Nesalomivi stubovi slučaja “Jovanjica”

Savršen zločin ne postoji – reći će vam svaki iskusniji policajac. Ali zato postoji savršen istražiteljski slučaj – onaj koji obiluje dokazima. A baš takav je slučaj “Jovanjica” koji su novembra 2019. godine razotkrili inspektori Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije kada su nedaleko od srpske prestonice ušli na imanje Predraga Koluvije, optuženog da je vođa organizovane kriminalne grupe.

Na imanju kod Stare Pazove, registrovanom za proizvodnju organskog povrća, otkriveni su zasadi kanabisa u staklenicima koji su se prostirali na 12 hektara, pod zemljom se nalazilo 10 najsavremenijih laboratorija skanka, a u magacinima stotine kilograma marihuane spremne za prodaju. I upravo zato su ugroženi životi inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića. I upravo zato se progone i drugi inspektori, pa čak i članovi njihovih porodica, nekada čuvenog Četvrtog odeljenja. I upravo zato optuženi i njihovi branioci, uz zdušnu podršku vrha vlasti, tajnih službi, dela pravosuđa, režimskih medija i društvenih mreža pokušavaju na sve načine da ospore ključne dokaze. Prema analizi nedeljnika “Vreme”, slučaj “Jovanjica” počiva na pet stubova, izgrađenih od ključnih dokaza, profesionalaca i društvene odgovornosti, te već više od četiri godine odolevaju uprkos svim pritiscima i opstrukcijama.

KLJUČNI DOKAZ – SKANK I MARIHUANA

Predrag Koluvija optužen je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal pošto je na imanju njegove firme Jovanjica pronađeno oko 660 kilograma osušene marihuane i skanka i oko 66.000 stabljika kanabisa koje su nakon sušenja težile 1,6 tona droge.

Koluvijini branioci na televizijama sa nacionalnom frekvencijom čitav slučaj Jovanjica predstavljaju kao puku izmišljotinu. “Ja odgovorno tvrdim, ovi ljudi koji su na optuženičkoj klupi i u prvom i drugom postupku, nemaju nikakve veze ni sa čim. Tu se gajila industrijska konoplja”, rekao je Koluvijin branilac Vladimir Đukanović za televiziju Hepi početkom 2021. godine.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je naložilo da se urade tri nezavisna veštačenja biljaka pronađenih na Jovanjici. Sva tri su pokazala da je reč o marihuani, odnosno skanku. Ipak, Koluvijin branilac i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović slabo poznaje razliku između indijske i industrijske konoplje, a ne poznaje ni sinonime, odnosno reči jednakog značenja.

“Inače, ljudi ne znaju, industrijska konoplja, marihuana, to je sve sinonim”, rekao je svojevremeno Đukanović.

Inače, u industrijskoj konoplji nalazi se do 0,3 odsto THC a ili psihoaktivne supstance. Toliko je u Srbiji dozvoljeno. Sve preko 0,3 THC je marihuana i takva biljka ima omamljujuće dejstvo. Kanabis izuzetno visokog THC a naziva se skank i uzgaja se u veštačkim uslovima. Međutim, za povećan THC u biljkama Koluvijin branilac krivi same biljke. “Njemu je najviše što je pronađeno 0,54 THC, što može da se dogodi kad se, znate, biljka ne zaliva nekoliko dana”, tvrdi Đukanović.

Iste tvrdnje iznosio je i nemački medij VICE, koji se zbog netačnih i nepotpunih informacija iznetih u tekstu obrukao pred javnošću i istraživačkim novinarima, dok su tabloidi i vrh vlasti u Srbiji taj upitni tekst citirali i javno “oslobađali” Koluviju.

Naime, biljke koje su zaplenjene na Koluvijinom imanju imaju različitu koncentraciju THC a – od najslabijih oko 0,5 odsto do jačih uzoraka koji su predstavljali ozbiljnu drogu. Najjači uzorak koji je pronađen sadržao je tačno 17,54 odsto THC a. Bilo je biljaka i od 11, 12 odsto i sve se to podvodi pod skank, dakle, izrazito jaku marihuanu. Urađena je serija veštačenja ovih biljaka i zbog toga postoji niz izveštaja o veštačenju.

Reagujući na tekst u VICE u, u kom se navodilo i da od Koluvijinih biljaka ne bi moglo da se “uradi ni pile”, istraživački novinar Stevan Dojčinović izjavio je da je zbog Koluvijine tužbe sakupio na jednom mestu podatke o svim izveštajima i dopunama izveštaja kojih ima čak 18, bar koliko ih je on našao.

“Tekst VICE a nije tačan jer je u pojedinim Koluvijinim biljkama pronađeno 17 odsto THC a, od čega ne bi moglo da se “uradi” samo pile, već i slon”, zaključuje Dojčinović.

