Uz obalu Skadarskog jezera, redovi vinove loze protežu se u nedogled. Odavde vina "vranac" i "krstač", proizvedena od istoimenih autohtonih crnogorskih sorti grožđa, putuju širom sveta, koji ih prepoznaje po kvalitetu
Posetioci Sajma turizma i Sajma vina (24–28. februara u Beogradu) imali su priliku da se upoznaju sa novim proizvodima kompanije „13. jul Plantaže“ iz Podgorice, ali pre svega sa turističkom ponudom nazvanom „Vinski put“.
Na samo tridesetak kilometara od Jadranskog mora, uz obalu Skadarskog jezera, redovi vinove loze protežu se u nedogled. Odavde vina „vranac“ i“krstač“, proizvedena od istoimenih autohtonih crnogorskih sorti grožđa, putuju širom sveta, koji ih prepoznaje po kvalitetu.
Tokom „Vinskog puta“ posetioci obilaze vinograd na Ćemovskom polju, po mnogima najlepši, ali svakako najveći evropski vinograd u jednom kompleksu (2350 hektara, 11 miliona čokota), oivičen čudesnim kanjonom rečice Cijevne.
Sledi obilazak vinskih podruma Šipčanik i Lješkopolje, u kojima tamnuju i caruju vina boje purpura, predvečerja i baršuna. Degustacija vina u ambijentu idealnom za njihovo čuvanje poseban je doživljaj. Na kraju, čarima slaganja vina sa hranom posetioci se prepuštaju u jednom od restorana „Plantaža“ (Mareza, Jezero), čuvenim po jelima koja majstori kuhinje spremaju na specifičan i nezaboravan način.
VINSKI PODRUM ŠIPČANIK: Posebna atrakcija za turiste je vinski podrum Šipčanik, koji se nalazi na dubini od preko 30 metara ispod površine zemlje. U obliku je tunela dugog 356 metara, prosečne širine 13,5 i visine sedam metara. Na blizu 7000 kvadratnih metara, čuva se i neguje vino u idealnim klimatskim i tehnološkim uslovima. U drvenim buradima i flašama odležava i stari dva miliona litara vina. U sklopu podruma su vinoteka sa 28.000 flaša vina starih od tri do deset godina, degustaciona sala na 200 kvadratnih metara i specijalizovana prodavnica.
MEDUN – VINO KOJE OBEĆAVA: U blizini Podgorice, na uzvišenju koje dominira gradom, nalazi se stari ilirski grad Medun, koji je bio opasan kamenim zidovima, a u podnožju su ga okružavali vinogradi od čijeg se grožđa proizvodilo slatko vino.
Novi vinogradi koje su podigle „Plantaže“, nikad veći i rodniji, stigli su skoro do Meduna. U podrumima „Plantaža“ od grožđa vranac nastalo je vino Medun, u kome se prepliću tajnovitost legendi i duh novih vremena.
Ljubitelji slatkog vina dobili su još jedan proizvod „Plantaža“ u kome je sakupljeno umeće vinograda i vinara, lepota kamena Ćemovskog polja i sunca koje ga obasjava. Vino je promovisano tokom trajanja Sajma.
Za flašu »vranca« 2100 evra
DONATOR: Direktorka „Plantaža“ Verica Maraš (sa Sergejem Ćetkovićem) je ustanovi u Zvečanskoj uručila novčani prilog vinarije
Na aukciji vina za pomoć deci u Zvečanskoj kompanija „13. jul Plantaže“ donirala je, osim najskuplje plaćene boce, 10.000 evra
Na humanitarnoj aukciji vina za pomoć deci u Zvečanskoj ulici u Beogradu 27. februara u restoranu „Julieta“ prikupljeno je oko 670.000 dinara. Najveću pojedinačnu cenu postigla je flaša vina Lesendro, a reč je o crnogorskom „vrancu“ iz 1979. godine, poklonu vinarije „13. jul Plantaže“, koja je prodata za 2100 evra. Šampanjac Dom Perinjon iz 1992. godine dostigao je cenu od 1020 evra, a ukupno su na licitaciji prodata 23 vina. Reč je o arhivskim vinima kojih nema u slobodnoj prodaji, a aukciju je vodio poznati enolog prof. dr Slobodan Jović.
Da deca u Zvečanskoj budu još zadovoljnija, pobrinula se kompanija „13. jul Plantaže“ iz Podgorice, koja je, pored toga što je bila donator najskuplje plaćenog vina, odlučila da ovoj ustanovi uplati direktnu donaciju u iznosu od 10.000 evra.
Takođe, „Plantaže“ su sa 1000 evra nagradile Đurđu Katić, pobednicu na nacionalnom takmičenju somelijera Srbije.
Organizatori ove donatorske večeri bili su Beogradski sajam i Udruženje somelijera Srbije, a pokrovitelj Privredna komora Beograda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
