foto: danilography
Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave
Projekat „Novi Sad na vodi“, koji predviđa izgradnju džinovskog stambeno-poslovnog kompleksa praktično u koritu Dunava, odnosno na potezu Šodroš–Brodogradilište – Ribarsko ostrvo – Kamenička ada, ima potencijal da preraste u jednu od najvećih afera u istoriji glavnog grada Vojvodine. Naprednjačka politička elita, predvođena gradonačelnikom Milošem Vučevićem, i njemu bliska, kontroverzna graditeljsko-investiciona firma „Galens“, pokušavaju da na području koje sada u velikoj meri čine rukavci Dunava i zelene površine izgrade jedan novi grad; građani, struka i opozicija tome se snažno protive, ukazujući na brojne neregularnosti, štete i opasnosti koje su sastavni deo ovog građevinskog „poduhvata“. Gledajući sa strane, jasno je da ovi potonji imaju neuporedivo snažnije argumente u rukama, a ako se ovaj projekat ostvari uprkos tome, biće to još jedna velika pobeda bešćutnog profita i korupcije nad interesima građana i mišljenjem stručnih lica i institucija. Stoga nije čudno što je projekat vrlo brzo dobio kolokvijalan naziv „Novi Sad na vodi“, koje je jasna aluzija na, u najmanju ruku, dubiozno pregalaštvo poznato pod imenom „Beograd na vodi“.
Onima koji nisu iz Novog Sada deo grada o kojem je reč uglavnom je nepoznat, ako izuzmemo Ribarsko ostrvo, na kojem se nalaze brojni ugostiteljski objekti, pa su gosti vojvođanske prestonice mogli da završe na njemu u potrazi za dobrom ribljom čorbom ili, u poslednje vreme, kreštavom novokomponovanom muzikom do kasno u noć. Novosađani, međutim, rado posećuju šire područje na kojem se planira izgradnja hiljada i hiljada stanova zbog toga što se na njemu nalaze vodene i zelene površine posebno popularne među ribolovcima, šetačima i džogerima. Pojedinci ovaj potez nazivaju i „plućima grada“, i on predstavlja jedno od retkih, ako ne i jedino mesto na kojem je moguće sakriti se od agresivnog tranzicionog urbanističkog haosa, koji je od mirnog i pitomog Novog Sada stvorio grad u kojem je lakše dobiti „šesticu“ na lotou nego pronaći mesto za parking.
STRUKA PROTIV VOLUNTARIZMA
Da bi ostvarili svoj naum, gradonačelnik Vučević i ostali zainteresovani za ovaj biznis izdejstvovali su promenu Generalnog urbanističkog plana (GUP), koji je potom poslan na mišljenje Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“. Da postoji ozbiljno nesaglasje na liniji gradska vlast – „Vode Vojvodine“ saznali smo iz jedne izjave Vučevića, u kojoj je on napao pokrajinsko preduzeće da „koči“ razvoj Novog Sada i najavio da će grad preduzeti određene mere u tom pogledu. Kako smo saznali iz dokumenata koje je potom obelodanio potpredsednik Narodne stranke i nekadašnji prvi čovek Novog Sada Borislav Novaković, a koje je, kako kaže, dobio od uzbunjivača iz gradske vlasti i „Voda Vojvodine“, „Vode Vojvodine“ su dale negativno mišljenje na izgradnju stambeno-poslovnih kompleksa na delovima vodnog zemljišta i u neposrednoj blizini odbrane od poplava.
Novaković je javnosti predočio prepisku između gradskog javnog preduzeća „Urbanizam“ i „Voda Vojvodine“. „Urbanizam“ je zahtevao od pokrajinskog preduzeća da izda tzv. vodne uslove potrebne za izradu GUP-a Novog Sada do 2030. godine. Imajući u vidu da je na vodnom zemljištu, na kojem je planirana izgradnja „Novog Sada na vodi“, zabranjena izgradnja vikend, stambenih, privrednih i drugih objekata koji nisu u funkciji vodoprivrede, „Urbanizam“ je očekivano dobio „crveno svetlo“. Grad i investitori, kako se navodi u pismu „Urbanizma“, nameravali su da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip (zovu je još i „dolma“ ili „bent“), potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. „Vode Vojvodine“ smatraju da bi stepen zaštite trebalo povećati, ali ne tako što će se izmestiti nasip već tako što će se ojačati postojeći. Pojednostavljeno rečeno, „Vode Vojvodine“ su ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija „Galens“ može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave.