Prema svedočenjima policijskih inspektora koji su uhapsili Koluviju i otkrili “fabriku skanka”, oni su imali saznanja da postoji plan da se celo imanje zapali i tako unište svi dokazi na njemu. Odluke Tužilaštva su neuobičajeno kasnile, policajci nikako nisu dobijali odobrenje da poseku biljke. Zato su inspektori dan i noć oko sedam dana čuvali imanje dok su iznad njih leteli dronovi, a do njih počele da pristižu prve pretnje. Ipak, uspeli su da sačuvaju sve ključne dokaze i izgrade prve stubove savršenog policijskog slučaja koji je izrodio dve optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal.

KLJUČNI DOKAZ – ROKOVNIK “GOSPOĐA ZELENA”

Veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, predvođeno sudijom Zoranom Ganićem, prihvatilo je krajem septembra zahtev odbrane prvookrivljenog u aferi “Jovanjica” Predraga Koluvije da se policijski zapisnik o pretresanju prostorija u njegovom vlasništvu od 18. novembra 2019, što uključije i plantažu marihuane, proglasi nelegalnim jer on nije prisustvovao tim radnjama. Tužilaštvo je uložilo žalbu i i dalje se čeka na odluku Apelacije.

Iako je postojala naredba za pretres, iako su pretresu prisustvovala dva svedoka, iako je pozvana da pretresu prisustvuje Koluvijina advokatica Zora Dobričanin, koja je odbila da dođe na imanje, sudija Ganić ipak već drugi put donosi odluku da se sve što je otkriveno tog dana izuzme iz dokaza. Takva odluka suda je veoma retka – reklo bi se da je Koluvija privilegovani optuženik. Naime, stotine ljudi kojima se u drugim postupcima ranije sudilo zbog droge poslato je na robije upravo zbog dokaza pribavljenih na identičan način.

Javnost bruji o tome da se na taj način izuzima i oko 660 kilograma osušene marihuane pronađene tog dana na Jovanjici. Međutim, to nije najvažnije. U Srbiji se ne sudi na osnovu količine zaplenjene droge, tako da i kada se izuzme 660 kilograma, optuženom Koluviji nad glavom i dalje visi skoro tona marihuane.

Iz dokaza je izuzet i Koluvijin rokovnik zelenih korica na kom kombinacijom ćililičnog i latiničnog pisma piše “Mrs Green”. Misteriozna sveska je pronađena u jednom ormariću u podzemlju Jovanjice. Kako se navodi u optužnici, rokovnik je beležio vreme, mesto, količinu i vrstu opojne droge koja se proizvodila, te krio nazive skanka koji je prelazio jačinu i po 10 THC a: “Red dragon, Cia Bia, Toxic, Sugar Pop, Silver Skank, Pain Killer, Nikol, Black Holl, Gorila, Kušer Kuš…”. U rokovniku su beležene smene radnika, ali i ono na čemu počiva optužnica. O čemu je reč – prema istrazi, Koluvija je narko posao, za koji je optužen, uredno beležio od 14. maja 2016. godine do dana hapšenja.

I upravo taj vremenski period navodi se u optužnici. Dok je u prvom saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal u jesen 2019. javnosti rečeno da se Koluvija sumnjiči da je marihuanu uzgajao od januara te godine – kada je sa firmom Superior potpisao ugovor (11. januara 2019) o proizvodnji semena i sadnog materijala za industrijsku konoplju.

Ukoliko dokaze iz optužnice izuzme i Apelacija, onda će se optuženima suditi za proizvodnju droge u znatno kraćem periodu, što bi moglo da sakrije njihove dugogodišnje veze sa tajnim službama i vladajućim političarima.

Odbrana optuženih redovno ističe da je Jovanjici Ministarstvo poljoprivrede izdalo dozvolu za uzgoj industrijske konoplje. Ta dozvola jeste izdata 24. aprila 2019. godine i nju je komentarisao u svom prvom iskazu i inspektor Slobodan Milenković.

“Koluvija se sve vreme pozivao na neka rešenja Ministarstva poljoprivrede o uzgoju industrijske konoplje. Njihov službenik je po dolasku (pošto ga je policija pozvala na imanje) kazao da ovako nešto nije viđeno ni u zemljama Latinske Amerike, kao i da je odmah video po obliku i mirisu biljaka da se radi o indijskoj a ne industrijskoj konoplji”, izjavio je Milenković pred tužiocem.

O tom rešenju, ali kao argumentu za odbranu Koluvije, govorio je i ministar policije Bratislav Gašić (bio direktor BIA u momentu otkrića Jovanjice) kada je, leta ove godine, javno branio optužene usred Narodne skupštine, a napadao i pokušao da kriminalizuje policajce.

