Ubrzo pošto su zvaničnici Telekoma obelodanili činjenice o bajpasu međunarodnog saobraćaja stigao je i odgovor prozvanih internet provajdera. Da li najveći deo prihoda od međunarodnih dolaznih poziva ostaje strateškim partnerima Telekoma Srbija: grčkoj kompaniji OTE i posebno Telekomu Italija, nekadašnjoj kompaniji STET
Šta je zapravo refajling međunarodnog saobraćaja? Prema laičkom shvatanju to bi moglo da se razume kao preusmeravanje saobraćaja od jedne ka drugoj zemlji. Na primer, ukoliko je nekom provajderu isplatljivije da saobraćaj između dveju zemalja preusmeri preko trećeg operatera, on to čini tako da u ovom slučaju svako ostvaruje određeni profit, posebno zemlja koja refajlira saobraćaj i iz koje dolazi treći operater. Umesto da profit dele zemlje koje su postigle bilateralne sporazume i koje su povezane vodovima, u deobu profita uključuje se dodatni operater. U srpskom slučaju to znači da Telekom Italija godinama ostvaruje profit refajliranjem dolaznog međunarodnog saobraćaja prema Srbiji, pa tako poziv iz SAD biva usmeren prema Italiji, a tek potom do krajnjeg korisnika u Srbiju. Prema dogovorenim ugovorima profit između SAD i Italije dele dva operatera, a Telekom Srbija profit ostvaruje jedino u međunarodnim razgovorima između Italije i Srbije.
„U svetu je pravilo da operater ima obračunske jedinice u svojoj nadležnosti. Onaj ko ima više minuta plaća onome ko ima manje minuta. Telekom Srbija je 1998. godine gradio sistem kablova Bar–Krf sa svojim inostranim strateškim partnerima od kojih je i dobio kredit za taj projekat. Prema informacijama koje je predsednik Zajednice PTT-a Kostić izložio na jednom sastanku, uslov koji je postavio Telekom Italija bio je da se smanji obračunska taksa kako bi nam oni odobrili kredit za naš projekat“, kaže za „Vreme“ Danka Martić, direktor Sektora za komunikaciju u međunarodnoj direkciji Telekoma Srbija. Isti sagovornik ističe da je Međunarodna unija za telekomunikacije napravila podelu zemalja prema gustini broja telefona na sto stanovnika i propisala određene obračunske jedinice. „Kada se pogleda naša obračunska jedinica koju je popisala Zajednica PTT-a, ona se nalazi u ciljnoj obračunskoj taksi koju je Međunarodna unija za telekomunikacije propisala za grupu zemalja u kojoj se nalazi i Jugoslavija“, objašnjava gospođa Martić.
Refajling međunarodnog saobraćaja u telekomunikacionom svetu nije inovacija. Sličnog mišljenja je i Slobodan Milosavljević, direktor direkcije za internu reviziju u Telekomu Srbija, koji kaže da se u međunarodnom saobraćaju poslednjih šest godina izgubio svaki fer-plej. Operateri se dovijaju na razne načine da izbegnu međusobno plaćanje već dogovoreno između dvaju operatera. „Bilo je tu svega, pa i refajlinga, samo da bi se smanjile obaveze prema drugom operateru. Veliki operateri su diktirali uslove na tržištu i operateri su počeli da se udružuju, kako bi sitnije operatere stavili pod svoju kontrolu“, kaže Milosavljević.
Jedan od provajdera koga je Telekom Srbija direktno prozvao za nepoštovanje ugovora o korištenju zakupa primarnih ISDN (Integrative Service Digital Network) priključaka, nepoštovanje zakona i ugrožavanje zagarantovanog monopola jeste internet provajder Absolut OK. S druge strane direktor ovog preduzeća Bogoljub Pješčić tvrdi da Telekom Srbija duži niz godina sprovodi sakrivenu pljačku države Srbije, a samim tim i njenih građana, koji po sagovorniku „Vremena“ – plaćaju posledice jednog besmislenog ugovornog odnosa. „Neko ko tvrdi da se ova zemlja otvorila prema svetu istovremeno telefonira, npr. sa SAD, po ceni od 1,20 dolara za minut razgovora, dok svuda u okruženju minut razgovora sa Amerikom košta 22 centa. Upravo tu razliku od 98 centi uzima Telekom Italija. Pravo je pitanje ko je uopšte dozvolio da se strani saobraćaj prepusti kompanijama OTE i Telekom Italija. U međunarodnoj interkonekciji Srbija gubi 80 odsto prihoda, ali i mogućnost da učestvuje u razmeni međunarodnog saobraćaja. Strani partneri još nisu izvukli svoj novac i zato su nezadovoljni. Refajling može da se ospori jer pričinjava direktnu štetu državi i preduzeću. Zato ugovor i može zakonski da se ospori, pogotovo u kompaniji gde je većinski vlasnik država. Faktički, Draško Petrović oporezuje sve građane i to je pitanje za javnog tužioca“, kaže Bogoljub Pješčić.
