Nedelja

Ostavka Dragana Stojkovića

Velika blamaža fudbalskog velikana

Posle poraza fudbalske reprezentacije Srbije od Albanije u Leskovcu i gotovo izvesnog neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine, Dragan Stojković je (konačno) podneo ostavku na selektorsko mesto, s njim i ceo stručni štab, a “A” repezentaciju će do izbora novog “šefa struke” privremeno voditi Zoran Mirković, selektor mlade reprezentacije.

Još od neuspeha na Mundijalu u Kataru pre tri godine bilo je jasno da je Stojković bleda senka onog selektora koji je, po izboru na selektorsko mesto početkom 2021. godine, povratio igru i ugled reprezentacije. Već je na svetskoj smotri u Kataru, krajem naredne godine, pokazao da je kratak put od trenerskog fajtera do kalkulanta, a posle toga je svoj ostanak na funkciji kupovao udvorištvom prema predsedniku države i partije Aleksandru Vučiću. Prodao je svoju autonomiju, izgubio autoritet i potrošio svoje slavno fudbalsko ime, potom je dočekao da ga režimski mediji provuku kroz blato nakon loših rezultata na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj prošle godine, a zatim i da ga celokupna javnost složno odbaci kao lošeg trenera i sitnog politikanta. Što bi se reklo – blamaža na kvadrat.

Za sada nema naznaka da FSS, odnosno onaj koji se za sve pita, ima rešenje za novog selektora. Malo je naših stručnjaka koji su kvalifikovani za taj posao, a i pitanje je ko će pristati da, poput Stojkovića i njegovih prethodnika, povlađuje Vučiću i njegovim “naprednim stručnjacima” i usput nekako donese bolju igru i rezultate. Srbija još ima teoretske šanse da se plasira na Mundijal u Americi, ali to je gotovo nemoguća misija, jer su potrebne pobede u sve tri preostale kvalifikacione utakmice, između ostalog i protiv Engleske na Vembliju, a da ta ista Engleska barem remizira na gostovanju u Albaniji.

Zrenjaninska voda

Građani ne veruju gradonačelniku

Slavodobitno je prošlog četvrtka gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura (SNS) objavio na Fejsbuku da je voda iz gradskog vodovoda konačno ispravna za piće po svim parametrima, ali Zrenjaninci i dalje ne veruju da je voda bezbedna za piće, jer, kako su pojedinci izjavili za “Vreme”, nisu predočene nezavisne analize, a i objavljivanje tako značajne informacije putem društvene mreže samo je pojačalo sumnje u istinitost navoda prvog čoveka lokalne vlasti.

Zabrana korišćenja gradske vode za piće doneta je davne 2004. godine i od tada su se nizali bezuspešni pokušaji rešavanja problema, najpre bivše vlasti, predvođene Demokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, a potom naprednjačke u poslednjih 13 godina. Naprednjaci su prvo po dolasku na vlast raskinuli ugovor o izgradnji fabrike vode sa nemačko-austrijskom firmom “WTE Wassertechnik”, potom su ušli u javno-privatno partnerstvo sa italijanskom kompanijom “Gruppo Zilio”, koja je izgradila postojenje za prečišćavanje, ali i ta saradnja je prekinuta, da bi pre tri godine fabriku vode otkupila firma iz Beograda sa vlasnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. I nakon godina lutanja i proćerdanih miliona evra iz gradskog i republičkog budžeta, naprednjački gradonačelnik je prošlog petka na konferenciji za novinare ispio čašu vode iz vodovoda (tako bar tvrdi) i pohvalio se da je problem rešen, te da “Zrenjanin ima ispravnu vodu za piće, apsolutno bezbednu i u skladu sa svim pravilnicima i regulativama”.

“Koga zmija ujede i guštera se boji”, kaže za “Vreme” penzioner Zoran Dedić, i dodaje da “ne vidi da je neko od nezavisnih stručnjaka uradio analizu”, kao i da “vodu neće davati unucima, niti će je koristiti za kuvanje”. I njegov sugrađanin Srđan Matić nije spreman da pije vodu sa česme: “Ona jeste čistija nego ranije, mehanički je pročišćena, ali što se tiče hemijske ispravnosti i dalje ne verujem da je poboljšana, sumnjam i u bakterijsku ispravnost.”

I na kraju, čak da naprednjaci govore istinu, što je retkost, pitanje je i koliko će Zrenjanince koštati prerađena voda.

