Od osnivanja Fiskalnog saveta 2011. godine njegov predsednik bio je profesor i akademik Pavle Petrović. Po isteku mandata nije mu ponuđeno da nastavi da obavlja tu funkciju, a za novog predsednika Aleksandar Vučić je predložio profesora Blagoja Paunovića. Da li to znači kroćenje poslednje državne institucije "sa kičmom"
Jedna od najvažnijih tema ekonomske politike Srbije trenutno su javne investicije. O tome govori poslednja analiza Fiskalnog saveta, objavljena 17. juna 2024. godine (“Politika javnih investicija u Srbiji: Analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja”). U njoj stoji da se u prethodne tri godine (2021–2023. godine) za investicije države odvajalo neuobičajeno mnogo budžetskih sredstava, a da će se slična ekonomska politika nastaviti i u narednim godinama.
“Trenutno na javne investicije odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno preko 15 odsto ukupnih javnih rashoda – što je treći najveći budžetski izdatak, odmah posle penzija i plata u javnom sektoru”, piše u objavljenoj analizi. Upravo na temu zdravstvene krize iz 2020. godine Fiskalni savet piše da je ona dodatno ogolila sistemske neracionalnosti upravljanja investicijama u sektoru zdravstva. Naime, baš u periodu 2020-2022, nakon izbijanja globalne pandemije izazvane korona virusom, prosečan nivo investicija u zdravstvo u Srbiji popeo se na 0,7 odsto BDP, dok su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) investirale približno upola manji iznos (prosečno ispod 0,4 odsto BDP).
“Ostaje nejasno zašto je ova ulaganja odlikovao toliko visok nivo tajnosti kakav nije bio uobičajen u drugim zemljama CIE. Poreski obveznici zato su ostali uskraćeni za odgovore na pitanja koja sve oprema je nabavljena, po kojoj ceni, da li se i gde koristi i drugo”, navodi se u analizi.
Recimo, kovid bolnica u Batajnici, najveći novoizgrađeni zdravstveni objekat iz perioda pandemije vredan 50 miliona evra, bio je u funkciji tokom trajanja zdravstvene krize, ali nakon što je neposredna kriza prošla, nije priveden drugoj nameni.
Dalje piše da je zbog višedecenijski nedovoljnih javnih investicija u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu situacija u ovom sektoru kritično loša. A da nedovoljno ulaganje u obrazovni sistem postoji konstantno barem dve decenije, što je uzrok niskog kvaliteta infrastrukture u ovoj obalsti.
“Građani Srbije ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata, njihova cena slabo se ili nikako ne obrazlaže, a odabir prioriteta i izvođača radova nejasan je i netransparentan. Takva situacija nalagala je Fiskalnom savetu da izradi posebnu studiju na temu javnih investicija koja bi poreskim obveznicima dala objektivan uvid u najvažnija, dosad nerazjašnjena pitanja, a Vladi ponudila preporuke za unapređenje trenutne politike u ovoj oblasti”, navodi Fiskalni savet u poslednjoj analizi koja je objavljena dok je na čelu ove nezavisne institucije bio profesor Ekonomskog fakulteta i akademik Pavle Petrović.
Petrović je na čelu Fiskalnog saveta bio od samog osnivanja 2011. godine. Iako mu je mandat istekao prošle godine, profesor Petrović nije dobio ponudu da nastavi da obavlja tu funkciju. A kako je rekao, tek iz iz medija je saznao da će se o ovom pitanju 18. jula razgovarati na Odboru za finansije, republički budežet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
(NI)JE VAŽNA STRUKA
Prema Zakonu o budžetskom sistemu predsednik države predlaže predsednika Fiskalnog saveta (član 92b), pa je tako na predlog predsednika države Aleksandra Vučića za novog predsednika Fiskalnog saveta predložen profesor Ekonomskog fakulteta Blagoje Paunović. Na sajtu Ekonomskog fakulteta piše da u teorijska i praktična interesovanja profesora Paunovića spadaju preduzetništvo i upravljanje malim i srednjim preduzećima, te prestrukturiranje preduzeća.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže za “Vreme” da u oblasti ekonomije postoji ključna podela na makroekonomiju (upravljanje ekonomijom zemlje u celini) i poslovnu ekonomiju (upravljanje preduzećem). To su vrlo različite stvari, sa vrlo različitim skupovima znanja kojima stručnjaci u tim oblastima raspolažu.
Dodaje da je ova razlika tolika da se u mnogim zemljama (SAD, Velika Britanija i mnoge druge) makroekonomija izučava na posebnim fakultetima (Faculty ili School of Economics) u odnosu na poslovnu ekonomiju koja se izučava na visokim poslovnim školama (School of Business ili School of Business Administration).
