Ministar za gafove i propuste

Nije teško zamisliti da Aleksandar Vučić u naletu strasti uzme i raspiše neki konkurs za najlošijeg ministra u vladi Ane Brnabić. Konkurencija je jaka, pa je teško naslutiti ko bi pobedio, ali ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević sigurno bi ušao u uži izbor.

Samo u protekloj nedelji ministar za mnogo toga, istakao se dva puta, bacivši u transcedentno stanje svakog ko je iole pokušao da razume šta Zoran Đorđević priča. Prvo je na konferenciji za novinare izjavio da njegovo ministarstvo više neće odgovarati novinarima kada je reč o pojedinačnim slučajevima – bilo povreda, bilo smrtnih slučajeva na radu. Potom je došao na Radioteleviziju Srbije da lista štampu te se očitovao povodom manjka radne snage i „odliva mozgova“, objasnivši nam da se na Zapadu ne živi bolje nego u Srbiji.

OVDE JE BOLJI PROVOD

„Tamo plate nisu dosta veće, život je mnogo puta skuplji nego u Srbiji, kvalitet života nije mnogo veći, sve što zarade potroše na život“, rekao je Đorđević. Plate nisu veće…

Čak i u poluraspaloj Grčkoj, jednoj od ekonomski najranjivijih članica EU, postoji posprdan naziv „generacija 700 evra“, a odnosi se na mlade koji uprkos visokom obrazovanju ne mogu da nađu poslove gde je zarada veća od minimalne. Dakle, u Grčkoj je minimalac 700 evra. Ministar Đorđević sanja Srbiju sa prosečnom platom od 900. Podaci Demostata pokazuju da je u Velikoj Britaniji prosečna neto plata 1990 evra, Francuskoj 2157, Nemačkoj 2271, Italiji 1758, Austriji 2324, Danskoj 3270 evra… U nekima od ovih zemalja troškovi života jesu višestruko veći nego u Srbiji, ali ne u svim i ne svi troškovi. Stanarine su svuda veće, ali nedavna odluka grada Berlina da ograniči stanarine na 9 evra po kvadratnom metru svrstava ovaj grad u jeftinije od Beograda i Novog Sada. Higijenska sredstva, kućna hemija, kozmetika, povrće i skoro sve namirnice osim mesa i proizvoda od brašna u čitavoj Nemačkoj jeftiniji su nego u Srbiji, a Nemačka je visoko decentralizovana i cene se drastično razlikuju od pokrajine do pokrajine. I sve je to u redu, znamo zašto je tako i zašto je standard viši, ali nemojte nas lagati da je tamo jad i čemer.

Naravno, Đorđević nije mogao da bekne o životu tamo negde, a da ne upadne u klasičan stereotip o ovdašnjoj toplini i (aman, dokle više) društvenom životu: „Mi smo najlepša zemlja na svetu, imamo društveni život koji ne postoji nigde, cena života je niža, kvalitet života raste iz dana u dan, već sada je na zadovoljavajućem nivou.“ Uvek je važno pomenuti društveni život u Srbiji, prijatelje, jarane i kumove kakvih nema nigde na svetu. Nema veze što se društveni život ne jede, ne plaća račune, ne obezbeđuje bezbrižnu starost. Skoro kao u onom vicu gde pokojnika ubeđuju da odabere pakao jer je tamo bolji provod.

TRIPL VIN

No, provod je jedno, a povod drugo, iako na prvi pogled razliku čini samo jedno slovo. Zašto je, dakle, ministar Đorđević sve ovo ispričao na RTS-u? Srbija je, naime, obustavila odlazak medicinskih radnika u Nemačku, a naredni korak će biti raskidanje ugovora sa ovom zemljom o zapošljavanju medicinskog kadra. Reč je o projektu Tripl vin (Triple Win) i sporazumu koji Srbija ima sa Nemačkom od 2013. godine. Projekat sprovode nemačka Agencija za zapošljavanje, srpska Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ). Cilj je da nadomesti nedostatak medicinskih sestara u Nemačkoj zapošljavajući radnike iz zemalja u kojima ih ima više nego što je potrebno. Problem je što u Srbiji nema viška zdravstvenih radnika, ali smo suočeni sa ozbiljnim odlivom u Nemačku, koja je od početka ove godine dodatno liberalizovala uslove za useljenje i izdavanje radnih dozvola.

