Dve decenije Novog optimizma
Pokret Novi optimizam obeležio je prošlog četvrtka dve decenije postojanja i na svečanosti u beogradskom Dorćol Placu dodelio nagrade. Već tradicionalnu “Plaketu Dušan Mitrović” za dobar primer Novog optimizma zaslužila je nevladina organizacija Građanske inicijative, a novoustanovljenu nagradu “Veliko hvala” prvi je poneo naš kolega Teofil Pančić.
Kako stoji u obrazloženju nagrade koja se dodeljuje od 2009. godine, Građanske inicijative su dobar primer Novog optimizma jer “svojim radom već skoro tri decenije predstavljaju svetli primer borbe za građanske vrednosti, slobodu i ljudska prava u Srbiji”.
A “Veliko hvala” simbolizuje zahvalnost za posvećenost, istrajnost i podršku u stvaranju boljeg društva, i Novi optimizam izražava duboku zahvalnost novinaru i književnom kritičaru Teofilu Pančiću jer su “njegov rad, integritet i predanost vrednostima slobodnog i kritičkog mišljenja bili inspiracija mnogima”. Uz plaketu, Pančić je zaslužio i karikaturu Dušana Petričića, specijalno urađenu za ovu priliku.
Novi optimizam je pokrenut u Zrenjaninu 2004. godine, a osnivač i predvodnik Branislav Guta Grubački uz jubilej je promovisao i “Novi dogovor” o novim formatima borbe za promene i o budućnosti Srbije posle Vučića.
Koalicija za slobodu medija
Novinari su odlučili da zajedničkom akcijom podrže studente novinarstva i tako će u petak 20. decembra, od 11.52, stati na 15 minuta ispred njihovih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kako je saopštila Koalicija za slobodu medija, novinari pružaju podršku i svim ostalim studentima u borbi za demokratiju, pravdu i slobodu govora u našem društvu.
“Iako bi trebalo da se nalazimo u amfitetrima podučavajući ih o značaju slobode govora, oni sada nama drže čas iz osnovnih postulata novinarstva – etike, hrabrosti i solidarnosti. Posle novosadske tragedije dokazuju nam da su sloboda medija i sloboda govora osnovni stubovi svakog demokratskog društva. Novinarstvo je jedna od ključnih grana koju pokušava da uzurpira ova vlast ne bi li lakše sprovodila svoju politiku. Iako i dalje postoje mnogi svetli primeri u našoj profesiji, oni su to u velikoj meri i uspeli. Ne uspevamo da dobijemo odgovore na pitanja koja postavljamo, a ko može da ih postavi to ne radi. Studenti sada postavljaju prava pitanja umesto nas i, u stilu vrsnih novinara, ne odustaju dok na njih ne dobiju odgovor”, kaže se u Proglasu Koalicije za slobodu medija i izražava uverenje da će se studenti ove silom naučene lekcije pridržavati i sutra, kada budu obavljali svoju profesiju.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Fondacija Slavko Ćuruvija i sindikat “Nezavisnost”, a proglasu se pridružio i ANEM.
Sindikati o novim poskupljenjima
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” traže hitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o napretku postupka pokrenutog 10. oktobra protiv četiri velika trgovinska lanca, koja su se, kako se pretpostavlja, dogovarala oko cena na tržištu. Sindikalisti smatraju da su nova poskupljenja osnovnih namirnica praktično poništila zakonsko povećanje minimalne zarade, koje stiže od januara.
“Ovaj zahtev smatramo izuzetno hitnim i važnim, posebno u svetlu značajnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Umesto sniženja, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji i okruženju, suočavamo se sa neopravdanim poskupljenjima koja direktno pogađaju standard većine građana”, kaže se u saopštenju sindikata “Sloga” i zaključuje da “građani, koji već trpe konstantan inflatorni pritisak i plaćaju najskuplje osnovne životne namirnice u Evropi i okruženju, imaju pravo da znaju dokle se stiglo sa ovim postupkom i zašto konkretne mere nisu preduzete.”
Anketa RSZ o potrošnji domaćinstva, na koju podseća “Politika”, pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prošle godine u proseku mesečno trošila ukupno 88244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće – 32416 dinara.
Novorođenče u kontejneru
Beba pronađena u ponedeljak u selu Malošište kod Doljevca u dobrom je stanju i o njoj brinu na Klinici za pedijatriju u Nišu. Tek rođenu devojčicu pronašao je Bojan Zlatković i potom obavestio policiju, a ubrzo je došla i ekipa doljevačkog Doma zdravlja.
