Smanjenje cena
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obznanio je “čudesne mere” – ograničenje marži u trgovinama na 20 odsto, mali popust na cenu struje za one sa bednim penzijama, ograničenje kamata na potrošačke kredite.
“Oko 3.000 proizvoda je uključeno”, rekao je Vučić o maržama. Na sve je mislio – od paste za zube, preko ubrusa do mahunarki. Na demonstraciji je imao korpice sa proizvodima i elektronsku tablu po kojoj je pisao.
Programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić ističe da to ne može biti zamena za socijalnu politiku.
“Ograničavanje trgovinskih marži će imati kratkoročni efekat smanjenja cena navedenih grupa proizvoda, ali će cene nečeg drugog porasti. Za najsiromašnije, koje je predsednik Vučić pominjao malo, to neće značiti mnogo. Oni će moći da kupe dva hleba umesto jednog, ali će i dalje biti siromašni”, kaže Ćurčić za “Vreme”.
Smanjenje marži je administrativna mera koja može da traje do šest meseci, kaže nam ekonomista Saša Đogović. “Mogle bi da se pojave sudske parnice, veštačke nestašice robe ili zamrzavanje, pa čak i smanjivanje plata u trgovinskim lancima”, kaže on.
Ocenjuje da će najavljeni popusti za električnu energiju za socijalno ugrožene kategorije, uz poskupljenje struje najavljeno za oktobar, biti kap na vreo kamen.
“Tim merama se poručuje građanima da postoji neko ko brine o kupovnoj moći stanovništva i da se oni mogu osloniti na predsednika”, ukazuje Đogović.
Kako je u tekstu za “Peščanik” sabrao politikolog Vujo Ilić, sva istraživanja poslednjih meseci ukazuju da su protesti protiv vlasti – opštenarodni. Podrška protestima je ubedljiva u gradu i selu, među muškarcima i ženama, zaposlenima i nezaposlenima, zanatlijama i akademskim građanima.
Jedino, ukazuje Ilić, u dve grupe postoji jako protivljenje protestima – među penzionerima i onima sa najviše završenom osmoletkom. Očito su i Vučićeve mere za “najsiromašnije” usmerene na očuvanje tog osnovnog biračkog tela. Njima se i obraća preko televizije iako su oni tokom trinaest godina vladavine SNS najviše poniženi.
Kosovo
U utorak (26. avgust) u Kosovskoj Mitrovici otvoren je novi, šesti most, a brzinski se gradi i sedmi. Sve to uz retoriku vlasti da se tako Kosovo “integriše”. Srbe niko ništa ne pita.
Promenjeni su grbovi četiri opštine na severu kojima, od bojkota izbora, rukovode albanski gradonačelnici. Sada u grbovima nema srpskih ni pravoslavnih simbola. Prekrečeni su svi murali koji su izgledali “srpski” – i oni posvećeni Ratku Mladiću, ali i oni u sećanje na mladića preminulog od raka.
“Ovom gradu ne treba fašizam, ovom gradu ne treba govor mržnje i to je logika koju smo sledili”, rekao je za “Vreme” Skender Sadiku, potpredsednik Skupštine opštine Severne Mitrovice.
Na pitanje da li su konsultovali srpsku zajednicu šta o tome misli, kaže da “nažalost nisu”. “Srpska zajednica plaća danak što nema ljude koji treba da ih predstavljaju.”
Sanja Sovrlić iz Leposavića, novinarka koja poslednjih godina živi u Beogradu, kaže da je u pitanju “brisanje našeg postojanja”. “Sve ono što je predstavljalo život Srba na severu Kosova nestaje i fizički i simbolički”, dodaje ona.
Kaže da se i otvaranje mostova dešava u “osvajačkom tonu”: “Most se ne pravi da bi spajao ljude. On se pravi da bi, kako se u toj javnosti percipira, Albanci osvojili sever Kosova, a u takvom okruženju Srbima mesta nema”.
Policija 1
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je da se bavi krivičnom prijavom protiv komandanta Jedinice za obezbeđenje Marka Krička i još sedmorice policajaca. Prijavu je podnela opoziciona stranka SRCE sumnjičeći policajce za zlostavljanje i mučenje.
Ukoliko dođe do istrage, mogao bi se dobiti i epilog strašnih radnji u garaži Vlade Srbije u noći između 14. i 15. avgusta. Studentkinja Nikolina Sinđelić, koja je već dala izjavu tužilaštvu, tvrdi da joj je Kričak udarao glavu o zid i pretio silovanjem.
