Ministar protiv pismenosti

Prošlo je mesec dana od završetka Sajma knjiga, izdavači su završili sa oduzimanjem troškova od zarade, i vreme je da se krene u novu poslovnu godinu. Da će biti nepovoljnija nego prethodne koje su takođe bile izuzetno nepovoljne, znaju još od 15. septembra.

foto: sava radovanović / tanjug

Tada je, podsetimo, ministar kulture Nikola Selaković na Vukovom saboru objavio da će od 1. januara 2025. njegovo Ministarstvo od izdavača otkupljivati za biblioteke isključivo knjige objavljene na ćirilici. Jer, rekao je, ćirilica je srpsko pismo, a ono je ugroženo, pa zato Ministarstvo kao deo srpske vlade, hoće da ga sačuva. Trenutno se u Srbiji na ćirilici objavljuje samo 10 do 20 odsto knjiga, što može negativno da se odrazi po srpski identitet. Ministarstvo to neće dozvoliti i upravo zato namerava da iz Srbije istera latinicu. Uostalom, ako u regionu, na primer u Hrvatskoj, favorizuju latinicu, zašto da srpski izdavači objavljuju knjige na njihovom pismu. Samo, da se ne shvati pogrešno: Ministarstvo nema ništa protiv latinice, ali neće da troši pare na knjige koje nisu odštampane nacionalnim pismom, pa čak i da su najvrednije na svetu.

U pozadini ove ideje je očekivanje Ministarstva kulture da izdavači, s obzirom da jedva sastavljaju kraj s krajem, neće hteti da se liše državne dotacije, te da će zato krenuti da štampaju knjige na ćirilici.

Pa, da li će – pitali smo izdavače.

IZUZETNO ŠTETNA ODLUKA

“Laguna svakako neće ništa menjati u svojoj izdavačkoj politici”, kaže Dejan Papić, osnivač ove izdavačke kuće koja godišnje objavljuje oko 350 naslova i ima pedesetak knjižara u zemlji i petnaestak u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori.

“I dalje ćemo sve dečje knjige štampati pre svega na ćirilici. I dalje ćemo svim domaćim autorima ostavljati mogućnost da se sami odluče za pismo na kojem će biti štampana njihova knjiga. I dalje ćemo prevodnu literaturu za koju smatramo da postoji značajno interesovanje i van granica Srbije, štampati na latinici”, kaže Dejan Papić.

A zatim i: “Odluka o isključivanju iz nabavki za biblioteke knjige štampane na latinici smatram izuzetno štetnom, pre svega za biblioteke i čitaoce jer će na taj način biti uskraćeni za mnoge kvalitetne knjige. Ali to je samo nastavak zanemarivanja ovih ključnih ustanova pismenosti jednog naroda koje traje već godinama. Svi pokušaji izdavača da ukažu na probleme sa otkupom i nedopustivo male budžete koji ni izdaleka nisu dovoljni da zadovolje potrebe biblioteka bili su osuđeni na neuspeh, a najnovija odluka je samo još jedan primer odsustva namere za bilo kakvom vrstom dijaloga u kulturi”.

I “Kreativni centar”, kuća koja objavljuje knjige za decu i o deci, i do sada je objavljivala knjige i na jednom i na drugom pismu. Ljiljana Marinković, direktorka ove kuće, kaže da “gotovo sve što je namenjeno uzrastu do 8 godina je na ćirilici, kao što su to i sve školske knjige. Za starije uzraste opredeljujemo se za jedno ili drugo pismo prema proceni ko su budući čitaoci i u zavisnosti od teme knjige”. Navodi da imaju “stalne zahteve od ljudi iz dijaspore da naša ćirilična izdanja objavimo i na latinici, jer je baš latinica neka vrsta mosta ka učenju srpskog jezika za decu koja odrastaju u dijaspori. Evo, na primer, otkad smo objavili knjigu Moja Srbija (na ćirilici), čitaoci nam stalno traže i njenu latiničnu verziju”.

“Akademska knjiga” iz Novog Sada je, i to nekako baš u vreme kad je ministar Selaković obnarodovao mere kojima će država štititi ćirilicu, potpisala ugovor sa Filozofskim fakultetom iz Ljubljane o zajedničkom izdanju jedne studije na srpskom jeziku, podrazumeva se latiničnom, kako bi čitaoci obe države mogli da je koriste.

Bora Babić, direktorka i glavna urednica ovog izdavača, kaže da zbog odluke Ministarstva neće ništa menjati. To znači da će i u buduće sve knjige koje su u vezi sa srpskom književnošću i srpskim jezikom i dalje biti na ćirilici, a da će akademska izdanja, zbog širine čitanosti, biti na latinici. “Ovim želimo da na što bolji način promovišemo izdanja na srpskom jeziku na postjugoslovenskom prostoru”, rekla je Bora Babić. “Misija ‘Akademske knjige’, kao i ostalih izdavača je da naša kultura bude vodeća u regionu.”

NIŠTA NEĆU MENJATI

Ivan Bevc, osnivač i urednik izdavačke kuće “Booka”, kaže da “takve vrste odluka ne mogu da utiču na nas. Država učestvuje sa jedan do dva odsto u našem prometu i ne znam kako bi tim mogla da nas ucenjuje. Uostalom, za sve izdavače država odvaja jedan milion dinara. Apsolutno ćemo nastaviti da objavljujemo knjige na latinici”.

