Koji su razlozi za odugovlačenje radova i debelo probijanje rokova prilikom rekonstrukcija beogradskih ulica i trgova? Kakav je kvalitet tih radova? Kome odgovara neprestana rekonstrukcija jedne te iste ulice?
Spisak ulica u kojima se izvode radovi, recimo na dan 13. 8. 2024, dugačak je 51 stranu. Tu je ulica Antifašističke borbe, pa Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar revolucije, Gundulićeva u Zemunu, Zahumska na Zvezdari, Kosovska, koja je onomad završena pa sada ponovo iskopana…
Sudbina Kosovske čest je slučaj sa beogradskim ulicama, gde su ponovne rekonstrukcije takoreći svakodnevica. Setimo se premeštanja kocki na Trgu republike, koje su bile rekonstruisane nekoliko puta za ovih pet godina od kada su postavljene. A već prvih dana, nakon završetka radova te 2019, građani su ukazivali na otežan saobraćaj i njihove neravnine, što opet govori o kvalitetu radova. U pomenutoj Kosovskoj rekonstrukcija vodovodne mreže počela je u julu 2023. Tada je najavljeno, što piše i na sajtu Beogradskog vodovoda i kanalizacije, da će radovi biti završeni za 90 dana. Sedam meseci kasnije: rok je, naravno, probijen, a Kosovska ponovo iskopana na raskrsnici sa Kondinom.
Koji su razlozi za odugovlačenje radova prilikom rekonstrukcija?
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za “Vreme” da postoje tri uzroka i da je prvi taj što se na unapred nameštenim tenderima biraju izvođači koji nisu najbolji, ali imaju vezu sa vlastima. “Drugi razlog je taj što se aneksima ugovora često menja cena naviše, tako da izvođačima odgovara da radovi traju što duže, da bi naplatili što više radnih dana i novih situacija. Naravno, tu su i određeni gradski funkcioneri direktni saučesnici u izvlačenju novca iz budžeta”, objašnjava Jovanović.
Dalje navodi kako se često dešava da investitor, Direkcija ili Sekretarijat za investicije, nema dobar projekat i koordinaciju posla, pa dolazi do havarija.
Mere koje bi trebalo preduzeti, navodi Jovanović, jesu pojačana interna i spoljna revizija kako bi se ovakve prakse otkrile, kao i “postojanje crne liste izvođača koji su kasnili ili preplaćivali radove”.
LETE, LETE MILIONI
Jovanović smatra da je najsvežiji primer rekonstrukcija Trga Nikole Pašića koju radi GP Invest gradnja, a gde su radovi nedavno “poskupeli”. Vrednost ugovora za izvođenje radova na rekonstrukciji Trga Nikole Pašića povećana je za oko 30 miliona dinara (256.000 evra), vidi se na Portalu javnih nabavki. Ugovorena vrednost radova je prvobitno bila oko 701 milion dinara (sa PDV-om), a sada iznosi tačno 731.226.837 dinara (sa PDV-om), piše “Nova ekonomija”. Razlog za ove izmene su “utvrđeni viškovi i manjkovi radova”, navodi se u obaveštenju o izmeni ugovora.
Radovi na rekonstrukciji Trga počeli su krajem februara i trebalo bi da budu završeni u roku od 210 kalendarskih dana, što je do kraja oktobra ove godine.
PUT DUGAČAK NEKOLIKO GODINA
Rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana počela je 15. juna 2019, a gradske vlasti su tada obećavale da će svi radovi biti gotovi za 200 dana, odnosno da će stanovnici tog dela Beograda već 20. decembra iste godine šetati potpuno popločanim trotoarima i voziti obnovljenim kolovozom.
Kako se to nije desilo u predviđenom roku, građani su u junu 2021. godine gomilu peska, koja je stajala na raskrsnici Dušanove sa Knićaninovom ulicom, pretvorili u plažu sa tropskim barom koju su tada nazvali “737”, po broju dana otkad su počeli radovi na rekonstrukciji četiri bulevara u centru Beograda.
Bivši gradonačelnik Beograda i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas za “Vreme” navodi primer rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra koji su, kako navodi, završili za šest meseci u vreme kada je on bio gradonačelnik: “Radilo se i noću, i kopano je nekoliko metara u dubinu da bi se zamenile sve instalacije” .
“Rekonstrukciju četiri velike ulice – od Dušanove do Ruzveltove sadašnja vlast radila je dve godine i to bez zamene infrastrukture. Cena je po kvadratnom metru bila nekoliko puta veća”, ističe Đilas.
Dalje navodi da su projektima ranije upravljali građevinski inženjeri iz Agencije za investicije, u kojoj je radilo njih trideset, a ne političari.
“Razlozi za kašnjenja su neznanje, loša organizacija i korupcija. Troškovi za izvođače su veći kad su rokovi kraći jer moraju da, osim stalno zaposlenih, angažuju i dodatne radnike koje dodatno plaćaju što smanjuje zaradu, kako njima, tako i onima sa kojima su ‘u dilu’. Zato su rokovi jako dugi i stalno se probijaju kako bi zarada bila što veća”, zaključuje Đilas.
GRAĐANI VS KORUPCIJA
U Beogradu postoje dva preduzeća za puteve i to je, navodi Jovanović, ogroman problem, jer “Beograd put nešto i radi, a Putevi Beograd su samo investitor, odnosni skretničar koji za naše pare upošljava privatne firme. Čemu onda Beograd put?”
Dodaje da sve ovo jako loše utiče na građane. “Em se odliva previše para iz budžeta, em rekonstrukcije traju beskonačno. To onda dalje utiče i na gužve, nervozu, gubljenje vremena – jedinu korist imaju oni koji učestvuju u korupciji”, zaključuje Jovanović.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kao što je poznato, država nije iskoristila pravo preče kupovine, a po svemu sudeći ni Beograd na vodi neće iskoristiti priliku da Staru šećeranu uključi u svoje naselje. Naime, na mapi koja je objavljena uz odluku Vlade od aprila ove godine, parcela na kojoj se nalazi Stara šećerana ušla je u Prostorni plan Beograda na vodi. Nakon završetka kupovine i zvaničnog prelaska kompleksa u ruke Vlade Stanišića i Željka Drčelića, te parcele u Prostornom planu više nema