S druge strane, nadležni u Telekomu Srbija nadaju se da će javni tužilac uskoro pokrenuti krivične prijave protiv pojedinih provajdera kao što su Tehnicom, Bitsnet, Absolut OK i mnogih drugih koji se bave jedino telefonijom preko internet protokola. Nadležni u Telekomu Srbija optužbe o refajlingu smatraju smešnim i kažu da je to skretanje pažnje sa mafijaških poslova kao što je bajpas međunarodnog saobraćaja. Takođe, navodi se da su privremene mere po kojima Trgovinski sud Telekomu Srbija nalaže da momentalno uključi ISDN priključke, koje je Telekom privremeno isključio, samo svedočanstvo koliko se provajderi kao ostaci Miloševićeve Srbije dobro snalaze.
Na sve optužbe o refajlingu saobraćaja Draško Petrović, generalni direktor Telekoma Srbija, kaže da Telekom dosad s tim nije imao veze jer obračunske jedinice nisu bile u nadležnosti Zajednice PTT-a. „Tek kada sam zvanično postao član Upravnog odbora Zajednice PTT-a u julu prošle godine, odakle sam prethodno izbačen, Dragor Hiber (predsednik Upravnog odbora Telekoma Srbija) i ja insistiramo da se obračunske jedinice vrate u nadležnost Telekoma. U trenutku nastanka Telekoma Srbija Zajednica PTT-a utvrdila je strateške cene s italijanskim i grčkim partnerima. Zajednica PTT-a je 1998. godine spustila cenu takse na 0,08 SDR (Special Drawing Rights), a pre toga je bila 0,11 SDR. Zajednica PTT-a je uradila jedan neracionalan potez spuštanja taksi. Italijanski partneri će vam uvek odgovoriti da je to bio trend u svetu i da je to vreme sankcija, te da bi deo novca koji bi stizao iz SAD mogao da bude zamrznut. Istovremeno je Telekom Srbija sa SAD zadržao taksu od 0,14 SDR. Jedan deo tih argumenata pokazao se kao tačan i oko pet miliona dolara saobraćaja sa AT & T je zamrznuto. Italijani su dobili mogućnost da se dogovore s nemačkim ili američkim operaterima da umesto po 0,14 SDR sa Srbijom, preko njih, mogu da imaju taksu od 0,8 SDR. Onda se nađe zajednički interes u toj razlici i odjednom je povećan broj minuta koji stiže iz Italije. Italijani dobijaju čistu zaradu u dogovoru s drugim operaterima. Ipak, u ovom slučaju nema sive ekonomije jer se državi plaća porez“, kaže za „Vreme“ Draško Petrović, generalni direktor Telekoma Srbija. Međutim, Mira Arsić, savetnik u Zajednici PTT-a, kaže da je obračunska jedinica sa Telekomom Srbija zaista bila nešto niža, ali da refajling u to vreme nije bio aktuelan.
Generalni direktor Telekoma Srbija pretpostavlja da je italijanskom partneru zasigurno obećano snižavanje takse na najmanju predviđenu, te je umesto toga logika domaćih partnera trebala da bude snimanje broja odlaznih i dolaznih poziva iz Italije; nakon toga bi se posle prvog poremećaja zatečene proporcije takse vraćale na one propisane za balans. Trenutno se godišnje iz Italije ka Srbiji refajluje oko 100 miliona minuta razgovora.