Glavni urednik “Blum izdavaštva” Aleksandar Šurbatović kaže da ni on ništa neće menjati. “Ne pada mi na pamet! Možda sam i mislio da neke naredne knjige objavim na ćirilici, ali sad neću. Neću da me ucenjuju. Pismo na kom je knjiga objavljena ne sme da bude kriterijum Ministarstvu da li treba da je otkupi za biblioteke ili ne.”

Književna radionica “Rašić” objavljuje knjige na latinici. “Imamo minijaturnu prodaju naših izdanja u Banjaluci, a i u Hrvatskoj ima interesovanja za srpske autore. Sumnjam da bi ga bilo da su na ćirilici”, kaže Aleksandra Rašić, direktorka i glavna urednica “Rašića”.

Gojko Božović kaže da “pitanje ćirilice kako je pokrenuto poslednjih meseci, nije izraz brige za kulturu i pismenost već spin vlasti. Kada je kosovska politika vlasti dovela do ishoda do koga je jedino i mogla da dovede takva politika, vlast se, da bi obnovila svoj legitimitet i skrenula pažnju na druge teme, dohvatila Tita, Draže, vojnog roka i ćirilice. Ni do jedne od tih tema nije im suštinski stalo, ali veruju da mogu da posluže u strategiji spin uprave”.

Ističe da “položaj ćirilice neće na ovaj način biti bolji, ali će neka šteta biti napravljena, jer će se već višestruko podeljeno društvo deliti oko još jedne teme”, i pita: “Da li će kulturni uticaj Beograda i Srbije biti veći ili manji zbog ove odluke? Da li je u interesu čitalaca i društva da biblioteke ostanu bez nekih značajnih knjiga objavljenih na latinici? Na koji će način biti tretirano nacionalno kulturno, književno, umetničko i naučno nasleđe objavljeno na latinici u poslednjih 100 i više godina? Da li se razmišlja o deci naše dijaspore koja odrastaju u latiničnom okruženju?”

Inače, Gojko Božović podseća da “Arhipelag” objavljuje knjige i na ćirilici i na latinici, i zaključuje da “odluka o izboru pisma najčešće zavisi od predloga autora. Tu se neće ništa menjati”.

PREDLOZI STRUKE

Povećanje ćiriličkih izdanja planiraju oni izdavači među čijim izdanjima je i do sad ona bila vidnije zastupljeno pismo, najčešće zbog orijentisanosti na određenu ciljnu grupu, zbog vrste knjiga i njihovih tema, svoje tradicije, idejnog opredeljenja… To su, recimo, “Pčelica”, Zavod za udžbenike, Srpska književna zadruga, novosadski “Prometej”…

Možda bi sve bilo znatno drugačije da je Ministarstvo kulture odluku o ovakvom načinu favorizovanja ćirilice donelo nakon konsultacija sa izdavačima. Svaki od naših sagovornika je imao dobar i ostvarljiv predlog koji bi delovao u praksi.

Kao primer, evo samo jednog – Ljiljane Marinković iz “Kreativnog centra”:

“Smatram da bi nam bilo mnogo potrebnije da se institucionalno unapređuju jezička kultura i čitalačke navike. Jer ništa se neće promeniti ako smo nepismeni i ne čitamo, pa neka je ćirilica i svuda oko nas. Ja bih Ministarstvu predložila samo neke moguće mere. Najpre, u praktičnom smislu, moglo bi da finansira izradu što više kvalitetnih ćiriličnih fontova, koji bi onda bili svima dostupni, kako bismo mogli da štampamo lepše ćirilične knjige i kako ne bismo morali da prepravljamo latinične ili pak ruske i bugarske fontove. Zatim, moglo bi da osmisli trajnu kampanju za podsticanje čitanja na svim nivoima, u šta spada i znatno veći fond za otkup knjiga. Moglo bi da u svoj fokus stavi i stalnu brigu o javnom govoru, naročito u medijima, ali i u svim drugim sferama javnog života. I na kraju, moglo bi da, umesto kaznenih mera, obrati pažnju na sve ono dobro i važno što izdavači već rade u cilju zaštite kulture i jezika, a što često prolazi potpuno neprimećeno.”

Zasad, rezultat boja protiv latinice je sledeći:

Pritisak na izdavače nije pomogao ćirilici. Oba pisma će i dalje manje-više biti zastupljena koliko su bila i dosad. Biblioteke će biti na gubitku pa samim tim i čitaoci. U njima neće biti mnogih novih knjiga samo zato što su objavljene na latinici. Što znači i mnogo dobrih i čitaocima neophodnih.

Svega ovoga ne bi bilo da je Ministarstvu stalo do širenja pismenosti, čitanja, kulture, znanja, osnaživanja biblioteka i izdavačke delatnosti, ali nećemo o tome.

Jedinu dobit ostvariće država. Ako će 2025. godine biti otkupljivane samo knjige na ćirilici, moguće je pretpostaviti da će ih ukupno biti manje nego inače, što znači – biće uštede u budžetu. Za Ekspo i neke druge stvari, državi prioritetnije.