Da li smo prekršili zakon, utvrdiće sud. Ali, da novi ministar informisanja vežba mišiće i glumi objektivnost – ne treba nam dokaz
Ministarstvo informisanja saopštilo je prošle nedelje da je podnelo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet medija. Među njima je i portal nedeljnika “Vreme”. U saopštenju Ministarstva stoji da ovo rade zbog postupanja protivno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na zaštitu maloletnika.
“U dnevnim novinama ‘Blic’, elektronskom izdanju dnevnih novina ‘Blic’, elektronskom izdanju nedeljnika ‘Vreme’, internet portalu luftika.rs i internet portalu nova.rs objavljeni su tekstovi u kojima je maloletnik učinjen prepoznatljivim i koje mogu da povrede njegovo pravo ili interes. U tekstovima su objavljene informacije o problemu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama, ali istovremeno je otkriven identitet maloletne osobe koja je bila izložena tom nasilju”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
O ČEMU SE RADI
Reč je o priči koju je otvorila televizija N1. U mestu Toponica kod Malog Crnića, jedanaestogodišnju devojčicu seksualno su zlostavljali vršnjaci. Podsetimo, čitav slučaj kulminirao je 28. marta, kada su na času fizičkog dečaci, prema prijavi roditelja policiji, pokušali da siluju devojčicu, skinuli joj garderobu, snimali je i potom pretili da će snimak pokazati drugima.
Da li smo mi, nedeljnik “Vreme” i naš portal vreme.com učinili mogućim otkrivanje identiteta maloletne osobe? Moguće je. Ova autorka misli da jesmo jer je otac devojčice za TV N1 govorio pod punim imenom i prezimenom, a mi smo to ime preneli. Ali, da li smo prekršili zakon utvrdiće sud, kada bude odlučivao o prihvatanju ili odbacivanju krivične prijave. Novinsko preduzeće “Vreme” zvanično nije obavešteno da postoji krivična prijava. Sve što znamo jeste da je Ministarstvo podnelo zahtev da se pokrene prekršajni postupak.
Ako se ispostavi da smo ugrozili etičke principe profesije, snosićemo posledice. Kao medij koji drži do etičkih standarda, za sebe ne tražimo drugačiji tretman od onog koji bismo voleli da vidimo prema medijima koji standarde krše svakodnevno.
DEMONSTRACIJA SILE
Prekršajnu prijavu protiv “Vremena” podnosi – autor “Vremena”. Istoričar i novi ministar informisanja Dejan Ristić pisao je za naš list do 2020. godine. Ni taj podatak ne znači da nas treba poštedeti. Zapravo, nijedna informacija ni stav u ovom tekstu ne govore da nas treba poštedeti. Naprotiv. Važno je samo da se aršini primenjuju jednako. Svi mediji koji su objavili ime oca devojčice, svoje su sadržaje usmerili na poziv institucijama da reaguju i zaštite dete. S druge strane, Ministarstvo informisanja ćuti na svakodnevno otkrivanje identiteta maloletnog K.K., počinioca masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Ministarstvo informisanja ćutalo je kada je identitet ćerke ubijene pevačice Jelene Marjanović bio u potpunosti otkriven, kada smo čitali verovatno izmišljene sadržaje o tome šta je dete izjavljivalo i, navodno, videlo u danu kad mu je majka ubijena. Otkrivanje identiteta žrtava i preživelih različitih oblika nasilja, što punoletnih, što maloletnih, svakodnevna je pojava u našim medijima. Ne tražimo da “Vreme” bude pošteđeno sankcija, već da odgovornost snose svi.
Jer, bez obzira na novog ministra, Ministarstvo je staro, vlast je ista. To Ministarstvo ćuti nad tim što Željko Mitrović ispaljuje projektile u studiju TV Pink. To Ministarstvo ćutalo je kad je na TV Hepi Milomir Marić u programu uživo, u predvečernjem terminu, u rijaliti “Parovi” uveo prostitutku koja je izvodila oralni seks nad učesnicima. Isto to ministarstvo nije reagovalo kada je, posle emitovanja emisije “DNK”, u kojoj se pred kamerama utvrđuje očinstvo, muž ubio ženu. Ministarstvo informisanja ćutalo je kad je “Informer” emitovao intervju sa višestrukim silovateljem.
Samo je jednom Ministarstvo informisanja reagovalo, početkom 2020, kada je takođe podnelo prekršajne prijave protiv više medija, među njima i protiv “Vremena”. Ta je prijava, u vreme ministra Vladana Vukosavljevića, odbačena. Radilo se o otmici devojčice M.K. (13) u Nišu. Kritikovali smo tabloide koji su na naslovnici imali sliku deteta u ambulantnim kolima. Kako kritikovati nešto, a ne reći i ne pokazati šta su uradili? Mi tada nismo objavili spornu fotografiju, nego naslovne strane novina koje nisu povučene sa kioska.
PITANJE ZA KRAJ
Na koncu, ostaje samo jedno pitanje, mada odgovor znamo: da li bi institucije reagovale da otac nije izašao u medije? Ne bi, jer nisu, sve dok se nije podigla medijska prašina. Ali da je sve ovo horor bez kraja, pokazuje vest koja je stigla na dan pisanja ovog teksta: direktorka škole iz Toponice podnela je krivičnu prijavu za nasilje u porodici protiv roditelja i brata maloletne devojčice. Kao da joj je malo muke.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Porodica devojčice tvrdi da je škola pokušala da zataška slučaj i neadekvatno reagovala. Dok se roditelji bore za pravdu, devojčica ne ide u školu, dok dečaci koji su prijavljeni za nasilje – pohađaju nastavu. Lekar je konstatovao da je dete imalo 28 povreda
