Februarsko zahlađenje je na Kosovu i Metohiji podiglo temperaturu: kao i prošle godine u ovo doba, tačnije kao i svake godine u ovo doba od uspostavljanja međunarodnog protektorata na Kosovu, na snazi su drastične restrikcije u snabdevanju električnom energijom. Humanitarna katastrofa, kako tamošnji Srbi restrikciju doživljavaju, dodatno je podgrejana naprasnom odlukom kosovskih vlasti da spreče rad "nelegalnih" operatera mobilne telefonije, Telekoma Srbija i Mobtela
Stanje elektroenergetskog sistema na Kosovu je nikad gore: proizvodnja električne energije u kosovskim termoelektranama je na istorijskom minimumu, zbog kvarova na bagerima otkopavanje uglja skoro da je i prestalo, a rezerve iskopanog uglja su dovoljne za svega dva dana rada turbina. Snabdevanje je dodatno otežano stalnim havarijama na prenosnim sistemima. Tako, u pojedinim delovima pokrajine sijalice svetle tek nekoliko sati dnevno, a u nekim mestima, kao što je opština Novo brdo, struje nema danima. Zbog nedostatka struje za pokretanje pumpi za vodu, u Kosovskoj Kamenici i okolnim selima Kosovske Vitine popucale su vodovodne cevi.
U uslovima permanentne nestašice, distribucija struje sprovodi se prema tzv. ABC planu, kojim su potrošači po teritorijalnom principu svrstani u tri kategorije, a osnovni kriterijum je uspešnost naplate računa za datu teritoriju. Kategorija A struju ima četiri sata, a dva sata ne, kategorija B je po tri sata sa i bez struje, dok kategorija C struju ima samo dva sata, dok je četiri sata bez struje.
Zbog ovako teške situacije sa snabdevanjem strujom, u više mesta na Kosovu organizovani su protesti: Srbi protestuju u Gračanici, Štrpcu i Mitrovici, a Albanci u Srbici, Mitrovici i Vučitrnu. Na protestnim skupovima, za razliku od Albanaca koji samo traže uredno snabdevanje, Srbi zahtevaju i da im električnu energiju isporučuje i naplaćuje EPS.
RAZLIČITA VIĐENJA: Prema izjavama predstavnika Kosovske elektroprivredne korporacije (KEK), problem u snabdevanju strujom je pre svega ekonomske, potom tehničke, a na kraju pomalo i političke prirode. Po njima, osnovni uzrok nestašice je nedisciplina potrošača kad račun za utrošenu električnu energiju treba platiti, sa posebnim naglaskom na stanovnike srpskih enklava koji odbijaju da potpišu ugovor sa KEK-om o isporuci struje, koji su se time kolektivno priključili korpusu „neplatiša“, pa sledstveno tome struje i nemaju.
S druge strane, zvaničnici iz Beograda, kao i stanovnici srpskih enklava, političke razloge stavljaju na prvo mesto uz tvrdnju da su restrikcije u nesrazmeri i da je nacionalna pripadnost stanovnika najvažniji kriterijum za dužinu isključenja struje. Kažu da struju hoće da plaćaju, ali isključivo EPS-u, a ponudu KEK-a odbijaju jer u tome vide posredno priznavanje suvereniteta Kosova.
Iako je isključivanje telefona okarakterisano kao unapred smišljen čin, nosilac srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je posle sastanka sa Serenom Jesenom Petersenom stav revidirao i izjavio da „umesto politiziranja, narodu treba objasniti da Srbija ne može da donese struju Srbima sa Kosova ako se privremene institucije sa tim ne slože“, da je Kosovska elektroenergetska korporacija legitimna institucija „koju moramo priznati“ i da „nema logike da se više insistira na politici koja nije realna i neće pomoći ljudima na Kosovu“.
Rukovodilac Odeljenja za privredu i ekonomiju Koordinacionog centra za Kosovo Veselin Kočanović izjavio je da „višednevne restrikcije struje u srpskim sredinama prevazilaze ekonomski problem i naplatu struje, i ulaze u političku sferu“, ali i da rešenja ima, ako se „problemu priđe sa ekonomske strane, a nikako i političke“.
NIJE NEGO: Uredno snabdevanje strujom, ako se o urednosti bilo čega na Kosovu može uopšte govoriti, jeste ugroženo tradicionalno niskim procentom naplate utrošene energije, u ovom slučaju nižim no ikad, jedva nešto višim od trećine ukupnog potraživanja, tako da se nestašica ne može ublažiti ni uvozom jer para nema, mada zbog energetskog debalansa izazvanog smanjenim isporukama gasa iz Rusije, malo koja zemlja u regionu trenutno raspolaže viškom struje koji bi bila voljna da proda.
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Radomir Naumov ponudio je da EPS kao humanitarnu pomoć isporuči električnu energiju srpskim enklavama, ali je Joakim Riker, u UNMIK-u zadužen za energetiku, tu ponudu odbio uz obrazloženje da aranžman može biti ostvaren samo na komercijalnim osnovama.
Kosovski ministar energetike i rudarstva Ethem Čeku, međutim, izjavio je za „Koha ditore“ da Kosovo ima problema sa uvozom struje, ne zbog nedostatka novca nego zato što „Beograd ne dozvoljava vlastima na Kosovu da uvoz izvrše preko njenog elektrosistema“ što je, po njemu, odgovor na odbijanje predloga da EPS snabdeva strujom srpske enklave na Kosovu“, ali i da „nije samo problem u Srbiji već i u irskoj kompaniji ESBI, koja nije u stanju da upravlja KEK-om“.
