Policijsko nasilje
Množe se svedočenja i dokazi o brutalnoj reakciji policije tokom mahom mirnih protesta u Novom Sadu početkom meseca (5. septembar).
Aleksandra Božić, koja je te večeri privedena, maltretirana i smeštena u pritvor u Bečeju pa vođena tužiocu, za “Vreme” tvrdi da su sve optužbe na njen račun lažne.
“Kod nas tri stoji jednaka optužba, od istog policajca, sa identičnim rečima koje smo mu navodno sve tri uputile. Nemoguće je da smo mu sve tri izgovorile istu rečenicu. Ništa od navedenog nisam uradila”, kaže ona.
U policiji su je terali da se skida do gole kože, navodno zbog pretresa. “Plače mi se, ne mogu da plačem, vrišti mi se, ali ne mogu, u tom momentu sam robot koji radi šta mu se kaže.”
Deluje da represija od te večeri ima sistem. Prema svedočenjima ljudi koji su tog dana bili na ulici, bačena je rekordna količina suzavca. Štipao je za oči i satima posle protesta. “Čuli su se kasnije i policajci koji se, pošto su skinuli gas maske, žale na udar i jačinu suzavca”, pisalo je “Vreme” sa lica mesta.
Sada su studenti u blokadi sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu optužili policiju da je koristila zloćudni CN suzavac, gas prokazan širom sveta. Studenti kažu da su prikupili desetine kanistera od kojih su neki bili izgrebani da se ne vide oznake, te da je laboratorija otkrila koje sredstvo je posredi.
Gas CN je ranije proizvođen u socijalističkoj Jugoslaviji i sve strane su ga koristile na ratištu.
Promptno se oglasilo Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdnjom da u arsenalu imaju samo “hemijske metke” i “ručne hemijske bombe” koje sadrže CS, a ne CN gas.
“Sram vas bilo, lažovi. Ovo što radite je još jedan poziv na građanski rat”, poručila je studentima i kritičkoj javnosti predsednica Skupštine Ana Brnabić, tvrdeći da je jači suzavac izmišljen kao i zvučni top.
No, o metodama policije počinju sve više da pričaju sami policajci, doduše pod zaštitom anonimnosti.
Jedan od pripadnika Žandarmerije kaže za “Vreme” da se poslušnost uteruje tako što se neizvršenje naređenja da se upotrebi pendrek kažnjava odbitkom do 20 odsto od plate, pogotovo ako je službena kamera snimila da su to uradili dvaput zaredom.
A kamere su svuda. Da policajci snimaju policajce jeste uobičajeno – ako to radi Unutrašnja kontrola. Ali ovde policiju snimaju maskirani policajci u civilu – da bi se analiziralo koji kolega koliko revnosno batina.
Protest poljoprivrednika
“Dajemo državi rok od deset dana”, poručili su poljoprivrednici koji su na traktorima održali protest upozorenja u ponedeljak (15. septembar). Najviše ih je bilo u Novom Sadu. Ako se zahtevi ne ispune, slede novi protesti i blokade.
A zahtevi su već dugo isti, i za “Vreme” ih sumira predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut: trista evra po hektaru za ovu godinu zbog posledica suše, berza poljoprivrednih proizvoda usklađena sa svetskim berzama i točenje dizela bez akcize.
“Već 15 godina tražimo ukidanje akciza, jer u svim zemljama u okruženju poljoprivrednici imaju gorivo bez akciza”, kaže Kleut.
Zahtevaju i isplatu zaostalih subvencija i refinansiranje poljoprivrednih kredita sa jedan odsto kamate, jer su pogođeni sušom i prinosi useva su “nikakvi”.
Nedavno je Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije uputila još jedan zahtev vlastima – da se Ministarstvo poljoprivrede “obračuna” sa fiktivnim gazdinstvima koja uzimaju subvencije.
Ministar Dragan Glamočić rekao je da će država pomoći, ali da su zahtevi nerealni, posebno onaj o 300 evra po hektaru i ukidanju akciza. “Jedna petina budžeta Srbije potrebna je samo da bi se ispunili ti zahtevi”, naveo je ministar.
Kleut pak kaže da su firme koje rade na Ekspu oslobođenje plaćanja akcize. “Basnoslovne sume novca se troše na gluposti, a oni ne žele da daju novac za ono što je od nacionalnog interesa, za prehrambenu sigurnost, jer tu ne mogu da se naplate koruptivnim radnjama.”
Košarka
Pobedu košarkaša Nemačke nad Turskom u finalu Evropskog prvenstva (88:83) u Nemačkoj je u živom prenosu pratilo 3,9 miliona ljudi, što je šer od svega 16,5 odsto. Ko zna koliko od toga su bili Turci.
U isto vreme se na prvom programu javnog servisa davao dnevnik, pa popularna krimi-serija Mesto zločina – to je gledalo preko pet miliona gledalaca.
