Neuništivi gospodar Bora

Ako je verovati „Blicu“ i njegovom neimenovanom izvoru – a delimično je njihove navode potvrdio i ministar privrede Goran Knežević – Blagoje Spaskovski i RTB Bor, uz još četiri preduzeća u vlasništvu države, imaju obavezu da svakih deset dana (treba li reći kome?) šalju izveštaje o poslovanju. Razlog – naredio premijer, „nakon što je otkrio da su poslovni bilansi tih preduzeća bili štimovani, zbog čega je Vlada imala pogrešnu sliku o stanju u ovim kompanijama“, piše „Blic“.

Ovog puta, zanemarićemo osnovnu falinku ovog plana – da od čoveka za koga tvrdiš da te je varao i slao frizirane izveštaje, te iste izveštaje tražiš znatno češće i očekuješ da budu tačni – i osvrnućemo se na „lik i delo“ dugogodišnjeg direktora RTB-a Bor Blagoja Spaskovskog. „Sosa“, kako se u nekim novinama navodio njegov nadimak početkom veka, na veliku scenu se u Bor vratio krajem 2008, kada ga je tadašnja vlada Srbije u sastavu DS-SPS-G17plus postavila za generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena. Pre toga se u RTB-u Bor zaposlio još 1972, od 1982. do 1990. bio je tehnički direktor borskih rudnika bakra i nemetala, a direktor tog preduzeća je bio u periodu od 1990. do 2000, da bi, kako je pisao „NIN“ u februaru 2001, iz SPS-a „pretrčao“ u redove Socijaldemokratije, sa još oko 250 članova SPS-a i JUL-a iz Bora. Ovo nije smetalo vladi formiranoj 2008, a i zašto bi, kada ni njenom stožeru, Demokratskoj stranci, nije smetao SPS u vladi. Nije joj smetalo ni više krivičnih prijava koje su podnete protiv „Sose“ tokom 2002. i 2003, koje su ga teretile da je zloupotrebio ovlašćenja u privredi, falsifikovao službena dokumenta i oštetio firmu koju je vodio za višemilionske devizne iznose.

STRATEŠKI PR: „Svi procesi koji su vođeni protiv mene završili su se oslobađajućim presudama“, odmah je po postavljenju 2008. saopštio Spaskovski, rekavši da je tu došao da kompaniji pronađe strateškog partnera, i da za RTB nije rešenje da ostane u državnom vlasništvu. „Bez strateškog partnera nema budućnosti RTB-a, ulaganja u opremu, u ekološki program, u topionicu. Sve je to ostvarljivo ako se strateški partner bude pojavio, što svi očekujemo. U tom slučaju, biće RTB kao u starim vremenima i zlatnim godinama razvoja. Zato će strateški partner morati najhitnije da investira u savremenu topionicu i nabavku nove rudarske opreme i mehanizacije. Drugo rešenje ne postoji, računajući i pomoć države“, izjavio je tada Spaskovski.

Zbilja je Spaskovski pričao lepe priče, kako te 2008. tako i narednih godina, a sve te njegove lepe i zavodljive priče prenosili su mediji, u bezbrojnim PR intervjuima po svim živim novinama. Za RTB i Bor dolaze zlatni dani, iskopavaće se nova nalazišta, bogata-prebogata bakrom i zlatom, obradiće se jalovišta i odatle izvući 150.000 tona bakra, što znači prihod od 600 miliona dolara, neće biti otpuštanja, ali će se pojačati disciplina, proizvodnja će postati efikasnija, iskoreniće se rasipništvo, dok će se troškovi proizvodnje maksimalno smanjiti.

A onda, u februaru 2009, nakon još jedne neuspešne prodaje, stiže vest – država postaje većinski vlasnik RTB-a Bor, a ujedno će država dati garanciju za kredite koji će biti povučeni za izgradnju nove savremene topionice bakra. I, šta kaže novi generalni direktor, onaj isti koji je neki mesec ranije tvrdio da za RTB postoje samo dve opcije – strateški partner ili likvidacija? „Odluka srpske vlade je veliki dan za borski kombinat i Borane“, izjavio je tada Spaskovski. Ujedno je tada saopšteno – a valja zapamtiti ovu brojku – da će nova topionica koštati 130 miliona evra.