Novaković je medijima podelio i mišljenje Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ na „Hidrološku studiju vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade Plana generalne regulacije na levoj obali Dunava u Novom Sadu“, koju je za potrebe Grada izradio „Vojvodinaprojekt“. Ukratko, ovaj institut je dao negativno mišljenje i vratio studiju na popravni, konstatujući da bi trebalo ispitati kako će planirani objekti uticati na površinske i podzemne vode, kao i kakvog će efekta voda, led i nanosi imati na buduće objekte. Sa druge strane, „Vode Vojvodine“ su navele da bi za izdavanje dozvole za ovaj projekat bila neophodna izmena postojećih zakona, odnosno donošenje leks specijalisa, kao u slučaju „Beograda na vodi“.
Međutim, gradonačelnik Vučević i naprednjaci ne bi bili to što jesu da su se smirili posle ovih veoma ozbiljnih šamara koje su dobili od eksperata i nadležnih institucija. Ne bi bili to što jesu ni da su poslušali građane koji protestuju protiv ovog projekta. Vučević je, otprilike, rekao da će ignorisati mišljenje struke i građana, i ceo problem prebaciti na republički nivo. Obraćajući se Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, on očekuje da će izdejstvovati dozvolu za gradnju. U moru loših vesti koje prate projekat „Novi Sad na vodi“ jedna je definitivno dobra: struka je odbila da da saglasnost na nešto što očigledno predstavlja političko-tajkunski voluntarizam.
KATASTROFA U NAJAVI
U razgovoru za „Vreme“ Borislav Novaković ističe da je projekat „Novi Sad na vodi“ trostruko problematičan i štetan za građane Novog Sada. Po njemu, u pitanju je slučaj „trgovine uticajem“ koji može dovesti do ekološke katastrofe i ozbiljnih poplava u budućnosti.
„Siguran sam da ‘Galens’ nikada ne bi kupio bezvredno zemljište u koritu reke, da u dosluhu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem nije dobio uverenje da će pomeranjem nasipa to zemljište postati jedno od najvrednijih građevinskih zemljišta u državi. Drugo, ovo područje predstavlja pluća Novog Sada. Podsećam, pomeranjem nasipa dobija se 5 hektara zemljišta. Trenutno je pod šumama oko sto hektara. A od tih 165 hektara čak na 90 hektara predviđena mogućnost gradnje čvrstih objekata. To je ekološka katastrofa kolosalnih razmera“, navodi Novaković.
On podseća i na mogućnost poplava i ističe da će „Novi Sad na vodi“ dovesti do sužavanja korita reke i propusne moći Dunava, pa će u slučaju velikih voda biti ugrožena naselja koja se nalaze uzvodno, kao što su Telep, Kamenjar, Adice, Veternik i Futog. „Vučević se sada obraća za mišljenje ministarstvima, verujući da od njih može ishodovati ono što mu je pokrajina uskratila. Do sada nije našao nikoga ko bi stavio potpis na ovaj kriminalni plan i tako, umesto njega, završio u zatvoru“, kaže Novaković.
Sagovornik „Vremena“ iz „Voda Vojvodine“ koji je želeo da ostane anoniman takođe smatra da posledice sprovođenja projekta „Novi Sad na vodi“ mogu da budu katastrofalne, „nesagledive u svakom smislu“. „Eventualnim probijanjem reke kroz nasip i prodorom vode u Novi Sad ugrožene su stotine hiljada ljudi i desetine hiljada domaćinstava, što za posledicu može imati štetu koja se meri milijardama dinara“, kaže on.
Naš sagovornik podseća na poplave iz 2014. godine i ukazuje na to da je tada u Hrvatskoj Sava probila nasip, što je imalo dramatično loše posledice na naselja i građane. „Treba imati u vidu da je količina vode koja protekne Dunavom pet puta veća od one koja protiče Savom i da, ako ne shvatimo ozbiljno situaciju koju može da izazove izgradnja nove odbrambene linije bez stručne potvrde i ozbiljne hidrološke studije uticaja na izmenjeni režim velikih voda, možemo očekivati poplave kakve nisu zabeležene od 1965. godine“, smatra on.
Komentarišući mišljenje Instituta „Jaroslav Černi“, naš sagovornik ukazuje da se iz njega vidi da je studija koja im je dostavljena urađena „nestručno i u kratkom roku“, i da joj je Institut dva puta dao „crveno svetlo“. On ističe da firma „Vojvodinaprojekt“ „nema kapacitet za izradu ovakve ozbiljne hidrološke studije, pošto se pretežno bavi projektima iz oblasti saobraćaja i komunalne hidrotehnike koji svakako nemaju veze sa ovakvim studijama“. „Iz svega što se do sada dešavalo, nameće se jedan zaključak: struka je rekla ‘ne’ politici“, kaže on.
