fotografije: miloš milivojević / tanjug
Državni sekretar Mirsad Đerlek saopštio je da je plan da kovid bolnica u Batajnici služi za palijativno zbrinjavanje i dijalizu, poput novosadske. A u međuvremenu, dve od tri bolnice u koje su uložene milijarde evra zvrje prazne. Zašto se čekalo toliko dugo? O čemu su razmišljali ministarka i ostali iz Vlade?
Tri namenski izgrađene bolnice za potrebe pandemije virusa korona u Srbiji trenutno se ne koriste; informacije od javnog značaja nisu dostupne svim medijima; na molbu “Vremena” upućenu Ministarstvu zdravlja da nam omoguće sagovornika za ovu temu nije stigao odgovor.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije Mirsad Đerlek saopštio je da je plan da kovid bolnica u Batajnici služi za palijativno zbrinjavanje i dijalizu, poput novosadske kovid bolnice. On je, govoreći za RTS, izrazio očekivanje da bi do te prenamene moglo da dođe za dva do tri meseca. Naveo je da je u Novom Sadu već počela realizacija tog projekta, dodavši da se u Batajnici čeka na rešenje imovinskih odnosa u vezi sa zemljištem čiji deo pripada Ministarstvu odbrane. Oglasio se i odbornik u Gradskoj skupštini Beograda Milan Ljutovac prenevši zahteve građana Batajnice da se od ovog objekta napravi Opšta bolnica, kako stanovnici ovog mesta ne bi morali da putuju do Zemunske bolnice. Kruševačka kovid bolnica je, prema Đerlekovim rečima, pripala lokalnom zdravstvenom centru koji će deo kapaciteta prebaciti u tu bolnicu, a palijativni centar će biti jedan od prioriteta.
PRAZNE KOVID BOLNICE
Da podsetimo, u kovid bolnicama u Srbiji trenutno nema pacijenata obolelih od korone. Poslednji oboleli iz batajničke bolnice izašao je 11. juna i od tada je ova ustanova prazna. Još početkom aprila, direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević je izjavila da pozdravlja predlog Ministarstva da se taj objekat pretvori u bolnicu za palijativnu negu.
“Ma neka otvore i vrtić, starački dom ili studentski, bilo šta, samo da ovoliki prostor ne zvrji više prazan”, poručila je ona, rekavši da su u februaru i martu imali oko 35 pacijenata. Takođe tada, u aprilu, kazala je da bolnica može da se isprazni za pet do sedam dana, neke pacijente da otpuste kućama, a ostale da upute u druge klinike. Ukazala je i na činjenicu da smo jedina zemlja u okruženju koja nema bolnicu za palijativnu negu i da bi stoga predlog Ministarstva za otvaranje centra za palijativnu negu bio najbolje rešenje.
“Među trenutnim kadrom u Batajnici postoji veliko interesovanje da ostanu ovde da rade, jer ima mnogo ljudi koji su iz Zemuna, Batajnice, Novog Beograda, gravitiraju na ovu stranu reke. Mladi lekari čak kažu da bi i specijalizovali palijativnu medicinu jer imamo manjak kadra u toj grani”, apelovala je ona pre četiri i po meseca.
Ne znamo zašto se čeka(lo) toliko dugo, o čemu su razmišljali ministarka i ostali iz Vlade. Nije predstavljen nikakav ozbiljan plan, već samo nagoveštaji da će za dva do tri meseca nešto tim povodom biti urađeno.
I u javnosti se govorilo šta bi sve u tim bolnicama moglo da bude, čemu bi one služile – da li kao palijativni centri, za premeštaj teških onkoloških i neuroloških pacijenata iz bolnice “Sveti Sava”, ili možda kao porodilište, jer smo svesni stanja u porodilištima… Ideja ima napretek, a bolesnika još više. Ali rešenja nema, odnosno, kako kažu, biće za koji mesec, čekamo da se usklade planovi, uredbe i pravilnici i da se srede građevinsko-imovinski zemljišni odnosi.
BATAJNICA, BEOGRAD
Da li bi pretvaranje kovid bolnice u Batajnici u centar za palijativnu negu bilo dobro rešenje, pitali smo Zorana Radovanovića, profesora epidemiologije u penziji. “Gradnja tri ogromne kovid bolnice bila je strateški nepromišljena. Da su pravljene projekcije kretanja pandemije, shvatilo bi se da će glavni talasi pandemije biti za nama do vremena kada te bolnice budu u stanju da prime prve pacijente. Akutnu krizu nedostatka bolničkog prostora valjalo je rešavati pretvaranjem kasarni i sličnih praznih objekata u privremene bolnice. Teško je i skupo namenski građene bolnice pretvarati u nešto drugo”, smatra profesor.
