Narod na barikadama

U utorak po podne, četiri dana nakon velikog protesta “Vidimo se na Vidovdan”, život u Srbiji izgleda kao rolerkoster. Smenjuju se zabrinjavajuće i uveseljavajuće vesti i samo je jedno sigurno: nigde mira nema. Centralni događaji dana su ponovljeni izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću i incident u Novom Sadu, gde je uhapšen autoprevoznik koji je, iznuren maltretiranjem koje doživljava od Srpske napredne stranke, nameravao da se zapali ispred prostorija ove partije. U svim većim gradovima Srbije na sve strane izbijaju incidenti koje više i ne možemo da izbrojimo. Život se ovde sveo na režimsko nasilje i građanske pokušaje da izbegnu da budu žrtve tog nasilja.

Istorijska je sedmica za nama. Održan je veliki studentski protest u Beogradu, i tek po njegovom završetku eskaliralo je ono čime nam režim već sedam meseci preti: kordoni su stali pred studente, palice su podignute, glave su okrvavljene. Zatim je usledio sumanuti talas hapšenja ni zbog čega, koji još traje. Građani su odgovorili barikadama, potpuno novim modelom građanske neposlušnosti koji policija, uz sve što radi, ne može da zaustavi.

BRZO PREMOTAVANJE

Da bismo probali da razumemo ovo što sad živimo, moramo otići unazad. Nije mnogo, ali kao da je ceo život prošao od 26. juna uveče, kad smo gledali budalastu reprizu režimskog scenarija uoči protesta 15. marta. Opet je šest televizija sa nacionalnom frekvencijom emitovalo isti program. Opet su objavili neke protivzakonito pribavljene snimke kafanskih razgovora ljudi koji su ranije tog dana, 26. juna, uhapšeni pod sumnjom da su spremali nasilno rušenje ustavnog poretka. Uhapšeno je šest ljudi: predsednik Vojnog sindikata Novica Antić, predstavnik udruženja “Starosedeoci” iz Kraljeva Ivan Matović, oficir u penziji Branko Momčilović, zastavnik u penziji Vidan Koljajić i još dve osobe.

Za to vreme, Dragan J. Vučićević iz “Informera” sa ekipom iz “Pinka”, “Hepija”, “Studija B”, B92 i “Prve”, sedeo je u studiju i puštao snimke razgovora Novice Antića i Ivana Matovića. Razgovori su, očekivano, sasvim nebitni: nešto se smatra o mogućim incidentima na protestu, pletu se teorije o “napadu” na Ćacilend… Zaključuju ljudi sa snimka ono što u tom trenutku zna svako ko iskrenih namera dolazi na protest: “Nema od toga ništa.”

Potom, Vučićević i ekipa emituju tajne snimke sa različitih studentskih plenuma. Tu već stvari postaju bizarne: snimci su loši, očigledno montirani i sečeni, čak i neiskusni mogu da primete da su debelo premontirani. Dok se emituju, publika ispred TV ekrana vidi samo fotografije fakulteta na kojima su navodni plenumi održavani. No, i u tim snimcima diskutabilne autentičnosti nema ničeg naročito zanimljivog. Jasno je da se ponavlja scenario od 13. marta, kad je ista paramedijska ekipa emitovala snimke razgovora iz prostorija novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana, što je rezultiralo hapšenjem šest ljudi koji su dva meseca proveli u groznim uslovima u pritvoru. I dalje su optuženi, i dalje se brane sa slobode. Slobodni nisu još.

Sutradan, 27. juna, ponavlja se i lažna dojava o bombama na prugama pa Srbijavoz otkazuje polaske za Beograd. Sve je manje i autobuskih polazaka. Režim očigledno reprizira 15. mart, pa počinju spekulacije da će opet upotrebiti zvučno oružje, kao tog 15. marta.

SUZAVAC I PENDRECI

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet najavljuje “jezivo nasilje” na vidovdanskom protestu. Ovog puta dao je i satnicu: “Po našoj proceni od 20.45 i 21.45 časova očekujte početak nasilja, ali spremni smo.”

