foto: milovan milenković
Iako ministar zdravlja govori o hiljadama zaposlenih iz medicinske struke u poslednje dve godine, statistika kaže da je broj nezaposlenih medicinara u odnosu na prethodnu godinu porastao za 4,6 odsto
Odavno se nije čulo za bizarniju vest u privrednom poslovanju od one koja povezuje Privrednu komoru Srbije i kompaniju „Spektra GmbH“. Kako god čitali, ispada da država jednom rukom podupire leđa kompaniji koja odvodi naše medicinske radnike u Nemačku, a drugom rukom izmiče stolicu svim sadašnjim, a pogotovo budućim pacijentima u Srbiji. Vest, naime, glasi da je u Privrednoj komori Srbije – doduše nezavisnoj, nebudžetskoj, ali nacionalnoj asocijaciji svih privrednih subjekata Srbije, članu najvažnijih državno-privrednih delegacija – promovisana „Spektra“, nemačka kompanija koja je usmerena na zapošljavanje lekara, medicinskih sestara i medicinskih tehničara iz Srbije u Nemačkoj. Kompanija, kaže dalje vest, ima momentalnu potražnju za 1350 mesta u oblasti medicine, zbog čega je i otvoreno predstavništvo u Beogradu, a do kraja ove decenije u sektoru medicinske nege nedostajaće oko 220.000 radnika. „Državljani Srbije imaju imidž vrednih radnika, što otvara vrata stotinama medicinskih sestara i bolničkom osoblju“, rečeno je na toj promociji održanoj u Privrednoj komori Srbije. Na pitanja „Vremena“ upućena potom Privrednoj komori Srbije da li se promocijom „Spektre“ podržava odlazak lekara iz Srbije te da li Komora ima kakve materijalne koristi od toga, stigao je odgovor (vidi okvir) u kome se kaže da su oni samo iznajmili salu dotičnoj kompaniji (znači, ipak ima zarade) i da je na osnovu vesti iz medija stvoren pogrešan utisak o njihovom učešću.
Očekivalo bi se da institucija kao što je Privredna komora Srbije čak i za iznajmljivanje sala ima neki kriterijum, po kom ne bi bilo ni zgodno ni moguće da se pod njenim krovom promoviše nova privredna grana – izvoz lekara i ostalog medicinskog osoblja. Osim, ako Komora ne smatra za sebe da je isto što i kongresni centar.
Istina, nije prvi put da se izvoz medicinskog kadra iz Srbije u Nemačku dogovara na visokom nivou, uz prećutnu saglasnost Vlade Srbije. Sporazume o posredovanju u privremenom zapošljavanju državljana Srbije u Nemačkoj potpisale su 17. januara 2013. u Beogradu službe za zapošljavanje Nemačke i Srbije. Srbija je prva zemlja sa kojom je Nemačka potpisala takav sporazum.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstva zdravlja, Katarina Denčić i Vladimir Čakarević.
Precizirani su uslovi buduće saradnje Srbije i Nemačke u oblasti zapošljavanja i formiranja timova koji će birati kandidate za radna mesta u Nemačkoj.
KO ĆE DA NAS LEČI: Daleko od nacionalne privredne asocijacije, na drugom kraju društva, kada se govori o sve masovnijem odlasku lekara iz zemlje, već uobičajeno pitanje „ko će da nas leči“ polako prerasta u vapaj. Ipak ne treba zaboraviti, prvi znaci za uzbunu čuli su se još pre dve-tri godine, kada su iz jednog po jednog mesta u Srbiji stizali podaci o manjku medicinskog osoblja. Na primer, podatak iz Sremske Mitrovice od pretprošle godine najavio je odlazak u inostranstvo, trbuhom za kruhom, više od stotinu iskusnih medicinskih sestara i tehničara sa porodicama, dok je nekoliko iskusnih i vrednih lekara iz te sredine već bilo otišlo. Pristizali su slični podaci iz Niša i ostalih gradova, a za Požarevac je rečeno da Hitna pomoć praktično ne može da funkcioniše jer joj nedostaje čak sedam lekara specijalista. Samo pre nekoliko dana u Vojvodini je alarmantno postavljeno isto pitanje „ko će da nas leči“, jer je tokom 2016. najmanje 152 lekara otišlo u Nemačku i druge zemlje. Profesori i direktori bolnica već nekoliko godina upozoravaju na predstojeći vakuum u obučenom osoblju i padu nivoa zdravstvenih usluga na veoma niske grane. „Jer, i kada novi dođu i kada i njih obučimo, otići će kao i prethodni“, najčešći je njihov odgovor.
