Da li smo prekršili zakon, utvrdiće sud. Ali, da novi ministar informisanja vežba mišiće i glumi objektivnost – ne treba nam dokaz
Ministarstvo informisanja saopštilo je prošle nedelje da je podnelo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet medija. Među njima je i portal nedeljnika “Vreme”. U saopštenju Ministarstva stoji da ovo rade zbog postupanja protivno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na zaštitu maloletnika.
“U dnevnim novinama ‘Blic’, elektronskom izdanju dnevnih novina ‘Blic’, elektronskom izdanju nedeljnika ‘Vreme’, internet portalu luftika.rs i internet portalu nova.rs objavljeni su tekstovi u kojima je maloletnik učinjen prepoznatljivim i koje mogu da povrede njegovo pravo ili interes. U tekstovima su objavljene informacije o problemu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama, ali istovremeno je otkriven identitet maloletne osobe koja je bila izložena tom nasilju”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
O ČEMU SE RADI
Reč je o priči koju je otvorila televizija N1. U mestu Toponica kod Malog Crnića, jedanaestogodišnju devojčicu seksualno su zlostavljali vršnjaci. Podsetimo, čitav slučaj kulminirao je 28. marta, kada su na času fizičkog dečaci, prema prijavi roditelja policiji, pokušali da siluju devojčicu, skinuli joj garderobu, snimali je i potom pretili da će snimak pokazati drugima.
Da li smo mi, nedeljnik “Vreme” i naš portal vreme.com učinili mogućim otkrivanje identiteta maloletne osobe? Moguće je. Ova autorka misli da jesmo jer je otac devojčice za TV N1 govorio pod punim imenom i prezimenom, a mi smo to ime preneli. Ali, da li smo prekršili zakon utvrdiće sud, kada bude odlučivao o prihvatanju ili odbacivanju krivične prijave. Novinsko preduzeće “Vreme” zvanično nije obavešteno da postoji krivična prijava. Sve što znamo jeste da je Ministarstvo podnelo zahtev da se pokrene prekršajni postupak.
Ako se ispostavi da smo ugrozili etičke principe profesije, snosićemo posledice. Kao medij koji drži do etičkih standarda, za sebe ne tražimo drugačiji tretman od onog koji bismo voleli da vidimo prema medijima koji standarde krše svakodnevno.
DEMONSTRACIJA SILE
Prekršajnu prijavu protiv “Vremena” podnosi – autor “Vremena”. Istoričar i novi ministar informisanja Dejan Ristić pisao je za naš list do 2020. godine. Ni taj podatak ne znači da nas treba poštedeti. Zapravo, nijedna informacija ni stav u ovom tekstu ne govore da nas treba poštedeti. Naprotiv. Važno je samo da se aršini primenjuju jednako. Svi mediji koji su objavili ime oca devojčice, svoje su sadržaje usmerili na poziv institucijama da reaguju i zaštite dete. S druge strane, Ministarstvo informisanja ćuti na svakodnevno otkrivanje identiteta maloletnog K.K., počinioca masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Ministarstvo informisanja ćutalo je kada je identitet ćerke ubijene pevačice Jelene Marjanović bio u potpunosti otkriven, kada smo čitali verovatno izmišljene sadržaje o tome šta je dete izjavljivalo i, navodno, videlo u danu kad mu je majka ubijena. Otkrivanje identiteta žrtava i preživelih različitih oblika nasilja, što punoletnih, što maloletnih, svakodnevna je pojava u našim medijima. Ne tražimo da “Vreme” bude pošteđeno sankcija, već da odgovornost snose svi.
Jer, bez obzira na novog ministra, Ministarstvo je staro, vlast je ista. To Ministarstvo ćuti nad tim što Željko Mitrović ispaljuje projektile u studiju TV Pink. To Ministarstvo ćutalo je kad je na TV Hepi Milomir Marić u programu uživo, u predvečernjem terminu, u rijaliti “Parovi” uveo prostitutku koja je izvodila oralni seks nad učesnicima. Isto to ministarstvo nije reagovalo kada je, posle emitovanja emisije “DNK”, u kojoj se pred kamerama utvrđuje očinstvo, muž ubio ženu. Ministarstvo informisanja ćutalo je kad je “Informer” emitovao intervju sa višestrukim silovateljem.
Samo je jednom Ministarstvo informisanja reagovalo, početkom 2020, kada je takođe podnelo prekršajne prijave protiv više medija, među njima i protiv “Vremena”. Ta je prijava, u vreme ministra Vladana Vukosavljevića, odbačena. Radilo se o otmici devojčice M.K. (13) u Nišu. Kritikovali smo tabloide koji su na naslovnici imali sliku deteta u ambulantnim kolima. Kako kritikovati nešto, a ne reći i ne pokazati šta su uradili? Mi tada nismo objavili spornu fotografiju, nego naslovne strane novina koje nisu povučene sa kioska.
PITANJE ZA KRAJ
Na koncu, ostaje samo jedno pitanje, mada odgovor znamo: da li bi institucije reagovale da otac nije izašao u medije? Ne bi, jer nisu, sve dok se nije podigla medijska prašina. Ali da je sve ovo horor bez kraja, pokazuje vest koja je stigla na dan pisanja ovog teksta: direktorka škole iz Toponice podnela je krivičnu prijavu za nasilje u porodici protiv roditelja i brata maloletne devojčice. Kao da joj je malo muke.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Porodica devojčice tvrdi da je škola pokušala da zataška slučaj i neadekvatno reagovala. Dok se roditelji bore za pravdu, devojčica ne ide u školu, dok dečaci koji su prijavljeni za nasilje – pohađaju nastavu. Lekar je konstatovao da je dete imalo 28 povreda
