Suđenje "pančevačkoj grupi" u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu pokazuje da devojke iz Srbije takođe završavaju u jezivom lancu trgovaca ljudima
U senci velikih procesa koji se vode u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, krajem avgusta je započeto suđenje „pančevačkoj grupi“, koja je optužena za krivična dela trgovine ljudima, zločinačko udruživanje, pokušaj iznude i neovlašćenog držanja vatrenog oružja. Pred tročlano sudijsko veće, kojim predsedava sudija Milimir Lukić, tužilac je izveo devetoricu optuženih: Dimčeta Kimova, Miodraga Stošića, Dušana Šaponjića, Miodraga Nakomčića, Miodraga Milenkovića, Tiosava Vasiljevića, Marinka Zemunovića, Vladimira Lukića i Sašu Stojkovića. Pretpostavljeni organizator grupe Dejan Stošić trenutno je u bekstvu i njemu će se suditi u odsustvu. Svi optuženi su iz Pančeva i okoline, osim Zemunovića, koji je iz beogradskog naselja Mirjevo.
Optužnica ih tereti da su organizovali lanac trgovine ženama koji je kretao iz Pančeva. U ovom banatskom gradu i u njegovoj okolini grupa je regrutovala, vrbovala devojke, prebacivala ih u Beograd, odatle ih transportovala preko Hrvatske (u Županji su dobijale falsifikovana hrvatska dokumenta, koja su im služila da legalno pređu u Italiju) do Italije gde su završavale svoju potragu za boljim životom primorane da se bave prostitucijom. Čak i ako im je bilo nagovešteno da bi se prostitucijom mogle baviti, pa su stoga lako prelazile granice na kojima nije potrebno pokazati vizu, devojke nisu mogle znati da će dolaskom u Italiju postati robovi u vlasništvu makroa kakvim optužnica smatra nedostupnog Dejana Stošića. Policija je u saradnji sa Interpolom i hrvatskim organima unutrašnjih dela uspela da otkrije ovu grupu tek pošto se pojavila devojka koja im je izmakla iz ruku.
Ovo je drugo suđenje u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu za navedeno krivično delo trgovine ljudima. Krajem proleća okončan je proces „Šahovoj grupi“ takođe iz Pančeva, ali niko nije osuđen za to krivično delo, mada je bilo jasno da se radi o krijumčarenju ljudi što je jedan od oblika trgovine ljudima. Prvi put se sudi grupi koja je „trafikovala“ devojke koje su iz Srbije, što, na neki način, daje slučaju veću važnost jer se u javnosti ukorenilo mišljenje da „naše devojke“ ne mogu da završe u ropskom odnosu i da se to dešava samo Moldavkama, Ukrajinkama, Bugarkama, Rumunkama. Činjenica da je tužilac podigao opužnicu najviše na osnovu izjave koju je dala oštećena M.T. i koja je već svedočila u posebnom odeljenju, ne umanjuje obim kriminalne delatnosti optužene grupe. Sva istraživanja koja sprovode respektabilne međunarodne organizacije, kao i podaci koje ima policija govore o tome da je broj pronađenih devojaka ili drugih osoba ako je reč o krijumčarenju, ili dece ako je reč o prosjačenju ili prodaji daleko manji od pravog broja koji prođe kroz ruke kriminalaca opredeljenih za ovaj vid nezakonitog preduzetništva.
Navodi optužnice, zasnovani na izjavi oštećene M.T., donose tipičnu „trefiking priču“ o siromašnoj devojci koja naseda na priču nekih ljudi o tome kako će u Italiji imati dobar i unosan posao, samo da im preda dokumenta i 500 evra, u ovom slučaju, za transport do odredišta. U Italiji je čekaju ljudi koji su tamo ranije već razradili posao, braća Stošić, po priznanju Miodraga, bavili su se preprodajom automobila, i koji će se o svemu brinuti. Kada jednom dođe na ulicu ili kada shvati da će morati dnevno da zaradi preko 500 evra, što podrazumeva veliki broj mušterija, žrtva shvata da od posla i zarade neće biti ništa. Čitav slučaj pokazuje da, za razliku od prethodne decenije kada su odredišta bila u BIH i na Kosovu, sada „trgovci ljudima“ koriste mogućnosti propustljivijih granica, tako da je na sceni srpsko-hrvatska veza. Ranije otkriveni kanali bili su teži i komplikovaniji, na primer oni kojima se služio Milivoje Zarubnica sa ekipom, jer su žrtve pretežno lovljene u susednim istočnoevropskim zemljama pa preko Beograda i Mađarske prebacivane dalje na Zapad. „Pančevačka ekipa“ gastarbajtera Stošića potražila je plen u komšiluku svesna siromaštva u kome živi većina građana Srbije.
Na do sada održanim pretresima optuženi su negirali navode optužbe, izjavljujući ili da nemaju pojam o čemu se tu radi, ili da ne poznaju ni oštećenu ni optužene, ili da je oštećena sve izmislila jer je psihički neuračunljiva. Ekipe stručnjaka medicinske psihologije i specijalisti neurologije, psihijatrije i sudske psihijatrije pregledali su oštećenu i procenili da je sposobna da učestvuje u sudskom postupku. Iako nije navedeno u optužnici, „Vreme“ saznaje da postoji još jedna devojka koja je bila žrtva ove grupe i koja je spremna da svedoči. Međutim, imajući u vidu iskustvo nekih ranijih procesa, kao što je suđenje „Zarubičinoj grupi“ protekle zime, kada tužilaštvo bazira optužnicu najviše na izjavi oštećene, sudsko veće ne donosi presude kakve bi se mogle očekivati s obzirom na težinu krivičnog dela. Javnost bi možda mogla da očekuje da procesi koji se vode za najteža krivična dela, koja su posledica delovanja internacionalnih kriminalnih grupa, budu pažljivije pripremani i da se pred sudsko veće iznese više materijalnih dokaza i više svedoka koji bi potvrdili navode optužnice. Ne samo zato što brojne međunarodne organizacije i nebrojene domaće NGO sede za vratom policiji, tužilaštvu i sudstvu u očekivanju da se trgovci ljudima kažnjavaju teže, nego zato što ih zakon i sudbina žrtava obavezuju da ovakve pojave u društvu tretiraju na pravi način. Javnost bi, opet, trebalo da bude svesna šta se sve može dogoditi devojkama koje ovde odrastaju i da problem trgovine ljudima postoji. Nevladine organizacije bi mogle više da rade na prevenciji, bar onoliko koliko rade na sopstvenoj promociji i međusobnom optuživanju kod donatora.
Do tada, žrtve će biti samo statistička činjenica.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