Istoričar umetnosti i pomni pratilac urbanističkih „gibanja“ u Novom Sadu Vladimir Mitrović ističe da su odgovori stručnjaka iz „Voda Vojvodine“ i Instituta „Jaroslav Černi“ na projekat „Novi Sad na vodi“ „krajnje korektni i profesionalni“, „sa visokom dozom zabrinutosti za ovaj očigledni partijski voluntarizam i mešanje u struku“.
„U njihovoj nadležnosti su neki veoma važni i krajnje osetljivi segmenti dela GUP-a koji se odnosi na obale, zaštitu od poplava i leda, nivoa podzemnih voda i čitavim spektrom krajnje ozbiljnih pitanja, tako da ne čudi što su tom problemu prišli na odgovoran način koji je očigledno izazvao bes vladajućih struktura. Slična situacija je bila i sa famoznim ‘Beogradom na vodi’, za koji je vladajućoj stranci trebao leks specijalis jer nisu mogli da dobiju odgovarajuće stručna mišljenja na onako nakaradan plan koji nije ni postojao niti postoji, nego se sada, kao u nekom crtanom filmu, urbanistički plan radi na osnovu makete koju su arapski investitori dopremili u Beograd“, kaže Mitrović.
Komentarišući „bes“ gradonačelnika Vučevića koji je prouzrokovan mišljenjem nadležnih institucija, Mitrović kaže da je u pitanju opštepoznati manir vladajuće elite, „koja u institucijama i pojedincima koji se profesionalno i odgovorno ponašaju vide navodne kočničare napretka i protivnike razvoja grada“. On ističe da će verovatno sledeći stadijum biti njihovo proglašenje za „izdajnike i neprijatelje države“.
„Ta mantra, i na jezičkom i na suštinskom nivou, pripada arsenalu ortodoksnog radikalskog diskursa. Za sada, jedina nada je stav institucija koje su ‘iznad’ a nadležne su za dunavsko priobalje, ali i javne i profesionalne inicijative koje su već uveliko pokrenute. Slučaj ‘Beograda na vodi’ se, jednostavno, ne sme ponoviti u Novom Sadu, posebno jer bi ovakvim pristupom građani Adica, Veternika i Futoga bili čak i životno ugroženi“, kaže Mitrović.
GRAD KOJI SE RUŠI GRAĐENJEM
Pisac i istoričar umetnosti (Novi) Nebojša Milenković, jedan je od inicijatora okupljanja Novosađana u Grupu građana koja se protive projektu „Novi Sad na vodi“. Grupa građana je izašla sa inicijativom da se održi zbor građana, na kojem bi prisustvovao i gradonačelnik, i na kojem bi se otvoreno razgovaralo o ovom projektu. Milenković je bio na meti oštre kritike gradonačelnika Vučevića, koji ga je proglasio pripadnikom „bivšeg režima“.
„Umesto razgovora – od gradonačelnika smo dobili uvrede, a ja sam označen kao neko ko želi da zaustavi razvoj grada. Znate, ukoliko građane zainteresovane za razvoj grada gradonačelnik ne doživljava kao partnere, već od nas pravi neprijatelje, ili nas u svojim javnim nastupima vređa, pravo pitanje moglo bi biti i: ako grad ne pripada njegovim građanima – čiji je onda naš grad, čiji je on u međuvremenu postao?“, kaže Milenković.
Milenković navodi da se „razvoj“ Novog Sada tridesetak godina unazad može proglasiti „istorijom urbanističke destrukcije“, pošto se „razvija“ isključivo po meri i u skladu s projekcijama „investitora“, „potpuno zanemarujući principe humanog stanovanja i interese njegovih građana“. „Izgradnja što većeg broja stambenih jedinica na što je moguće manjem prostoru, nikako se ne može proglasiti razvojem. Novi Sad je, kaže jedna slavna knjiga, postao ‘grad koji se ruši građenjem’“, kaže Milenković i dodaje da zabrinjava činjenica da je pre najave gradonačelnika da će se podići luksuzan stambeno-poslovni kompleks „Novi Sad na vodi“ zemljište bivšeg Brodogradilišta prodato privatnoj firmi („Galens“), koja po dosadašnjim „urbanističkim poduhvatim“ u Novom Sadu „neće ostati upamćena ni po čemu dobrom“.
