Novinari neće direktora kog je imenovala Opština, dok novi direktor lepi otkaze i, zajedno sa saradnicima od medijskog i novinarskog iskustva, opravlja novine u SPS mesnoj zajednici
Rezultat lokalnih izbora u Valjevu bio je da je predsednik opštine postao dr Jovan Tomić, hirurg u penziji, iz Nove Srbije, dok je skupštinsku većinu formirala njegova stranka, uz pomoć dve socijalističke partije, radikala i Karićevih upisnika. U opoziciji ostali DS, DSS, SPO i Liberali Srbije. Opozicija imala primedbe na način konstituisanja skupštine, većina to, posle šest meseci, uz pomoć Odozgo, pravno dovela u red, ali nezadovoljna opozicija nastavila bojkot rada skupštine.
I šta bilo, većina uzela da vrši vlast, kako nego u interesu opštine i građana. Jeste predsednik Jovan obeć’o da će za sve funkcije biti primarni stručnost i sposobnost, ali, ko što biva, tak’a demokratija, na sve funkcije postavljeni ljudi sa stranačkom stručnošću. Sve to, objektivno, profesionalno, i kako treba, malo je reći beležio, sve to pis’o lokalni list „Napred“. A kako bi drugačije kad, kao društveno preduzeće kome je Opština osnivač, ima 60 godina dugu tradiciju, blizu 8000 tiraža, desetinu strana umrlica po broju, kad posluje tržišno i uspešno. U novinama sve bilo na svom mestu, toliko da je jedan naš akademik, akademik od pesničke reči, koji novine dobija na svoju adresu, jednom prilikom, ko u šali, pit’o, što mu tolike godine šalju isti broj.
NIJE ČLAN: Dakle, sve bilo na svom mestu, da bi krajem maja, opštinska skupština, tj. ta renesansna većina, razrešila direktora i glavnog urednika Olgu Petrović, i imenovala novinara poljoprivredne rubrike tog lista Jovana Bugarskog. I to na predlog Socijalističke partije Srbije, kojoj je list dop’o. Ali, novi direktor nije bio po volji zaposlenim, svi stali iza prethodnog rukovodioca, koga je svojevremeno isto opština imenovala, novom zamerili nestručnost, nekompetentost, pa i nepismenost. Još rekli da će ih ova kadrovska prisila zaustaviti u profesionalnom i nezavisnom razvoju, i stupili u štrajk. I još ponovili da je vlast osiona, da je to ništa do klika na vlasti.
Opština nešto nije konstatovala ovu situaciju, jedino predsednik Jovan izjavio da podržava zdravu politiku kuće, da je i on zato da zaposleni biraju direktora, ali da je nemoćan. Načisto nemoćan. I novi urednik počeo da opravlja novine bez kolega, kako, javno javio da je post’o kadrovski jači, uposlio ljude sa medijskim i novinarskim iskustvom, javno, u svojoj novini, objavio da nije član nijedne političke stranke, da kao takav ne može da učestvuje u političkim kvotama, još zamolio sve dušebrižnike da ga puste makar nekoliko brojeva da odradi svoj posao, rekao i da novine imaju najveću moguću slobodu u pogledu onoga što se u njima može objaviti, a kolegama, koje je mnoge i sam primio po stranačkim i rodbinskim kvotama, poručio da se prizovu pameti i da ne brukaju svoje divne roditelje i da se okrenu svom poslu…
Usput, da bi novine opravio najbolje, novi direktor stavio na vrata redakcije obezbeđenje imena „Doberman“, i uz’o da deli upozorenja pred otkaz kolegama u štrajku. Štrajkače posetio predsednik UNS-a Nino Brajović, koji se solidaris’o sa kolegama, kao i pomoćnik ministra kultureVladimir biće Tomčić, koji se isto solidaris’o, i još rek’o da je odluka opštine neprihvatljiva, i da to nije dobro za informisanje.