Tu je već trebalo da se zamisle njegovi poslodavci, odnosno vlada Srbije, ako već kasnije nisu pratili neverovatnu dinamiku obećanja o proizvodnji bakra, koja su pristizala nekoliko puta godišnje. A to je izgledalo ovako: u decembru 2008. Spaskovski predviđa da će 2009. biti proizvedeno 26.000 tona bakra, a da će do 2011. proizvodnja već dostići 60.000 tona. I, počevši od tada, uporno se ovi planovi prepravljaju – unazad. Tako, u avgustu 2009. Spaskovski kaže da „ćemo ovu godinu završiti sa planiranih 23.000 tona“, a početkom 2010. izjavljuje da je 2009. proizvedena 21.000 tona bakra. Tada i menja plan za 2010. godinu – 26.000 umesto prethodno najavljenih 33.000 tona, da bi krajem decembra 2012. saopštio da će u toj godini proizvodnja biti nešto iznad 34.000 tona. Sredinom 2013, Spaskovski saopštava da je 2012. proizvodnja iznosila 27.000 tona bakra. Dakle, od obećanja da će 2011. biti proizvedeno 60.000 tona, stiglo se do toga da je 2012. proizvedeno 27.000 tona.

Sve ovo ne menja nastup Blagoja Spaskovskog u javnosti. Uvek je prisutna samohvala, napomene da je preokrenuo trendove, i od gubitaša postavio RTB na zdrave noge i kompaniju koja pravi profit.

GUBICI KAO USPEH: A onda, u aprilu 2010. iz EPS-a stiže vest kako to zapravo posluju RTB Bor i Blagoje Spaskovski. „Do novembra 2008. (kada je došao Spaskovski, prim. aut.), RTB je redovno izmirivao obaveze za struju. Ali, od tada do danas kompanija nije ni dinar platila za električnu energiju.“ Tu je već postalo jasno šta zapravo znači to oštro rezanje troškova (hvaleći se uspesima, u leto 2011. Spaskovski kaže da su to postigli smanjivši troškove za 32 odsto): ne plaćaj ništa, jer ne moraš, jer si firma u restrukturiranju koja je zaštićena od prinudne naplate. Ovakav način poslovanja će se, uz povremena plaćanja, nastaviti do danas – krajem 2016, isplivao je podatak da je RTB Bor za 11 meseci te godine potrošio struju u vrednosti od oko 4,4 milijarde dinara, a da je EPS-u platio 650.000, odnosno 0,015 odsto utrošene struje.

Kreću i prve kritike. „Spaskovski je prošle godine napravo gubitak u poslovanju od 60 miliona dolara i to predstavlja kao veliki uspeh“, saopštio je opštinski odbor DSS-a, upitavši „da li Spaskovski zaista misli da javnost veruje u netačne i prepravljene rezultate poslovanja borske kompanije?“ Spaskovski nije reagovao na ove, ali jeste na neke druge kritike: „Reč je o bivšim rukovodiocima RTB-a, koji se okupljaju u jednoj kafanici, reckaju pljeskavice, ispijaju tanke špricere i kritikuju nas koji radimo. Srećom, oni su u manjini.“

A onda, u maju 2010, uprkos tome što su mu i Skupština i Upravni odbor RTB-a Bor zabranili da se bavi politikom dok je na čelu kompanije, Spaskovski se našao na prvom mestu liste G17plus pred lokalne izbore. Mesec dana kasnije, cena nove topionice narasta na 175 miliona evra, potpisan je i ugovor i upravo on pomaže Dinkiću, Spaskovskom i G17plus da pobede na lokalnim izborima. Pripomogao je i Boris Tadić, obećanjem da će u novu opremu i istraživanja u RTB-u u narednim godinama biti uloženo 450 miliona evra.

