"Vučić zatvara krug", "Vreme" br. 1377
U tekstu koji govori o helikopterskoj nesreći koja se dogodila u noći između 13. i 14. marta 2015. godine, između ostalog se kaže: „Iako je istraga utvrdila da za ovo niko nije odgovoran, u javnosti je ostala sumnja da su posada, majka i dete žrtvovani zbog želje dvojice ministara – Zlatibora Lončara i Rasima Ljajića – da ih kamere snime kako dočekuju spasioce na aerodromu i da je Gašić, kao ministar odbrane, u tome učestvovao. Niko od pomenute trojice nije prihvatio ni moralnu ni političku odgovornost, a Gašić je navodno posle svega poklonio Lončaru model helikoptera – za uspomenu i dugo sećanje.“
Sa Anastasijevićem ću se svakako sresti na sudu, gde ćemo i on i ja imati priliku da pokažemo svoju (ne)odgovornost. Ali, zbog čitalaca „Vremena“, želim da ukažem na nekoliko činjenica:
1. Niko i nikada me nije povezao sa ovom tragedijom, osim Anastasijevića. Verovatno iz razloga lične mržnje, jer drugi, racionalni motiv ne postoji. To čak nisu uradili ni moji najljući politički protivnici u Sandžaku, zato što svi znaju da sam u svemu učestvovao koliko, recimo, i sam Anastasijević. Znači nimalo.
2. U vreme tragedije nalazio sam se u Novom Pazaru, tako da nisam ni mogao biti na aerodromu i „tamo dočekati spasioce“, kako tvrdi Anastasijević.
3. Prvi put sam saznao da je bolesna beba transportovana za Beograd upravo u Novom Pazaru, u kafiću „Pendik“, dok sam sedeo sa prijateljima, po dolasku iz Beograda. U tom trenutku niti sam znao o kojoj bebi se radi, niti sam imao bilo koju drugu informaciju vezanu za njen transport. Niko me, dakle, nije kontaktirao, zvao ili tražio pomoć. Da je to neko uradio, sasvim sigurno bih učinio sve da pomognem koliko mogu u tom trenutku, pa i da pozovem kolege ministre. Ali to nisam mogao da uradim, jer ništa ni znao nisam.
4. Za pad helikoptera i pogibiju sedmoro ljudi saznao sam tek sutradan ujutru, kada sam pročitao prve vesti. Pozvao sam tadašnjeg gradonačelnika Novog Pazara Meha Mahmutovića, koji mi je rekao da su među poginulima i radnici novopazarske bolnice Mićo Veselinović i doktor Dževad Ljajić, moj rođak, a pre svega prijatelj.
5. Spreman sam da idem na poligrafsko ili bilo koje drugo ispitivanje o svim navodima koje sam izneo. Spreman sam da dam saglasnost da se provere svi moji telefonski razgovori i poruke za dane pre, u vreme i posle nesreće. Takođe sam spreman da se povučem sa svih javnih i političkih funkcija za sva vremena, ukoliko Anastasijević iznese ijedan argument da ovo što sam rekao nije tačno. Jer ovo nije pitanje ni moralne ni političke odgovornosti, već pitanje čistog obraza.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