IMA NEKA TAJNA VEZA: Na teritoriji Kosova može se „uhvatiti“ signal čak sedam operatera mobilne telefonije“: tri od njih, VAL900, Telekom Srbija i Mobtel imaju bazne stanice po unutrašnjosti teritorije, dok preostala četiri, crnogorski Promonte, makedonski Mobimak i albanski Vodafon i AMC svojim baznim stanicama raspoređenim duž granice „štrpkaju“ delove tržišta.
Za vlasti na Kosovu jedini legalni operater je VAL900, sa sedištem u Monaku, koji je na Kosovo došao kada i UNMIK. Gledajući iz Beograda, Telekom Srbija i Mobtel su legalni operateri, jer licencu poseduju još od kraja devedesetih koja i dalje važi, sve u skladu sa Rezolucijom 1244 da je Kosovo u sastavu SCG.
Kako nijedan od ovih provajdera ne pokriva celu teritoriju pokrajine, naročito jer se ponegde može primiti signal samo jednog od njih, stanovnici Kosova, naročito oni kojima kretanje nije ograničeno, imaju kartice više provajdera koje menjaju u zavisnosti od toga gde se nalaze. Donedavno Mobtel je bio najveći provajder na Kosovu, sve dok nisu poisključivane bazne stanice do kojih tehničke ekipe iz Srbije ne mogu da dođu da bi ih popravile. Odmah uz njega je Telekom, koji sa dvadesetak baznih stanica „pokriva“ čak 70 odsto teritorije. Kako kaže Vladimir Lučić, direktor direkcije mobilne telefonije Telekoma Srbija, zbog dobre pokrivenosti teritorije, ali i zbog niskog kvaliteta i izuzetno visokih cena usluga provajdera iz Monaka, mnogi Albanci rado koriste mreže 063 i 064.
Prema proračunima Regulatornog telekomunikacionog tela Kosova, zbog rada ilegalnih operatera telefonije na Kosovu godišnje se gubi približno sto miliona evra. Prvo su isključene Mobtelove bazne stanice u Peći i Prištini, svega nekoliko dana pošto se Mobtel našao na udaru srpskih vlasti, a Mobikos u vlasništvu finansijera OVK-a Ekrema Luke ostao bez ekskluzivnog prava za distribuciju Mobtelovih dopuna, time i bez značajnih prihoda. Ukidanjem mreže 063 u Peći i Prištini, VAL900 je u tim gradovima postao monopolista, a računi dotadašnjih korisnika 063 mreže biće znatno uvećani.
Kako je objasnio Lučić, jednostavno je prekinuti rad bazne stanice: potrebno je samo znati gde se nalazi i prekinuti energetski vod, mada je malo opasno jer hoće struja da strese. Taj rizik se može izbeći presecanjem antenskog voda. Presecanjem svih kablova, antenskih i energetskih, na linku u selu Sušica kod Gračanice, pre nedelju dana, pored signala operatera kolateralno je stradala i Telekomova mreža fiksne telefonije. Predsednik Regulatornog telekomunikacionog tela Kosova Anton Beriša izjavio je da je to samo nastavak isključivanja ilegalnih operatera na Kosovu i dodao da je pitanje dana kada će ove mreže biti ukinute na severu Kosova jer, kako je objasnio, „zakon se odnosi na celu teritoriju Kosova“.
Srećna je okolnost, kaže Lučić, da je ponovno puštanje u rad baznih stanica jednostavno koliko i isključivanje: spoji se prekinuto i gotovo, samo ako se do stanice može doći. Zato su sve bazne stanice u srpskim enklavama brzo ponovo puštene u rad.
Prema izveštaju Evropske agencije za rekonstrukciju, od juna 1999. godine do marta prošle godine u elektroenergetski sistem na Kosovu uloženo je bezmalo 300 miliona evra. Tim novcem su u početku finansirani uvoz struje i plate zaposlenih, kasnije i remont postrojenja, zanavljanje ugljenokopa i transportne mreže. U izveštaju se ističe i postignuti uspeh: posle generalnog remonta, termoelektrana Kosovo B „osposobljena je da dnevno proizvodi rekordnih 540 Mw električne energije“, te je već 2002. godine proizvodnja struje bila četvorostruko veća nego dve godine ranije, uz dvostruko veću proizvodnju uglja.
Kao i vesti Radio Jerevana, i ovaj izveštaj je uglavnom tačan: novac jeste uložen, elektrane jesu remontovane, sasvim je moguće da je proizvodnja udvostručena u odnosu na 2000. godinu, ali je zato upola manja nego ne baš uspešne 1998. godine, kada su termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, ukupne instalisane snage od 1235 Mw u energetskom bilansu SRJ participirale sa 12 odsto proizvedene i isporučene električne energije. Glavni razlog za ovoliki podbačaj u proizvodnji struje je u tome što imati postrojenja jeste neophodno, ali nije i dovoljno, bez obzira na to koliko je u njihov remont uloženo novca i koliki im je kapacitet, već je potrebno da neko njima i rukuje. Nedostatak stručne radne snage najveći je problem koji se još zadugo neće rešiti. Naime, po uspostavljanju međunarodnog protektorata na Kosovu, kosovske elektrane je napustilo, tačnije iz njih je najureno osam hiljada radnika čija su se prezimena završavala sa „ić“ i na njihova mesta su dovedeni drugi, po nacionalnosti podobni, ali očigledno nedovoljno stučno osposobljeni radnici. Bez obzira na angažovanje stranih stručnjaka, kako se u izveštaju navodi, „za pružanje pomoći rukovodećem telu kosovskog elektroproizvodnog kompleksa, uspostavljenom posle sukoba 1999. godine“, kosovske termoelektrane nisu dobacile ni do polovine instalisanih kapaciteta.
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
