Hleba…
Predsednik Aleksandar Vučić je izgleda zapostavio evergrin priču svoje propagande – onu kako u Srbiji ekonomski cvetaju ruže, kako nikad nije bilo bolje i tako dalje. Umesto toga, govori da narodu treba omogućiti da pregura jesen – i najavljuje pojeftinjenje robe u supermarketima.
“Muka običnog čoveka mora da bude ono najvažnije čime ćemo da se bavimo”, rekao je Vučić na Pinku.
Ciljaće se, navodno, marže za koje Vučić tvrdi da se kreću oko 40 odsto, što cene dovodi skoro na nivo proseka EU. Obećava da će stati u kraj “prevarama” trgovaca i da će sve pojeftiniti za 15-20 odsto.
Za ekonomiste to otvara niz pitanja – kako na tzv. “slobodnom tržištu” ograničiti cenu koju neko može da propiše? Ili, da li će trgovinski lanci samo prepakovati svoje troškove tako da ih prikažu višim a marže nižim, a da cene ostanu iste? Ili da li će na kraju stradati zaposleni u prodavnicama?
Iako kaže da zaštita potrošača treba da bude posao države, ekonomista Ljubodrag Savić ovde je skeptičan.
“Većinu trgovačkih lanaca je dovela država i ona od njih ima koristi, kao i potrošači, jer je snabdevenost tržišta dobra. Ali, sve preko toga je vrlo diskutabilno, jer je to udar na trgovce koji će se vrlo teško odreći visokih marži zbog koji su i došli u Srbiju”, ukazuje Savić za “Vreme”.
Do sada su trgovački lanci uredno koristili svaku turbulenciju u svetu – pandemiju, ratove, suše – da povećaju cene više od onoga što mora. Četiri divovska lanca optužena su i za formiranje kartela, pa nikom ništa.
U Vučićevoj najavi se, zato, pre svega naziru skoriji izbori. Jer građani dobro osećaju koliko čega mogu da pazare za svoj novac i da nominalno “nikad veće” plate mogu da se okače mačku o rep ako su poskupljenja još veća.
…i igara
Osim pitanju hleba, vrh vlasti se okrenuo i omiljenoj igri za narod – busanju u patriotska prsa. Ta igra kulminira ovih dana u novosadskom kvartu Limanu gde su naprednjaci još 2021. izgubili simbolične izbore u tri mesne zajednice, što nikad nisu prežalili.
Od tada najavljuju gradnju crkve na jednoj od retkih zelenih površina Limana, a ovih dana se rat vodi simbolima, četkama i farbom. Građani kreče svoje fasade, preko poruka mržnje iscrtavaju murale, a drugi “građani” – oni mili režimu – nanovo na zidove bez dozvole oslikavaju srpske trobojke.
Bilo je koškanja, polivanja farbom, kukanja naprednjaka, mnogo kamera i frke. Čemu služi taj delatni “patriotizam”?
“Prvo da obeleže teritoriju i pokažu snagu – mogu da uništavaju i privatnu imovinu – i predstave se zaštitnicima nacije”, piše na portalu “Vremena” Nedim Sejdinović, naš kolega iz Novog Sada.
“Potom da izazovu reakciju koja će njihovim tabloidima biti odličan povod da ukažu da su svi njihovi protivnici istovremeno i protivnici srpstva i pravoslavlja, autonomaši i satanisti, šta već.”
Direktiva je očito da se inscenira veliko “narodno nezadovoljstvo blokaderima”, koje je predsednik Vučić više puta najavljivao. Ali nekako, kad god se to “narodno nezadovoljstvo” ukaže, brzo se uvidi da iza njega stoje naprednjaci i njihove falange.
Isto je bilo u Bačkom Petrovcu, gde je napadana izložba slika studentskih protesta. Ili u Vrbasu, gde je u nedelju (10. avgust) bilo gađanja flašama građana i aktivista SNS. Ili prošle sedmice ispred prostorija SNS na Novom Beogradu.
Biće toga još.
Crna Gora
Zabava za javnost stiže i iz sela Gornje Zaostro kod Berana gde je “crkveni azil” dobila statua četničkog vojvode Pavla Đurišića, nosioca nacističkog gvozdenog krsta. U ovom selu je bio Đurišićev štab tokom Drugog svetskog rata.
Ne zna se ko je izradio spomenik i odakle je stigao, zna se da je prvo postavljen na privatnom zemljištu meštanina Vujadina Dobrašinovića, koji će, izgleda, jedini nagrabusiti u ovoj stvari. Priveden je uz krivičnu prijavu za neovlašćeno podizanje spomen-obeležja.
U petak (8. avgust) mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije osveštao je spomenik pa je najavio njegovo prebacivanje u lokalnu crkvu SPC i rekao: “Pa nek dođu da ruše crkvu”.
Crkvu niko nije došao da ruši, ali je spomenik još onde. O stvari su se očitovali svi koji su imali potrebu. I vlasti u kojima ima proevropskih i srpskih elemenata su podeljene, spomenik “kolegi” izričito pozdravlja četnički vojvoda Andrija Mandić, predsednik Skupštine.