Zato je Srbija rešila da obustavi odlazak medicinskih radnika, tvrdi Đorđević, nudeći, umesto dobrih uslova za rad i dostojanstvene plate – bogat društveni život. Da li će to zaustaviti odlazak medicinara? Naravno da neće, svestan je toga i Đorđević. Prema njegovim rečima, Srbija ne može da zaustavi ljude da odu, ali „postoje legalni načini“: „Ukoliko se odluče na to, mi njih ne zaustavljamo, ali bi bilo dobro da se prijave kako bi država mogla da garantuje za njihova prava. Videli ste da smo na Malti reagovali kao vlada, poštujemo njihovu odluku da odu tamo, ali tražimo od organa Malte da poštuju njihova prava.“

Ministar je ovom izjavom zapravo poturio tezu da ljudi koji odlaze na rad u druge zemlje to čine ilegalno. Kao olakšavajuću okolnost uzećemo mu da verovatno nije bio svestan šta implicira ovim rečima, iako treba razmisliti da li je odsustvo svesti o posledicama izjava za jednog ministra olakšavajuća ili otežavajuća okolnost.

A Đorđevićeve izjave su i do sada bivale u najmanju ruku čudne. Podsetimo, u decembru prošle godine, došlo je do kašnjenja isplate dečjih i roditeljskih dodataka i sve do 26. decembra kad mu je predsednik Srbije javno zapretio smenom, Đorđević se nije oglašavao. A kad se konačno oglasio, bolje da nije: „Dobio sam direktno naređenje predsednika da isplata mora biti izvršena u rokovima koje predviđa zakon. Zbog sistemskih problema došlo je do otežane isplate dečijeg i roditeljskog dodatka. Problem je rešen, o čemu sam odmah obavestio predsednika Aleksandra Vučića.“ U sistemu koji je trenutno na vlasti, ako je čoveku iole stalo do reda i zakona, svaki čas ima potrebu da vikne: čekajte, stanite, ne ide to tako…

Prvo, kako može predsednik države da preti smenom ministru u vladi? To je posao premijerke Ane Brnabić, koja je u ovom konkretnom slučaju ostala potpuno nema. Drugo, još nije izmišljen pridev koji može dovoljno snažno da dočara koliko je nenormalna situacija u kojoj ministra neko podseća da mora da poštuje zakon. Treće, kao da sve u vezi sa kašnjenjem tih isplata nije naopako, javlja se Đorđević da se pohvali, ali ne da je uspeo da reši „sistemski problem“, nego da je „dobio direktno naređenje predsednika“.

Tako je, dakle, govorio Đorđević pred Novu godinu kad je malo okasnila isplata dečjih i roditeljskih dodataka. Međutim, taj čovek izgleda da pravi gafove svaki put kad se oglasi. Ne smemo mu zaboraviti izjave o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu u julu 2018. godine. Taj je zakon i dalje na snazi, a ostaće upisan u istoriju nepočinstava ove vlasti po tome što su porodilje dobijale naknade od neverovatnih 300 dinara, bruto. Ministar je tada izveo neku čudnu matematiku po kojoj su, u vreme prošlog zakona, fiktivno zaposlene trudnice oštetile budžet Srbije za osam miliona evra. Ovo zahteva temeljno objašnjenje: nije nikakva tajna da su brojne firme zapošljavale trudnice, omogućivši im da iz svog džepa plaćaju poreze i doprinose na zarade koje im nikada nisu bile zaista isplaćivane, jer nikada nisu zaista ni radile. Ali, bez obzira na ovakvu praksu koja možda izgleda mutno – štete nema. I Penzijsko-invalidski fond i Republički fond za zdravstveno osiguranje dobili su od ovih žena ono što državi sleduje, samo što su one to same plaćale kako bi imale porodiljske naknade. Odnekud su imale taj novac, najčešće od ušteđevine, pozajmice ili plate partnera i članova porodice, od nečije zarade na koju su doprinosi već jednom plaćeni. Dakle, državni budžet ne da nije bio oštećen, nego se u njega slivalo više novca nego u slučaju da firme nisu fiktivno zapošljavale trudnice. Kad su se porodile i htele da povrate novac (solidarni fondovi tome i služe), dogodio im se Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji im se već svojim nazivom slatko nasmejao u lice.

Kad smo već kod Đorđevića i žena, nije fer ni prema ženama ni prema ministru da izostavimo njegov najveći hit, citat Jovana Dučića povodom Dana žena, 8. marta 2018: „Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje… Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem.“

Kao što rekosmo, izgleda da Zoran Đorđević često nije svestan šta izgovara, pa da skratimo, citirajući Dučića, rekao je da žene ne zaslužuju poštovanje, da ne koriste glavu, da jure bogate i fizički jače, a ne lepše i pametnije muškarce. I sve to na Osmi mart. Nakon što je reagovalo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojim rukovodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović (i s kojom Đorđević ima istoriju sukoba baš oko „ženskih pitanja“), ministar se izvinio. Hajde, bar nešto.