U razvijenom svetu, koji međusobna potraživanja više ne obračunava preko SDR obračunskih jedinica (trenutno 1 SDR iznosi 1,35 dolara), međusobne takse odavno padaju. Trenutno rešenje ove situacije u Telekomu ne vide jer, kako kažu, „šta uraditi – jedino zaustaviti međunarodni saobraćaj“. Problem je, po rečima Draška Petrovića, u činjenici da italijanski partner ne želi da popusti po pitanju refajlinga pošto upravo oni koji ih za to napadaju svojim preusmeravanjem saobraćaja preko internet protokola sprečavaju da se nađe kompromis. „Dragor Hiber i ja smo više puta pritiskali italijanske partnere, ali bajpas međunarodnog saobraćaja zaustavlja naše napore jer italijanski partneri vide da ih kradu, pa što i oni da ne uzimaju“, dodaje Petrović.
Problem preusmeravanja međunarodnog saobraćaja trenutno je najvažniji problem za nadležne u Telekomu Srbija. Preusmeravanje međunarodnog saobraćaja (o čemu je „Vreme“ već pisalo u broju 598.) zapravo je korišćenje internet veze za spajanje dva korisnika iz dve različite zemlje. Neko ko želi da nazove Srbiju po ceni od deset centi po minutu razgovora u Francuskoj kupi karticu sa specijalnim kodom ili se već pretplati kod operatera za takav vid telefoniranja i uživa u jeftinom razgovoru od kojeg zaista Telekom ne vidi ni dinara, sem novca koji se plaća za zakup linka i ISDN centrale, što većina provajdera smatra izuzetno skupom rabotom.
Pitanje koje se nesporno nameće jeste, da ako već ovakav vid telefoniranja odavno funkcioniše na liberalizovanom telekomunikacionom tržištu u svetu, zašto i sam Telekom ne krene u pružanje usluga koristeći se VOIP (Voice Over Internet Protocol) tehnologijom, kada već poseduje sve potrebne resurse. „Teško je da Telekom sam sebi bude konkurencija. Mi već imamo cenu međunarodnog razgovora, a druge usluge nudimo po drugoj ceni. Nikakvu opremu nismo kupili. Odluku o tome čime će se Telekom baviti strateško je pitanje. Ne isključujem da će se telekom baviti i VOIP telefonijom. Time bi se smanjio prihod Telekoma, a takvu odluku mora da donese Upravni odbor, to ne mogu ja da uradim. Mi od refajla nešto dobijemo, od bajpasa ništa. Sada kada takse prelaze u naše ruke, neće biti jednostavno da ih spuste“, objašnjava Draško Petrović.
Prema informacijama do kojih je došla ekipa „Vremena“, u poslednje vreme počeli su i stidljivi pokušaji da Telekom Srbija refajlira saobraćaj ka manjim zemljama. Veliki problem u međunarodnom saobraćaju u Srbiji izazvalo je rušenje satelitske stanice u Ivanjici, koja baš i nije morala da bude bombardovana. Dovoljno je bilo da se preseče pristup satelitima koje su koristili pošta, telekom, televizija… Kao veliki problem refajlinga nekadašnji direktor Međunarodne mreže međunarodne direkcije Telekoma Srbija, danas zamenik generalnog direktora Mobtela Bogoljub Lazić u razgovoru za „Vreme“ ističe da je refajling na našu međunarodnu vezu gurnuo više saobraćaja nego što je to snop mogao da izdrži. „Zbog toga je snop već bio zauzet i zato nije funkcionisao odlazni međunarodni saobraćaj. U vreme dok sam ja bio u Telekomu, osigurali smo jedan broj jednosmernih vodova i na taj način zaštitili domaći saobraćaj. Danas je pitanje da li smo ga u potpunosti zaštitili. Nerazvijene zemlje dobijaju prihode od debalansa međunarodnog saobraćaja, što godišnje Telekomu Srbija donese 120 do 130 miliona maraka, ali ne neto prihoda. Telekom od refajlinga dobija 30 odsto zarade. Refajling ne bi bio problem ako bi u Italiji pokazali šta je generisan saobraćaj u Italiji. Zaštita od refajlinga je obostrano snižavanje obračunskih jedinica i postavljanje jednostranih vodova. Procenat saobraćaja iz Italije je takav da su postali jedan od najvećih Telekomovih partnera po količini ostvarenog