Uz obalu Skadarskog jezera, redovi vinove loze protežu se u nedogled. Odavde vina "vranac" i "krstač", proizvedena od istoimenih autohtonih crnogorskih sorti grožđa, putuju širom sveta, koji ih prepoznaje po kvalitetu
Posetioci Sajma turizma i Sajma vina (24–28. februara u Beogradu) imali su priliku da se upoznaju sa novim proizvodima kompanije „13. jul Plantaže“ iz Podgorice, ali pre svega sa turističkom ponudom nazvanom „Vinski put“.
Na samo tridesetak kilometara od Jadranskog mora, uz obalu Skadarskog jezera, redovi vinove loze protežu se u nedogled. Odavde vina „vranac“ i“krstač“, proizvedena od istoimenih autohtonih crnogorskih sorti grožđa, putuju širom sveta, koji ih prepoznaje po kvalitetu.
Tokom „Vinskog puta“ posetioci obilaze vinograd na Ćemovskom polju, po mnogima najlepši, ali svakako najveći evropski vinograd u jednom kompleksu (2350 hektara, 11 miliona čokota), oivičen čudesnim kanjonom rečice Cijevne.
Sledi obilazak vinskih podruma Šipčanik i Lješkopolje, u kojima tamnuju i caruju vina boje purpura, predvečerja i baršuna. Degustacija vina u ambijentu idealnom za njihovo čuvanje poseban je doživljaj. Na kraju, čarima slaganja vina sa hranom posetioci se prepuštaju u jednom od restorana „Plantaža“ (Mareza, Jezero), čuvenim po jelima koja majstori kuhinje spremaju na specifičan i nezaboravan način.
VINSKI PODRUM ŠIPČANIK: Posebna atrakcija za turiste je vinski podrum Šipčanik, koji se nalazi na dubini od preko 30 metara ispod površine zemlje. U obliku je tunela dugog 356 metara, prosečne širine 13,5 i visine sedam metara. Na blizu 7000 kvadratnih metara, čuva se i neguje vino u idealnim klimatskim i tehnološkim uslovima. U drvenim buradima i flašama odležava i stari dva miliona litara vina. U sklopu podruma su vinoteka sa 28.000 flaša vina starih od tri do deset godina, degustaciona sala na 200 kvadratnih metara i specijalizovana prodavnica.
MEDUN – VINO KOJE OBEĆAVA: U blizini Podgorice, na uzvišenju koje dominira gradom, nalazi se stari ilirski grad Medun, koji je bio opasan kamenim zidovima, a u podnožju su ga okružavali vinogradi od čijeg se grožđa proizvodilo slatko vino.
Novi vinogradi koje su podigle „Plantaže“, nikad veći i rodniji, stigli su skoro do Meduna. U podrumima „Plantaža“ od grožđa vranac nastalo je vino Medun, u kome se prepliću tajnovitost legendi i duh novih vremena.
Ljubitelji slatkog vina dobili su još jedan proizvod „Plantaža“ u kome je sakupljeno umeće vinograda i vinara, lepota kamena Ćemovskog polja i sunca koje ga obasjava. Vino je promovisano tokom trajanja Sajma.
Za flašu »vranca« 2100 evra
DONATOR: Direktorka „Plantaža“ Verica Maraš (sa Sergejem Ćetkovićem) je ustanovi u Zvečanskoj uručila novčani prilog vinarije
Na aukciji vina za pomoć deci u Zvečanskoj kompanija „13. jul Plantaže“ donirala je, osim najskuplje plaćene boce, 10.000 evra
Na humanitarnoj aukciji vina za pomoć deci u Zvečanskoj ulici u Beogradu 27. februara u restoranu „Julieta“ prikupljeno je oko 670.000 dinara. Najveću pojedinačnu cenu postigla je flaša vina Lesendro, a reč je o crnogorskom „vrancu“ iz 1979. godine, poklonu vinarije „13. jul Plantaže“, koja je prodata za 2100 evra. Šampanjac Dom Perinjon iz 1992. godine dostigao je cenu od 1020 evra, a ukupno su na licitaciji prodata 23 vina. Reč je o arhivskim vinima kojih nema u slobodnoj prodaji, a aukciju je vodio poznati enolog prof. dr Slobodan Jović.
Da deca u Zvečanskoj budu još zadovoljnija, pobrinula se kompanija „13. jul Plantaže“ iz Podgorice, koja je, pored toga što je bila donator najskuplje plaćenog vina, odlučila da ovoj ustanovi uplati direktnu donaciju u iznosu od 10.000 evra.
Takođe, „Plantaže“ su sa 1000 evra nagradile Đurđu Katić, pobednicu na nacionalnom takmičenju somelijera Srbije.
Organizatori ove donatorske večeri bili su Beogradski sajam i Udruženje somelijera Srbije, a pokrovitelj Privredna komora Beograda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
