Koji su razlozi za odugovlačenje radova i debelo probijanje rokova prilikom rekonstrukcija beogradskih ulica i trgova? Kakav je kvalitet tih radova? Kome odgovara neprestana rekonstrukcija jedne te iste ulice?
Spisak ulica u kojima se izvode radovi, recimo na dan 13. 8. 2024, dugačak je 51 stranu. Tu je ulica Antifašističke borbe, pa Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar revolucije, Gundulićeva u Zemunu, Zahumska na Zvezdari, Kosovska, koja je onomad završena pa sada ponovo iskopana…
foto: f. švarmKOPANJU NIKAD KRAJA: Kosovska ulica, Beograd
Sudbina Kosovske čest je slučaj sa beogradskim ulicama, gde su ponovne rekonstrukcije takoreći svakodnevica. Setimo se premeštanja kocki na Trgu republike, koje su bile rekonstruisane nekoliko puta za ovih pet godina od kada su postavljene. A već prvih dana, nakon završetka radova te 2019, građani su ukazivali na otežan saobraćaj i njihove neravnine, što opet govori o kvalitetu radova. U pomenutoj Kosovskoj rekonstrukcija vodovodne mreže počela je u julu 2023. Tada je najavljeno, što piše i na sajtu Beogradskog vodovoda i kanalizacije, da će radovi biti završeni za 90 dana. Sedam meseci kasnije: rok je, naravno, probijen, a Kosovska ponovo iskopana na raskrsnici sa Kondinom.
Koji su razlozi za odugovlačenje radova prilikom rekonstrukcija?
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za “Vreme” da postoje tri uzroka i da je prvi taj što se na unapred nameštenim tenderima biraju izvođači koji nisu najbolji, ali imaju vezu sa vlastima. “Drugi razlog je taj što se aneksima ugovora često menja cena naviše, tako da izvođačima odgovara da radovi traju što duže, da bi naplatili što više radnih dana i novih situacija. Naravno, tu su i određeni gradski funkcioneri direktni saučesnici u izvlačenju novca iz budžeta”, objašnjava Jovanović.
Dalje navodi kako se često dešava da investitor, Direkcija ili Sekretarijat za investicije, nema dobar projekat i koordinaciju posla, pa dolazi do havarija.
Mere koje bi trebalo preduzeti, navodi Jovanović, jesu pojačana interna i spoljna revizija kako bi se ovakve prakse otkrile, kao i “postojanje crne liste izvođača koji su kasnili ili preplaćivali radove”.
LETE, LETE MILIONI
Jovanović smatra da je najsvežiji primer rekonstrukcija Trga Nikole Pašića koju radi GP Invest gradnja, a gde su radovi nedavno “poskupeli”. Vrednost ugovora za izvođenje radova na rekonstrukciji Trga Nikole Pašića povećana je za oko 30 miliona dinara (256.000 evra), vidi se na Portalu javnih nabavki. Ugovorena vrednost radova je prvobitno bila oko 701 milion dinara (sa PDV-om), a sada iznosi tačno 731.226.837 dinara (sa PDV-om), piše “Nova ekonomija”. Razlog za ove izmene su “utvrđeni viškovi i manjkovi radova”, navodi se u obaveštenju o izmeni ugovora.
Radovi na rekonstrukciji Trga počeli su krajem februara i trebalo bi da budu završeni u roku od 210 kalendarskih dana, što je do kraja oktobra ove godine.
PUT DUGAČAK NEKOLIKO GODINA
Rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana počela je 15. juna 2019, a gradske vlasti su tada obećavale da će svi radovi biti gotovi za 200 dana, odnosno da će stanovnici tog dela Beograda već 20. decembra iste godine šetati potpuno popločanim trotoarima i voziti obnovljenim kolovozom.
Kako se to nije desilo u predviđenom roku, građani su u junu 2021. godine gomilu peska, koja je stajala na raskrsnici Dušanove sa Knićaninovom ulicom, pretvorili u plažu sa tropskim barom koju su tada nazvali “737”, po broju dana otkad su počeli radovi na rekonstrukciji četiri bulevara u centru Beograda.
Bivši gradonačelnik Beograda i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas za “Vreme” navodi primer rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra koji su, kako navodi, završili za šest meseci u vreme kada je on bio gradonačelnik: “Radilo se i noću, i kopano je nekoliko metara u dubinu da bi se zamenile sve instalacije” .