Dalje kaže da on svakako ne bi ulazio u ocenu stručnosti pojedinaca, predloženih ili izabranih nosilaca pojedinih funkcija, ali “mogu načelno podsetiti na sledeće: u predlaganju kandidata za određena rukovodeća mesta u državnim organima na kojima se zahteva i očekuje stručnost u određenoj oblasti, treba biti veoma pažljiv i svestan postojanja užih specijalnosti, međusobno veoma podvojenih u određenim naučnim i stručnim oblastima. Drugim rečima, nije dobro ako pedijatra – makar i vrhunskog – postavimo na mesto načelnika hirurgije”, naglašava Šoškić.
ZAŠTO JE VAŽAN FISKALNI SAVET
Fiskalni savet daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti, ali i procenjuje u kojoj je meri Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila. Osim toga, daje svoje mišljenje, priprema analize i procene tokom postupka pripreme i donošenja budžeta.
Generalni sekretar Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović za “Vreme” objašnjava da Fiskalni savet kao nezavisna institucija govori o tome da li Vlada efikasno i efektivno troši državni novac na projekte koje sprovodi.
“Fiskalni savet je u Srbiji imao važnu ulogu jer je vrlo često na vrlo objektivan, stručan i nepristrasan način upozoravao javnost na to da država često nije fiskalnu politiku vodila na najbolji način. Recimo, tokom pandemije virusa korona država je bespotrebno potrošila preko polovine ukupnih sredstava koje je dala kao pomoć i to isključivo za kupovinu socijalnog mira. Fiskalni savet nije rekao eksplicitno da je to za kupovinu socijalnog mira, ali je iz analize potpuno jasno da je tim neselektivnim davanjem pomoći privredi i građanima – a neselektivno znači davanje pomoći i onima kojima pomoć ne treba – zapravo vladajuća koalicija kupovala sopstveni rejting”, ukazuje Mitrović.
Na pitanje zašto je važan Fiskalni savet kao nezavisna institucija, profesor Šoškić kaže da dobro postavljen, stručan i nezavisan Fiskalni savet u dobroj meri smanjuje, pa i eliminiše potrebu za savetodavnim uslugama međunarodnih finansijskih institucija (na primer MMF), jer svojim radom doprinosi uspostavljanju dugoročno održivih ekonomskih politika u zemlji.
“Fiskalni savet ima vrlo odgovornu funkciju nadzora nad kvalitetom upravljanja i korišćenja javnog novca, to jest novca svih nas građana kao poreskih obveznika. Otuda je njegova funkcija kao nezavisne i stručne institucije od izuzetnog društvenog značaja”, naglašava Šoškić.
JOŠ PRIMERA DOSADAŠNJE PRAKSE
Da je primera dobre prakse do sada bilo mnogo, saglasan je i profesor Šoškić i naglašava da su pred donošenje svakog novog budžeta (ili rebalansa budžeta) od Fiskalnog saveta imali ogromnu korist narodni poslanici, Vlada i ukupna javnost. Svi pobrojani bili su upoznati sa objektivnim, stručnim i nezavisnim mišljenjem Fiskalnog saveta o predlozima trošenja novca poreskih obveznika, o mogućim posledicama, izazovima i eventualnim problemima određenih postupanja u vezi sa trošenjem javnog novca, kao i o ukupnim očekivanjima u vezi sa makroekonomskim kretanjima i finansijskom stabilnošću zemlje.
“Uz to, Fiskalni savet je stručnim analizama pojedinih fiskalnih i makroekonomskih pitanja davao vrlo važan doprinos ukupnom objektivnom informisanju, a produkovao je i naučne radove iz oblasti svoje nadležnosti”, ukazuje Šoškić.
Dodaje da je javnim nastupima svojih predstavnika, njihovim učešćima na javnim skupovima, tribinama, konferencijama i u medijima, Fiskalni savet pokazao nespornu stručnost i kredibilitet.
“Ako je postojao neki državni organ koji je u Srbiji funkcionisao bolje nego u sličnim zemljama u regionu i u centralnoj i istočnoj Evropi, to je, po mom mišljenju, bio Fiskalni savet”, zaključuje Dejan Šoškić.
Samo jedan od niza primera na šta je u analizi Fiskalni savet ukazivao, podseća Mitrović, jesu direktne pogodbe kod izvođenja infrastrukturnih radova.
“Dakle, Vlada Republike Srbije gotovo u potpunosti primenjuje direktne pogodbe kod izvođenja infrastrukturnih radova umesto standardne tenderske procedure sa izgovorom da bi se ubrzalo izvođenje radova. Međutim, kao posledicu dobili smo to da je trošak izvođenja radova višestruko uvećavan kod takvih projekata i da je tako, recimo, Moravski koridor poskupeo dvostruko”, naglašava Mitrović.
