Nevinost bez zaštite

Od mnogobrojnih legendarnih gostovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na nacionalnim frekvencijama, verovatno je pomalo pala u zaborav epizoda sa jednim gostovanjem kod Milomira Marića na TV Happy, kada se neimenovani momak iz publike iznenada skljokao u nesvest. Svi su se sjatili da ga dižu, a predsednik je brzo pokušao da preuzme kontrolu nad situacijom, zavapivši: „Položite dete!“

„Dete“ baš i nije bilo dete, nego čovek u srednjim dvadesetima, ali bila je to zgodna prilika da se pokaže predsednikov očinski instinkt. Pošto su Vučić i njegova partija, Srpska napredna stranka, dva neodvojiva entiteta, roditeljski instinkt preneo se na celu organizaciju, koja na prolećne izbore ide pod sloganom „Za našu decu“.

Objektivno gledano, slogan čak i nije loš. Sugeriše političko poštenje, brigu za budućnost i pomalo ličnog žrtvovanja, jer nije za nas, nego za našu decu. Uz to, sasvim je u skladu sa pričom koju Vučić i SNS „voze“ već skoro osam godina, a koja se može ukratko sažeti u stav da se mi sad žrtvujemo i trpimo sva zla, muke i nedaće, da bi našoj deci jednog dana bilo dobro. Mana mu je što implicira dve stvari – da je nama teško i loše, a ni deci nam sad nije dobro – što bi funkcionisalo da je reč o sloganu neke opozicione stranke, a ne one koja je na vlasti od maja 2012.

Mogli bismo sad da ulazimo i u položaj dece u Srbiji, što je „Vreme“ više puta činilo i kontinuirano prati ovu temu. Međutim, nema razloga, jer ni SNS nije ovaj slogan odabrao zbog položaja dece, nego zato što dobro zvuči. Ipak, ima i onih kojima je, kad su čuli ovaj slogan, prvi instinkt bio da – sklone decu.

SVE JE POČELO U FEKETIĆU

Dodatni razlog što ovaj slogan SNS a kod mnogih izaziva blaži ili jači osećaj gađenja jeste podebeli dosije kićenja decom, da ne kažemo baš – zloupotrebe. A sve je počelo u smetovima na autoputu, u februaru 2014. godine. Medijske arhive iz tog doba beleže ovakve naslove: „Oko 400 ljudi evakuisano iz mećave, Vučić spasava decu“; „Vučić kod Feketića: Spasavao decu iz smetova“; „Nosio ga na rukama“ (a ne, nego će u zubima da ga nosi, prim. nov.)… Snimak je legendaran: Vučić u vunenom kaputu, bez kape i rukavica, izlazi iz helikoptera, grabi neko detence i spopliće se po snegu do guše. Otkud tu kamera? Pa, nekako se tu našla i kamera Radio-televizije Srbije. Glumac Srđan Miletić napravio je satiričan klip od snimljenog materijala i tada smo prvi put saznali za supermoći botovskih brigada SNS a koje su neumorno prijavljivale Miletićev video Jutjubu, a ova platforma ga uporno skidala. Kasnije se ispostavilo da je dete albanske nacionalnosti, pa se tadašnji prvi potpredsednik vlade Vučić oglasio na Fejsbuku, izjavom da mu nije bitna nacionalnost deteta koje je „spasao“.

Burna je bila, makar meteorološki, ta 2014. po tadašnju Vladu Srbije. Sneg se otopio, a onda su u maju krenule poplave. Tada se u ulozi superheroja našao današnji načelnik BIA, a tada ministar odbrane Bratislav Gašić, koji je spasao dete iz Obrenovca. „Bratislav Gašić je tako na svojim rukama od vodene stihije, koja je u pojedinim delovima Obrenovca prelazila i dva metra, spasao dete i odneo ga do čamca za spasavanje“, objavio je jedan od prorežimskih tabloida. Kasnije, Vučić je u jednom od svojih ljutitih nastupa na konferencijama za novinare osuo paljbu po neodgovornim roditeljima koji nisu bili svesni važnosti evakuacije, pa „smo morali da otimamo decu iz kuća“.

Kritike na račun Vučića i njegovog režima su svakojake – i osnovane i neosnovane. Međutim, koliko god tvrdio da je bez razloga napadan, činjenica je da ovakvim izjavama sam sebe ukopava, jer kad neko kaže da je otimao decu po kućama, zaista zvuči kao Čarobni frulaš. S tom razlikom što je lik iz bajke decu podavio, a ovaj naš frulaš ih je, valjda, spasavao od davljenja.