“Rekonstrukciju četiri velike ulice – od Dušanove do Ruzveltove sadašnja vlast radila je dve godine i to bez zamene infrastrukture. Cena je po kvadratnom metru bila nekoliko puta veća”, ističe Đilas.
Dalje navodi da su projektima ranije upravljali građevinski inženjeri iz Agencije za investicije, u kojoj je radilo njih trideset, a ne političari.
“Razlozi za kašnjenja su neznanje, loša organizacija i korupcija. Troškovi za izvođače su veći kad su rokovi kraći jer moraju da, osim stalno zaposlenih, angažuju i dodatne radnike koje dodatno plaćaju što smanjuje zaradu, kako njima, tako i onima sa kojima su ‘u dilu’. Zato su rokovi jako dugi i stalno se probijaju kako bi zarada bila što veća”, zaključuje Đilas.
GRAĐANI VS KORUPCIJA
U Beogradu postoje dva preduzeća za puteve i to je, navodi Jovanović, ogroman problem, jer “Beograd put nešto i radi, a Putevi Beograd su samo investitor, odnosni skretničar koji za naše pare upošljava privatne firme. Čemu onda Beograd put?”
Dodaje da sve ovo jako loše utiče na građane. “Em se odliva previše para iz budžeta, em rekonstrukcije traju beskonačno. To onda dalje utiče i na gužve, nervozu, gubljenje vremena – jedinu korist imaju oni koji učestvuju u korupciji”, zaključuje Jovanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
Može se reći da su izbori koji se održavaju u deset lokalnih samouprava – najskuplji lokalni izbori u istoriji svetskog višestranačja. Upregli su naprednjaci sve svoje resurse da bi pobedili na tim izborima, ne bi li održali utisak nepobedivosti. Represija koju svakodnevno sprovode ima pre svega za cilj da stvori percepciju režimske moći i odlučnosti. Bitka se, kako stvari stoje, vodi pre svega na psihološkom planu. Ključno je pitanje da li će utiske koje produkuju naprednjaci uspeti da nametnu većini građana i da im oduzmu svaku nadu da su političke promene moguće
Šta se zaista dešava u poslednjih nedelju-dve na Kosovu? Da li je zaista rešeno pitanje boravišnih dozvola i da li je uzimanje, odnosno dobijanje kosovskih dokumenata veliki ili mali korak i ka čemu? Da li je srpskoj zajednici na Kosovu išta lakše ili ne? Kako na to gleda, ako uopšte gleda, Brisel? Hoće li Srbija zatvoriti makar jedno pregovaračko poglavlje u okviru onog čuvenog i sve daljeg puta ka članstvu u EU? I kakve veze, ako ikakve, sa tim imaju predlozi Aleksandra Vučića
Hoće li Crna Gora ispuniti uslove za ulazak u EU 2028. godine
Status Kosova ostaje centralno pitanje za Srbiju. U takvom kontekstu, dinamika evropskih integracija susednih država dobija poseban značaj. Brza integracija Crne Gore značila bi dodatno razdvajanje političkih tokova u regionu i smanjenje manevarskog prostora Beograda u odnosima sa Evropskom unijom
Naša prva adresa je zgrada iz pedesetih godina – verovatno neokrečena od tada. Gospođa u penziji: “Mi smo aktivisti za studentsku listu. – Izvinite, ja vas ne podržavam.” Entuzijazam blago opada. Ulazimo u sledeću zgradu. Građena je kasnih sedamdesetih, fasada je od betona i crvene cigle, osam spratova, bez lifta. “Oooo, pa gde ste vi meni, znam sve, vidimo se na glasanju”
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Kao što je poznato, država nije iskoristila pravo preče kupovine, a po svemu sudeći ni Beograd na vodi neće iskoristiti priliku da Staru šećeranu uključi u svoje naselje. Naime, na mapi koja je objavljena uz odluku Vlade od aprila ove godine, parcela na kojoj se nalazi Stara šećerana ušla je u Prostorni plan Beograda na vodi. Nakon završetka kupovine i zvaničnog prelaska kompleksa u ruke Vlade Stanišića i Željka Drčelića, te parcele u Prostornom planu više nema
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