“POSLEDNJA INSTITUCIJA S KIČMOM”
Kada se pojavila vest o izboru novog predsednika Fiskalnog saveta, mnogi analitičari su govorili da je ovo bila poslednja institucija sa kičmom. Šoškić je mišljenja da dosadašnji rad Fiskalnog saveta s aspekta stručnosti i nezavisnosti zavređuje vrlo visoku ocenu, te da eventualna erozija stručnosti, pre svega izabranih članova Saveta, ali i stručnog tima unutar tog organa, nužno vodi eroziji kredibiliteta i nezavisnosti tog državnog organa.
“To nije dobro kako za predlagače članova saveta (u očima domaće i međunarodne javnosti), tako ni za Vladu koja gubi ‘dobronamernog kritičara’ njenih odluka, kritičara koji kao korektivni faktor treba da podiže kvalitet njenog odlučivanja. To nije dobro ni za poslanike u Skupštini, koji gube kvalitetno i nezavisno mišljenje koje bi trebalo da im pomaže pri odlučivanju i izglasavanju zakona”, kaže Šoškić.
I podseća da u svemu najviše gubi društvo u celini ukoliko se izgubi stručan i savestan “čuvar” narodnog novca.
Mitrović podseća i na slučaj koji se dogodio sa Narodnom bankom Srbije – “plašim se da će Fiskalni savet dočekati sudbinu koju je dočekala Narodna banka kada je za guvernerku imenovana Jorgovanka Tabaković. Naime, Narodna banka je po mnogim aspektima bila prilično kritički nastrojena prema tome na koji način Vlada Srbije vodi ekonomsku politiku. Često smo mogli da čujemo kritiku Narodne banke da politike Vlade zapravo podgrevaju inflaciju i otežavaju posao Narodnoj banci. I to je bila jedna dobra praksa”.
Međutim, dodaje Mitrović, sa dolaskom Jorgovanke Tabaković na čelo Narodne banke desilo se to da je momentalno ugušen svaki kritički ton koji je iz te institucije dolazio na račun Vlade RS.
“Ja se plašim šta će se sad desiti sa Fiskalnim savetom”, ukazuje Mitrović i zaključuje da je ta institucija za proteklih 13 godina bila dobar sagovornik ne samo domaćoj javnosti nego i međunarodnim partnerima.
Misija Fiskalnog saveta jeste da ocenjuje kredibilitet fiskalne politike s aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike, piše na sajtu ove institucije. Trinaest godina je ta misija uspešno sprovođena. Bez obzira na političke okolnosti, ova institucija je radila svoj posao nezavisno i objektivno. A da li će dalje tako biti? Mnogi analitičari govore i pišu da je smenom profesora Pavla Petrovića ugušen poslednji glas (institucionalnog) razuma u ovoj državi.
Sa 64 godine, od samog osnivanja Fiskalnog saveta, postao je predsednik ove institucije. Profesor Ekonomskog fakulteta, a od 2018. i član SANU. Oblasti interesovanja profesora Petrovića jesu kvantitativna istraživanja u makroekonomiji i makroekonomske politike: fiskalna i monetarna. Objavljuje radove u vodećim svetskim časopisima: Journal of Money Credit and Banking, Journal of Development Economics, Journal of Comparative Economics, Journal of Macroeconomics… Recenzent je za većinu njih. Bio je gostujući istraživač na univerzitetima Harvard, Prinston, Kornel. Bio je urednik Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji (2007–2011), u kojem se redovno analiziraju fiskalna politika i reforme u Srbiji.
Pavle Petrović je bio direktora i koosnivač CES Mecona (1992–1999) i intenzivno je sarađivao sa guvernerom Dragoslavom Avramovićem (1995–96), uključujući studije o fiskalnoj održivosti i reformama. Na Avramovićev poziv ispred Saveza za promene, tokom 2000. vodio je projekat o ekonomskoj stabilizaciji i neophodnim reformama u Srbiji u kojem fiskalna reforma zauzima značajno mesto. Tokom 2001–2002. Petrović je bio pomoćnik ministra za finansije Vlade republike Srbije zadužen za makroekonomsku i fiskalnu politiku, a 2003. godine bio je predsednik Saveta NBS.
Uređivački kolegijum nedeljnika “Vreme” je 2020. odabrao profesora Petrovića za ličnost godine. Tada je profesor Petrović u intervjuu za “Vreme” rekao: “Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili.”
Izvor: fiskalnisavet.rs i Dokumentacioni centar Vreme
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