Iako čitaoci “Vremena” to znaju, nek ostane odštampano: niko od studenata, niko od građana, niko živi ko je došao na protest “Vidimo se na Vidovdan” nije nameravao ni planirao da bude nasilan. Baš kao i 15. marta, ljudi su se nasilja pribojavali, bili spremni da ono počne od ekipe iz Ćacilenda, ali niko nije nameravao da prvi uradi bilo šta nasilno. Da je tako, svedoče tampon-zone postavljene oko reona protesta, gde su zajedno stajali studenti i vojni veterani, stavljajući jasno do znanja svakom da do Ćacilenda neće proći ako mu to padne na pamet. A to zlo utvrđenje bilo je sa sve četiri strane “okićeno” transparentima s kojih je “blokaderima” poručeno da “Srbija nije genocidna država”, što je sasvim besmislena poruka, jer nikakve veze nema ni sa blokadama ni sa studentskim protestom.

Ona Vučićeva satnica je kasnila. Oko 21.30 na raskrsnici Kneza Miloša i Kralja Milana postavio se kordon, kao i u Bulevaru kralja Aleksandra, u neposrednoj blizini Ćacilenda. U 22.02 odjeknula su dva topovska udara, a onda se pojavilo vozilo Hitne pomoći koje je masa, po navici, propustila, jer masa na protestima u Srbiji oduvek propušta vozila Hitne. Vozilo je potom stiglo do kordona i stalo, a vozač je isključio rotaciju.

Sledeće što znamo je da kordon juriša na građane i nemilosrdno ih mlati. Iste večeri, direktor policije Dragan Vasiljević održao je konferenciju za novinare na kojoj je govorio neistinu: da su građani sprečavali vozilo da prođe, pa je policija bila primorana da reaguje. Snimci sa okolnih krovova, međutim, govore istinu. A imamo i snimke odozdo, sa lica mesta, gde se vide ljudi koji su dobili prve pendreke. Vasiljević ne govori istinu.

Nek ostane zapisano i da ni četiri dana nakon protesta ne znamo tačan broj povređenih. Ali nešto drugo znamo: nasilan protest podrazumeva, uvek i svuda, da demonstranti krše i lome grad. Ako su “blokaderi” zaista te noći bili nasilni, kako, majku mu, nijedno staklo beogradskih izloga nije puklo, kako sve žardinjere i betonske kante ostadoše cele, a samo popucaše glave građana i građanki? Biće da su ovi “nasilni” demonstranti neka jedinstvena vrsta, koja se javlja baš ovde i baš sad, prvi put u svetskoj istoriji uličnih protesta i demonstracija.

U utorak ujutru, saznali smo da su lica sa optužnice koja je kosovsko Specijalno tužilaštvo obeležilo kao vinovnike napada na policiju Kosova, ili barem jedno od njih, i za kojima kosovski organi tragaju, viđena na protestu. Dok zvanična Priština tvrdi da je grupa ljudi koja je optužena za terorizam zbog napada na Kosovsku policiju u Banjskoj bila 28. juna u Pionirskom parku u Beogradu, ispred samog radnog mesta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, reakcije državnih organa Srbije još nema.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je, koristeći alate za prepoznavanje lica, uspela da identifikuje da se u grupi nalazio Vladimir Vučetić iz Severne Mitrovice, jedna od 45 osoba sa optužnice kosovskog tužilaštva.

DAN POSLE

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u nedelju pre podne da je posle protesta privedeno 77 osoba, a da je zadržano njih 38. Dodao je da je među privedenima i jedno maloletno lice, kao i da će protiv 35 osoba biće podnete krivične prijave, a zahtev za prekršajni postupak protiv 26 osoba. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM saopštio je da je primio informaciju da je više lica privedenih nakon subotnjeg protesta na Slaviji izvedeno pred tužioca, te da “zbog ozbiljnih povreda nisu bili u stanju da iznesu odbranu”.
U saopštenju piše da je “postupajuće tužilaštvo obezbedilo upućivanje privedenih u zdravstvene centre”, te se dodaje da se radi o osobama kojima je bilo određeno zadržavanje do 48 sati.

Pozvali su javne tužioce “da se za privedene obezbede i pregledi specijalista sudske medicine sa Instituta za sudsku medicinu. U slučajevima kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja, tužilaštvo ima ključnu i nezamenjivu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga” dodaje se. Iz YUCOM su naveli da je tortura teško krivično delo koje mora biti strogo kažnjeno, a da, kako je ukazano, “izostanak brze i odlučne reakcije šalje poruku nekažnjivosti i ugrožava vladavinu prava”.

