Posle višemesečnog obračuna sa televizijskim, Savet Republičke radiodifuzne agencije krenuo je u završnu fazu borbe sa beogradskim radio-stanicama. Nakon što su usvojene i predsedničkim potpisom overene izmene Zakona o radiodifuziji, Savet RRA je 11. oktobra u podugačkom saopštenju ozvaničio ono o čemu se već godinama priča: broj radio-stanica u Srbiji izuzetno je velik, radi se bez ikakvih dozvola, a etar je tesan za sve. Kako je konkurs za dodelu frekvencija u Beogradu završen i kako je na tom konkursu dozvolu za rad dobilo samo 14 radio-stanica, sve ostale zamoljene su da prekinu emitovanje. U suprotnom, kako najavljuje Savet, primeniće se sredstva prinude – prvo zvanična odluka o prekidu programa na vratima, a potom pečaćenje prostorija uz pomoć MUP-a ukoliko je to neophodno.
Većina onoga što je saopštio Savet RRA zapravo je odranije poznato: činjenica da u Srbiji ima preko 800 „divljih“ radio-stanica nikoga nije preterano iznenadila, baš kao ni podatak da većina njih nikada nije ni tražila dozvolu za emitovanje. Ono što je novo, a što je posledica novih izmena Zakona, jesu mnogo veća ovlašćenja RRA u procesu gašenja piratskih stanica. U prevodu: sve ono što je urađeno u slučaju BK TV-a, sada će, bez ikakvih problema i spekulacija, moći da se primeni na širem planu.
PRAVILA I OVLAŠĆENJA: Prema ranijoj verziji Zakona o radiodifuziji, kao i Zakonu o telekomunikacijama, ovlašćenje za gašenje određene radio-stanice imala je Repulička agencija za telekomunikacije (RATEL). Sada, međutim, to pravo pripada i RRA koja na taj način u delo sprovodi svoje prethodne odluke. Navodno, RATEL svoja ovlašćenja nije koristio (ili, kako su rekli nadležni u RRA, „nije radio svoj posao“), pa su izmene zakona u tom smislu bile neophodne. Na prvi pogled, tom potezu nema se šta zameriti, pošto bi odluke RRA o zabrani emitovanja ove ili one stanice bile obavezujuće kako god da okrenemo. Izmene Zakona su tu samo „ubrzale proceduru“. Međutim, posle niza skandala u vezi s dodelom TV frekvencija i gašenja BK TV-a, širenje ovlašćenja RRA izaziva prirodnu sumnju. Naime, od organa koji je i do sada pokazivao neprimerenu silu (pre svega verbalnu), tek sada bi mogle da se očekuju prilično nasilne akcije. „To predstavlja koncentraciju moći preveliku za stanje medija u Srbiji“, kaže za „Vreme“ predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće. „Ne radi se o našem sukobu sa RRA, već o činjenici da oni svojim odlukama inače krše slobodu medija u Srbiji.“
Za sada, RRA najavljuje da „nikakvog nasilja neće biti“, ali će u mesecima koji slede biti zanimljivo videti kako će gašenje piratskih radio-stanica zapravo biti realizovano. Prema slovu Zakona, najpre bi trebalo da radio stanica bude obaveštena o odluci Saveta o oduzimanju dozvole i zabrani emitovanja – ukoliko nadležni odbiju da prime odluku, „smatra se da je odluka dostavljena kada je ovlašćeno lice Agencije pribije na ulazna vrata poslovnih prostorija“. Posle toga, ukoliko emiter sam ne obustavi emitovanje, sledi pečaćenje prostorija „u kojima su smeštena telekomunikaciona sredstava emitera, odnosno fizičkog lica ili pravnog lica koje program emituje bez dozvole, uključujući radio-stanicu“. Konačno, Savet RRA je saopštio da „u sprovođenju postupka… Agencija ima pravo da zatraži pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova“. Naravno, Zakon predviđa i sankcije: za one koji ne pristanu da prekinu emitovanje, maksimalna kazna je približno milion dinara, dok stanicama koje su se prijavile za dobijanje dozvole i nisu je dobile, privremenu zaštitu pruža Zakon o upravnom postupku (one moraju da prekinu emitovanje, ali mogu da rade sve do okončanja sudskih procesa). Rokovi za obavljanje svih ovih poslova još nisu definisani, ali navodi se da će javnost o svemu biti na vreme obaveštena.