U Srbiji je, uprkos potrebama, palijativna nega bila sasvim zapostavljena. “Mi trenutno nemamo dovoljno obučenog kadra za negu bolesnika u terminalnim fazama bolesti. Kovid bolnice jeste tehnički moguće, građevinskim intervencijama, pretvoriti u centre za negu umirućih pacijenata. Ali gde su potencijalni korisnici tolikog prostora? I šta sa skupocenom opremom?
Ustanove za palijativnu negu idealno je locirati blizu porodica koje bi obilazile pacijente. Nije dobro rešenje da Nišlije i Piroćanci obilaze svoje rođake čak u Kruševcu. Jedino ispravno rešenje je da se stručnjaci za organizaciju zdravstvene službe i, kako se to kaže, zdravstveni menadžment, angažuju i ozbiljno prionu na posao. Moguće je da se: pod jedan, pojedina odeljenja iz starih bolničkih zgrada presele u nove bolnice, kao što su Novosađani odlučili za svoje bolesnike na hroničnom programu dijalize, zatim, da se manji deo kovid bolnica prenameni za palijativnu negu, kao i da se deo tih bolnica konzerviše, kako bi se aktivirao u slučaju neke naredne pandemije ili masovne nesreće”, objašnjava profesor Radovanović.
Dalje, on ističe da ovaj problem odražava odsustvo sistemskog pristupa protivepidemijskoj borbi. “Rešenja su donošena ad hoc, s prevashodnim ciljem da se ostavi utisak na narod, a ne da mu se pomogne na najcelishodniji način. Manična nabavka respiratora bila je potpuni stručni i finansijski promašaj. Najveći broj tih aparata nije ni korišćen, a njihova uloga u spasavanju života bila je vrlo skromna. Nije stvar u stavljanju bolesnika na respiratore, već i u nalaženju dovoljnog broja stručnjaka koji znaju da ih koriste. Dok je vladala pomama za uvozom respiratora, ljudi (posebno zdravstveni radnici) umirali su jer nisu imali osnovna sredstva zaštite.”
PARUNOVAC, KRUŠEVAC
Doktor Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirugijju Kliničko-bolničkog centra Niš, smatra da kakvo god da se nađe rešenje za kovid bolnicu u Kruševcu, ono ne može da bude sasvim dobro budući da je bolnica sagrađena na pogrešnom mestu. Prema njegovom mišljenju, odluka da se kovid bolnica sazida u Kruševcu umesto u Nišu bila je sporna jer je stanovništvo Rasinskog okruga svakako manje brojno od Nišavskog, kome gravitira nešto manje od milion stanovnika.
“Da je sagrađena u Nišu, sada bi mogla da se pretvori u bolnicu sekundarnog tipa, opštu bolnicu, jer Niš nema bolnicu tog tipa. Inače, Kruševac ima opštu bolnicu, dok Niš ima primarnu zdravstvenu negu u vidu domova zdravlja i tercijarnu ustanovu KBC”, objašnjava doktor Milić. U nastavku razgovora za “Vreme” takođe ukazuje na pogrešnu odluku vlasti tokom pandemije, odnosno koliko je koštalo da niški lekari idu u kovid crvenu zonu u Kruševac, te navodi da je Klinika za plućne bolesti u Knez Selu bila bolje rešenje.
On, dalje, smatra da je palijativna nega veoma osetljivo pitanje jer bolesnicima u terminalnim fazama bolesti treba humanistički koncept, podrška porodice i zajednice: “Nije rešenje da umiruće pacijente držimo u sanatorijumima u dehumanizovanim uslovima.”
Po njemu, najveći problem srpskog zdravstva jesu liste čekanja, na opšte opravdano nezadovoljstvo pacijenta. “Ne vidim pomak, ne vidim plan, ne vidim ništa što bi dovelo do skraćivanja lista čekanja. Bolnica u Kruševcu mogla bi da se iskoristi za smanjenje broja pacijenata na listi čekanja, budući da ona ima operacione sale. Liste čekanja u Srbiji su izvor koruptivnog delovanja, pacijenti su primorani da se leče u privatnoj praksi ili da učestvuju u koruptivnom lancu.” Njegova sugestija je da se deo kapaciteta kovid bolnica upotrebi za ortopedske hirurške intervencije, jer bi operacione sale mogle da se, uz manje prilagođavanje, upotrebe u te svrhe.