LOVILI SU IH KAO ZEČEVE

Nedelja, dan nakon protesta, pretila je da bude jedan od najjezivijih dana otkako su počeli studentski protesti. Tokom celog dana policija u civilu bukvalno je lovila studente oko fakulteta. Hapšeni su u svim delovima grada čim bi promolili nos sa fakulteta. Do popodneva pohapšeno ih je skoro 30, svi u Beogradu, ali reč je o studentkinjama i studentima iz Niša, Kragujevca, Novog Sada… Za 20 sati Studenti u blokadi zakazali su protest ispred Višeg javnog tužilaštva. Ići pred policijske stanice nije imalo smisla – policija ih je razvozila po celom gradu, pa i okolnim opštinama. Na primer, izvesna grupa odvedena je u Surčin.

Jedna beogradska opština, međutim, na svojoj teritoriji ima samo jedan fakultet – Poljoprivredni fakultet nalazi se u Zemunu. Tamo, na Avijatičarskom trgu, Zemunci već sedam meseci čuvaju studente. Dvoje je u nedelju odvedeno na njihove oči. Zato nisu čekali poziv za protest pred Tužilaštvom: postavili su kontejnere i gume. U nedelju oko 18.30 u Zemunu je postavljena prva barikada u Srbiji. Ubrzo su studenti i građani okupljeni ispred VJT otišli na most Gazela. Postavljena je i druga barikada. Brzinom svetlosti građani Srbije izašli su na ulice. U noći između nedelje i ponedeljka na Gugl mapama gotovo ceo Beograd bio je crven, što znači da su gotovo sve saobraćajnice bile neprohodne. Ljudi su bili na barikadama.

Ujutru je, međutim, režim rešio da zloupotrebi policiju. Svuda je bilo gadno, ali posebno moramo da zapamtimo ono što se dogodilo u Beogradu, na barikadi u ulici Vojvode Stepe. Oko pet ujutru, četiri marice su se pod rotacijom u četiri trake zaletele u građane koji su blokirali ulicu. Kako se vidi na snimcima, građani su bežali od policijskih vozila koja su pod punim gasom krenula na okupljene. Studenti u blokadi objavili su da je tokom jutra u ovoj ulici uhapšeno 16 ljudi.

Kako je na društvenoj mreži X napisao Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, to je bilo “mahnitanje”: “Ovo je mahnitanje, a ne akcija policije! Ko to naređuje? Koja odredba Zakona o policiji dopušta ovu ‘meru’? Oni koji svesno i nezakonito ugrožavaju živote i zdravlje građana moraće za to da odgovaraju”.

Stranka Srbija Centar (SRCE) navela je da su prekršene odredbe Zakona o policiji, koji jasno propisuje da policijski službenik u uniformi mora da ima vidljivu značku sa službenim brojem, kao i čin i natpis sa prezimenom. Kako su dodali, policija se do sada “pravdala da, kada su u opremi za razbijanje demonstracija, a to podrazumeva i nošenje pancira, nisu u mogućnosti da ispoštuju tu zakonsku odredbu. Uočljivo je i da su policijski komandiri, koji su predvodili akcije, bili bez ‘fantomki’ i sa službenim obeležjima. Pitanje tim policajcima je, ako su uopšte policajci – od koga se kriju, da li se boje prezira rodbine, komšija, prijatelja”, naveli su iz stranke SRCE.

“Nastupanje marica Žandarmerije u punoj brzini ka ljudima koji stoje na putu nešto je što nije zabeleženo i to nije samo policijska represija već ozbiljno krivično delo koje je jednako zastrašujuće kao i pucanje iz zvučnog topa na mirne građane”, napisao je u autorskom tekstu Uglješa Bokić, novinar lista “Danas” i bivši policajac. “Samo pukom srećom nije niko nastradao i da smo pravna država, tužilaštvo bi moralo odmah da reaguje, a smenjeni bi bili svi u lancu komandovanja – od direktora policije do žandarma koji su upravljali maricama.”

Beogradski centar za ljudska prava podneo je krivične prijave protiv policajaca i zahteva istragu unutrašnje kontrole.

S druge strane, prema saopštenju MUP, policija je postupala “visoko profesionalno”, navodeći da je zbog vređanja i remećenja javnog reda privedeno više osoba, a da je oštećeno jedno policijsko vozilo.

IGRA MAČKE I MIŠA

U ponedeljak ujutru policija je uklonila gotovo sve barikade u Srbiji, ali one i dalje postoje. Kako? Pa tako što ih građani postave, policija dođe i rasturi ih, građani ih postave ponovo. Ili se naprosto pomere i postave barikade na nekom drugom mestu. Srbija je ušla u građansku neposlušnost.