RADNA SNAGA NA SNIŽENJU

Nažalost, praksu izvinjavanja nije nastavio. Krajem januara Srbijom je odjeknula afera sa indijskim radnicima koji su radili na izgradnji brze pruge između Beograda i Budimpešte i Koridora 11. Oni su se obratili organizaciji „Astra“ jer poslodavac („Nikolić d.o.o“) kasni sa isplaćivanjem plata, novčano ih kažnjava zbog prekršaja i drži ih u neuslovnom smeštaju. Deo njih se zbog toga vratio u Indiju. Ministar je održao tiradu tim povodom: „Da su u neuslovnim uslovima smešteni, ne znam kako mi na to da reagujemo kad to su neki uslovi koje oni dogovaraju sa svojim poslodavcem kad su potpisivali ugovor“, rekao je: „Da li mislite da Inspektorat rada treba da ide da vidi gde oni žive posle radnog vremena? Mislim da ni to nije u oblasti, delokrugu rada Inspektorata rada. A znate kako, ako mi isplaćujemo pare ovde njima, a njihov poslodavac njima ne isplaćuje novac, ja ne znam koga mi možemo da kritikujemo što njima nije isplaćeno. Mi ćemo, naravno, da reagujemo svugde gde Inspektorat rada ima oblast delovanja na način da štitimo zakon i radnike. I ja pozivam sve one koji znaju da se bilo gde krši zakon da jave to.“

Prvo, na pitanje da li mislimo da Inspektorat treba da proverava uslove smeštaja stranih radnika, odgovor je – mislimo. Drugo, nejasno je kako ministar poziva radnike da prijave kršenje zakona, a pre toga osipa paljbu po onima koji su to uradili. Na kraju, opet nas je ostavio bez teksta jer se nijednom nije osvrnuo na činjenicu da Srbija, zemlja sa ionako jeftinom radnom snagom, kojom se toliko diče on i njegovi, uvozi i eksploatiše radnike iz druge zemlje, u kojoj je radna snaga još jeftinija.

SERTIFIKOVANI MINISTAR

Zoran Đorđević u zvaničnoj biografiji navodi da je po obrazovanju master ekonomskih nauka, oblast međunarodno bankarstvo i finansije, zajednički program na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina, Grčka – Fakulteta za društvene i političke nauke i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, Beograd. Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane, a svojevremeno je izjavio da je „u fazi prijave doktorske disertacije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad“.

U zvaničnoj biografiji tvrdi da je profesionalno iskustvo sticao na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel.X). U Bazi imovine političara istraživačke mreže KRIK stoji da je pre nego što je postao ministar odbrane, Đorđević osnovao nekoliko firmi. Za državnog sekretara imenovao ga je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić 2012. godine. Tu je ostao i u vreme Vučićevog naslednika Bratislava Gašića. Nakon što je Gašić smenjen zbog seksističke izjave upućene novinarki televizije B92, Đorđević postaje ministar. Član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Imovina mu je u Malom Mokrom Lugu u Beogradu, gde se nalaze dve kuće i zemljište, a tamo je registrovao i firme koje je u međuvremenu ugasio.

Đorđević je kao predstavnik ofšor kompanije „KBX Consulting LLC“ iz Delavera, mesec dana nakon njenog osnivanja, potpisao ugovor o pokretanju kompanije „Telecraft“ u Srbiji u novembru 2008. godine. Partner u ovoj firmi bila je ofšor kompanija „Focus Group LLC“, takođe iz Delavera. Novinari KRIK-a otkrili su da iza ove firme stoji izvesna Jasminka Komljenović. Srpska kompanija „Telecraft“ osnovana je na adresi Đorđevićeve kuće u Malom Mokrom Lugu, a on je postavljen za direktora. Upisano je da se firma bavila kablovskim telekomunikacijama. Manje od godinu dana nakon osnivanja, u junu 2009. godine kompanija je dobila javnu nabavku kod „Telekoma“ u pregovaračkom postupku bez javnog objavljivanja. Na ovom poslu firma je zaradila oko 88 hiljada evra i to je, kako otkriva KRIK, bio jedini posao ove kompanije. Đorđević je nakon toga, krajem 2009. doneo odluku da se pokrene gašenje firme „Telecraft“ i postao likvidacioni upravnik. Ugašena je u martu 2010. godine. Delaverska kompanija koja je Đorđevića postavila za direktora još uvek je aktivna.

Ne treba izostaviti ni tvrdnju dnevnog lista „Blic“ iz 2015. godine da je „pre državne funkcije bio stranački vozač guvernerke Jorgovanke Tabaković“, mada se ovaj podatak ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu.

Takođe, poznato je i da se na mestu na kom je danas našao zahvaljujući „rokadi“ sa Aleksandrom Vulinom, koji je pre njega vodio Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Danas je Vulin ministar odbrane.

To nas vraća na početak i Đorđevićevu izjavu da više neće davati izjave povodom smrti i povreda na radu. Ono što na početku nismo rekli jeste da je istom prilikom izneo pogrešan podatak kako je 2019. godine na radu poginulo 49 radnika, dok je pravi broj 54 (izvor je Inspekcija rada). Pet izgubljenih života za ministra ne postoje. Ko postoji? Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu.