Odvikavanje Vlade da troši nezarađeno samo je najava stezanja kaiša u javnoj potrošnji za 2005. godinu. MMF ne odustaje u nameri da natera Vladu da parama svih poreskih obveznika obezbedi nova radna mesta za građane Srbije
PROGURAO REBALANS: Mlađan Dinkić
Posle deset dana političkog trgovanja sa socijalistima, Vlada Srbije uspela je da kroz Skupštinu u utorak progura Predlog rebalansa budžeta kojim se deficit (manjak) u državnoj kasi sa planiranih 45,3 milijarde smanjuje na 32,7 milijardi dinara. Prema usvojenom rebalansu, neće se menjati planirani budžetski prihod u ovoj godini od 329,3 milijarde, ali će rashodi morati da se skrešu sa 374,6 na 362 milijarde dinara.
Prihvatanjem da neće trošiti ono što nema, Vlada je, po sopstvenom priznanju, postigla još jedan „veliki uspeh“, koji se ogleda u tome što je konačno prihvatila sve ono što je od nje tražio Međunarodni monetarni fond. Istina, sa tričavih pet meseci zakašnjenja koji su u očima MMF-a ostavili veoma loš utisak o jednom ministarskom kabinetu čija je praktična demagogija u obrnutoj srazmeri sa proklamovanim reformskim opredeljenjem.
Ministar finansija Mlađan Dinkić hvalio se pred poslanicima kako je rebalans budžeta zapravo još jedan Vladin reformski zakon, ali je ostao dužan odgovora na pitanje zašto taj „reformski zakon“ nije usvojen u maju, kako je tražio Međunarodni monetarni fond. Već u junu, na jednoj od pres konferencija, ministar Dinkić tvrdio je da zahtev MMF-a, odnosno trošenje nepostojećih para, i ne mora da prođe kroz parlamentarnu verifikaciju.
I tada je, naime, srpska vlada znala da će morati da prihvati zahtev međunarodnih finansijskih institucija i smanji izdatke za javnu potrošnju. Trebalo je, međutim, samo izvesno vreme, dok ne prođu predsednički i lokalni izbori, glumiti tvrdu patriotsku liniju i ne prihvatati zahteve MMF-a. Jer, budžet je zgodno mogao da posluži i kao kasica iz koje se finansira predizborna kampanja partija vladajuće koalicije. Nosilo se džakovima, nije da nije, u propala preduzeća za plate, delilo se kapom i šakom za zarade budžetskih korisnika, a nije se štedelo i na promocije pojedinih ministara i njihovih stranaka kad je trebalo fascinirati narod velikim uspesima Vlade.
Tako se najavljeni razvojni budžet iz marta meseca, koji je trebalo građanima Srbije da donese nova radna mesta, pretvorio letos u „kasicu-prasicu“ iz koje je svaki ministar uzimao koliko je mislio da mu treba za predizbornu kampanju po sistemu „nema se, može se“. I na kraju, u oktobru kad je vladajuća koalicija poražena na predsedničkim i lokalnim izborima, Vlada se odlučila da smanji državne troškove i da za samo osam meseci od razvojnog napravi socijalni budžet i time dokaže da se ne snalazi u upravljanju javnim finansijama.
Misija MMF-a krajem septembra nezadovoljna je napustila Beograd posle neuspešnih pregovora sa predstavnicima Vlade i Centralne banke, koji su po već ustaljenom običaju pokušali i taj incident da predstave kao još jednu „našu pobedu“. Vlastima u Beogradu ostavljena je samo jedna mogućnost – da prekinu sa finansiranjem populizma iz zajedničke (državne) kase koju pune svi poreski obveznici i da taj novac Vlada najzad usmeri u razvoj i investicije kako bi bilo više radnih mesta i posla za građane Srbije.
I ekspertima MMF-a jasno je da je ova godina izgubljena za Srbiju i da od budžeta koji bi podsticao razvoj nema ništa. Tvrdi stav koji Misija MMF-a zastupa u pregovorima manje je pokušaj da se Vlada Srbije zaustavi u rasipničkoj nameri da sve, pa i nepostojeće, pare potroši za kupovinu socijalnog mira i lagodnog opstanka na vlasti, a mnogo više nagoveštaj tvrdih zahteva za iduću godinu. To što je Misija MMF-a na septembarskim pregovorima u Beogradu najavila da neće priznati ništa drugo osim deset milijardi dinara budžetskog deficita za 2005. godinu, pokazuje da svetski monetarci znaju da, srpski rečeno, u Beogradu imaju posla s raspikućama. I sve je postalo potpuno jasno kad su srpski pregovarači na ponudu MMF-a od deset milijardi dozvoljenog budžetskog deficita za iduću godinu odlučno rekli „njet“. Bio je to samo još jedan signal da će dogodine biti vanrednih parlamentarnih izbora.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po oceni poverenika za samostalnost Visokog saveta tužilaštva, pritisci na tužioce u Srbiji dolaze sa raznih strana, ali izgleda ne iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića. “Izbegavanje poverenika Milana Tkalca da izričito iznese svoj stav kad su u pitanju izjave predsednika Republike profesionalno je neprihvatljivo”, kaže za “Vreme” predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić. Šta sve predsednik sme da kaže, a da to ne bude shvaćeno kao mešanje u nezavisnost pravosuđa
Naprednjačka vlast se bori i rukama i nogama da pobedi u dva različita mesta, jer ne bi smeli na oči Aleksandru Vučiću ako izgube. Na drugoj strani, ostatak Srbije navija da krene iz Zaječara i Kosjerića, pa da se “ide redom” po celoj zemlji i da tako vide leđa ovima što već 13 godina upravljaju u svakom mestu, svakoj ulici i svakom selu
Nikada dosad nisu menjani svi članovi ovog tela. Nikada se izbor članova Saveta nije dešavao u tako uzavreloj društveno-političkoj atmosferi. Nikada Brisel nije bio toliko zainteresovan za tok i ishod ovog procesa. Otuda toliko nervoze, strasti i utvrđenih nezakonitosti za koje još niko nije odgovarao
Nepoštovanje zakona i visoka korupcija u Srbiji počinju ubrzano da uzimaju još veći danak. Nabrojmo neke slučajeve: pao je deo plafona na Klinici za kardiologiju u Nišu, zveknuo je i plafon na Železničkoj stanici u Ćupriji. Prethodno se urušio most za prelazak pešaka kod sela Vlahovo i strmeknuo se deo zida u školi u Pećincima (lakše povređene dve devojčice). Tu su još i urušavanja betonske konstrukcije nadvožnjaka na brzoj saobraćajnici Požarevac–Veliko Gradište, padovi plafona u školi u Užicu, u Saranovu kod Rače, na Institutu za javno zdravlje Kragujevac i kod vrtića “Maja” na Novom Beogradu. Dakle, sve to od 1. novembra prošle godine do danas. Malo li je
Dok studenti maratonci posle 18 dana štafetnog trčanja i 2000 pređenih kilometara razgovaraju sa EU parlamentarcima u Briselu, Vučić se sastaje sa predsednikom Evropskog saveta. U pozadini ova dva događaja, evidentan uticaj vlasti na pravosuđe ogleda se u dvema odlukama: produženje pritvora novosadskim aktivistima i prekvalifikovanje dela ženi koja je kolima oborila studentkinju
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!