Nakon ovih izbora, Aleksandar Vučić daje možda i najbolji opis budućeg saradnika: „Spaskovski je direktor RTB Bor, i čovek koji drži ceo Bor. Smešno je da je Demokratska stranka, da je režim dozvolio stranci G17plus da se on kandiduje na izborima budući da je direktor firme u kojoj radi više od 6000. Ceo grad zavisi od njega, ceo grad zavisi od RTB-a. Ako on kaže ‘morate da glasate na takav način’, svi glasaju jer hoće da zadrže posao. Moraju da glasaju za čoveka od koga zavise, jer im on daje platu. Država mu je obezbedila sve moguće privilegije i da vodi ovakvu kampanju. Zloupotrebili su i državne pare i glasove ljudi na nedavno održanim izborima. Ali to nikome ne možete da objasnite. Kome god ispričam tu priču kažu ‘pusti sad to’, i na tome ostane“, rekao je tada drugi čovek SNS-a.

PRELETANJE U NOVO JATO: Fantastične priče se nastavljaju. Na leto 2011. Spaskovski kaže da u 2014. očekuje prihod RTB-a Bor od milijardu dolara, grad Bor, uz pomoć firme obnavlja hotel „Jezero“, otvara mali aerodrom i zoološki vrt. Stižu i kritike planova u vezi sa topionicom, to jest da to baš i neće tako biti kako tvrdi direktor (od Udruženja inženjera u rudarstvu). Spaskovski i na njih odmahuje rukom – „u toj organizaciji ne vidim nijednog čoveka od struke“, kaže.

Sledeća, 2012. je opet izborna, i opet se razbuktava mašta građanima Bora. Pred opšte izbore u maju pojavljuje se informacija da će topionica, sa pratećom fabrikom sumporne kiseline, vredeti 200 miliona evra, a ujedno se najavljuje i nova investicija od 30 miliona evra, i to u obnavljanje rudnika bakra Cerovo. Ništa čudno, osim što je taj isti rudnik Cerovo bio napušten deset godina ranije zbog nerentabilnosti. Iz EPS-a stiže podatak da RTB duguje 4,3 milijarde dinara za struju, a Spaskovski preporučuje „da se ubuduće raspisuju javni konkursi za menadžere javnih, a naročito velikih državnih preduzeća“, pošto smatra da je postavljanje kadrova po partijskoj pripadnosti „totalni promašaj“ i da „vodi i privredu i javna preduzeća u propast“.

No, Demokratska stranka najpre gubi predsedničke izbore, a potom ne uspeva ni da sastavi vladu. Predsednik vlade postaje Ivica Dačić, potpredsednik Aleksandar Vučić. Već u avgustu stiže pismo potpredsedniku vlade: „Sadašnji generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski, velike kredite od države i dobre prihode od prodaje bakra, čija cena na berzi dostiže rekorde, nemilice rasipa i troši sa svojim tajkunima. Sve se radi bez prave i realne strategije, podređeno ličnom interesu. Javnost o tome malo zna, jer joj se 24 sata dnevno plasiraju ‘svetski rezultati’ poslovanja RTB-a. Spaskovski će kad-tad otići, njegove firme i tajkuni će uzeti svoje, ali će nama ostati velike promašene investicije i dugovi koje će generacije morati da vrate, ako pre toga ne bankrotiramo. Novembra 2008, kada je imenovan za generalnog direktora, Spaskovski je zatekao oko 580 miliona evra duga. Na tu cifru prvi čovek Bora je do sada dodao više od 400 miliona evra, a nije još ni blizu zaokružio proizvodnju, dok je izbor tehnologije za novu topionicu posebna priča koja će državu koštati duplo više nego što bi to trebalo“, piše Vučiću prof. dr Vlastimir Trujić, direktor borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju i potpredsednik Opštinskog odbora DS-a.

