U Titelu je nekad radilo i porodilište, a danas se žitelji ove opštine žale da nema ni stalnog pedijatra pa decu vode u Novi Sad ili Zrenjanin na preglede ili vakcinaciju.
Nije Titel jedini – Srbija kuburi sa pedijatrima čak i u većim mestima, a pogotovo u manjim. Procenjuje se da radi svega oko 1.500 pedijatara, a trebalo bi petstotinak više.
“Nije stvar samo u broju već i u raspoređenosti, ali i u tome što problem nije od juče i nezavisan je od političke elite. Problem je počeo da se pojavljuje pre 15 ili 20 godina”, kaže za “Vreme” Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije. On govori o “savršenoj oluji”.
Naime, pre petnaestak godina je još bilo dovoljno pedijatara, ali su mnogi bili pred penzijom. Mnogi lekari odlaze, a od 2004. do 2014. nije bilo specijalizacija što je ostavilo ogromnu rupu.
Konstantinidis kaže da i veliki gradovi imaju problem zbog toga što mnogi pedijatri odlaze u privatnu službu.
“Država bi mogla da stimuliše pedijatre kroz povećanje plata”, kaže on. “Razmišljao bih o bonusu za rad u kritičnim regionima, na primer, na jugu i istoku Srbije, u ruralnim sredinama, u takozvanim ‘medicinskim pustinjama’. Trebalo bi definisati i godišnju kvotu specijalizacija.”
Kako dodaje, iako Srbija ima mnogo manje dece nego nekada, posao pedijatra je napredovao, postao složeniji, uključuje više pregleda što nudi bolju medicinsku zaštitu. No, onda teško ide sa ovim ljudskim resursima i lošom organizacijom.
foto: milica vučković / fonet…
Mitinzi SNS
Vučić i 40 televizija
Ucene i kvote po javnim preduzećima, autobusi, lanč-paketi i penzionerska ekskurzija… Skupovi Srpske napredne stranke u beogradskoj Areni (21. marta) i u Vranju (24. marta) izgledali su kao i dosad.
Mladi reporteri N1 umešali su se među ljude kojima je za miting u Beogradu plaćana dnevnica, i ovi su im fino objasnili da visina “honorara” zavisi od toga iz “koje ruke” se prima – to jest, koliko se naprednjaka iz nižih ešalona prethodno ugradilo u iznos.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dočekan kao zvezda, uz navijačko skandiranje. Najavio je pobedu na izborima koji će biti održani u deset malih sredina u nedelju (29. marta). Inače je pričao ono što priča oko četiristo puta godišnje na televiziji.
Stranački miting uživo je prenosilo četrdesetak televizija, uključujući Pink i Prvu, te niz instant-kanala koje građani finansiraju kroz Telekom, poput Informera, Tanjuga, K1, Blica, Kurira, Njuzmaksa.
“To je skup na kojem su kršeni Ustav, Zakon o sprečavanju korupcije i prva prioritetna preporuka ODHIR-a”, kaže za “Vreme” Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja. “Sve to su prenosili mediji-saučesnici ilustrujući ključnu temu naše medijske scene, a to je koncentracija. Svojevremeno je i sam predsednik rekao da se mnogi mediji finansiraju iz istog ćupa!”
Policija, čiji su udarnici poput Marka Krička u civilu stajali pred binom, “procenila” je da je u hali bilo 32.000 ljudi, a ispred 38.000. No, u prenosu se lepo videlo da je u Areni bilo mnogo praznih redova, a ispred dvorane je, po brojanju Arhiva javnih skupova, bilo jedva osam hiljada ljudi.
Poenta skupova u Beogradu i Vranju nije da se obodri sopstveno biračko telo, a pogotovo nije ni u tome da se predstavljaju “programi i planovi” ili obeleži godišnjica početka bombardovanja SRJ, piše na portalu “Vremena” Nemanja Rujević. “Poenta je da se pokaže da nema malih utakmica. Kad predsednik Vučić sve tako ozbiljno shvata, kad se mora na miting u Beograd jer su izbori u Sevojnu i Bajinoj Bašti, onda i partija i članstvo po dubini imaju prigrliti borbu kao da im je poslednja.”
Represija
Hapšenja, prebijanja, otimačina
Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, i dalje se ne zna za šta se tačno terete Hamza Z. i Nikola M. koji su u nedelju uhapšeni u Novom Pazaru. To ne znaju ni advokati dvojice studenata koji tvrde da im je onemogućeno da brane klijente.
