Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
MATERIJALNI DOKAZ: Vasićev nož u sklopljenom stanju zbog prikrivenog transporta
Izgledalo je da će to biti još jedno od mnogih dosadnih i uobičajenih ročišta po mnogim tužbama za odbranu časti i ugleda Vladimira Popovića Bebe od novinarskih klevetnika i opadača. Drugi juli 2003. osvanuo je sunčan i topao; ništa nije nagoveštavalo dramu koja će oko 12.35 h uslediti na trećem spratu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Stranke u postupku došle su na vreme: Popović, njegov zastupnik adv. Vlado Pavićević i uobičajeno skromno i samozatajno obezbeđenje ušli su diskretno, na službeni ulaz, a tužena strana na glavni. Tu počinje drama!
Pri ulasku u Treći opštinski sud drugotuženi Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“, prošao je – kao i sve druge stranke koje u sud ulaze – kontrolu sudske straže na okolnost posedovanja oružja. Tom prilikom Vasić je ispraznio džepove i sudskom stražaru pokazao predmet koji nosi u futroli na opasaču. Sudski stražar na vratima, „mlad i naivan“ (kako je kasnije izjavio njegov stariji kolega), pregledao je taj predmet, procenio da nije opasan i vratio ga Vasiću. Izgleda da je još neko, manje naivan, opazio tu transakciju i prijavio je na nadležno mesto, zahvaljući čemu je potencijalna tragedija bila izbegnuta!
Pošto je tako licemerno prebrodio prvu liniju zaštite, Vasić se uspeo na treći sprat, gde je sudnica u kojoj je bilo zakazano ročište. Tamo se neko vreme zadržao u razgovoru sa svojim saučesnicima, čekajući da se infiltrira u sudnicu. Ali, zahvaljujući budnosti starijih i iskusnijih organa Ministarstva pravde, to mu nije pošlo za rukom. U trenutku kada su stranke bile pozvane u sudnicu, budni stariji i iskusniji sudski stražar isprečio se pred vratima i izvršio dopunsku, vanrednu kontrolu prisutnih! Vasić je ponovo pokušao sa istim licemernim trikom: izvadio je predmet o kome je reč i pokazao ga stražaru, ali ovoga puta nije upalilo! Stražar mu ga je naglim i spretnim pokretom oduzeo iz ruke i naredio mu da sačeka sa strane. Na Vasićevu providnu primedbu da je, kao, „kolega odozdo već pregledao“ sporni predmet i pustio ga, stražar je odgovorio da „kolega pojma nema“.
Kad se suđenje završilo, stražar je sporni predmet upisao u knjigu privremeno oduzetog oružja i uz potpis ga vratio Vasiću, ali je tada Vladimir Popović Beba već bio u oklopljenom službenom vozilu Vlade Srbije i pod zaštitom svog obezbeđenja, vozeći se u punoj sigurnosti dalje od potencijalno kobnog Trećeg opštinskog suda!
Advokat Vlado Pavićević, Popovićev opunomoćenik, međutim, odmah je, na ulici ispred Trećeg opštinskog suda, obavestio javnost o pokušaju drugooptuženog Miloša Vasića da u sudnicu unese nož. Zabezeknute pripadnike sedme sile advokat Pavićević je odmah utešio vešću da to Vasiću nije uspelo zahvaljujući budnosti sudske straže!
Upitan po izlasku iz suda da komentariše taj incident, Vasić je pokazao sporni predmet prisutnim novinarima i izjavio da ne razume „zašto g. Pavićević pravi scene“, kad ga sa tim predmetom inače puštaju u Skupštinu Jugoslavije, u MUP Srbije, u Predsedništvo Vlade Srbije i u Palatu Federacije; ustvrdio je, takođe, da su ga do 11. septembra 2001. puštali da unosi taj predmet i u avione svih većih kompanija. Na to objašnjenje naseli su skoro svi mediji, osim „konstruktivne“ (V. Popović) televizije Pink, koja je jedina korektno i konstruktivno izvestila o tom sumnjivom incidentu, navodeći celu izjavu adv. Pavićevića, ali ne i providna pravdanja Miloša Vasića. „Glas javnosti“ jedini je preneo i jednu i drugu izjavu bez komentara, što dovoljno govori o tom glasilu.
Sve se, na svu sreću, završilo bez tragičnih posledica, ali je ovaj incident još jedno neprijatno podsećanje da terorizam u medijima još nije poražen i da su najbliži saradnici pokojnog premijera Đinđića i dalje ugroženi, zbog čega su im neophodni i brojno obezbeđenje i više blindiranih vozila.
Vasiću, baci oružje!
Sporni predmet, privremeno oduzet od novinara „Vremena“ Miloša Vasića, drugooptuženog za uvredu i klevetu Vladimira Popovića, identifikovan je kao „kombinovani alat“ američke (!) proizvodnje! Prozvođač je firma Leatherman iz Kalifornije, poznata kod nas po tome što je slično oružje njene proizvodnje 1999. godine bilo oduzeto od dvojice holandskih terorista koji su pokušali da se infiltriraju u Srbiju preko verolomne Crne Gore sa namerom da tim „alatom“ ubiju predsednika Miloševića, odseku mu glavu istim „alatom“ i u kartonskoj kutiji je pošalju onoj Medlin Olbrajt!
Reč je o uređaju dugom cela 102 mm koji se rasklapa u naizgled bezazlena električarska klešta („motorcangle“); u drškama tih „nevinih“ klešta, međutim, kriju se monstruozne sprave! (Vidi sliku!)
Kako kažu naši neimenovani izvori bliski službama bezbednosti, takav alat može se iskoristiti i za izvršenje čitavog niza teških krivičnih dela, uključujući i ubistvo, odsecanje glave i pakovanje iste u kartonsku kutiju, mada bi to uzelo nešto više vremena, ali to je beznačajna smetnja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tuče na tribinama, režimski napadi na partijskog saborca Ostoju Mijailovića, navijačko negodovanje… „Vreme“ istražuje šta se dešava oko košarkaškog kluba Partizan
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Odluka Dijane Hrke da stupi u štrajk glađu mora se posmatrati u dva konteksta, ljudskom i političkom. Sa ljudske strane, apsolutno svako ko stoji uz nju želi da prekine štrajk glađu i da sačuva zdravlje. Sa političke strane, njen potez je nešto na šta Aleksandar Vučić nema odgovor
Na početku je propagandno-bezbednosni kamp u Pionirskom parku bio mesto “studenata koji žele da uče”, a sada ga Vučić naziva “ostrvom slobode”. Ispada da vlast kreće u oslobađanje države. Od koga? Pa valjda od studenata i građana, nikog drugog
Veliki režimski poraz je i to što su građani, zajedno sa studentima, politički sazreli – bar ogromna većina njih. To se videlo se u Novom Sadu, čulo iz izjava građana i studenata. Sve je manje onih nestrpljivih koji očekuju da se nešto može tokom jedne noći ili jednog dana promeniti. Cilj je blizu, ali valja do njega još tabanati, sve sa ranjenim nogama. Oni studenti koji su sa od žuljeva krvavim čarapama umarširali u Novi Sad simbolički su pokazali da odlučnost postoji i da ih ništa ne može zaustaviti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
