Nedelja posle

Sedam dana pre prevremenih lokalnih izbora, Mionicu je, zajedno sa Vulinom i Milanom Krkobabićem, predstavljen kao predsednik partije i premijer, posetio gospodin Aleksandar Vučić. Gospodin Vučić citir’o Kenedi Roberta, Broza Josipa, Kameron Dejvida, svima poručio da će boljitka i sigurnosti biti već 2015, da ima rastemo ko kvasac, da se samo treba držati plana, a on ima plan, te da je za sve potrebna samo podrška naroda…

Sedam dana kasnije, 28. decembra, održani lokalni izbori, na delu pokazano kako se obezbeđuje rekordna podrška naroda. Istina javljeno o „manjim incidentima“. Okrvavljeni Milan Gavrilović, kandidat DS za predsednika opštine, rekao da su ga napali „ćelavi muškarci, opasnog izgleda, koji sigurno nisu iz Mionice“, dok je SPS javio da je u centru varošice prebijeno pet njihovih aktivista. SNS saopštio da je Gavrilović kupovao glasove, da su to uočili SNS kontrolori, upozorili ga da to ne čini, te da je došlo do rasprave i tuče. Uprkos „malim neprijatnostima“, SNS, sa kojom zajedno na listi bili i NS, DSS, SPO i SDPS, a listu podržao PUPS, na izlaznost od 70 posto, je osvojila 64,7 posto glasova, dok je za SPS i DS glasalo po nešto preko 17 posto izašlih građana. SNS poslanik Đukanović izjavio da je to plebiscitarna podrška, i potvrda ispravnosti politike SNS i Aleksandra Vučića. Gospodin Darko Glišić, predsednik opštine Ub, i jošte član UO KK „Crvena zvezda“, koji danonoćno koordinir’o izbornim štabom, posle pobede bio još jasniji: Ovim rezultatom Mionica se zahvalila Aleksandru Vučiću što je čitav život posvetio da nam bude bolje, što radi 20 sati dnevno, i što nam budi nadu da možemo da izađemo iz ovoga u šta nas je uvalio DS…

OVAKVOG ČUDA NIKAD: Sedam dana po izborima u Mionici još i na sve strane transparenti i plakate sa slikama Vučića i porukom „Budućnost u koju verujemo“. Nema izloga, bandere i drveta sa kojih Vučić ne obećava Budućnost. SNS prostorije, sa veliki Vučić posteri, zaključane, u istoj zgradi – naspram koje tezge na kojima ima 3 para čarapa za 100 dinara, i troje gaće za 200 – i ostale partije. SPS na spratu. Dragan Gavrilović, do privremenih mera predsednik opštine, kaže da je kampanja SNS trajala preko mesec dana. Na dan izbora napadnut predsednik DS, kao i pet aktivista SPS, nije bio prisutan, javili mu telefonom, aktiviste napala grupa nepoznatih ljudi, ko su, nisu Mioničani, nisu pronađeni, nepoznati, pretpostavlja se da su iz SNS, isti oni koji su napali i predsednika DS…

SPS nije ni na koga vršio pritisak da glasa, dok je SNS išao od kuće do kuće, bilo tu dosta ljudi sa strane, iz cele Srbije, ljudi pozivani telefonima, tražilo se da izađu na izbore, kažu za koga će glasati, bilo je tu vozila sa raznih strana, dovozili su ljude na izbore, i Vučićev brat Andrej viđen na terenu, pominje se i taj Panić… Nije video, tako čuo. Čuo i da su delili namirnice, razne pakete, bilo i nasipanja puteva, bila mehanizacija iz REIK Kolubare, Zvonko Veselinović, jeste, onaj iz Kosovske Mitrovice, zakupio kamenolom u Struganiku, preko mesec dana su kamioni sa raznih strana razvozili i nasipali rizlu po putevima, sve besplatno… Što se tiče „nepoznatih ljudi“ koji su napali predsednika DS i njihove aktiviste, od policije nemaju nikakvih informacija, tri puta je bio nosilac SPS liste na izborima, ali ovakve presije, ovakvog čuda, nikad…

Reporter ode do zgrade opštine, koja, kao i sve u Mionici, isto u centru. Pred zgradom, koja desetak godina po zemljotresu 1998. komplet renovirana, više Vučić plakata. Najavimo se kod predsednika Privremenog organa, koji na izborima bio kandidat SNS za predsednika opštine, gospodina Bobana Jankovića. Sekretarica veli, na sastanku, da sačekamo. Sačekamo, prelistamo lokalni list „Zapis“, na prvoj strani slika gospodina Jankovića, naslov, Izvući ćemo Mionicu iz tame. Evo svetlog početka teksta: Boban Janković je mlad, visokoobrazovan čovek. U politici je odnedavno, ali i pored toga on brzo misli i govori jasno. Ako ovome dodamo da ima manir gospodina, da iz svake njegove rečenice izbija silna energija, pozitivna u svakom slučaju, da već sada ima viziju kako će mnogo toga popraviti u prilično zapuštenoj opštini Mionica, on ostavlja utisak na sagovornika kao čovek kome se mora verovati. Kako je gospodin Janković još sastančio, novinar napusti zgradu opštine, na jednom drvetu uslika plakat na kome Janković sa Vučićem obećava Bolju Mionicu.