saobraćaja. Takođe, donekle je i problem to što u međunarodnoj direkciji Telekoma Srbija radi italijanski direktor. Kao Italijan treba biti izuzetno lojalan našem Telekomu da bi se u potpunosti zaštitili naši interesi u Italiji. Telekom Srbija mora da ima strateški plan razvoja koji treba da se usvoji na Upravnom odboru, nakon čega bi neosporno morao da se poštuje. Problem je što taj plan ne postoji. Po mom mišljenju, treba više ulagati u razvoj internet provajdera tako što bi ih vezivao za sebe. Dopustio bi im da rade VOIP i plaćaju porez državi, to jest dozvolio bi slobodu tržišta u kojoj bi svi participirali jedni prema drugima i prema državi“, kaže Bogoljub Lazić, ističući da ne vidi zašto bi Telekom Srbija tretirao VOIP samo kao konkurenciju i postavlja pitanje da li je i onda mobilna telefonija 064 takođe konkurencija Telekomu Srbija. „Takođe, treba biti pošten i reći da ne može internet provajder preko VOIP-a da uzima najveći deo profita jer najveći deo ide preko Telekoma. To je sada nelegalan posao, ali za dve godine to će biti normalna stvar. VOIP bi potpuno zabranio ili bi omogućio da svi dobiju odgovarajući deo“, dodaje Lazić.
Pošto su prva sudska ročišta u sporenju između Telekoma Srbija i internet provajdera zakazana za septembar, još su tumačenja pravnih regulativa koje se tiču telekomunikacija i koje ne poznaju moderne sisteme veza i tehnologija veoma različita. Jednostavno, pravni vakuum ostavlja dovoljno prostora za proizvoljna tumačenja.
„Svi provajderi imaju ugovor s Telekomom o korištenju ISDN priključka. Naša firma za svaki komad opreme potrebne dozvole, što je prilikom kontrole utvrdio i republički inspektor veza, koji je pronašao da je naš jedini nedostatak to što nemamo građevinsku dozvolu za satelitsku antenu, koju nema niko od građana. Internet provajderi nikome u zemlji ne pružaju usluge iz oblasti telefonije, kao što to tvrdi Telekom. S kim internet provajderi razgovaraju, to je njihova stvar“, objašnjava iz svog ugla Milan Perović, pravni zastupnik firmi Sea Lider i Zig Chemic, zakonski položaj provajdera koji nude VOIP usluge. Pojedini internet provajderi tvrde da je Telekom prisluškivao njihov saobraćaj, što nadležni u Telekomu Srbija odlučno demantuju i kažu da su zakonski obavezni da kontrolišu saobraćaj mreže u erlanzima i da se ne radi ni o kakvom prisluškivanju građana.
Trenutno se čini da se motivi i provajdera i Telekoma još nalaze na polju finansija, te da politika još nije umešana. Najviše je sporno, izgleda, nepostojanje zakonske regulative koja bi pokrila i VOIP, i internet, i kablovsku televiziju i druge savremene tehnologije. U protivnom, haos će se nastaviti, a sve će se slomiti na običnim korisnicima usluga koji već na svojim plećima osećaju posledice monopola, cene i kvaliteta ponuđenih usluga.
Oblik komunikacije putem internet protokola, uz mogućnost korišćenja klasičnih telefonskih linija. U poslednje vreme trend je da se spajaju različiti načini komunikacije od interneta, fiksne i mobilne telefonije, tako da je danas moguće preko telefonskih centrala u svetu koristiti VOIP tehnologiju. Internet telefonija zahteva određeni softver i hardver i dostupna je svakom korisniku koji ima pristup mreži. Iako je internet telefonija praktično najpovoljniji vid komunikacije na daljinu zbog veoma niske cene (plaća se kao da razgovorate u lokalu), kvalitet razgovora nije isti kao prilikom razgovora putem telefonske linije. Postoje servisi za IP telefoniju uz pomoć kojih korisnik besplatno komunicira s drugim korisnikom, ali postoje i kompanije koje obezbeđuju ovu uslugu za komuniciranje s običnim telefonskim aparatom uz veoma povoljne cene i zadovoljavajući kvalitet.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