Za razliku od svih dosadašnjih saopštenja RRA, ovo koje se odnosi na gašenje radio-stanica nije izazvalo preterano burne reakcije – nisu se oglašavali čak ni gubitnici. „Mi čekamo pismeno rešenje o zakonskim rokovima i dalje emitujemo program ne kršeći nijedno pravilo“, objašnjava u razgovoru za „Vreme“ Natalija Milosavljević, glavna i odgovorna urednica radija Perper koji je učestvovao na konkursu, ali se ipak našao među onima koji nisu dobili dozvolu. „Nismo se pomirili sa sudbinom i naš slučaj imaće svoj epilog na sudu. Ukoliko sud reši u korist RRA, mi ćemo se ponašati u skladu s tim.“ S druge strane, tu su i oni koji nemaju šta da čekaju: radio „BG AS“, na primer, spada u one koji nisu ni učestvovali na konkursu i samim tim automatski gube pravo na emitovanje. Direktorka tog radija Dragana Dojčinović kaže za „Vreme“ da na konkursu nisu učestvovali zbog nekih pravnih detalja, ali da će svakako učestvovati na konkursu za dodelu regionalnih frekvencija. „Za sada, mi ćemo se samoukinuti na području Beograda i emitovati program na području centralne Srbije“, kaže Dojčinović ističući da i sama podržava sređivanje etra. „Tek kada se etar raščisti, mi ćemo u potpunosti moći da poštujemo svoje slušaoce i klijente.“
Pre poslednjih odluka RRA, pretpostavlja se da je u Beogradu delovalo više od 120 radio-stanica, signali su se mešali, a emitovanje je bilo omogućeno svakom ko je posedovao elementarna znanja iz oblasti telekomunikacija. Upravo ta činjenica je možda najbolje objašnjenje čudne tišine koja je nastala povodom najava čišćenja etra. U Beogradskoj asocijaciji radio-stanica, koju čine kako stanice koje su dobile dozvolu tako i one koje u tome nisu uspele, postoji jedinstven stav o podršci akcije RRA. „Situacija kakva je bila kod nas nije zabeležena nigde drugde i hvala bogu da se našao neko ko će to da reši“, objašnjava direktorka skupštine te asocijacije Ružica Krdžić. Po njenim rečima, ukidanje piratskih radio-stanica u interesu je svih, pošto zbog ometanja signala i mešanja programa niko nije mogao da profitira.
PREBUKIRANOST: U čitavoj toj priči ispostavlja se da je možda jedino diskutabilan broj radio-stanica kojima je dozvoljeno emitovanje, kao i tačan broj onih koje bi trebalo zvanično obavestiti o zabrani emitovanja. „Mnogi emiteri smatraju da je broj od 14 radio-stanica koje su dobile dozvolu suviše mali za grad poput Beograda i da je određen na osnovu zastarelih podataka. Postoje tumačenja po kojima bi moglo da bude čak 40 radio-stanica, ali emiteri nisu zvanično zatražili tako nešto“, kaže predsednica NUNS-a Nadežda Gaće. Pošto čak i u samoj RRA između redova najavljuju da bi se broj dozvola mogao povećati, trenutno zvaničan spisak beogradskih radio-stanica verovatno će biti proširen. Za sada, saopštenje RRA predviđa prekid emitovanja 38 radio i TV stanica koje nisu ni tražile dozvolu za emitovanje, kao i 33 koje nisu prošle na konkursu za dodelu frekvencija. Tu, međutim, dolazimo do drugog problema – tačnog broja radio-stanica koje su trenutno u etru. Posle potrage za stanicama koje su navedene u saopštenju, „Vreme“ je utvrdilo da bar pet već mesecima ne emituje program, dok je s većinom drugih nemoguće kontaktirati regularnim kanalima: adrese ne postoje, na telefone se niko ne javlja, a na navedenim frekvencijama najčešće se čuje samo krčanje i šuštanje.