NISU NAVIJAČI: Odlazimo u obližnje selo Maljević, gde Milan Gavrilović sprema Božićnu pečenicu. Upravo stavio prase u zidanu furunu. Na glavi mu crna vunena kapa, lice još otečeno, pod desnim okom ušivena rasekotina. Milan, 1959, mašinski inženjer, je krupan čovek, oko 190 visok, metar preko leđa, treba udariti na takvu grdosiju. Pogotovu što je svojevremeno bio prvak Srbije u karateu, ima crni pojas, treći dan. U politici dugo, od devedesetih, bio DHSS načelnik Kolubarskog okruga, po izborima 2012, jedno vreme DS predsednik opštine u Mionici. Ulazimo u kuću, Milan objašnjava da su privremene mere uvedene jer je Nova Srbija napustila koaliciju sa socijalistima, koji su prethodno bili na vlasti sa demokratama. SNS imao pet odbornika, koji su isključeni jer su pravili vlast sa demokratama, Privremeni organ formiran nezakonito, sa tri člana SNS, kao što je nezakonit i sastav Opštinske izborne komisije, pet, od sedam, članovi SNS, zato se nisu ni žalili na izbore, nema svrhe. A SNS kandidat za predsednika Janković, bio njegov učenik u karateu, im’o električarsku radnju, sad ima servis za pregled vozila, priča i da ima diplomu fakulteta u Novom Sadu, verovatno sličnu kao predsednik Nikolić, iako niko ne zna da je redovno studir’o…

SNS aktivisti, mahom sa strane, su išli od kuće do kuće, pitali za koga će glasati, uzimali brojeve telefona, neposredno pred izbore delili krevete, šporete, pakete hrane… mnogo je to para… Na dan izbora bilo preko 50 automobila, pokrili svako biračko mesto, u biračkim spiskovima proveravali ko nije izašao, ko nije glasao, a primio poklon, pozivan, i dovožen da glasa, i to pred onima koji su ih dovezli. Da ne govori o kamenolomu koji je zakupio Zvonko Veselinović, mehanizaciji i kamionima sa raznih strana… Da ne govori o pretnjama i pritiscima, pošto su im prebijeni aktivisti u centru varošice, SPS nije napuštao svoje prostorije, kakva crna kontrola…

On lično, ispred stranke, imao na raspolaganju dvoja kola, da obilazi biračka mesta, hrabri ljude. Oko podne otišao u Nanomir, romsko naselje, tamo, blizu biračkog mesta, uz vozilo SNS, ostavio jedno sa svojim ljudima. Pozdravili te iz SNS, pitali, jel’ sve u redu, odgovorili, u redu je. Krenuo nazad, nije prešao nekoliko stotina metara, na putu se isprečila „lada-niva“, učinilo mu se opštinska, izašao vidi šta je. Ali, iz „lade“, još jednih kola koja su pristigla, je istrčalo desetak ljudi, mlađih, ošišanih, jednoobrazno odevenih, crne jakne, krem pantalone i cipele, i krenulo prema njemu. Vratio se u kola, ali je kroz otvoren prozor dobio nekoliko udaraca, tad mu je prsla arkada. Nekako je izašao iz kola, i došlo je do tuče, koja je trajala preko pet minuta. Kako da nije uzvraćao, nekoliko ih je bacio u kanal, ali bilo ih mnogo, mladi ljudi, puni kondicije, nema govora da su navijači, video da su to obučeni ljudi. Dok su se napadači pregrupisavali, iskoristi, krvave glave utrči u kola, i na drugu stranu, pobegne. Preko Toplice stigne u Mionicu, pravo u MUP, pa u Urgentni centar u Valjevu na ušivanje. Žena mu javi da su ga tražili kući, u stranci. Onda stigla policija iz Valjeva, koja uglavnom bila ispred SNS prostorija. Policija ništa nije preduzela, kao da je imala naređenje da se ne meša, čuo da su trojica, od onih koji su prebili SPS aktiviste, pokazala policiji službene legitimacije. Uveče je, po završetku izbora, ispred SNS prostorija, pitao Andreja Vučića, šta im je trebalo da napadaju ljude, odgovorio mu, otkud zna ko su napadači. Pa nisu sami sebe tukli!

Posle video tu „ladu“, iz koje su ga napali, trula višnja, 039 – CK, zato je permutov’o sa opštinskom, koja ima broj 059, pripada Bobanu Jankoviću iz SNS. Kakva prijava protiv „NN izvršilaca“, još i sa tim uzalud da se bakće… Upozoravali su ga da ne predaje listu za izbore, ali, nikad se nije plašio, a i nerviralo ga to trubljenje da je DS pao na šest posto. Hteo da pokaže da ima ljudi koji se ne boje, ako je premijer Đinđić mogao da da život, što se i oni ne bi malo žrtvovali, i eto, uzeli su preko 17 posto glasova, bilo bi i više da iza podneva, posle fizičkih napada, nisu prestali sa obilaskom biračkih mesta, i pustili SNS da neometano uteruje glasove…