No, Spaskovski ostaje tu gde jeste, i već početkom 2013. povlači prve poteze koji će se okončati rušenjem vlasti URS-a u Boru u maju iste godine, kada je smenjen URS-ov predsednik opštine. Odmah potom, u junu, Spaskovski prelazi u SNS i izjavljuje: „Ostvario mi se davnašnji san – da budem član najvećeg, pobedničkog tima“, a neki dan kasnije pojašnjava: „Odavno sam odlučio da je moje mesto u SNS-u, još u vreme kad je Vučić počeo da niže uspehe u spoljnoj politici. Ali kad se nedavno okrenuo ekonomiji, e tad me je potpuno ‘kupio’. Tako sam postao jedan od vagona u kompoziciji kojom upravlja mašinovođa gospodin Vučić.“

IZNENAĐEN I ZAPREPAŠĆEN: Negde u to vreme se javljaju informacije da je investicija u novu topionicu već prešla 260 miliona evra, a pola godine kasnije, u decembru 2013, na pitanja poslanika „zbog čega je Vlada umesto prvobitnih 100 miliona evra namenjenih za borsku topionicu na kraju potrošila čak 300 miliona evra“, Mlađan Dinkić u Skupštini Srbije odgovara da je „za sve loše što je urađeno u basenu Bor kriv upravo direktor Spaskovski“. Tu negde oko nove godine Spaskovski je snimljen kako na „pasja kola“ psuje tadašnjeg ministra Radulovića, a dan pred izbore 2014, kako pišu mediji, „Sosa“ je za stalno zaposlio 500 radnika u RTB-u Bor.

U februaru 2016, kad već ima dobranih 67 godina, Spaskovski izjavljuje da je sledeći korak u sređivanju stanja u RTB-u „da svi koji imaju 39, 40 i više godina radnog staža, uz otpremninu, trajno napuste posao i sa primljenom naknadom sačekaju ispunjenje potrebnog uslova za penziju, 65 godina života“, a na poziv Sindikata rudara Srbije da država smeni menadžment kompanije, Spaskovski odgovara: „Prava meta nije ni RTB ‘Bor’ ni ja, odnosno ne samo RTB i ja, već pre svega Vlada Srbije i Aleksandar Vučić.“

Uprkos tome što konsultantska kuća Mekinsi, nakon detaljne provere stanja, utvrđuje da za loše stanje u RTB-u Bor nije kriva samo cena bakra na berzama, već i loše rukovođenje kompanijom, Spaskovski ostaje na svom mestu – jedino što će se desiti ovim povodom jeste „zaprepašćenje“ predsednika vlade Vučića, kada je krajem godine „saznao“ da RTB Bor godišnje gubi 100 miliona evra.

Pred aprilske izbore 2016, Spaskovski je snimljen kako kači plakate SNS-a na privatni posed, a na upozorenje jedne žene da to ne radi, Spaskovski ju je izvređao u svom stilu („nemoj da te gađam telefonom, lajavice jedna, m’rš, pogle’ kako si ružna“), poručio da ga tuži i rekao joj da se zove Marko Petrović.

Leto 2016. je donelo UPPR RTB-a Bor, kojim se ovoj kompaniji oprašta 900 miliona evra duga, i koji je, prema mišljenju Fiskalnog saveta, potpuno nerealan, jer, ugrubo, nema ništa od RTB-a bez promene poslovanja, što UPPR ne predviđa. Kraj godine je doneo već pomenuto „zaprepašćenje“ Aleksandra Vučića, nakon čega je po ko zna koji put obećao otpuštanje direktora državnih firmi koje loše posluju.

Blagoje Spaskovski je i dalje generalni direktor RTB-a Bor. Budžet za 2017. godinu je predvideo 20 milijardi dinara poklona za ovu kompaniju, pošto je jasno da ne može samostalno da posluje. Poslednja vest, iz lista „Danas“, glasi: „Zbog strahovlade i psihičkog maltretiranja koje mu priređuje direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, Zoran Kušljugić je 16. januara u sedam sati počeo štrajk glađu – na minus devet, ispred direkcije preduzeća u kom radi 32 godine.“