Tačan broj otišlih lekara i ostalog medicinskog osoblja se ne zna. Prema ranije poznatim podacima iz Lekarske komore Srbije, nagli skok u traženju sertifikata dobre prakse, neophodnih lekarima za rad u inostranstvu, dogodio se 2014. godine. Od 300 sertifikata izdatih 2012. za dve godine njihov broj je skočio na 927. Prema dobijenim najnovijim podacima Lekarske komore Srbije broj izdatih sertifikata 2015. iznosio je 826, a 2016. ukupno 856, što znači da je za samo dve poslednje godine u Srbiji izdato 1682 sertifikata za doktore.
Doduše, sam broj sertifikata ne znači i broj lekara koji su migrirali, jer on se izdaje u razne namene, ali svakako pokazuje veliko interesovanje doktora za odlazak iz zemlje.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je, pogotovo prethodne godine, isticao preduzete mere države kojima bi trebalo sanirati nastale „rupe“ u zdravstvu, a kao prvu – zapošljavanje. „U poslednje dve godine zaposleno je više od 1200 lekara, oko 3000 zdravstvenih radnika uopšte i odobreno oko 4000 specijalizacija“, rekao je. Istovremeno, prema dobijenoj evidenciji iz Nacionalne službe zapošljavanja, vođenoj na dan 31. decembra 2016, registrovano je 18.698 nezaposlenih lica medicinske struke. Čak je, posmatrano u odnosu na isti period 2015, došlo do povećanja nezaposlenih lica iz ove struke za 4,6 odsto. Medicinskih tehničara na birou za nezaposlene ima nešto više od 2000, a medicinskih sestara više od 5000, s tim što ih je 2015. na birou bilo 5371 (velika većina su žene), a 2016. broj se popeo na 5595. I pored toga, naše zdravstvene ustanove hronično pate od manjka upravo ovog kadra, a medicinske sestre, pošto su jedno od najtraženijih zanimanja u Evropi, sve ubrzanije i masovnije spremaju se za odlazak preko. Zanimljiv podatak službe za zapošljavanje je i taj da je zaključno sa prethodnom godinom evidentirano 178 medicinskih sestara koje čekaju na posao duže od deset godina. Među lekarima specijalistima, na birou za nezaposlene najviše ima internista – 14, i fizijatara – 9, a doktora medicinskih nauka 13. Nezaposlenih doktora medicine (bez specijalizacije) evidentirano je 2528 prošle godine, a ove još više – 2846, od kojih 2021 žena. Među njima, već tri do pet godina na birou se nalazi 355 lekara. Sasvim je moguće, kada im dozlogrdi, da svih 355 pobegne iz zemlje koja ih je prvo dugo i kvalitetno školovala, a onda ostavila na birou da čekaju.
I LEKARI SU SE UMORILI: Ono što najviše izaziva nezadovoljstvo lekara i spremnost da odu ili u privatnu praksu ili u inostranstvo nije uvek i samo novac. Kao prvo, doktori kao razlog najčešće navode nedostatak sredstava za rad, zatim neprofesionalnu atmosferu, javašluk u organizaciji i politikanstvo po grupama koje se bore za moć. „Kada mi pacijenti ulaze u ordinaciju otvarajući nogom vrata i viču na mene“, objavljena je priča jednog odlazećeg lekara još pre nekoliko godina, „misleći da sam korumpirano đubre koje sve radi preko veze, kada bolesniku ne mogu da obezbedim pregled ili tretman koji se čeka mesecima, kada sam okružen medicinskim sestrama i tehničarima koji su nezadovoljni bednim platama, kada mi moja plata služi samo za održavanje egzistencije, onda se pitam čemu sve moje godine učenja, specijalizacije i usavršavanja. I znam da neće biti bolje, jer je naše zdravstvo prepušteno politici, a ne znanju i struci.“
U međuvremenu, možda taj doktor ne zna, država je lekarima smanjila plate za deset odsto, a potom na sitno povećavala do oko pet odsto. Sa deset godina studiranja i 20 godina staža lekar specijalista u Srbiji jedva prebaci platu od 70.000 dinara, mnogi dobiju i manje, a oni sa dežurstvima znatno više. Za to vreme, specijalistu bez radnog staža koji odlazi u Nemačku, bez dežurstava čeka plata od oko 2500 evra neto, koja se iz godine u godinu povećava. Medicinske sestre u našim bolnicama, nije neobična pojava, uzimaju po tri meseca neplaćenog odsustva, odlaze u Nemačku da rade i vraćaju se sa po nekoliko hiljada evra zarade. Ili odlaze za stalno.
