktivnosti koje, ponekad, završavaju onako kako niko ne želi.“ Ona dodaje da škole, osim retkih, o ovoj temi ne govore. Više se pažnje poklanja anatomiji ljudskog tela nego funkciji ili onome što se odnosi na samu seksualnost. „Naravno da bi o ovoj temi moglo da se govori u okviru više predmeta, od biologije, psihologije, građanskog vaspitanja do književnosti. To je više problem nastavnika i profesora koji nastaje više iz nelagodnosti da se o škakljivoj temi govori nego zbog rigidnosti sistema“, kaže Brzev-Ćurčić.

KAKVE SU TO NOVINE: Magazin „Bravo“ je namenjen tinejdžerima uzrasta od 13 do 19 godina i u Srbiji se već 12 godina izdaje po licenci čuvene izdavačke kuće Bauer, čije matično nemačko izdanje postoji od 1956. Još 1969. godine nemački „Bravo“ uveo je rubriku o seksualnom obrazovanju. Ista rubrika je u nemačkoj izazvala kontroverze 1972. godine kada je ograničena prodaja broja koji se bavio masturbacijom. Upravo iz nemačkog izdanja preuzet je i tekst sa ilustracijom koja je kod nas digla toliku prašinu. „Ukoliko ste kao tinejdžeri i sami kupovali nemački ‘Bravo’, sigurno se sećate rubrike o seksualnom obrazovanju koja je ispunjena neuporedivo eksplicitnijim slikama i tekstovima od onih koji se mogu videti u srpskom ‘Bravu’“, kaže za „Vreme“ Vladimir Gošić, glavni urednik srpskog izdanja: „Rubrika koju smo mi preuzeli verovatno je najbezazlenija među onima sa kojima se možemo susresti u nemačkom izdanju.“

Vesna Brzev-Ćurčić upravo u pukom preuzimanju iz nemačkog izdanja, koje podrazumeva drugi mentalitet, vidi uzroke halabuke koja je nastala: „Kako je ovo ozbiljna, delikatna i vrlo važna tema, zaista mora da bude obrađena u skladu sa onim na šta su mladi, svako u svojoj sredini, pripremljeni. Pojednostavljeno prenošenje identičnih tekstova iz sredina koje su u ovom smislu mnogo naprednije nije adekvatno, jer mediji treba da imaju u vidu mlade koji su ovde (ne)obrazovani na način koji nam se možda i ne dopada, ali dok ne uspostavimo bolji, ne gurajmo ih u nešto što može da ima posledice na koje ne računamo. Ni manje, ni više.“

Da čitava stvar bude još podložnija kontroverzi, najnoviji broj „Brava“ je prvi u kom je ovdašnja redakcija uvela novu rubriku, „Love&Sex“. Međutim, Gošić kaže da se „Bravo“ od samih početaka bavi seksualnom edukacijom svojih čitalaca i da je obrađivao teme poput kontracepcije i seksualno prenosivih bolesti: „U okviru rubrike ‘Let’s talk’, naši stručnjaci odgovaraju na pitanja čitalaca, od onih težih koja se tiču bolesti i problema u porodici, pa do nešto škakljivijih poput seksualnog obrazovanja.“ Gošić dodaje da u seksualnu edukaciju ne spada samo davanje saveta nego i razgovor o samom seksu, pa je sporni deo zapravo podrubrika pod nazivom „Moj prvi put“ i bavi se iskustvima tinejdžera. „Naravno da vodimo računa da nas ne čitaju samo čitaoci od 19, nego i tinejdžeri od 13 godina, i baš zbog toga izbegavamo da u okviru ove rubrike prenosimo eksplicitna iskustva tinejdžera o samom seksu, te smo sada najdalje otišli sa petingom, što je i dalje bilo sasvim dovoljno da podigne ogromnu prašinu.“

BIĆE I ZA DEČAKE: Pored opšte puritanske sablazni nad onim što je „Bravo“ objavio, javile su se i pojedine feministkinje sa smislenim pitanjem zašto je tema kako zadovoljiti dečka, a ne i devojku. Na pitanje hoće li ubuduće biti sličnih saveta za dečake, Gošić kaže da hoće i da ih je bilo i do sad: „I meni je žao što se u medijima najveća prašina digla upravo oko spornog dela koji se tiče zadovoljenja dečka, pogotovo imajući u vidu da smo se oduvek trudili da izbegnemo i najdalji oblik mizoginije. Već na sledećoj strani nakon spornog teksta nalazi se foto-strip koji devojke treba da nauči da se paze pri izboru momaka, jer postoje dečaci koji naklonost devojke mogu iskoristiti za hvalisanje među vršnjacima i sajber mobing.“

Gošić kaže da uopšte nije očekivao da će najnoviji broj „Brava“ izazvati skandal: „Imajući u vidu koliko godina postojimo i koliko godina se bavimo sličnim temama, te pogotovo znajući poražavajuće činjenice o seksualnoj neobrazovanosti tinejdžera u Srbiji, njihovo sve ranije stupanje u seksualne odnose i ogroman broj neželjenih maloletničkih trudnoća, mislim da je seksualno obrazovanje tema kojom se moramo baviti na institucionalnom nivou, a ne površnim senzacionalističkim sablažanjavanjem nad ilustracijom masturbacije.“

Na ovo se nadovezuje i Vesna Brzev-Ćurčić koja kaže da u seksualnom obrazovanju mladih mediji svakako mogu da pomognu ali na način koji je primeren uzrastu, kulturološkim obrascima i onome što je mladima prepoznatljivo kao način komuniciranja: „Velika eksplicitnost može i da ih zastraši ili im dâ veću slobodu da potraže odgovore na ‘slobodnijoj’ strani, u na primer porno-filmovima. Pri tome je vrlo važno da se seksualnost tretira kao pojava podjednako važna za oba pola, bez favorizovanja bilo kog, kao i to da li takav časopis čitaju i oni koji su još uvek nedovoljno zreli za način na koji se tema obrađuje.“

Gošić dodaje da su ga posebno iznenadili negativni komentari onih roditelja koji su i sami odrasli čitajući nemačko izdanje „Brava“, koje je još tada bilo ispunjeno mnogo slikovitijim seksualnim temama: „Jedina stvar koja me nije iznenadila jeste potpuna ravnodušnost samih čitalaca magazina ‘Bravo’.“ Dodajmo tome i da su generacije tinejdžera od sedamdesetih naovamo slične informacije mogle da dobiju čak i u dečjem časopisu „Kekec“, da je „Super ITD“ osamdesetih vrveo od mnogo eksplicitnijih slika i informacija, a da su tinejdžeri iz vremena devedesetih često i sami bivali šokirani onim što je objavljivao „Super Tin“.

Zaključak je, čini se, više nego jasan: deci je seksualno obrazovanje preko potrebno, a deo roditelja mora da shvati da njihova deca u pubertetu lagano otkrivaju svoju seksualnost i da ispod donjeg veša nemaju ravne linije poput Barbike i Kena.

IZAZOV ZA PURITANCE: Sporna stranica magazina »Bravo«