Izvesna je dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. I to nema nikakve veze za programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima
Da li rezultati lokalnih izbora u glavnom gradu Crne Gore, u kojem živi trećina ukupne populacije, najavljuju povratak Mila Đukanovića na vlast? Proslavljajući izborni rezultat sa članovima Demokratske partije socijalista u jednom podgoričkom kafiću, uz pesmu Mitra Mirića Ne može nam niko ništa, bivši alfa i omega je raširenih ruku ostavio utisak osobe koja u to doista veruje. Stvarnost je takva da je on još daleko od velikih vrata povratka. Trend pada koji je počeo pre četiri godine verovatno je zaustavljen. Da li on privremen i da li je samo posledica veće discipline članova DPS uz ozbiljan porast apstinenata u izbornom procesu? Verovatnije je da je ovo drugo u pitanju, ali i to je dovoljan razlog za radost partije čiji je rejting strmoglavo klizio nadole nakon što je pre četiri godine izgubio svoj politički monopol na vlast.
Na lokalnim izborima u Podgorici i Kotoru izašlo je tek nešto više od polovine građana koji imaju biračko pravo. Izlaznost je bila najmanja u poslednjoj deceniji. U Podgorici gde 145.724 stanovnika ima pravo glasa, izašlo je 56,3 odsto, dok je u Kotoru od 18.724 birača izašlo njih 54,6 posto. Iako su rezultati u ova dva grada značajno različiti ne samo po konačnim brojkama.
VELIKI TALAS U VELIKOM PADU
Nakon što je došlo do rascepa u vrhu Pokreta Evropa sad (PES) i razmimoilaženja “dvojca” Milojko Spajić – Jakov Milatović, od kojih je prvi premijer, a drugi predsednik Crne Gore, podgorički izbori bili su prvi poligon na kojem su mogli uporediti vlastitu “težinu” u biračkom telu države na čijem su čelu. Očito da ni jedan ni drugi nisu imali dovoljno sigurnosti da samostalno izađu na izbore. Milojko Spajić je partnera pronašao u Demokratskoj Crnoj Gori (Demokrate) Alekse Bečića, stranci sa kojom većinski drži ovu Vladu, dok je Jakov Milatović listu napravio sa Dritanom Abazovićem i njegovim pokretom URA. S obzirom na rezultate, očito je da su i PES i Milatović daleko od rejtinga koji su imali na početku svog velikog uspeha i dosezanja političkog vrha. Tako da bi njihovi predizborni partneri morali ozbiljno da se zamisle da li su se prevarili u računici koju je pred njih postavila politička matematika.
Sva istraživanja s početka godine su govorila da bi ovakvo združivanje donelo izuzetne rezultate. No očito da je “veliki talas” na kojem su se Spajić i Milatović izdigli, naglo prekinut njihovim razlazom i sada se već opasno približava onom udarcu o stenovitu obalu koju će teško preživeti osim u slučaju vrlo dobrog političkog manevra i prihvatanja ozbiljnih rizika. Prvi rizik, predizborno udruživanje nije donelo željene rezultate. Da li će sa postizbornim koalicijama biti drugačije, pravo je pitanje. Od odgovora zavisi naravno i to da li će Podgorica uskoro dobiti novu “vladu” ili će rezultat biti – ponavljanje izbora.
IZBORI U PODGORICI
Kako je došlo do vanrednih izbora u Podgorici? Oni su direktna posledica rascepa u Pokretu Evropa sad i ličnog sukoba predsednika i premijera. Očito je da je Milatović smatrao kako je došlo vreme da se odmere snage sa premijerom i uz pomoć pokreta URA bivšeg premijera Abazovića i opozicije skratio mandat lokalnom parlamentu da bi potom kao predsednik države raspisao izbore. Ovo odmeravanje mišića se završilo neubedljivo i za jednog i za drugog, a rezultiralo je i činjenicom da gotovo polovina građana sa pravom glasa nije želela da izađe na birališta. To je bio njihov sud o onome što se dešava na političkoj sceni. I nesporno je da su apstinenti doneli ovakav rezultat, bez obzira da li na izbore nisu izašli zbog nezadovoljstva učesnicima ili samim izbornim procesom.
Razlog za slavlje DPS-a u Podgorici je činjenica da su osvojili 19 mandata i doista su ponovo najjača partija u glavnom gradu. PES i Demokrate su osvojili 14 mandata, stranke bivšeg Demokratskog fronta imaće 13 odbornika, lista Milatovića i Abazovića šest, Evropski savez koji je nastao spajanjem Socijaldemokratske partije, Socijaldemokrata i Liberalnog saveza osvojio je tri mandata, a po dva Stranka evropskog progresa nekadašnjeg premijera i visoko pozicioniranog funkcionera DPS Duška Markovića, te Pokret Preokret aktiviste Srđana Perića. Od 13 lista, šest nije prešlo neophodan cenzus.