POSLEDNJE ŽELJE

No dobro, spaseno dete je spaseno dete, i to treba ceniti. Ali, imao je Vučić i nastupe iz kojih se jasno videlo da baš i ne brine mnogo za našu decu. Najupečatljiviji je svakako onaj od pre tačno godinu dana, kada je, usred epidemije gripa, priznavši da i sam ima simptome bez ikakve zaštite obišao mališane na hematološkom odeljenju Instituta za majku i dete u Beogradu. Bez zaštitne obuće, sa maskom koja nonšalantno landara oko vrata, Vučić je, uprkos glasnom protivljenju lekara ušao kod imunokompromitovanog dečaka i svojski ga grlio i cmakao. Dete je, inače, bilo u potpunoj izolaciji, iza zaštitnog stakla, a osim propisno odevenog medicinskog osoblja, uz njega je smela da bude još samo majka. I, očigledno, predsednik države.

„Hematološko odeljenje je najopasnije mesto na koje je Vučić mogao da upadne. Zašto izlagati riziku od zaraze to nesrećno dete koje je dodirnuo? Da li je direktor ustanove pre upada zaista uzviknuo „nećemo unutra“? Mnogi su potvrdili da jeste, međutim, Vučić je bahato uleteo napred“, rekao je tada za dnevni list „Danas“ epidemiolog Zoran Radovanović: „Ako dete preživi, da li će to biti zahvaljujući božanskom dodiru vođe, ili uprkos milionima unetih klica“, dodao je.

Vučić se pravdao kako je imao odobrenje majke, ali majčina reč malo vredi u uslovima izolacije. Međutim, pobednik u pravdanju, ali i u jezivosti obrazloženja, bio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. „To su deca sa najtežim oboljenjima, krajnje je neizvesno šta će biti“, izjavio je za Televiziju N1: „Kad ima želju, hoće da vidi predsednika, a videli ste onog dečka Ognjena koji je hteo da se slika sa njim. E onda, kad ispoštujete sve to, pa valjda je najmanja stvar ispuniti želju tom detetu, mislim da to nije prevelika želja.“

Podsećamo, ovo se dogodilo pre samo godinu dana. Važno je da podsetimo jer nas predstavnici izvršne vlasti iznova i iznova zatrpavaju bizarnim izjavama i potezima, pa smo možda zaboravili da je pre samo godinu dana predsednik Srbije iz čista mira, bez zaštite, upao kod imunokompromitovanog, teško bolesnog deteta, a ministar zdravlja je izjavio da se ionako ne zna da li će to dete preživeti, pa što da mu se ne ispuni želja, jer možda je poslednja… Moramo da se podsetimo, jer je suviše jezivo da bismo im dozvolili da se zaboravi.

RAKIJA I BANANA

Da decu ne bi trebalo koristiti u političke svrhe, nekako je zdravorazumski jasno, ali zdrav razum nije uvek primenljiv u praksi, naročito ako za njega nema dobre volje. Ruku na srce, nije Vučić ni prvi ni jedini koji skuplja krupne političke poene na sitnoj deci. Ali jeste jedini koji s decom postupa grubo. Nekako je red da se s decom bude nežan i popustljiv, pogotovo ako su tu kamere, ali kod Vučića nema foliranja. „Lepo ga je zalepio Vučić“; „Predsednik mu lupio bananu“; „Klinac popio bananu od Vučića“… U okviru turneje „Budućnost Srbije“ Vučić je posetio Veliko Gradište gde se, između ostalog, obratio mladim košarkašima kluba Požarevac, a sa jednim od dečaka je i demonstrirao svoju veštinu u košarci. Dečak koji, sudeći po snimku, ima između 10 i 12 godina, probao je s predsednikom partiju jedan na jedan, a ovaj mu je – blokirao šut. I još na pragu puberteta doživeo da ga ismevaju tabloidi. Valjda da se čeliči od malih nogu, jer život je surov – sve za našu decu. U okviru iste posete, Vučić je malom Rajku obećao bicikl, a porodici iz Lučana novac za obnovu poplavljene pekare. Međutim, sinu vlasnika pekare, koji uporedo radi treću smenu i ide u školu, predsednik je odsečno poručio da „škola mora da se završi“. Bilo je tokom te kampanje još dece koja su ulepšala predsednikov Instagram, od male Lenke, preko Viktora, Dunje, Marka… Ali o njima nismo ništa saznali, osim kako se zovu i kako izgledaju, jer su im se slike našle na predsedničkom Instagramu. Uz odobrenje roditelja, sve je u redu.

