Muzika Beograđanima na poklon

Krajem godine završava se treća sezona ciklusa koncerata u organizaciji Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) i Centra lepih umetnosti „Guarnerius“, koji su održani uz podršku kompanije NELT. Od sredine septembra pa do završnih koncerata koji će biti održani 26. i 27. decembra 14 talentovanih studenata sa osnovnih, master i doktorskih studija FMU – odseci za gudačke instrumente, duvačke instrumente, klavir i solo pevanje – imalo je priliku da se solo nastupima predstavi beogradskoj publici, izvodeći najlepše klasične i moderne kompozicije, a na sve koncerte ulaz je bio besplatan. Inače, u ove tri sezone, uz podršku kompanije NELT se u okviru ciklusa koncerata predstavilo 39 mladih umetnika, koji su višestruki dobitnici prestižnih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Tim povodom, za „Vreme“ govori četvoro mladih umetnika koji su u prethodna tri meseca nastupali ili će tek nastupati pred beogradskom publikom. Umetnici Aleksandra Dragosavac (master klavira, trenutno pohađa specijalističke studije klavira na FMU u klasi prof. Nevene Popović), Dušan Panajotović (trenutno na master studijama violine na FMU u klasi prof. Gordane Matijević Nedeljković), Minja Marčetić (diplomirala flautu na FMU) i Evgenija Jeremić (sopran, trenutno student završne godine studija na odseku za solo pevanje u klasi prof. Violete Pančetović Radaković na FMU) – svi su mlađi od 25 godina i imaju toliko domaćih i međunarodnih priznanja i nagrada da bi za njihovo nabrajanje bio potreban poseban tekst. Za „Vreme“ govore o značaju nastupa u CLU „Guarnerius“ za dalje usavršavanje, jer je poznato da je studentima tokom studija jedan od najvećih problema što imaju vrlo malo ili nimalo prilike da nastupaju u okviru redovnih fakultetskih aktivnosti, kao i o perspektivama diplomiranih muzičara, uzevši u obzir da se u toku studija primarno spremaju za nastupe i praksu, a većina onda pokušava da se zaposli u školama.

Aleksandra Dragosavac, klavir: U muzici je najprisutniji odliv mozgova

Svaki javni nastup je jedan korak napred u profesionalnom usavršavanju muzičkih izvođača iz različitih razloga – koncerti su nama jedina vrsta prakse, čestim nastupima se oslobađamo treme, dobijamo samopouzdanje, stičemo uvid u svoje napredovanje, ali i priliku da s publikom podelimo naše umeće, divan repertoar, uložen trud i mnogo pozitivne energije i ljubavi prema muzici. Iz svih tih razloga neophodno je da svaki mlad umetnik, student muzičkog izvođaštva, dobija prilike da što više i što češće javno nastupa. Nažalost, studentski koncerti nisu dovoljno česti, i na njima uglavnom nastupa veći broj studenata, te gotovo da nismo u mogućnosti da sviramo čitav repertoar koji spremamo. Takođe, takvi studentski koncerti uglavnom nisu reklamirani, i vrlo slabo su posećeni. „Guarnerius“ nam je izašao u susret i omogućio ne samo priliku da predstavimo svoj repertoar i svoje umeće u divnom ambijentu, već nam pruža podršku u vidu reklamiranja koncerata. Podrška u vidu promocije u različitim medijima takođe je veoma bitna za muzičare u povoju, jer predstavlja korak za izlazak iz anonimnosti.

S obzirom na to da sam odmah po završetku master studija dobila posao u muzičkoj školi u Beogradu, u poređenju sa većinom kolega koji godinama traže posao u muzičkim školama ili putuju po unutrašnjosti Srbije, sebe moram da smatram neverovatno srećnom. Pedagogija je jedina šansa za veliki broj muzičara da nađu „uhlebljenje“ i, pre ili kasnije, većina muzičara na svetu okrene se pedagoškoj branši. Ipak, ne želim da to bude jedini posao kojim ću se baviti do kraja života, trenutno sam na postdiplomskim studijama i planiram da uprkos trenutnom poslu nastavim sa daljim usavršavanjem kao solista i kamerni muzičar, iako to nekad zahteva, u organizacionom smislu, nadljudske sposobnosti. U Srbiji se niko ne izdržava od izvođenja klasične muzike, toga je većina studenata svesna, a postaje sve teže i sa poslom u prosveti, pa verujem da je u ovoj branši tzv. „odliv mozgova“ najprisutniji.

Dušan Panajotović, violina: Trud, rad i sreća – recept za uspeh

U pravu ste kada kažete da studenti nemaju puno prilika da javno nastupaju tokom studija, bar ne u okviru koncerata koje organizuje sam fakultet, jer je njih jako malo. Veliki je i problem s prostorom, jer u Beogradu postoji jako malo sala pogodnih za solističke koncerte. Sala „Guarneriusa“ u potpunosti ispunjava uslove izuzetnog koncertnog prostora i verujem da su se sve moje kolege koje su nastupale pre mene osećale ovako divno, ispunjeno i nadahnuto kao ja sada.