“Ne zaboravite jednu stvar, gazdinstvo ‘Jovanjica’ je krenulo sa uzgojom organske hrane. Ne zaboravite sledeću stvar, oni su više puta od MUP a u tom periodu tražili zahtev da se izvrši kontrola na tom gazdinstvu, vrednosti marihuane, zato što su želeli i tražili od Ministarstva poljoprivrede uzgoj medicinske marihuane”, rekao je Gašić.

Najpre, kad Gašić ovo govori, on ili manipuliše javnošću ili ne zna da u Srbiji nije dozvoljena proizvodnja medicinskog kanabisa. Uostalom, za kontrolu industrijske konoplje za koju je Koluvija dobio dozvolu oko šest meseci uoči hapšenja bio je nadležan MUP i to Služba za borbu protiv droga. Na čelu te Službe godinama je načelnik Radomir Popović. Upravo tog Radomira Popovića, ubrzo pošto je postao ministar policije, Gašić je javno odlikovao. Poštavlja se pitanje da li je Popović dobio odlikovanje baš zato što nije kontrolisao biljke na Jovanjici, pa sada odbrana Koluvije to koristi kao argument na sudu.

KLJUČNI DOKAZ – APLIKACIJA RAZGOVOR

Okrivljeni Koluvija je prilikom hapšenja kod sebe imao četiri telefona. Milenković je istakao da je Koluvija dao šifre za tri telefona. Četvrti telefon, marke “blekberi”, nije veštačen jer je, kako se tvrdi, prethodno osam puta uneta pogrešna šifra, pa su ostala samo dva pokušaja za njegovo otključavanje, i kao takav nije mogao biti doveden u mod za učitavanje sadržaja.

Međutim, policija je ipak na jednom od tri otključana telefona razbila šifrarnik aplikacije za tajno dopisivanje “Razgovor”, a preko koje su se okrivljeni, kako se navodi u optužnici, dogovarali o uzgoju i distribuciji droge.

U optužnici tužilac Saša Drecun ističe: “Okrivljeni Predrag Koluvija bio je toliko siguran da mu organi gonjenja neće otkriti skrivenu aplikaciju za konspirativnu komunikaciju da je dobrovoljno policijskim službenicima predao mobilni telefon sa šifrom. Mobilni telefon je bio predmet veštačenja kada je otkrivena aplikacija sa interfejsom digitrona, u koji je bilo neophodno uneti šifru kako bi se pristupilo korespondenciji šifrovanih korisnika, koji su bili označeni kodnim imenima… Aplikacija je uspešno dekodirana, čime su identifikovani svi korisnici, među kojima su bili i pripadnici organizovane kriminalne grupe. Uvidom u prepisku aplikacije utvrđuje se da su pripadnici organizovane kriminalne grupe imali jasno definisane uloge”.

Ipak, ni to razbijanje aplikacije “Razgovor” nije prošlo rutinski. Naime, kako nedeljnik “Vreme saznaje”, tužilac Drecun je tri puta morao da urgira kod MUP – Službe za specijalne istražne metode” (SSIM) kako bi podstakao policajce da rade svoj posao. Tek onda su u SSIM u uspeli da otvore “Razgovor” na telefonima optuženih i na taj način pribave komunikaciju staru oko mesec i po dana – koja je postala dokaz za delovanje organizovane kriminalne grupe u tom periodu.

Odbrana osporava sadržaj aplikacije tvrdeći da su poruke menjane i dodavane. Međutim, posle rada SSIM, sve dokaze koje je ta policijska služba prikupila superveštačio je Naučno kriminalistički centar (NKTC), koji je zaključio da nije bilo manipulisanja sadržajem aplikacije “Razgovor”.

Zašto je tužilac imao potrebu da traži superveštačenje i proverava rad SSIM a? Drecunove tri urgencije ka toj Službi pokazuju da su izbegavali da urade traženo. Moguće da je tužiocu smetalo i to što SSIM, bez jasnog objašnjenja, nikada nije uspeo da do kraja “otvori” servere aplikacije koji su se nalazili na samom imanju.

Bitan podatak je da su u to vreme SSIM vodili Dejan Milenković zvani Bagzi – sada je optužen da je zajedno sa bivšom državnom sekretarkom MUP a Dijanom Hrkalović prikrivao dokaze u drugim istragama organizovanog kriminala, i Tomislav Radovanović, nedavno postavljen za v. d. direktora BIA.



Inače, Dejan Milenković je i svedok u procesu “Jovanjica dva”, s obzirom na to da je Koluviju i upoznao i s njim razgovarao o eventualnoj obaveštajnoj saradnji za MUP kada ga je u prostorije SSIM a doveo jedan od optuženih pripadnika BIA da je bio deo te kriminalne grupe. Novog direktora BIA Radovanovića javnost je zapazila kada se pridružio hajci na inspektore Milenkovića i Mitića, te na TV Prva optuživao strane službe da su upetljane u čitav slučaj i kako je “Jovanjica” zapravo udar na predsednika države Vučića i njegovu porodicu.