U oktobru je predsednik obišao Toplički okrug. U Kuršumliji su deca skandirala „Vučiću Srbine“, a on je u selu Kutlovac kod Blaca obišao jednu porodicu i tamo „ispreskakao“ dečaka koji tek što je pošao u školu jer mali ponekad pije samo pivo, ali ne i rakiju. Nešto stariji dečak oglasio se i rekao kako on, za razliku od brata, pije i rakiju i dobio odobravanje i pohvale od predsednika. Ovim povodom oglasili su se u medijima lekari i psiholozi, upozoravajući na rastući problem sa alkoholizmom među maloletnicima, ali predsednik je opet zapomagao kako ga napadaju „za ništa“. Bez želje da budemo puritanci, uz punu svest da je u pitanju šala, ako nam je stalo do „naše dece“, onda su nam valjda bitne i njihove „jetrice“ i „neurončići“. Radi se o tome da je malo licemerno da čovek koji po sopstvenom tvrđenju ne pije, ne puši, ne jede, ne spava, ide okolo i nutka decu rakijom. Bilo bi dobro da se odluči: da li će da bude „šmeker“ i pomalo mangup ili uzor bez mane i poroka. Oboje ne može. A pogotovo nije šmekerski zalepiti bananu gotovo dvostruko nižem detetu.

foto: predsedništvo srbije (blur: »vreme«)

I ZA NAŠE DECE DECU

Negde u isto vreme kad je išao po selima i terao decu da piju rakiju, kritičari ovog poteza poredili su ga sa Titom. Šta god mislili o njegovom vremenu, realno, niko nije toliko rabio i koristio decu za sopstvenu propagandu. Od pionira, preko sletova, pa sve do Dana mladosti. Vučić se za sad zadržava na tome da mu deca u vrtićima izvode priredbe (dok on posmatra sa izrazom lica Indijanca koji prvi put u životu vidi voz). Iako je bilo pokušaja da se nameste video-montaže u kojima deca navodno i pevaju pesme o njemu, do toga još nije došlo, na veliku žalost onih neodmerenih i neumerenih kritičara kojima kao da nije dosta realnog materijala koji dobijaju na tacni, nego bi i hleba preko pogače pa lažu i izmišljaju.

Šta će sve stati u kampanju pod sloganom „Za našu decu“ gledaćemo u naredna dva meseca. Šta je do sada urađeno za decu, vidimo i na primerima sa predsednikovih turneja, ali i iz odnosa prema – nerođenoj deci. Dok još nije znao da Srbija ima problem s natalitetom, predsednik Vučić se malo okomio na – rađanje dece. O njegovom, to jest državnom trošku. Još je bio premijer kada je posetio Niš 2016. godine i izvoleo reći dve neistine. „Dakle, pošto stalno kukaju svi kako nemamo, kako imamo problema sa demografijom, jer malo prava imaju porodilje. Porodilje kod nas imaju 12 meseci, 18 meseci, pa do dve godine, a u Nemačkoj da se obesite ne možete da dobijete 6 meseci“, rekao je tada Vučić. Posle se ispostavilo da u Nemačkoj niko ne mora da se besi, naprotiv, vrlo su solidna davanja za trudnice i porodilje, a i porodiljsko odsustvo traje dve godine. Čak i kasnije, uz dogovor sa poslodavcem, moguće je kraće radno vreme. Nego, nismo Nemačka. Te 2016. u Nišu, predsednik Vlade Srbije Vučić istakao je i da „ne mogu da se poklanjaju pare“, a kao primer naveo je socijalne slučajeve, koji mesečno dobijaju nekoliko hiljada dinara „po detetu“, pa ne moraju da rade; „Znate kako to izgleda. Ja sam, koliko godina već imam, toliko mator. Imam dvoje dece, socijalni slučaj, uzmem po 4000, 4500 dinara po detetu, to je 9000, plus 10, 11.000 ovako, eto meni minimalne plate, što ja da idem onda da radim? Znate koliko takvih slučajeva imamo, jer znate da se i na po dete dobija novac.“

Kako može da se živi sa dvoje dece i 20.000 dinara, nismo dočekali da vidimo, jer je to baš tužna slika za Srbiju koja postoji na prodržavnim medijima. Ipak, dve godine kasnije, tada već predsednik Vučić „odrešio je kesu“: „Za prvo dete majke će dobijati jednokratno 100.000 dinara. Za drugo dete 10.000 mesečno, i to 24 meseca. Majka koja rodi treće dete imaće 12.000 mesečno u toku deset godina, a za četvrto dete za taj period ukupna pomoć će iznositi 18.000 evra. Država će obezbediti da svakog meseca majke na račun dobiju taj novac.“ Ove mere funkcionišu. Međutim, u decembru je nastao omanji haos zbog kašnjenja dečjih i roditeljskih dodataka koji se, inače, isplaćuju svakog 25. u mesecu. To je ono kad je Vučić naredio ministru Đorđeviću da isplati dečje dodatke. Međutim, nije bilo do Đorđevića nego do manjka za to namenjenih sredstava u budžetu, pa se poseglo za oko 940 miliona dinara iz budžetskih rezervi i novac je legao na račune roditelja 27. decembra. Ipak, predstava sa naređenjem morala je biti izvedena. Sve za našeg predsednika.