Pokret Novi optimizam obeležio je prošlog četvrtka dve decenije postojanja i na svečanosti u beogradskom Dorćol Placu dodelio nagrade. Već tradicionalnu “Plaketu Dušan Mitrović” za dobar primer Novog optimizma zaslužila je nevladina organizacija Građanske inicijative, a novoustanovljenu nagradu “Veliko hvala” prvi je poneo naš kolega Teofil Pančić.
Kako stoji u obrazloženju nagrade koja se dodeljuje od 2009. godine, Građanske inicijative su dobar primer Novog optimizma jer “svojim radom već skoro tri decenije predstavljaju svetli primer borbe za građanske vrednosti, slobodu i ljudska prava u Srbiji”.
A “Veliko hvala” simbolizuje zahvalnost za posvećenost, istrajnost i podršku u stvaranju boljeg društva, i Novi optimizam izražava duboku zahvalnost novinaru i književnom kritičaru Teofilu Pančiću jer su “njegov rad, integritet i predanost vrednostima slobodnog i kritičkog mišljenja bili inspiracija mnogima”. Uz plaketu, Pančić je zaslužio i karikaturu Dušana Petričića, specijalno urađenu za ovu priliku.
Novi optimizam je pokrenut u Zrenjaninu 2004. godine, a osnivač i predvodnik Branislav Guta Grubački uz jubilej je promovisao i “Novi dogovor” o novim formatima borbe za promene i o budućnosti Srbije posle Vučića.
Koalicija za slobodu medija
Novinarska podrška studentima
Novinari su odlučili da zajedničkom akcijom podrže studente novinarstva i tako će u petak 20. decembra, od 11.52, stati na 15 minuta ispred njihovih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kako je saopštila Koalicija za slobodu medija, novinari pružaju podršku i svim ostalim studentima u borbi za demokratiju, pravdu i slobodu govora u našem društvu.
“Iako bi trebalo da se nalazimo u amfitetrima podučavajući ih o značaju slobode govora, oni sada nama drže čas iz osnovnih postulata novinarstva – etike, hrabrosti i solidarnosti. Posle novosadske tragedije dokazuju nam da su sloboda medija i sloboda govora osnovni stubovi svakog demokratskog društva. Novinarstvo je jedna od ključnih grana koju pokušava da uzurpira ova vlast ne bi li lakše sprovodila svoju politiku. Iako i dalje postoje mnogi svetli primeri u našoj profesiji, oni su to u velikoj meri i uspeli. Ne uspevamo da dobijemo odgovore na pitanja koja postavljamo, a ko može da ih postavi to ne radi. Studenti sada postavljaju prava pitanja umesto nas i, u stilu vrsnih novinara, ne odustaju dok na njih ne dobiju odgovor”, kaže se u Proglasu Koalicije za slobodu medija i izražava uverenje da će se studenti ove silom naučene lekcije pridržavati i sutra, kada budu obavljali svoju profesiju.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Fondacija Slavko Ćuruvija i sindikat “Nezavisnost”, a proglasu se pridružio i ANEM.
foto: nenad mihajlović / tanjug…
Sindikati o novim poskupljenjima
Trgovinski lanci po starom
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” traže hitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o napretku postupka pokrenutog 10. oktobra protiv četiri velika trgovinska lanca, koja su se, kako se pretpostavlja, dogovarala oko cena na tržištu. Sindikalisti smatraju da su nova poskupljenja osnovnih namirnica praktično poništila zakonsko povećanje minimalne zarade, koje stiže od januara.
“Ovaj zahtev smatramo izuzetno hitnim i važnim, posebno u svetlu značajnog povećanja cena osnovnih životnih namirnica uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Umesto sniženja, kako je to uobičajeno u Evropskoj uniji i okruženju, suočavamo se sa neopravdanim poskupljenjima koja direktno pogađaju standard većine građana”, kaže se u saopštenju sindikata “Sloga” i zaključuje da “građani, koji već trpe konstantan inflatorni pritisak i plaćaju najskuplje osnovne životne namirnice u Evropi i okruženju, imaju pravo da znaju dokle se stiglo sa ovim postupkom i zašto konkretne mere nisu preduzete.”
Anketa RSZ o potrošnji domaćinstva, na koju podseća “Politika”, pokazuje da su domaćinstva u Srbiji prošle godine u proseku mesečno trošila ukupno 88244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće – 32416 dinara.
Novorođenče u kontejneru
Beba dobro, majka na pregledima
Beba pronađena u ponedeljak u selu Malošište kod Doljevca u dobrom je stanju i o njoj brinu na Klinici za pedijatriju u Nišu. Tek rođenu devojčicu pronašao je Bojan Zlatković i potom obavestio policiju, a ubrzo je došla i ekipa doljevačkog Doma zdravlja.
“Nisam mogao da je dohvatim pošto je prazan kontejner i onda sam zaustavio kola da mi neko pomogne da oborimo kontejner. Uzeo sam bebu i stavio u jaknu i uneo u prodavnicu. Kad sam video da je u redu, bilo mi je mnogo lakše. U prvim momentima sam bio potresen baš i fokusiran sam bio samo na to da dete bude okej”, ispričao je za RTS Zlatković, ispostaviće se komšija majke koja je ostavila bebu.
Dvadesetdvogodišnja devojka živi u kući sa roditeljima, koji, po tvrdnji oca, nisu znali da im je ćerka trudna. Ona je pod nadzorom lekara na Klinici za ginekologiju u Nišu, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva biće podvrgnuta i psihijatrijskom pregledu. Njeno krivično delo okarakterisano je kao ubistvo deteta pri porođaju u pokušaju.
Po zakonskom postupku brigu o detetu uskoro će preuzeti hraniteljska porodica obučena za prihvat beba.
Biznis klub KK Partizan
Put ka samoodrživosti
foto: rade prelić / tanjug…
Dva naša najveća košarkaška kluba opstaju poslednjih godina na jakoj evropskoj sceni zahvaljujući velikoj pomoći države preko ministarstava, javnih preduzeća i povezanih kompanija, ali je Partizan očigledno na dobrom putu da za nekoliko godina postane samoodrživ.
Predsednik Ostoja Mijailović je prošle nedelje saopštio da je klub izmirio sav poreski dug, koji je iznosio preko 800 miliona dinara, kao i dugove za plate koji su zatečeni pre sedam godina. U tekućoj sezoni će preko 50 odsto predviđenih troškova (24,4 miliona evra) biti pokriveno sopstvenim prihodima (karte, članarine, obeštećenja, Evroliga…), iz sponzorstava će biti namireno preko 27 odsto, a država će donacijama pokriti preostalih skoro 22 odsto.
A da bi se finansijska konstrukcija za naredne godine ojačala, pokrenut je i Biznis klub Partizana, pa je prošle nedelje održana i prva konferencija, “začinjena” zajedničkim praćenjem prenosa Partizanovog gostovanja (i pobede) u Berlinu. Uz predsednika Mijailovića, na panelu “Sport i biznis” govorili su i prof. dr Marko Mijić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i član uprave kluba, te Žarko Paspalj, proslavljeni košarkaški as.
Članovi Biznis kluba imaće brojne privilegije, počev od putovanja sa klubom, a u planu je da sa sadašnjih 60 broj članova sledeće godine naraste na nekoliko stotina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