“Revizija istorije kroz ovakve akcije uzaludan je posao onima koji imaju loše namjere u vezi s našom EU budućnošću”, napisao je pak premijer Milojko Spajić, koji je pozdravio reakciju nadležnih.
No, uprava policije nije odgovorila podgoričkim Vijestima da li će, shodno Krivičnom zakoniku, “zapleniti” spomenik.
Zabunu stvara i ugovor države sa SPC prema kojem državni organi nemaju šta da traže u crkvama, no mnogi pravnici pojašnjavaju da to ne znači da su crkve mesta van zakona. Do razjašnjenja, politička frka je zagarantovana.
Tramvaji
Aktivisti i građani protestovali su u nedelju (10. avgust) u Beogradu zbog najavljenog ukidanja “dvojke”, najčuvenije linije gradskog prevoza u Srbiji.
“Dvojka” ide ukrug, istom trasom, već 97 godina – prolazeći uz Kalemegdan, Nemanjinom, Slavijom, ka Vukovom spomeniku. Njen krug postao je simbol koječega – kulturne baštine grada, ekskluzivne lokacije, kao i posprdni naziv za elitu odrođenu od naroda.
Ako se od planova ne odustane, “dvojka” neće preživeti vizionarski mandat gradonačelnika Aleksandra Šapića. Koji je, onako usput, pomenuo da se linija ukida jer od Pariske ulice podno Kalemegdana hoće da napravi pešačku zonu.
Više od 20.000 ljudi potpisalo je peticiju organizacije Kreni-Promeni za očuvanje linije koju mnogi sada porede sa čuvenim lisabonskim tramvajem broj 28.
“Nije potrebno da neko bude veliki saobraćajni stručnjak, dovoljno je da ima razum, da živi u Beogradu duže od godinu dana kako bi shvatio značaj te linije”, rekao je ranije saobraćajni inženjer Ivan Banković, sindikalac iz GSP-a.
“Dvojka ne može da se posmatra kao bilo koja druga linija, odnosno isključivo u saobraćajno-tehničkom aspektu, ona ima mnogo širi značaj”, dodao je Banković za portal Mašina, te dodao da je u 21. veku ukidanje bilo koje tramvajske linije apsurdno.
Lekovi
“Trebujemo svakodnevno, ali nema”, rekla je farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci reporterki “Vremena”. Naime, nema antidepresiva sa aktivnom supstancom venlafaksina, kao što su venlaks ili advent. Nestašica navodno traje mesecima.
Čuvena je srpska zavisnost od lekova, od bromazepama pa nadalje, ali retko se dešava da lekova nema nigde.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da jedan veliki proizvođač lekova ima globalni problem sa proizvodnjom, a druga dva to nisu mogla da nadomeste.
Za ovu sedmicu je najavljena “normalizacija”, ali tako što će biti hitno trebovani zamenski lekovi, koji nisu registrovani. I to dok se “ne obezbede dovoljne količine registrovanih lekova”, pisalo je u odgovoru RFZO redakciji N1.
Uzima se da u Srbiji oko 250.000 ljudi pokazuje znake depresije, što je negde u evropskom proseku. No, po potrošnji odgovarajućih lekova, Srbija je u samom vrhu.
Zoo-vrtovi
Krajem jula, uz interesovanje medija i proteste aktivista za zaštitu životinja, zoološki vrt u Nirnbergu streljao je deset gvinejskih pavijana. Još dva su uginula pod anestezijom tokom poslednjeg pregleda.
Razlog – nema mesta. I sada je ostalo 26 odraslih pavijana, jedan više nego što bi trebalo. Majmune neki drugi vrt nije mogao da primi i to im je bila smrtna presuda.
To je izazvalo buru na mrežama, pretnje i 350 krivičnih prijava protiv vrta. Ali, list “Zidojče cajtung” je kopao dublje i otkrio da se širom Evrope “prekobrojne” životinje rutinski ubijaju – i daju predatorima kao hrana – kunići, zebre, kenguri koji, recimo, polome nogu.
Goveda i antilope se čak ciljano uzgajaju u zoo-vrtovima da nahrane grabljivice. O tome se malo zna jer, hm, nije baš magnet za posetioce.
“Mi to ne praktikujemo. Javnost bi nas razapela”, kaže za “Vreme” jedan izvor iz beogradskog zoo-vrta. Koji je, uzgred, toliko tesan za sve životinje koje ima da godinama ne može da uđe u evropsku asocijaciju.
U Srbiji je, kaže dalje, jedino moguća eutanazija koju izvodi veterinar kad životinji više nema spasa i kad se strašno muči.
Pavijani su u Nirnbergu završili u kavezu sa lavovima. Da je rukovodstvo vrta reklo da su stradali kao hrana, ništa im ne bi bilo jer je u EU izričito dozvoljeno ubijanje zbog hrane. Pošto su rekli da je u pitanju kontrola populacije, verovatno ih čekaju proces i novčana kazna.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