Za formiranje vlasti u Podgorici potrebna je koaliciona većina od najmanje 30 odbornika. Elementarna kombinatorika koja vodi računa o međupartijskim odnosima i ličnim animozitetima političkih lidera govori da je gotovo nemoguće formirati koaliciju koja bi mogla da donese većinu za normalno funkcionisanje podgoričke skupštine i izbor novog gradonačelnika. Nesporno je da je “jezičak na vagi” lista Milatovića i Abazovića na kojoj je bio i Pokret za promene, koji je u vreme liderstva Nebojše Medojevića bio deo Demokratskog fronta. Naime, DPS i njegovi potencijalni partneri mogu imati 24 mandata, a stranke koje sada tvore većinu u crnogorskom parlamentu – 27 mandata. S obzirom da je lider Preokreta izjavio kako neće biti deo političkih dilova i kako neće učestvovati u teatru podgoričkih pregovora, očito je da su predsednik države i bivši premijer Abazović ti koji će odlučiti “kojem će se carstvu privoleti”. Doista je mala verovatnoća da će pružiti ruku DPS-u Mila Đukanovića, ali od toga da li će Spajić i Milatović doći do situacije “uzajamnog uvažavanja” zavisi da li će se ići na nove izbore ili će kompromis dovesti do neočekivanih rešenja i nemogućih političkih profita.
Ono što jeste izvesno, to je očita dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. Naime, što su koalicioni kapaciteti snažnijih političkih subjekata manji, to rastu potencijali ucenjivanja lista koje mogu biti “dodatak” za većinu. I to nema nikakve veze sa programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima. Ovo, naravno, ne da direktno utiče na stabilnost većine, već nesporno i na samu efikasnost u vršenju vlasti, a potom, posve prirodno i na građansko nezadovoljstvo rezultatima sopstvenih izbora. Nezadovoljni politički subjekti vrlo često to nazivaju “prekrajanjem izborne volje”, a suštinski gotovo svi su saučesnici u toj političkoj praksi.
Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da će se za mesec dana ponovo glasati u Budvi, jer nakon nedavnih lokalnih izbora nije formirana lokalna skupština u zakonskom roku i da istu sudbinu očekuju i Berane početkom decembra jer je Vlada raspustila ondašnji parlament pošto nisu ispunjene obaveze u zakonskim rokovima, bez rezerve možemo zaključiti da je ta praksa glavni izvor ove faze nestabilnosti koja svakako u jednom trenutku može rezultirati i vanrednim parlamentarnim izborima. Naravno, nerealan je stav Đukanovićevog DPS da su podgorički izbori pokazali stvarne odnose snage na državnom nivou i da Vlada gubi legitimitet. Sasvim je druga stvar što Đukanović iz vlastitog iskustva zna da na vreme treba uhvatiti zalet.
A ŠTA SE DOGODILO U KOTORU
Kotorski DPS je, ponesen euforijom svog partijskog vrha, takođe proglasio pobedu na lokalnim izborima u gradu pod zaštitom Uneska i, pritom, podneo veliki broj prigovora na regularnost izbornog procesa. Opštinska izborna komisija je prihvatila jedan od njih i najavila ponavljanje izbora na biračkom mestu u Prčanju. Potom je usledila žalba Državnoj izbornoj komisiji koja je naložila OIK da donese odluku o ponavljanju izbora na dva biračka mesta. Aktuelni gradonačelnik Kotora Vladimir Jokić i nosilac liste Demokrata i PES u Kotoru, uputio je tim povodom prestavku Ustavnom sudu kako bi se odlučivalo o meritumu ovog spora. Dakle, u Kotoru se još uvek ne znaju konačni rezultati.
Eventualno ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu može dovesti, po Dontovoj formuli, do preraspodele mandata, što suštinski ne bi previše promenilo stvari, ali bi moglo i ovde dovesti do onoga što smo nazvali “faktorom političkih ucena”. Prema privremenim rezultatima u Kotoru, DPS je osvojila deset mandata, koliko i koalicija Demokrata i PES. Po tri mandata osvojile su stranke bivšeg Demokratskog fronta, Demokratska alternativa i “Grbaljska lista”, Evropski savez je došao do dva, a Hrvatska građanska inicijativa i Kotorski pokret do jednog odborničkog mandata. Uporedna analiza ovogodišnjih i prethodnih lokalnih izbora pokazuje, međutim, da je radost DPS-a van političkog konteksta. Naime, ova stranka je izgubila dva mandata u odnosu na prethodne izbora i nema baš visok pregovarački rejting sa ostalim listama koje su prešle cenzus. S druge strane, Demokrate su sa PES-om poboljšale svoj rezultat za pet procenata i očito da rascep u PES-ovim demokratama ni ovde nije previše pomogao. Izborna strategija koja je u prvi plan izbacila aktuelnog gradonačelnika je u velikoj meri ublažila efekte podgoričkog lošeg koalicioniranja.
