Kako pokazuje dokumentacija do koje je „Vreme“ došlo, nadležni republički organi su još 2002. imali dovoljno dokaznog materijala za stvaranje manje-više kompletne slike Karićevih of-šor kompanija. Iako na grafikonu koji se nalazio u jednoj važnoj fascikli, tek nedavno otkrivenoj, nedostaje nekoliko detalja, on jasno pokazuje odnose u BK carstvu. Središte te slike je Astra banka, preko čije su se beogradske i kiparske filijale milioni (u raznim valutama) najpre odlivali u povezana preduzeća, a potom u džepove članova dinastije Karić. Kao stoprocentni akcionar firme Jusiko, Bogoljub Karić je bio akcionar Astra banke sa 15 odsto akcijskog kapitala; pošto je Jusiko bio vlasnik BK Trejda, a BK Trejd suvlasnik Mobtela, Jusiko je samim tim polagao pravo i na deo Mobtela; Mobtel je, pak, vlasnik 25,29 odsto akcija Astra banke, pa je udeo BK Trejda, odnosno Jusika, i tu evidentan; Jusiko je takođe vlasnik BK Aeroinženjeringa (48,24 odsto vlasništva), a taj ogranak BK Grupe poseduje 10,34 odsto akcija Astra banke… Ima tu još mnogo veza, koje postaju još jasnije ukoliko se pogleda kontrola prometa računa u kiparskoj jedinici Astra banke tokom 2000. i 2001. Tu se, između ostalog, vidi da su uplate na lične račune braće Karić stizale preko firme Daki Internationalu, da je istovremeno istom tom Daki International od Mobtela uplaćeno čak 11.676.264 dolara, kao i da je nesretni Mobtel na račune više firmi koje se pojavljuju na grafikonu tokom 2000. uplatio čak 18.135.570 dolara. Naravno, tu nije kraj zanimljivim stavkama, ali i ovo je dovoljno za početak.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!