Oni su osumnjičeni za pripremu dela protiv ustavnog poretka – široka formulacija i ranije korišćena kako bi kritičari vlasti i studenti bili hapšeni. RTS je, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo da se radi o “pretnjama upućenim” predsedniku Vučiću, navodno preko društvenih mreža – što bi sugerisalo da je Vučić i zvanično izjednačen sa Ustavom i državom.
Hapšenje je izazvalo više protesta u Novom Pazaru i skupova podrške u drugim gradovima. Studenti DUNP su u saopštenju izrazili zabrinutost za kolege iz drugih gradova navodeći da je “u velikom broju slučajeva Novi Pazar bio samo probni teren za sprovođenje novih represija”.
Represija nad pobunjenom omladinom se pojačava svakim danom. Tokom vikenda su nepoznati mladići u centru Valjeva tukli gimnazijalce izvikujući parole podrške Vučiću. Prema izjavama povređenih, policija nije htela da radi svoj posao.
U selu Banja kod Aranđelovca izbušene su gume na automobilu kojim su studenti pre izbora išli od vrata do vrata građana. Nešto ranije je privedeno četvoro studenata, a pre nego što su pušteni policija im je oduzela oko dva miliona dinara iz donacija građana.
Telekom
Hakeri, pa šta
Državni Telekom se lakonski odnosi prema krađi podataka iz svoje baze iako su stotine hiljada korisnika pogođene. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti tražiće od ove državne firme preciznije podatke.
Za sada se zna da su hakeri ukrali podatke sa oko 600.000 intervencija tehničara kod korisnika satelitske televizije. Tu se mogu videti lični podaci uključujući JMBG, adresu, broj telefona, više stotina hiljada ljudi.
Do toga se došlo pošto je hakovan nalog jednog tehničara, tvrdi direktor Telekoma Vladimir Lučić. “Nama ni u jednom trenutku nije bio ugrožen sistem, niti oni najsenzitivniji podaci bilo kog korisnika, o bilo kojoj finansijskoj transakciji, platnoj kartici”, rekao je on.
Tvrdi da je haker “lociran” u inostranstvu “istočno od nas” i da je ucenjivao Telekom tražeći isplatu tri bitkoina (oko 180.000 evra). Uopšte, Lučić se trudio da ostavi utisak kako napad nije tako strašan.
Na meti hakera su u poslednje vreme bili i Agencija za privredne registre, Pravosudni informacioni sistem, Elektroprivreda, katastar, Er Srbija… nijedan slučaj nije imao epilog.
Priroda
Šuma raste
Stanje srpskih šuma je zadovoljavajuće, a pošumljenost raste, rekao je Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu. Povodom Svetskog dana šuma (21. mart), on je kao najveći problem istakao neravnomernu pošumljenost – Vojvodina je, recimo, među najslabije pošumljenim predelima Evrope sa svega 7-8 odsto teritorije pod stablima.
Preliminarni rezultati nove inventure šuma koja je u toku pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto u poslednje dve decenije i sada šume čine skoro 40 odsto teritorije zemlje.
“To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima”, naveo je Stajić za FoNet.
Dodao je da neki ekološki krugovi, nevladine organizacije i grupe građana u javnosti zastupaju mišljenje da je svaka seča šume pogrešna i da su šume bolje i zdravije kad se čovek uopšte ne petlja. To, ocenjuje Stajić, “nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije”.
In memoriam
Čak Noris (1940–1926)
foto: ap photo…
To ne bi trebalo da je moguće, ali se izgleda ipak desilo – umro je američki glumac Čak Noris, čovek kojem je u vicevima i mimovima pripisivano da može sve i da njemu niko ne može ništa.
Čak Noris može da zalupi rotirajuća vrata. Čak Noris ne spava – on čeka. Čak Noris je jednom udario konja aperkatom – tako su nastale žirafe. Čak Noris ne nosi sat – on odlučuje koliko je sati.
Sve je to bilo od milošte prema jednom od najomiljenijih tipova američke filmske industrije.
Karlos Rej Noris, kako se zapravo zove, nadimak Čak dobio je dok je u Južnoj Koreji služio pri avijaciji kao vojni policajac. Tamo je počeo da se bavi borilačkim veštinama i postao majstor i šampion u karateu, džudou, džiju-džicu, tekvondou i još koječemu.
U legendarnoj sceni filma Na zmajevom putu Noris se, u retkoj ulozi negativca, borio sa Brusom Lijem u rimskom Koloseumu.
Američka publika ga je upoznala kao akcionog heroja filmova na granici treša, čoveka koji u svakoj ulozi sve pobeđuje, ali ne igra na vic i humor, kao Džeki Čen, recimo. Do početka serije Voker, teksaški rendžer koju je CBS emitovao od 1993. do 2001, Noris je već bio miljenik publike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