Ono što brine kotorsku javnost jeste moguć šavnički scenario koji, nažalost, nema veze sa raspoloženjem birača već činjenicom da je raspored snaga u opštinskoj izbornoj komisiji takav da se odluka ne može doneti većinom od 16 članova, kako to predviđa zakon. Jokić tvrdi da će poštovati odluke Ustavnog suda i da one svakako neće dovesti do tzv. “šavničkog scenarija”. A šta zapravo znači ovaj termin koji je odnedavno u crnogorskoj političkoj praksi?
ŠAVNIČKI SCENARIO
Naredne srede će se navršiti tačno dve godine od početka izbora u crnogorskoj opštini Šavnik. Izbori su počeli, ali se nisu završili! Nakon što je pokušano da se na dva birališta okonča izborni proces u devet neuspešnih navrata, poslednji put sredinom decembra protekle godine, Opštinska izborna komisija (OIK) ove opštine nije mogla da se dogovori o njihovom ponavljanju. Pravosudni organi su procesuirali više desetina osoba za događaje vezane sa ovim izborima, a Državna izborna komisija (DIK) je donela oko 150 rešenja kojim se nalaže OIK da donese odluku o ponavljanju izbora. Šavnička izborna komisija je u pat poziciji i ne može doneti odluku.
Iako je Vlada krajem marta donela odluku o uvođenju prinudne uprave, predsednik države Jakov Milatović je odbio da raspiše nove izbore u Šavniku jer raspuštanje Skupštine opštine kojoj je istekao mandat ne može kao ishod da ima raspisivanje novih izbora. Vlada je odluku povukla 6. juna i od tada nema pomaka u rešavanju šavničke izborne krize. Tako je ova opština postala ozbiljan kandidat za Ginisovu knjigu rekorda, ali i savršeni primer posledica do kojih dovode loša zakonska rešenja.
RAZLOZI ZA NEZADOVOLJSTVO
Koji su razlozi za ipak očigledno nezadovoljstvo građana Crne Gore? Među najvažnijima je svakako jedna činjenica: do promene vlasti u Crnoj Gori došlo je na dominantnoj priči o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i narativu da je glavni nosilac tih pojava upravo Milo Đukanović i Demokratska partija socijalista. Kada i nakon četiri godine, uprkos brojnim hapšenjima i značajnim zaplenama švercovanih narkotika i cigareta, nemate ni jednu pravosnažnu presudu niti osuđenog pripadnika političkog establišmenta bivše vlasti, kakvu poruku šaljete građanima? Bar dve su vrlo realne – ili ste lagali, ili ste učesnik u toj priči. Ili ste nesposobni. Posledice toga morate osetiti na izborima. Niko DPS neće izvesti na zelenu granu kao oni koji su ih srušili. Drugi razlog je stvar psihologije birača na Balkanu na kojem su identitetska pitanja, ma koliko bila predmet manipulacije, ipak u centru interesovanja. Tako se i moglo dogoditi – uprkos pozitivnom stavu prema PES-u, zbog njihovog značajnog doprinosa u spasavanju standarda stanovništva – da permanentno odbijanje premijera Spajića da se odredi prema tim stvarima, uz konstatacije da ga one ne interesuju, dovedu do pada popularnosti. Pogotovu u situaciji kada ta pitanja permanentno u fokusu javnosti drže i DPS i takozvani “srpski blok”.
I POSLE IZBORA – IZBORI
Dakle, da li se može dogoditi da se izbori ponove u Podgorici? Sasvim je moguće da će Spajić i Milatović ipak naći tu meru neophodne bliskosti i sačuvati glavni grad od Đukanovića. Taj žestoki pad, koji svakako i jedan i drugi intuitivno osećaju, mora ih dovesti do kompromisa. Valja podsetiti da su Aleksa Bečić i Dritan Abazović bili u izuzetno snažnom ličnom konfliktu koji je doveo i do pada Vlade, da bi na prethodnim izborima zakopali ratne sekire i napravili predizbornu koaliciju. Nakon izbora, međutim, Bečić je ušao u koaliciju sa PES-om, a Abazović ostao u opoziciji zbog sukoba sa premijerom Milojkom Spajićem. Očito da lični odnosi lidera i njihove sposobnosti da interes stave ispred sujete ili obrnuto, danas još uvek u velikoj meri odlučuje o izgledu političke scene u Crnoj Gori. Upravo to – da su sujete dominantni “politički faktor” – stanovnike Crne Gore sve više odbija od birališta. I, naravno, sve dominantnija politička korupcija.
Očigledno je da je promena izbornog zakonodavstva ultimativni zahtev za političku stabilnost. Ali, valja podsetiti da je to još pre četiri godine bio glavni zahtev onih političkih snaga koje su danas na vlasti. I dalje su na snazi oni zakoni protiv kojih su se tako zdušno borili. To je još jedan od razloga što građani svoje pravo glasa ne žele da daju onima koji ne misle ozbiljno.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