S druge strane, priličan je broj radio-stanica koje su poznate u javnosti, a koje se na spisku RRA ne pojavljuju. Iako se u saopštenju navodi da „spisak nije konačan“, postavlja se pitanje da li čak i nadležni u Agenciji znaju bilo šta o tim stanicama i kako će uopšte doći do njih. Na prvi pogled, problem je nerešiv. Međutim, imajući u vidu da dobar deo Saveta RRA čine ljudi koji su nekad vodili radio koji je u vreme Slobodana Miloševića imao status piratskog, rešenje se nekako samo nameće. Predsedniku Saveta Nenadu Cekiću i njegovim kolegama biće dovoljno samo da se prisete šta su sve preduzimali kako signal radio Indeksa ne bi bio „uhvaćen“.
Bez obzira na činjenicu da je saopštenje Saveta RRA od 11. oktobra prilično smireno u odnosu na prethodna, tu ipak postoje elementi o kojima bi moglo da se spekuliše. Uz obrazloženje akcije gašenja piratskih radio-stanica, Savet napominje i sledeće: „Svesni smo da je to dosta težak i dugotrajan proces, koji često nailazi na nerazumevanje, koje se ne može objasniti samo inercijom i otporom promenama, već i manipulacijom od strane pojedinih medijskih kuća i posebno interesnih grupa, koje stoje iza onih koji godinama uzurpatorski, ‘na divlje’, neprijavljeno i neprofesionalno zloupotrebljavaju etar i ometaju one koji imaju tehničke, kadrovske i ekonomske potencijale za kvalitetno obraćanje javnosti.“ Za sada, ostalo je nejasno na koga se zapravo misli, posebno imajući u vidu da dodelu radijskih frekvencija, za razliku od televizijskih, nisu pratili skandali, podmetanja, lobiranja i javne optužbe. Ili sve to možda tek sledi, pa se Savet „unapred ograđuje“?
Pored najave oštrih akcija prema piratskim radio-stanicama, protekle nedelje je pažnju javnosti privukla i najava ispitivanja zakonitosti rada TV Foksa. Naime, diskutabilno je da li je ta kuća prekršila zakonske rokove za početak emitovanja. Prema starom zakonu o radiodifuziji, rok za početak rada bio je 60 dana od dana dobijanja dozvole: kako je TV Foks dozvolu dobio 4. avgusta, trebalo je da krene s programom 4. oktobra, što se nije dogodilo. No, kako je prema odredbama izmenjenog zakona taj rok produžen za 30 dana, ova televizija je emitovanjem dokumentarnih filmova i svog znaka (s kojim je počela 9. oktobra) čak i „poranila“.
Pitanje je, dakle, da li je TV Foks bio obavezan da poštuje stariju ili novu verziju Zakona o radiodifuziji. Strogo gledano, bliže je istini prva varijanta (što bi značilo da postoji mogućnost da TV Foksu bude oduzeta dozvola za emitovanje), ali je teško očekivati da će se, posle svega što se dogodilo tokom dodele nacionalnih TV frekvencija, bilo ko baviti takvim „detaljima“. Verovatno je, međutim, da će priča o TV Foksu biti upotrebljena na nekoliko sudskih procesa pokrenutih na inicijativu televizijskih kuća koje nisu dobile dozvolu za emitovanje.