Novi direktor, opet javno, objavio da i dalje stoji na stanovištu da se opština, kao osnivač, mora pitati, i da je njena reč poslednja, a da će on sve učiniti da novine budu što bolje, da on zato angažuje saradnike koji su mu potrebni, kao i sve one koji mogu i hoće da pomognu. I novine nastavile da izlaze, o nedeljniku je reč, da praktikuju najveću slobodu u pogledu onoga što se u njima može objaviti. Ukratko, uz pomoć bezimenih, ili sa inicijalima, socijalističkih aktivista, list je počeo da liči ni na šta, dobro, ninašta. Nisu samo naslovi bili najslobodniji, Prvi upski časopis, Počele Upske večeri, i sve ostalo, tekstovi, oprema, fotografije, uzeli da budu najslobodniji. Na prvoj strani poslednjeg broja uslikan kapitalni ministar Velja kako uzima ‘leba otvarajući čet’ri km puta u mioničkom selu Dučić, autor teksta veli da se jelo i pilo, da je bilo suza radosnica meštana, da je ministar Ilić istakao da je Srbija veliko gradilište, da su među brojnim novinarima iz celog sveta na svečanosti u Dučiću bili i predstavnici sedme sile iz Kine. Ima i drugi prilozi, iz budžeta finansirani uspesi Nove Srbije u Valjevskoj Kamenici, slika torte SPS odbornika koja se našla na proslavi prestolonaslednikovog rođendana, izveštaj sa obeležavanja prvih 15 godina SPS–a, sa sliku na kojoj Baki Anđelković pažljivo i pohvalno čita taze broj „Napreda“…
ZA JEDNO TRI MESECA: Da ne bi bio ometan u poslu, novi direktor se preselio iz prostorija redakcije, tiš’o na periferiju, selo Gorić, mesna zajednica pod upravom socijalista, i tu nastavio da opravlja novine. Iz istih razloga, da ne bi bio ometan, na vrata redakcije zalepio otkaze Radenki Filipović, Zoranu Milovanoviću i Slobodanu Ćiriću, jerbo su ometali proces rada, držali konferenciju za novinare u radakciji, i jošte se zadržavali u prostorijama posle radnog vremena, koje je on propis’o da traje do 14 sati i trideset minuta.
U međuvremenu, bila sednica Skupštine opštine, odbornička većina nije dozvolila novinaru Slobodanu Ćiriću da govori, jerbo oni znaju šta će da im kaže, posle sednice predednik SO-a Miroslav NS Vuković k’o objasnio da novinari imaju pravo da štrajkuju, ali da svojim ponašanjem, prozivkom pojedinih odbornika, ružnim izjavama i pogrdnim nazivima, sami sebi zatvaraju vrata za pregovore, te da će skupština o svemu raspravljati na narednoj sednici, za jedno tri meseca.
Ogorčeni novinari u štrajku održali javnu konferenciju za novinare, prisutno nešto građana i nešto rukovodstva opozicije. Ponovljeno da Bugarski nije dobar čovek za „Napred“ i Valjevo, da su jedninstveni, da će istrajati u zahtevima da im se obezbede uslovi da objektivno i profesionalno rade svoj posao, zatraženo od građana da pomognu da se zaustavi pošast koja dolazi iz Opštine. Nakon toga, kako nego konferencijom za novinare, oglasili se i predstavnici opozicije, jednodušni u podršci štrajkačima, SPO najavio da će sigurno rešiti problem. Kako, neće kažu, ali će reše. Opozicija, zbog pogubne kadrovske politike, zatražila hitan sastanak sa predsednikom Jovanom, u gradu se pojavile plakate sa pozivom građanima na Protest protiv nenarodne vlasti, kao organizator potpisana Republika Kolonija. Da podsetimo, predsednik Republike Kolonija je slikar Bogoljub Arsenijević Maki, koji je pokrenuo građanske proteste u Srbiji u leto 1999. Za kraj namerili da se informišemo kod direktora Bugarskog, ali, neće se slika, i šta ima da priča, ima rešenje o postavljenju, njemu je u radnoj obavezi da izdaje novine…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