Svi ti veliki potresi na tržištu rada, i zbog odlaska lekara u inostranstvo i zbog neusklađene politike zapošljavanja na kraju su doveli do apsurdne jednačine: do deficita pedijatara, anesteziologa, ginekologa, radiologa i drugih, s jedne strane, a sa druge do više od 2000 lekara koji čekaju na birou za nezaposlene, ne zarađujući ništa. Apsurdno je i to kako država kroz prste i olako pušta da joj ode stručan i neophodan kadar, dok kompleksnu organizaciju njegovog odlaska smatra privrednim poslovanjem. Zbog svega toga, kad hoće da sažmu i definišu ukupnu situaciju, zaposleni u zdravstvu imaju običaj da kažu: „Mladi odlaze, a nama je toliko dobro da nas je sve manje.“
Privredna komora Srbije nije organizovala, podržala, najavila, niti je pozivala učesnike ili novinare na skup kompanije Spectra Group. Organizator skupa je Spektra Group, koja je iznajmila salu 1 u Privrednoj komori Srbije, 25. januara, u terminu od 14 do 17 časova, kao što to može da učini svaki drugi organizator događaja. Mediji su sa skupa izvestili pominjući Privrednu komoru Srbije kao mesto održavanja skupa i asocijacija srpske privrede pogrešno je stavljena u negativan kontekst promotera odlaska i zapošljavanja medicinskog osoblja u Nemačkoj.
Privredna komora Srbije zalaže se za unapređenje konkurentnosti kompanija, koje posluju na tržištu Srbije, privlačenje investitora i poboljšanje uslova poslovanja, samim tim i za otvaranje novih radnih mesta i povećanje zaposlenosti. Aktivnim angažovanjem i u saradnji sa nadležnim institucijama, Privredna komora Srbije nastoji da se obrazovni sistem prilagodi potrebama privrede, kako bi mladi školovani kadrovi ispunjavali uslov za sticanje neophodnih poslovnih kvalifikacija i veština u skladu sa zahtevima tržišta.
Od ugledne profesije do medijske satanizacije
Kada govorimo o izdatim sertifikatima o dobroj praksi koji su našim lekarima neophodni da bi radili u inostranstvu, veoma je važno naglasiti da njihov broj ne korelira direktno sa brojem lekara koji su napustili zemlju. Pre svega, postoje zemlje u koje naši lekari odlaze a u kojima se ne zahteva ovaj sertifikat, ali i obrnuto, lekari uzimaju ove sertifikate iz drugih razloga. Slobodan sam da kažem, iako trenutno ne znamo koji je tačno procenat u pitanju, da najveći broj lekara uzima ove sertifikate kako bi mogao da obavlja praksu u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Dosta naših lekara vikendom ili tokom godišnjeg odmora radi u ovim zemljama. Takođe, postoji i određen broj naših profesora koji gostujući na stranim klinikama moraju da imaju ovaj sertifikat, dakle, u pitanju je privremeni boravak. Pitanje je veoma značajno ali, nažalost, mi kao zemlja nemamo načina da ispratimo ovu migraciju tačnim brojevima.
Svakako da postoji određeni broj kolega koji napuštaju zemlju. Razlozi za to su kako socio-ekonomske prirode tako i činjenice da lekarska profesija više ne uživa ugled u društvu koji je oduvek imala. Moje lično mišljenje, kao i mišljenje Lekarske komore Srbije, jeste da je veoma važno za društvo u celini da povratimo ugled lekara, pri čemu odgovornost za trenutno stanje naše profesije u društvu ide i na teret medija. Svedoci smo svakodnevnog senzacionalističkog pisanja medija o lekarima u negativnom smislu, dok većina lekara koji svoj posao obavljaju krajnje savesno ostaje marginalizovana. Sklon sam da kažem da jedan odsto „nesavesnih lekara“ dobija 99 odsto medijskog prostora i na taj način urušava ugled cele struke. Takođe, svima nam je jasno da oduvek, a i danas, lekari ne uživaju ekonomski status koji zaslužuju dužinom svog školovanja, kao i odgovornošću posla koji obavljaju. Ta činjenica je godinama unazad barem bila kompenzovana priznatom društvenom pozicijom.
Danas, kako se i to izgubilo, stekli su se uslovi da mlade kolege često ne vide perspektivu za sebe. Ono što je dodatno nepovoljna činjenica jeste da je prosečna starost lekara u Srbiji sve veća i da postoji realna potreba za „ulaganjem“ u mlađe kolege. To pre svega podrazumeva proaktivniji odnos RFZO u smislu obezbeđivanja sredstava za specijalizacije kolegama, kao i plaćanje zamene za lekare koji su na specijalizaciji. Ovo je polje na kome ne sme da se štedi, jer možemo doći u situaciju da imamo obnovljene kliničke centre, vrhunsku opremu, ali nedostatak edukovanog kadra za rad. Isto tako, medicinski fakulteti bi trebalo da dodatnu pažnju posvete planu i programu specijalističkih, ali i osnovnih studija kako bi lekari odmah nakon obavljene edukacije mogli da budu radno aktivni. Lekarska komora Srbije će u tom smislu i insistirati na zakonskim rešenjima koja tretiraju ovo pitanje, jer naša obaveza i jeste da lekarsku profesiju održimo na visokom nivou, kao i da obradimo demografska pitanja pokrivenosti adekvatnim kadrovima.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
