Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
MATERIJALNI DOKAZ: Vasićev nož u sklopljenom stanju zbog prikrivenog transporta
Izgledalo je da će to biti još jedno od mnogih dosadnih i uobičajenih ročišta po mnogim tužbama za odbranu časti i ugleda Vladimira Popovića Bebe od novinarskih klevetnika i opadača. Drugi juli 2003. osvanuo je sunčan i topao; ništa nije nagoveštavalo dramu koja će oko 12.35 h uslediti na trećem spratu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Stranke u postupku došle su na vreme: Popović, njegov zastupnik adv. Vlado Pavićević i uobičajeno skromno i samozatajno obezbeđenje ušli su diskretno, na službeni ulaz, a tužena strana na glavni. Tu počinje drama!
Pri ulasku u Treći opštinski sud drugotuženi Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“, prošao je – kao i sve druge stranke koje u sud ulaze – kontrolu sudske straže na okolnost posedovanja oružja. Tom prilikom Vasić je ispraznio džepove i sudskom stražaru pokazao predmet koji nosi u futroli na opasaču. Sudski stražar na vratima, „mlad i naivan“ (kako je kasnije izjavio njegov stariji kolega), pregledao je taj predmet, procenio da nije opasan i vratio ga Vasiću. Izgleda da je još neko, manje naivan, opazio tu transakciju i prijavio je na nadležno mesto, zahvaljući čemu je potencijalna tragedija bila izbegnuta!
Pošto je tako licemerno prebrodio prvu liniju zaštite, Vasić se uspeo na treći sprat, gde je sudnica u kojoj je bilo zakazano ročište. Tamo se neko vreme zadržao u razgovoru sa svojim saučesnicima, čekajući da se infiltrira u sudnicu. Ali, zahvaljujući budnosti starijih i iskusnijih organa Ministarstva pravde, to mu nije pošlo za rukom. U trenutku kada su stranke bile pozvane u sudnicu, budni stariji i iskusniji sudski stražar isprečio se pred vratima i izvršio dopunsku, vanrednu kontrolu prisutnih! Vasić je ponovo pokušao sa istim licemernim trikom: izvadio je predmet o kome je reč i pokazao ga stražaru, ali ovoga puta nije upalilo! Stražar mu ga je naglim i spretnim pokretom oduzeo iz ruke i naredio mu da sačeka sa strane. Na Vasićevu providnu primedbu da je, kao, „kolega odozdo već pregledao“ sporni predmet i pustio ga, stražar je odgovorio da „kolega pojma nema“.
Kad se suđenje završilo, stražar je sporni predmet upisao u knjigu privremeno oduzetog oružja i uz potpis ga vratio Vasiću, ali je tada Vladimir Popović Beba već bio u oklopljenom službenom vozilu Vlade Srbije i pod zaštitom svog obezbeđenja, vozeći se u punoj sigurnosti dalje od potencijalno kobnog Trećeg opštinskog suda!
Advokat Vlado Pavićević, Popovićev opunomoćenik, međutim, odmah je, na ulici ispred Trećeg opštinskog suda, obavestio javnost o pokušaju drugooptuženog Miloša Vasića da u sudnicu unese nož. Zabezeknute pripadnike sedme sile advokat Pavićević je odmah utešio vešću da to Vasiću nije uspelo zahvaljujući budnosti sudske straže!
Upitan po izlasku iz suda da komentariše taj incident, Vasić je pokazao sporni predmet prisutnim novinarima i izjavio da ne razume „zašto g. Pavićević pravi scene“, kad ga sa tim predmetom inače puštaju u Skupštinu Jugoslavije, u MUP Srbije, u Predsedništvo Vlade Srbije i u Palatu Federacije; ustvrdio je, takođe, da su ga do 11. septembra 2001. puštali da unosi taj predmet i u avione svih većih kompanija. Na to objašnjenje naseli su skoro svi mediji, osim „konstruktivne“ (V. Popović) televizije Pink, koja je jedina korektno i konstruktivno izvestila o tom sumnjivom incidentu, navodeći celu izjavu adv. Pavićevića, ali ne i providna pravdanja Miloša Vasića. „Glas javnosti“ jedini je preneo i jednu i drugu izjavu bez komentara, što dovoljno govori o tom glasilu.
Sve se, na svu sreću, završilo bez tragičnih posledica, ali je ovaj incident još jedno neprijatno podsećanje da terorizam u medijima još nije poražen i da su najbliži saradnici pokojnog premijera Đinđića i dalje ugroženi, zbog čega su im neophodni i brojno obezbeđenje i više blindiranih vozila.
Vasiću, baci oružje!
Sporni predmet, privremeno oduzet od novinara „Vremena“ Miloša Vasića, drugooptuženog za uvredu i klevetu Vladimira Popovića, identifikovan je kao „kombinovani alat“ američke (!) proizvodnje! Prozvođač je firma Leatherman iz Kalifornije, poznata kod nas po tome što je slično oružje njene proizvodnje 1999. godine bilo oduzeto od dvojice holandskih terorista koji su pokušali da se infiltriraju u Srbiju preko verolomne Crne Gore sa namerom da tim „alatom“ ubiju predsednika Miloševića, odseku mu glavu istim „alatom“ i u kartonskoj kutiji je pošalju onoj Medlin Olbrajt!
Reč je o uređaju dugom cela 102 mm koji se rasklapa u naizgled bezazlena električarska klešta („motorcangle“); u drškama tih „nevinih“ klešta, međutim, kriju se monstruozne sprave! (Vidi sliku!)
Kako kažu naši neimenovani izvori bliski službama bezbednosti, takav alat može se iskoristiti i za izvršenje čitavog niza teških krivičnih dela, uključujući i ubistvo, odsecanje glave i pakovanje iste u kartonsku kutiju, mada bi to uzelo nešto više vremena, ali to je beznačajna smetnja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