Teško je u ovoj zemlji naći nekoga da se popriča o košarci. U svakom slučaju teže nego o nekoj trećeligaškoj fudbalskoj utakmici. Ili o Mestu zločina. Košarkaše je dočekalo par stotina ljudi.
Utoliko je uspeh spektakularniji – objedinili su svetsku i evropsku titulu. Za razliku od Manile, ovde su izbegli duel sa Srbijom, koja je posrnula već u osmini finala.
Nemačka ima najbolju generaciju svih vremena, predvođenu Denisom Šrederom i Francom Vagnerom. Ipak, apsolutni junak finala bio je Partizanov igrač Isak Bonga, “švajcarski nož” svakog tima za koji igra. Dao je 20 poena, pogodio sva četiri šuta za tri poena.
Tim je širok – uprkos izostanku nekoliko vrhunskih igrača u Rigi. Iskusan, galvanizovan, a još – relativno mlad. Deluje da za nemačku košarkašku reprezentaciju nema zime.
“Športšau”, portal javnog servisa, piše da tim nije oduševio samo spektakularnom košarkom. “Tu je i srdačno zajedništvo igrača, bezuslovno su tu jedni za druge i odgovorno nastupaju kao ambasadori svog sporta.”
List “Velt” piše da bi nemački fudbaleri imali šta da nauče od košarkaša. Jer, nekako se uvek završi na fudbalu.
Kada su košarkaši postali prvaci sveta u Manili (10. septembar 2023. godine), Fudbalski savez je posle prijateljske utakmice odlučio da smeni selektora Hansija Flika. Pogodite šta je tog dana bilo glavna sportska vest.
Nepal
Neko je na Tviteru napisao da bi bilo dobro da Srbi voze autobuse po Beogradu, a da Nepalci za 48 sati sruše vlast. I predsednik Aleksandar Vučić je u još jednom bizarnom nastupu povezao događaje u Nepalu sa onima u Srbiji.
Nepalci su odradili svoje. Generacija Z, omladina, za dva dana je primorala vladajuće komuniste da odstupe. Prethodno je više od pedeset ljudi poginulo u sukobima sa policijom tokom protesta izazvanih zabranom društvenih mreža i optužbama da se elita bogatila dok narod grca.
Tanudža Pandi (26), jedno od lica protesta, rekla je da nije bilo nikakve zavere niti velikog plana: “Bogatstvo onih na vlasti enormno je naraslo dok drugi pate. Naša generacija platiće ceh i to nas je nateralo na ulice.”
Scene nisu bile slatke. Ministri su izvlačeni iz kreveta, bičevani i premlaćivani, kuće su im paljene, goreo je parlament.
Bez zvaničnih izbora, omladina je na mesto privremene premijerke dovela Sušilu Karki (73), bivšu predsednicu Vrhovnog suda. Ona je postala i prva žena koja vodi Nepal. Njen posao je da kazni odgovorne za korupciju i pripremi slobodne izbore za 5. mart.
Vojska je prihvatila prevrat i patrolira ulicama Katmandua, dok deluje da je najžešće prošlo. Demonstranti su masovno pristupili čišćenju nereda koji je ostao posle nemira.
Nepal, himalajska zemlja sa tridesetak miliona stanovnika, republika je tek od 2008. godine.
Kulturna politika
Nije stvar samo u podudarnosti imena – Jugoslav Pantelić je delovao kao čovek predodređen da vodi Jugoslovensku kinoteku. I to je dokazivao tokom devet godina na čelu vrednog arhiva i kulturne institucije.
No, Vlada ga je razrešila na sednici prošlog četvrtka (11. septembar). Za v.d. direktora imenovan je Aleksandar Erdeljanović, istoričar filma i dugogodišnji upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke o kojem se u filmskoj javnosti ne može čuti ništa loše.
Pantelić ne zna šta je posredi ili barem tako kaže. Podseća da mu je Upravni odbor poverio treći mandat u februaru prošle godine, ali da Ministarstvo kulture tu odluku nikad nije potvrdilo ni opovrglo.
“Odluka o smeni stoga i nije bila tako neočekivana, jer sam to dugo ćutanje Ministarstva mogao da tumačim na jedan jedini način”, naveo je Pantelić u saopštenju. Šta će dalje? To će se čuti kasnije.
Za njegovog vakta Kinoteka se dala u zahtevnu digitalizaciju starih filmova, pokrenula letnji bioskop, dobacila do festivala u Kanu i Berlinala, a Pantelić je inicirao i Muzej filma.
No, ovog marta, Kinoteka je štrajkovala “na poziv studenata, želeći da podseti javnost i nadležne institucije na hitnost ispunjenja studentskih zahteva, koje prihvata kao svoje, tako i onih koji se aktivno artikulišu i u domenu kulture”.
A to se ne prašta. Time se nastavljaju smene “nedovoljno poslušnih” čelnih ljudi, kao što se već desilo u Narodnom pozorištu i Narodnoj biblioteci.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