Krička, koji je u prethodnom životu bio referent za prodaju automobila, a čovek je od poverenja Bratislava Gašića, i njegove kolege optužilo je, pored studentkinje FPN-a, više osoba koje su priveli tokom protesta u Beogradu te večeri. Sada će tužilaštvo pribaviti i izveštaje unutrašnje kontrole MUP-a gde do sada nisu videli nikakav razlog da disciplinski gone Krička i ekipu.
“Kričak je vrlo čudan čovek koji je za nekoliko godina napravio neverovatnu karijeru”, rekao je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš u našem podkastu “Šira slika”. Ponoš je dodao da je režim zadužio bezbednosni aparat kako bi kriminal mogao da funkcioniše normalno.
Beogradski sajam
Članovi Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta “Beograd na vodi” mišljenja su da hale 2 i 3 Beogradskog sajma treba sačuvati, nezvanično saznaje “Vreme”. Halama bi, kažu, trebalo promeniti namenu i organizovati konkurs za mikroambijent Beogradskog sajma na kome su hale 1, 2 i 3.
Prema ranijem planu naprednjačkih vlasti, trebalo je da preživi samo Hala 1, a da se Beograd na vodi proširi za površinu uporedivu sa 450 fudbalskih igrališta.
Komisija zaseda na zatvorenim sednicama te odgovara pojedinačno na primedbe građana, a onda izveštaj – sa predlogom za usvajanje – šalje Vladi. Konačnu reč imaju političari.
U raspravu se uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti. Njeno Odeljenje za arhitekturu poslalo je pismo Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam u kojem se zalaže za opstanak još dve hale Sajma: “U ovako uzavreloj društvenoj klimi, smatramo da bi to bio pozitivan gest politike prema očuvanju dragocenog arhitektonsko-urbanističkog i kulturnog dobra”.
Arhitekta Bojan Kovačević pak ne misli da bi gest bio bogzna kako pozitivan. “Ostavljanje hala 2 i 3 možda u taktičnom smislu treba da pokrije druge sporne odluke koji taj plan krije. Tu se uvek taktizira, dobijete jedno, izgubite drugo”, rekao je on za N1.
Životinje
Okončana je javna rasprava o nacrtu novog Zakona o dobrobiti životinja. Dok iz nadležnog ministarstva kažu da se tako hvata korak sa EU, pravnici i aktivisti za prava životinja imaju pozamašnu listu kritika — od toga da će pare za uklanjanje pasa sa ulica, vakcinaciju i prihvatilišta završavati u privatnim džepovima, a životinje u sve težim uslovima, pa do olakšanog ubijanja životinja.
Pokret Kreni-Promeni ima peticiju koju je na internetu potpisalo oko 35.000 ljudi. Desetine profesora i saradnika Pravnog fakulteta u Beogradu potpisali su apel da se nacrt povuče. Upozoravaju da omogućava azilima da pobiju pse pod izgovorom prevencije bolesti, bez mišljenja veterinara. Isto važi i za ubijanje životinja na javnom mestu.
Nataša Stojanović, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i autorka udžbenika “Prava životinja”, ukazala je na odredbu koja daje ministru pravo da propisuje bliže zahteve za vršenje depopulacije. “Ovo rešenje može da se razume tako da u slučaju prekobrojnosti pasa ili mačaka na teritoriji određenog grada ili opštine, nadležni ministar može da donese odluku o smanjenju njihovog broja”, navela je ona.
Stručnjaci misle i da bi se novim zakonom praktično legalizovale hiljade neregistrovanih odgajivača pasa.
Policija 2
Autoput od Niša ka Beogradu bio je u nedelju (24. avgust) poprište filmske potere i brutalnog batinanja koje su gledali građani iz kolone vozila. Potom i cela Srbija, zahvaljujući snimku na društvenim mrežama.
Počelo je kad je N. M. (1984), koji je minivenom navodno prevozio ilegalne migrante, bežao policiji iz pravca Niša zaobilazeći više patrola. U poteru dugu trista kilometara uključili su se i presretači, a begunac je zaustavljen tek kod naplatne rampe Vrčin.
Barem petorica policajaca su ga šutirala na zemlji. Režimski tabloidi preneli su verzije MUP-a prema kojo j je N. M. pružao otpor, a bio i pozitivan na narkotike. Njemu je određen pritvor zbog sumnje da je krijumčario ljude.
No, trojica policajaca su suspendovana i pokrenuta je unutrašnja istraga. U saopštenju MUP-a se kaže da će “dosledno” postupati u svim sličnim slučajevima kako bi se “očuvalo poverenje građana”.
To zvuči cinično kada se zna za desetine istih ili gorih batinanja demonstranata na ulicama Srbije, golorukih i nemoćnih, koji nisu bili ni drogirani, ni krijumčarili ljude niti jurcali trista kilometara po autoputu.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