Niški skupštinski život

Ustašom ću te zvati – simbolično

Kako naprednjaci poimaju parlamentarizam i demokratsku raspravu govori i odluka Komisije za praćenje primene etičkog kodeksa Skupštine da odbornik Srpske napredne stranke Miloš Gocić nije prekršio Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave time što je građane koji protestuju nazvao – ustašama. “Govorite da je gradonačelnik (Dragoslav Pavlović) nekog nazvao ustašama, a svi koji rade protiv grada Niša, svi koji rade protiv interesa građana Niša i Srbije, svi koji rade na rušenju ustavnog poretka i rugaju se srpskoj trobojci jesu ustaše, šta su drugo?”, poručio je Gocić sa skupštinske govornice početkom septembra, ali to za većinu članova Etičke komisije nije za osudu, jer je, kako su pojedini iz vladajućih redova objasnili, u pitanju “simbolika u žaru govora”.

“Takvom odlukom, vlast je još jednom pokazala da spremno brani nedopustivo čak i onda kada je očigledno da je reč o govoru mržnje. To nije politika. To je granica ljudskosti. Ako ćutimo na takve reči, pristajemo na društvo bez empatije i odgovornosti”, prenosi dnevnik “Danas” reči članice Komisije Jelene Popović iz Narodnog pokreta Srbije, na čiji je zahtev sednica zakazana.

foto: miloš milivojević / tanjug

Nova pravila za ulazak u EU

Startovao novi granični sistem

Od nedelje je startovao Sistem ulaska/izlaska (EES) u Evropsku uniju i još četiri evropske države (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn) i odnosi se na građane koji nisu državljani država članica EU i nemaju regulisan boravak u zemljama Šengenske zone. Sistem prikuplja otiske prstiju i fotografiju lica putnika izvan EU i biće primenjivan postepeno, a potpuno je besplatan i ne zahteva bilo kakvu registraciju pre polaska na put u zemlje Šengena. Samo pri prvom ulasku u zemlju koja primenjuje EES, granična kontrola će obuhvatati uzimanje otisaka četiri prsta, fotografiju lica i unos ličnih i putnih podataka u sistem, dok se maloletnim osoba mlađim od 12 godina neće uzimati otisci prstiju, ali će biti fotografisani i uzimaće se podaci iz pasoša. Na kopnenim graničnim prelazima postojaće posebno označen prolaz sa EES, ali u slučaju gužvi granična policija može da odluči da obustavi evidentiranje putnika kako bi se ubrzao prelazak granice.

Od 12. oktobra do 10. aprila naredne godine pasoši će i dalje biti pečatirani svim putnicima, bez obzira na to da li je EES dosije formiran. EES sistem ne menja vizni režim za građane Srbije, odnosno boravak do 90 dana u okviru 180 dana.

foto: filip krainčanić / nova.rs

In memoriam: Halid Bešlić (1953–2025)

Topla duša bosanska

U nedelju uveče u mnogim gradovima bivše Jugoslavije, Evrope i sveta, okupili su se poštovaoci lika i dela Halida Bešlića i uz suze i pesmu oprostili od jednog od najpopularnijih pevača novokomponovane narodne muzike, koji je preminuo 7. oktobra u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, gde je skoro dva meseca lečen od teške bolesti.

Rođen je 1953. godine u selu Knežina kod Sokoca, a iako je završio tesarski zanat i višu školu za poslovođu, od rane mladosti pokazivao je talenat za muziku, što će mu biti i životni poziv. Više od četiri decenije trajala je Bešlićeva pevačka karijera, obeležena brojnih popularnim pesmama – od “Neću, neću dijamante”, “Eh, kad bi ti rekla mi volim te” i “Zlatne strune” iz osamdesetih, do novijih hitova poput “Miljacke”, “Prvog poljupca”, “Romanije”…

Kako se isticalo poslednjih dana, Bešlić je pesmom, ali i svojom dobrodušnošću spajao ljude na Balkanu, a to se jasno videlo nakon što je objavljena tužna vest o njegovom odlasku sa životne scene. Slično kao i posle smrti Đorđa Balaševića pre četiri i po godine, “Juga” je prošle nedelje oplakala Bešlića. Osim po pesmi, Bešlića će pamtiti i kao dobrog čoveka i humanistu, “toplu dušu bosansku”, kako ga je na oproštaju opisao kolega pevač Dino Merlin.

“Kad odem, voleo bih da me pamte kao dobrog čoveka, a ne samo kao dobrog pevača”, govorio je u intervjuima, i zaista će ga njegova raja pamtiti i kao ljudsku i kao pevačku gromadu.

Oproštaj pod nazivom “Srcem za Halida” upriličen je u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i drugim gradovima na prostoru bivše države, ali i u Parizu, Beču, Torontu, Sidneju… Sahranjen je u ponedeljak na sarajevskom groblju Bare, uz prisustvo desetina hiljada ljudi.