Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
Izgledalo je da će to biti još jedno od mnogih dosadnih i uobičajenih ročišta po mnogim tužbama za odbranu časti i ugleda Vladimira Popovića Bebe od novinarskih klevetnika i opadača. Drugi juli 2003. osvanuo je sunčan i topao; ništa nije nagoveštavalo dramu koja će oko 12.35 h uslediti na trećem spratu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Stranke u postupku došle su na vreme: Popović, njegov zastupnik adv. Vlado Pavićević i uobičajeno skromno i samozatajno obezbeđenje ušli su diskretno, na službeni ulaz, a tužena strana na glavni. Tu počinje drama!
Pri ulasku u Treći opštinski sud drugotuženi Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“, prošao je – kao i sve druge stranke koje u sud ulaze – kontrolu sudske straže na okolnost posedovanja oružja. Tom prilikom Vasić je ispraznio džepove i sudskom stražaru pokazao predmet koji nosi u futroli na opasaču. Sudski stražar na vratima, „mlad i naivan“ (kako je kasnije izjavio njegov stariji kolega), pregledao je taj predmet, procenio da nije opasan i vratio ga Vasiću. Izgleda da je još neko, manje naivan, opazio tu transakciju i prijavio je na nadležno mesto, zahvaljući čemu je potencijalna tragedija bila izbegnuta!
Pošto je tako licemerno prebrodio prvu liniju zaštite, Vasić se uspeo na treći sprat, gde je sudnica u kojoj je bilo zakazano ročište. Tamo se neko vreme zadržao u razgovoru sa svojim saučesnicima, čekajući da se infiltrira u sudnicu. Ali, zahvaljujući budnosti starijih i iskusnijih organa Ministarstva pravde, to mu nije pošlo za rukom. U trenutku kada su stranke bile pozvane u sudnicu, budni stariji i iskusniji sudski stražar isprečio se pred vratima i izvršio dopunsku, vanrednu kontrolu prisutnih! Vasić je ponovo pokušao sa istim licemernim trikom: izvadio je predmet o kome je reč i pokazao ga stražaru, ali ovoga puta nije upalilo! Stražar mu ga je naglim i spretnim pokretom oduzeo iz ruke i naredio mu da sačeka sa strane. Na Vasićevu providnu primedbu da je, kao, „kolega odozdo već pregledao“ sporni predmet i pustio ga, stražar je odgovorio da „kolega pojma nema“.
Kad se suđenje završilo, stražar je sporni predmet upisao u knjigu privremeno oduzetog oružja i uz potpis ga vratio Vasiću, ali je tada Vladimir Popović Beba već bio u oklopljenom službenom vozilu Vlade Srbije i pod zaštitom svog obezbeđenja, vozeći se u punoj sigurnosti dalje od potencijalno kobnog Trećeg opštinskog suda!
Advokat Vlado Pavićević, Popovićev opunomoćenik, međutim, odmah je, na ulici ispred Trećeg opštinskog suda, obavestio javnost o pokušaju drugooptuženog Miloša Vasića da u sudnicu unese nož. Zabezeknute pripadnike sedme sile advokat Pavićević je odmah utešio vešću da to Vasiću nije uspelo zahvaljujući budnosti sudske straže!
Upitan po izlasku iz suda da komentariše taj incident, Vasić je pokazao sporni predmet prisutnim novinarima i izjavio da ne razume „zašto g. Pavićević pravi scene“, kad ga sa tim predmetom inače puštaju u Skupštinu Jugoslavije, u MUP Srbije, u Predsedništvo Vlade Srbije i u Palatu Federacije; ustvrdio je, takođe, da su ga do 11. septembra 2001. puštali da unosi taj predmet i u avione svih većih kompanija. Na to objašnjenje naseli su skoro svi mediji, osim „konstruktivne“ (V. Popović) televizije Pink, koja je jedina korektno i konstruktivno izvestila o tom sumnjivom incidentu, navodeći celu izjavu adv. Pavićevića, ali ne i providna pravdanja Miloša Vasića. „Glas javnosti“ jedini je preneo i jednu i drugu izjavu bez komentara, što dovoljno govori o tom glasilu.
Sve se, na svu sreću, završilo bez tragičnih posledica, ali je ovaj incident još jedno neprijatno podsećanje da terorizam u medijima još nije poražen i da su najbliži saradnici pokojnog premijera Đinđića i dalje ugroženi, zbog čega su im neophodni i brojno obezbeđenje i više blindiranih vozila.
Sporni predmet, privremeno oduzet od novinara „Vremena“ Miloša Vasića, drugooptuženog za uvredu i klevetu Vladimira Popovića, identifikovan je kao „kombinovani alat“ američke (!) proizvodnje! Prozvođač je firma Leatherman iz Kalifornije, poznata kod nas po tome što je slično oružje njene proizvodnje 1999. godine bilo oduzeto od dvojice holandskih terorista koji su pokušali da se infiltriraju u Srbiju preko verolomne Crne Gore sa namerom da tim „alatom“ ubiju predsednika Miloševića, odseku mu glavu istim „alatom“ i u kartonskoj kutiji je pošalju onoj Medlin Olbrajt!
Reč je o uređaju dugom cela 102 mm koji se rasklapa u naizgled bezazlena električarska klešta („motorcangle“); u drškama tih „nevinih“ klešta, međutim, kriju se monstruozne sprave! (Vidi sliku!)
Kako kažu naši neimenovani izvori bliski službama bezbednosti, takav alat može se iskoristiti i za izvršenje čitavog niza teških krivičnih dela, uključujući i ubistvo, odsecanje glave i pakovanje iste u kartonsku kutiju, mada bi to uzelo nešto više vremena, ali to je beznačajna smetnja.
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