“Nisam mogao da je dohvatim pošto je prazan kontejner i onda sam zaustavio kola da mi neko pomogne da oborimo kontejner. Uzeo sam bebu i stavio u jaknu i uneo u prodavnicu. Kad sam video da je u redu, bilo mi je mnogo lakše. U prvim momentima sam bio potresen baš i fokusiran sam bio samo na to da dete bude okej”, ispričao je za RTS Zlatković, ispostaviće se komšija majke koja je ostavila bebu.
Dvadesetdvogodišnja devojka živi u kući sa roditeljima, koji, po tvrdnji oca, nisu znali da im je ćerka trudna. Ona je pod nadzorom lekara na Klinici za ginekologiju u Nišu, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva biće podvrgnuta i psihijatrijskom pregledu. Njeno krivično delo okarakterisano je kao ubistvo deteta pri porođaju u pokušaju.
Po zakonskom postupku brigu o detetu uskoro će preuzeti hraniteljska porodica obučena za prihvat beba.
Biznis klub KK Partizan
Dva naša najveća košarkaška kluba opstaju poslednjih godina na jakoj evropskoj sceni zahvaljujući velikoj pomoći države preko ministarstava, javnih preduzeća i povezanih kompanija, ali je Partizan očigledno na dobrom putu da za nekoliko godina postane samoodrživ.
Predsednik Ostoja Mijailović je prošle nedelje saopštio da je klub izmirio sav poreski dug, koji je iznosio preko 800 miliona dinara, kao i dugove za plate koji su zatečeni pre sedam godina. U tekućoj sezoni će preko 50 odsto predviđenih troškova (24,4 miliona evra) biti pokriveno sopstvenim prihodima (karte, članarine, obeštećenja, Evroliga…), iz sponzorstava će biti namireno preko 27 odsto, a država će donacijama pokriti preostalih skoro 22 odsto.
A da bi se finansijska konstrukcija za naredne godine ojačala, pokrenut je i Biznis klub Partizana, pa je prošle nedelje održana i prva konferencija, “začinjena” zajedničkim praćenjem prenosa Partizanovog gostovanja (i pobede) u Berlinu. Uz predsednika Mijailovića, na panelu “Sport i biznis” govorili su i prof. dr Marko Mijić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i član uprave kluba, te Žarko Paspalj, proslavljeni košarkaški as.
Članovi Biznis kluba imaće brojne privilegije, počev od putovanja sa klubom, a u planu je da sa sadašnjih 60 broj članova sledeće godine naraste na nekoliko stotina.
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
“Poluge moći nisu u njihovim rukama”, rekao je vladika Grigorije. “Ali ima nešto u Svetom pismu što mi se veoma dopada, a to je da se sila Božija u nemoći otkriva. Dakle, sva ovozemaljska moć je na jednoj strani. A na drugoj strani, u rukama ovih mladića i devojaka je nemoć ovozemaljska. Ali u toj njihovoj nemoći se pojavljuje sila Božija ili Božija pravda. Zato su oni u tako velikoj prednosti”
Režim i njegovi mediji mesecima na sva zvona trube o “građanskom ratu”, a vlast je jedina koja ima patent na mir i stabilnost – naravno, uz pomoć propagandne mašinerije i upotrebe sile. “To je propagandna taktika SNS-a koja kaže: ‘nasilje je svuda, teroristi nas okružuju, ali tu smo mi da vas spasemo’”, objašnjava za “Vreme” profesorka komunikologije Jelena Kleut
Studenti i građani koji ih prate na ovim šetačkim podvizima, dočekani su kao najrođeniji skupa s onima koji su došli dan ranije iz drugih mesta. Na bini pored šetališta uz reku pušten je i golub mira – taj simbolički gest dvoje studenata najupečatljiviji je gest razumevanja i poštovanja između bošnjačkog i srpskog naroda od završetka ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji
Trodnevni sabor za promociju Aleksandra Vučića i njegovog Pokreta za narod i državu realno je bio fijasko. Ali on je pre svega bio zamišljen kao medijski spektakl za režimske televizije u režiji dvorskog promotera Željka “DJ Žeksa” Mitrovića, uz scenografiju i ikonografiju prilagođenu srpskom političkom tržištu
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