Prof. dr Radmilo Janković, koordinator kovid bolnice Parunovac u Kruševcu izjavio je za medije da su iz te bolnice poslednje kovid pacijente ispratili još u martu ove godine. “Na osnovu procene Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’, doneta je odluka o prestanku rada kovid bolnice u Parunovcu, ali ona neće biti konzervirana, već će se u nju preseliti deo OB Ęruševac i biće otvoreno posebno odeljenje za produženo lečenje i negu, uključujući i palijativno zbrinjavanje i negu”, saopštili su iz Ministarstva zdravlja sredinom proleća. Naveli su da su organizovali više sastanaka sa zaposlenima u Kovid bolnici u Parunovcu, direktorima Zavoda za javno zdravlje Kruševac, Opšte bolnice Kruševac i održali više sednica Komisije za kadrove zdravstvenih ustanova u Ministarstvu zdravlja.
“Dogovoreno je da se izmeni Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova i da se uveća broj postelja, kako za akutno lečenje tako i za produženo lečenje i negu za OB Kruševac. Nakon usvajanja izmene Uredbe o Planu mreže zdravstvenih ustanova, izmeniće se i kadrovski planovi onih zdravstvenih ustanova u kojima će to biti neophodno, kako bi se svi zaposleni u kovid bolnici u Parunovcu premestili u zdravstvene ustanove u mestima u kojima imaju boravište”, saopštili su u Ministarstvu.
MIŠELUK, NOVI SAD
Kovid bolnica na Mišeluku u Novom Sadu među poslednjima je izašla iz kovid sistema, a prva je obavila prenamenu svojih kapaciteta. Iz medija saznajemo da je u delu bolnice otvoreno odeljenje za dijalizu, jedinica za palijativno zbrinjavanje bolesnika i odsek za mentalno zdravlje. Direktorka KC Vojvodina dr Edita Stokić izjavila je za Euronews Srbija da će otvaranjem Odseka za mentalno zdravlje biti unapređen rad Klinike za psihijatriju KC Vojvodina. Ona je navela da novootvoreni odsek ima za cilj sprovođenje mera za unapređenje mentalnih poremećaja i promociju mentalnog zdravlja, a opremljen je na najsavremeniji način. Ko će ići na psihoterapiju, individualnu radnu terapiju ili grupnu terapiju na Mišeluk, određivaće lekari Klinike za psihijatriju. Na Mišeluku će početi da radi i Odeljenje za palijativno zbrinjavanje bolesnika, a u tu svrhu obezbeđeno je 50 kreveta.
“Vojvodina je prvi put dobila jedan takav vid zdravstvene zaštite, koji će standard lečenja podići na potpuno nov nivo”, rekla je ona. “Tu će se zbrinjavati pacijenti koji boluju od teških, neizlečivih bolesti. Smeštaj bolesnika u delu za palijativnu negu odvijaće se preko internističkih službi Kliničkog centra Vojvodine. Na odeljenju palijativne nege radiće zdravstveni radnici iz KC Vojvodina, a svi su prethodno prošli posebnu obuku rada sa takvim pacijentima.”
U međuvremenu, druge dve bolnice u koje su uložene milijarde evra ničemu ne služe, tamošnji zaposleni čekaju odluke Vlade. Ministarka zdravlja Danica Grujičić se prenula kada su joj skrenuli pažnju da je Batajnica obrasla u korov, te je naredila da se korov pod hitno počupa.
“Novi talas korona virusa počeo je još sredinom leta, tako da je sada već u 8. nedelji. Broj evidentiranih bolesnika na početku se udvostručavao na sedam, a sada na oko 13 dana. Tok talasa je neravnomeran, a za to postoji više razloga. S jedne strane, suočavamo se sa novim podvarijantama virusa o kojima ne znamo skoro ništa, jer se njihova identifikacija skoro uopšte ne radi. S druge strane, zvanični podaci o obolevanju ne odražavaju pravo stanje, jer se najveći broj zaraženih uopšte ne javlja lekaru zato što je klinička slika blaga. Uz to, i testiranje se radi mnogo manje nego što bi to bilo potrebno. Odluku o obaveznom nošenju maski treba donositi imajući u vidu reakciju i građana i lekara. Trenutno ne postoje uslovi za primenu takve mere. Na samim građanima je da vode brigu i o sebi i o drugima. U civilizovano ponašanje spada ostajanje kod kuće kada čovek kija, kašlje i ima temperaturu. Potrebna nam je empatija, ali i tolerancija”, naglašava profesor Radovanović.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