Javni nastup za svakog muzičara ima nemerljiv značaj, a naročito kada imate solistički koncert u glavnom gradu i to u sali poput „Guarneriusa“. Na ovom koncertu ću izvesti dela koja sam strpljivo i sa puno ljubavi vežbao, kako bih ih predstavio beogradskoj publici, i ovo je jedno ogromno iskustvo za mene, koje će mi mnogo značiti u budućoj karijeri. Još jednom bih iskoristio priliku da se zahvalim Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, „Guarneriusu“ – Centru lepih umetnosti Jovana Kolundžije, NELT-u, magazinu „Vreme“ na podršci koju pružaju mladim muzičarima.

Po svemu sudeći, teško je da čovek ima optimističan stav po pitanju perspektive koju mladi muzičari imaju u Srbiji, ali moj moto je da je naše najveće oružje naš cilj i da u životu postoji neka kosmička pravda koja će mi, nadam se, pomoći u mojoj želji da se sav moj trud i rad jednog dana isplate. I naravno, sreća kao nezaobilazan faktor svakog uspeha. Ja i dalje verujem da se snovi ostvaruju, kad-tad.

Kao i većina mladih muzičara, i umetnika uopšte, imam mnogo planova koje bih želeo da ostvarim. Sebe posle studija vidim kao ozbiljnog profesionalca spremnog za velike izazove. Na meni je da se u potpunosti posvetim svom pozivu, a vreme će pokazati gde će me put navesti.

Minja Marčetić, flauta: Naša zemlja nema sluha za klasičnu muziku

Pre svega, izuzetna je čast dobiti mogućnost da svoju muziku predstavim publici u „Guarneriusu“, ustanovi kulture od nacionalnog značaja, i napravim još jedan važan korak napred na koncertnoj sceni. Sala odiše izuzetnom lepotom, akustikom, dekorativnim reljefima i ne može vas ostaviti ravnodušnim. Motivaciju za još veću predanost muzici predstavljaju posebni segmenti programa koji su uz pratnju medija posvećeni isključivo mladim umetnicima. Celokupna saradnja sa „Guarneriusom“ ostavila je trag na moju muziku koja je, u stvari, moj način izražavanja. Muzika koju izvodim treba da prenese emocije, ideje, da stimuliše misli i verovanja pojedinca. Koncert sam podelila sa publikom na najlepši način; slala sam im svoje emocije, a dobila pozitivne reakcije i tako smo se pratili…

Volela bih da se usavršavam van zemlje, da budem u kontaktu sa što više profesora, unesem novine u svoju muziku, udahnem njihov način života i stvaranja, a nakon toga da se vratim kući. Do sada sam bila usmerena na solističko izvođenje koje, po mom mišljenju, predstavlja najveći izazov, ali me sve više privlači i rad u kamernim sastavima. Kod kamernog izvođenja suština je u timskom radu. Pravi je izazov uskladiti karakteristike svog individualnog izvođaštva sa celim sastavom. Potajna želja mi je da budem član orkestra koji donosi mnogo novih saznanja, iskustava, saradnje sa velikim imenima muzičke scene… Prava borba tek sledi nakon završetka studija. Imam utisak da naša zemlja nema dovoljno sluha za klasičnu muziku, a delimično tome doprinose i mediji. Ona je: intelektualna, ozbiljna i apstraktna, što bi se moglo protumačiti i kao nerazumljiva i monotona, ali uprkos tome, uspela sam da napravim spontane korake u mom gradu Vršcu i približim publici klasičnu muziku. Zato mislim da su stalno usavršavanje, pozitivne misli i čist duh aduti za dalje.

Evgenija Jeremić, sopran: Operski pevač mora da ima šire obrazovanje od striktnog poznavanja opere

Nažalost, takva je trenutna situacija da mladi, naravno ne svi, nemaju dovoljno mogućnosti da pokažu svoje umeće na javnim nastupima. Svaki nastup je dragoceno iskustvo, trening takoreći. Pomaže pri oslobađanju od treme, pri sagledavanju grešaka ili nekih stvari na kojima treba dodatno raditi, jer jedno je odsvirati ili otpevati nešto u učionici, a sasvim drugo stati pred publiku i pokazati rezultat svog rada. Zato mislim da je svaki nastup koristan i da svakom studentu znači dosta. Meni je nastup u „Guarneriusu“ bio prijatno iskustvo i zahvalila bih ovom prilikom što su omogućili mladim ljudima sa različitih odseka da se prikažu i predstave publici.

Kada je reč o daljim planovima, ima ih dosta, naravno, ali vreme će pokazati koji će se realizovati. Za mene je, nakon završenog fakulteta, logičan korak upisivanje mastera u klasi moje sadašnje profesorke Violete Pančetović Radaković. Nakon toga, moja želja je pozorišna scena. A da li će to biti ovde ili negde u inostranstvu, videćemo. Zainteresovana sam i za polje pedagoškog rada. Štaviše, volela bih da imam razvijen paralelan odnos ta dva polja, dakle i aktivan operski pevač i profesor. Jeste teško uskladiti ih, ali to je možda, po mom mišljenju, najbolja kombinacija, jer operski pevač mora da ima i šire obrazovanje i poznavanje vokalne literature svih stilova i perioda, a ne samo striktno opere, i to mu rad sa đacima i omogućava.