"Vučić zatvara krug", "Vreme" br. 1377
U tekstu koji govori o helikopterskoj nesreći koja se dogodila u noći između 13. i 14. marta 2015. godine, između ostalog se kaže: „Iako je istraga utvrdila da za ovo niko nije odgovoran, u javnosti je ostala sumnja da su posada, majka i dete žrtvovani zbog želje dvojice ministara – Zlatibora Lončara i Rasima Ljajića – da ih kamere snime kako dočekuju spasioce na aerodromu i da je Gašić, kao ministar odbrane, u tome učestvovao. Niko od pomenute trojice nije prihvatio ni moralnu ni političku odgovornost, a Gašić je navodno posle svega poklonio Lončaru model helikoptera – za uspomenu i dugo sećanje.“
Sa Anastasijevićem ću se svakako sresti na sudu, gde ćemo i on i ja imati priliku da pokažemo svoju (ne)odgovornost. Ali, zbog čitalaca „Vremena“, želim da ukažem na nekoliko činjenica:
1. Niko i nikada me nije povezao sa ovom tragedijom, osim Anastasijevića. Verovatno iz razloga lične mržnje, jer drugi, racionalni motiv ne postoji. To čak nisu uradili ni moji najljući politički protivnici u Sandžaku, zato što svi znaju da sam u svemu učestvovao koliko, recimo, i sam Anastasijević. Znači nimalo.
2. U vreme tragedije nalazio sam se u Novom Pazaru, tako da nisam ni mogao biti na aerodromu i „tamo dočekati spasioce“, kako tvrdi Anastasijević.
3. Prvi put sam saznao da je bolesna beba transportovana za Beograd upravo u Novom Pazaru, u kafiću „Pendik“, dok sam sedeo sa prijateljima, po dolasku iz Beograda. U tom trenutku niti sam znao o kojoj bebi se radi, niti sam imao bilo koju drugu informaciju vezanu za njen transport. Niko me, dakle, nije kontaktirao, zvao ili tražio pomoć. Da je to neko uradio, sasvim sigurno bih učinio sve da pomognem koliko mogu u tom trenutku, pa i da pozovem kolege ministre. Ali to nisam mogao da uradim, jer ništa ni znao nisam.
4. Za pad helikoptera i pogibiju sedmoro ljudi saznao sam tek sutradan ujutru, kada sam pročitao prve vesti. Pozvao sam tadašnjeg gradonačelnika Novog Pazara Meha Mahmutovića, koji mi je rekao da su među poginulima i radnici novopazarske bolnice Mićo Veselinović i doktor Dževad Ljajić, moj rođak, a pre svega prijatelj.
5. Spreman sam da idem na poligrafsko ili bilo koje drugo ispitivanje o svim navodima koje sam izneo. Spreman sam da dam saglasnost da se provere svi moji telefonski razgovori i poruke za dane pre, u vreme i posle nesreće. Takođe sam spreman da se povučem sa svih javnih i političkih funkcija za sva vremena, ukoliko Anastasijević iznese ijedan argument da ovo što sam rekao nije tačno. Jer ovo nije pitanje ni moralne ni političke odgovornosti, već pitanje čistog obraza.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