Neposlušnost sa sobom nosi posledice, i evo, u trenutku pisanja ovog teksta, te posledice živimo, dan treći. Ljude hapse, privode, pa puštaju na sve strane. Uglavnom im na dušu stavljaju prekršaj iz Zakona o bezbednosti u saobraćaju, nepoštovanje saobraćajne signalizacije. Druge privode jer nemaju ili ne žele da daju lične karte.

Zvuči bezazleno, ali nije, jer iz samo njima znanih razloga, policajci naprasno nisu sposobni da privedu građane smireno, već ih vuku, nose, razvlače za ruke i noge, pa imamo prizore u kojima ženu od pedesetak kilograma vuče pet policajaca. Ili četiri policijska službenika koji nose tinejdžera. Poseban problem su neki čudni policajci koji imaju fantomke i ne nose značke sa imenom na uniformi. Među ljude se uvukla sumnja da nije reč o pravim policajcima, već o “spolja angažovanim” batinašima. Ako je to slučaj, procureće kad-tad, od poštenih i čestitih policajaca.

JURNJAVA U ZEMUNU, PAKAO U NOVOM SADU

“Morali smo da izlupamo stakla jer drugačije nije hteo da stane”, reči su kojima je stanovnik Zemuna objasnio kako se u utorak dogodilo da i građani na barikadama pribegnu nasilju. Otac i sin u automobilu zaleteli su se u ljude, oborili jednu ženu i tako probili barikadu. Zemunci su ih stigli, sin je čak potegao kamenicu, a otac ostao u automobilu. Niotkuda se stvorila policija u civilu, pa su hteli da privedu oca i sina. No, građani znaju zakon: okružili su vozilo policije u civilu i zahtevali da prvo dođe saobraćajna policija, koja se na kraju i pojavila, sa alkometrom. Kada je utvrđeno da nijedan od dvojice napadača na barikadu nema alkohola u krvi, opet na zahtev građana, stavljene su im i lisice.

Zvuči komično, ali ova epizoda iz Zemuna, u kojoj ljudi sat i po opkoljavaju policijske inspektore kako bi ih naterali da poštuju zakon, samo pokazuje koliko su pobunjeni građani gladni pravde.

A pravde je gladan i prevoznik Milomir Jaćimović iz Novog Sada. On je poznat javnosti po tome što je vozio studente na proteste i pomagao kako je umeo i znao. Uhapšen je u utorak popodne ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu na Bulevaru oslobođenja. Zajedno sa njim uhapšen je i njegov maloletni sin Milan.

Milomir je ranije izjavio da trpi posledice zbog podrške studentima. U poslednjih nekoliko meseci, uništeni su mu autobusi na kojima su polomljena stakla i isečene gume, stižu mu kazne za nepostojeće prekršaje i, kako je rekao, vladajuća SNS čini sve da mu ugasi firmu.
On je pozvao građane da se okupe u utorak u 18 sati ispred prostorija SNS u Novom Sadu, gde će na osam meseci od pada nadstrešnice u tom gradu da, kako je rekao, ispriča šta ima. Milomir je došao autom iz kog je izašao njegov sin, koji je na prostorije SNS pokušao da zalepi plakat. Interventna jedinica policije uhapsila je dečaka, a pravi pakao tek je počeo.

U automobilu, Milomir je kod sebe imao kantu od pet litara benzina i upaljač. Rekao je da će povrediti sebe. Reakcija policije koja je auto odmah okružila, razbila stakla i izvukla čoveka bila je razumljiva. Nije razumljivo zašto je čovek koji preti suicidom tučen, zašto odmah nije odveden u zdravstvenu ustanovu, nego u trenutku dok bukvalno nastaje ova rečenica, vezan lisicama leži na asfaltu ispred policijske stanice i moli za vodu.

Ono što ćemo narednih dana morati da svarimo i nekako razumemo jeste da je režim najmanje jednog čoveka, Milomira Janićijevića, svojim nasilničkim metodama doveo do ruba razuma. I ostaje pitanje kako mu pomoći. Od aprila, građani su u dva navrata skupljali novac, ali, po navodima Novosađana na mrežama, on je donacije preusmeravao studentima i Teodori Martinko, jedinoj preživeloj posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Spekulisati sa stanjem Milomira Janićijevića pre svega je nečasno, a potom i neukusno. Izvesno je samo jedno: ovaj čovek imao je samo dobre namere i želju za pravednijom Srbijom, a danas je pokušao da naudi sebi. Mi ne znamo koliko je još ljudi poput njega oko nas. Ali u vremenu državnog nasilja prema građanima, izvesno je jedno: život je otpor. Njima u inat, treba da ih preživimo i da živimo.