Borislav Novaković smatra da, izuzev kompanije „Galens“ i gradske vlasti, niko u Novom Sadu ne želi da na potezu Brodogradilišta, Ribarskog ostrva i Kameničke ade gradi novo stambeno naselje. „To je način da se ‘Novi Sad na vodi’ pretvori u ‘Galens na vodi’. Tako ‘Galens’ knjiži profit, a Novi Sad štetu. ‘Galens’ je, inače, jedan od koruptivnih stubova režima Aleksandra Vučića ne samo u Novom Sadu, nego u celoj državi. U pitanju je kriminalna hobotnica kroz koju se ukrštaju interesi organizovanog kriminala i Aleksandra Vučića lično“, kaže Novaković.
On dodaje da ne postoji niti jedna atraktivna lokacija u gradu koja nije u vlasništvu ove firme. „Po pravilu, prvo ‘Galens’ kupi lokaciju, a onda se izmene urbanistički dokumenti koje tu lokaciju čine dodatno profitabilnom kroz dizanje spratnosti, nivoa izgrađenosti i promenom namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Ta kompanija je u direktnoj vezi sa Andrejem Vučićem i Milošem Vučevićem. Projekat ‘Novi Sad na vodi’ je samo uvod, posle toga sledi dogovor oko Mornarice i Depresije (delovi Novog Sada u blizini). Ukupna vrednost projekta je 500 miliona evra. U zavisnosti od spratnosti, plan je da se na tom potezu izgradi između 15 do 20 hiljada stanova. To je praktično, uz ‘Beograd na vodi’, najveći posao organizovanog kriminala u državi“, kaže Novaković.
Naš sagovornik iz „Voda Vojvodine“ ističe da mnogi „pojedinci“ imaju koristi od projekata poput „Novog Sada na vodi“. „Cifre se mere desetinama i stotinama hiljada evra, odnosno najčešće ‘investitori’, na primer ‘Galens’, poklanjanju nekretnine rukovodiocima i funkcionerima, jer takvim ‘investicijama ‘ onih koji ih primaju ne može se ući u trag i ne postoje zakonski okviri kojima se može kontrolisati ko, kako i kada preprodaje ovakve nekretnine. Tako se dolazi do ‘živog’ novca u kešu za one koji uspeju da proguraju sumnjive projekte“, kaže on.
POBUNA GRAĐANA KAO JEDINO REŠENJE
Olivera Radovanović iz ekološke organizacija Zelena mreža Vojvodine, u razgovoru za „Vreme“ ističe da gradska vlast „smišljeno ili nepromišljeno“ dovodi u opasnosti građane Novog Sada, i podseća da je ovaj grad kroz istoriju imao „teška iskustva“ sa poplavama.
„Poslednja je bila 1965. godine. Od tada je zaista mnogo učinjeno na regulaciji ove velike i opasne reke. Dunav je samo ukroćen zahvaljujući pameti i radu iz ’65. godine, ali je i dalje opasna i snažna reka. Zaluđenost i trčanje za novcima novopečenih investitora dovešće u opasnost sve u gradu. Da li će onda Miloš Vučević doći lično da nas spasava kad đavo odnese šalu i Dunav nadođe? Tada će biti kasno i za nas i za sadašnjeg gradonačelnika. Ako već izabrana vlast ne brine za nas obične građane, mi građani imamo legitimno pravo da tražimo odgovore na pitanja koja se tiču bezbednosti od poplava“, kaže ona.
Radovanović podseća da su u Srbiji uvek moguća rešenja koja ne idu u prilog boljem i sigurnijem životu njenih građana. „Ali ja mislim da ćemo mi u Novom Sadu pružiti ozbiljan otpor ovoj ideji za izmeštanjem postojećih nasipa. Tu se ne radi o hiru i estetici, radi se o našim životima i našoj imovini“, kaže ona.
Vladimir Mitrović kaže da će, po procenama demografa, Novi Sad u narednom periodu doživeti ogroman „populacioni bum“ i da će potrebe da stambenim prostorima uvek biti prisutne.
„Ipak, to sve nije razlog za ovako netransparentan pristup sudbini grada u narednim decenijama. Sva je prilika da su u pitanju uskostranački i finansijski interesi grupe učesnika u procesu. Odgovor šire društvene zajednice bi trebalo da bude opšta pobuna na svim nivoima, što znači otvorenu ‘borbu za pravo na grad’“, zaključuje Mitrović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