Iz poruka koje su Koluvija i ostali optuženi razmenjivali zaključuje se i da su dvojica, u odvojenim procesima, ranije osuđenih narkodilera Dragan Milošević i Miodrag Poznan povezani s Jovanjicom.

KLJUČNI DOKAZI – INSPEKTORI ČETVRTOG ODELJENJA I SUK a

Prema svedočenjima policijskih inspektora koji su uhapsili Koluviju i otkrili “fabriku skanka”, oni su imali saznanja da postoji plan da se celo imanje zapali i tako unište svi dokazi na njemu. Odluke Tužilaštva su neuobičajeno kasnile, policajci nikako nisu dobijali odobrenje da poseku narko biljke. Zato su inspektori neprekidno, oko sedam dana, čuvali imanje dok su iznad njih leteli dronovi, a do njih počele da pristižu prve pretnje. Ipak, uspeli su da sačuvaju sve ključne dokaze i izgrade prve stubove savršenog policijskog slučaja koji je prerastao u dve najzapaženije optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal.

Za “Jovanjicu dva” doprinos su dali i pojedini inspektori Sektora unutrašnje kontrole koji su dopunili dokaze protiv pripadnika Bezbednosno informativne agencije (BIA), Vojno obaveštajne agencije (VOA) i MUP, koji su optuženi da su bili Koluvijin “prsten zaštite”.

Četvrto odeljenje bilo je jedno od najuspešnijih odeljenja ne samo beogradske već i srpske policije. Onda su otkrili Jovanjicu – prema podacima iz istrage, najveću zaplenu marihuane i skanka u Srbiji ikada. I od tada kreće progon inspektora.

Pretnje i to ne samo od kriminalaca, već i iz vrha tajnih službi, MUP a, beogradskog Višeg javnog tužilaštva – da će biti ubijeni, uhapšeni, da će im se montirati sudski procesi, da će im se uništiti karijere, praćenje od strane kriminalaca i BIA… Sve ovo već četiri godine trpe inspektori Slobodan Milenković, Dušan Mitić, Mile Isakov, Miloš Knežević, Marko Vešović… Progon se sprovodi čak i nad članovima porodica tih policajaca, prijatelja, poznanika.

U međuvremenu, smenjeni su načelnik Milenković i šef operative Mitić, a VJT u Beogradu pokušava da im montira sijaset procesa i predstavi ih kao kriminalce, dok ih upravo tako naziva ni manje ni više nego ministar policije Bratislav Gašić. Isti onaj Gašić koji je bio i direktor BIA i za kog je dokazano da je imao kontakt baš sa vlasnikom Jovanjice Predragom Koluvijom. Zbog montiranog procesa, koji je čak i tužiteljka kojoj je dodeljen predmet odbila da radi i optuži policajce, uhapšeni su i bili pritvoreni Isakov, Vešović i Knežević. Ti inspektori, pa i njihove porodice, zastrašivanja i pretnje dobijali su čak i dok su policajci bili u pritvoru. Milenkovića i Mitića, zbog informacija da je naručeno njihovo ubistvo, obezbeđuju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice.

Prema poslednjim informacijama, Više javno tužilaštvo nalaže Sektoru unutrašnje kontrole da se privode i majke i žene inspektora na informativne razgovore kako bi uspeli da protiv Dušana Mitića montiraju proces protiv zloupotrebe službenog vozila, jer ih je jednom prevezao od centra grada do CZ a gde su tada bila pritvorena trojica inspektora.

PETI STUB – JAVNOST

Inspektori koji su uhapšili Koluviju i dalje se bore da sačuvaju slučaj “Jovanjica”, ali i svoje živote. Slobodan Milenković smenjen je sa mesta načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije ubrzo pošto je tražio proširenje istrage i izgradnju predmeta “Jovanjica tri”, kojim bi trebalo da se razotkrije politička zaštita Predraga Koluvije. Inspektori žive već četiri godine na nišanu države. Od toga da ih “pojede mrak” spasla ih je društvena svest građana Srbije, odnosno javnost. Istraživački novinari otkrića policajaca nekadašnjeg Četvrtog odeljenja i tužioca Drecuna iznela su na svetlost dana. Građani Srbije hrabre inspektore srčano podržavaju uprkos svim pokušajima režima i tabloida da se njihova imena oblate. U nekoliko navrata organizovani su i protesti podrške inspektorima, a uoči svedočenja građani ih ispred zgrade suda dočekuju ovacijama. Slučaj “Jovanjica” postao je poznat u celom regionu, pa i širom Evrope.