Prošle godine mir u malinarskom ratu nije kupljen novcem poreskih obveznika, već im je preporučeno da se proizvođači i hladnjačari dogovore o zajedničkom nastupu na tržištu. Ista politika biće nastavljena i ove godine
Srbija je najveći svetski proizvođač malina i njihovim izvozom ostvaruje znatan devizni priliv. Ali, kada se izvozom ostvareni evri preračunaju u dinare, oduzmu porezi, kamate i troškovi poslovanja, ispada da su hladnjače, koje se otkupom i prometom malina bave, ove godine zabeležile veliki gubitak. Uz to, od dve stotine hladnjača, koliko ih u Srbiji ima, početkom godine više od trideset je zbog neizmirenih obaveza imalo blokiran račun. Zbog vremenskih (ne)prilika, ovogodišnja berba će početi sa skoro mesec dana zakašnjenja i nezahvalno je davati prognoze, ali se već sada zna da će se teška finansijska situacija u kojoj su se hladnjače našle odraziti dvojako na ovogodišnji otkup: pre svega na cene ali i količine otkupljenog voća.
„Sa prošlogodišnjim rodom malina hladnjače nisu sretno prošle, pre svega zbog disproporcije otkupne i prodajne cene, visokih bankarskih kamata, poskupljenja struje…“, opisala je u razgovoru za „Vreme“ situaciju u kojoj se nalaze hladnjače inženjer Evica Mihaljević, izvršni direktor Poslovnog udruženja hladnjača Srbije. „Uvođenjem poreza na dodatu vrednost početkom ove godine, troškovi su dodatno povećani. Kada se sve sabere, dolazi se do rezultata da su hladnjače, iako stopostotni izvoznici, prošle godine poslovale sa gubitkom.“
Godinama unazad vodi se svojevrstan rat između proizvođača i hladnjačara „crvenog zlata“ oko otkupnih cena, obavezno začinjen blokadama puteva da bi, na kraju, intervenisala Vlada novcem iz budžeta. Prošle godine je ta intervencija izostala: mir u malinarskom ratu nije kupljen novcem poreskih obveznika, a iz Ministarstva poljoprivrede im je preporučeno da se sami dogovore o zajedničkom nastupu na tržištu. Goran Živkov, zamenik ministra poljoprivrede, kategoričan je: „Tržišna privreda je naše opredeljenje i od toga se neće odustati, ni sada ni ubuduće. Proizvođači i prerađivači moraju naći zajednički jezik, jer je to jedini način da na tržištu opstanu, a sa svakim sledećim korakom koji naprave u tom pravcu biće im lakše.“
„Prošla godina je bila samo kulminacija problema nagomilavanih u prethodnom periodu. Uz to, ta godina je bila i izborna, političari su se utrkivali u obećanjima, ‘radio’ je populizam naveliko jer se osvajala lokalna vlast“, objasnio je za „Vreme“ Rade Ljubojević, vlasnik kompanije Sirogojno, kroz koju „prođe“ oko tri odsto ukupnog roda maline, ali je i dodao da se primećuju pozitivni pomaci: „Većina proizvođača i hladnjačara je svesna da ne mogu jedni bez drugih, kao i da se dosadašnja praksa u otkupu i prometu malina mora menjati.“
Pre svega, kako kaže, u otkupu će se posebna pažnja obratiti na kvalitet, jer dobra malina ima dobru cenu. Dodaje da se većina proizvođača zalaže za klasiranje roda pre otkupa, još u berbi. Insistira da se rad mora vrednovati, a to je jedan od načina da se odvoji dobar rad od lošeg. „Borba za kvalitet je borba za cenu i to je naša zajednička borba za tržište, na kome će nas samo kvalitet održati. Što pre to shvatimo, veće su nam šanse da opstanemo. Nažalost, mi smo se do sada ‘trošili’ na sporednim problemima.“
Najveća nepoznanica je otkupna cena jer ona, za razliku od nekih ranijih vremena, danas zavisi isključivo od njegovog veličanstva kupca: od cene koju je kupac spreman da plati, zavisi i otkupna cena kod nas. Još nisu stigle ponude, jer zbog vremenskih prilika berba kasni 20 do 30 dana, ne samo kod nas već i kod konkurencije, u Poljskoj i Mađarskoj.
Proizvodnja malina u svetu je u konstantnom porastu, ponuda ovog veoma traženog voća dostigla je, pa i prestigla potražnju, što je uticalo na drastičan pad cena na tržištu. Ovogodišnja cena će zavisiti od kvaliteta ali i od količine roda, za koji se nikad sa sigurnošću ne može tvrditi koliki je, sve dok „ne stigne do ruke“: malina je osetljiva voćka i nevreme pred ili u toku berbe može značajno da utiče i na količinu i na kvalitet. Zbog toga se kupci i ne javljaju pre početka berbe. Sudeći po trenutnom stanju malinjaka, rod će biti sličan prošlogodišnjem i može se očekivati da i cene budu slične prošlogodišnjim, ali i niže.
Rade Ljubojević kaže da nije sigurno da će ove godine sve ponuđene maline biti otkupljene. Kaže i da je pitanje da li će sve preuzeto biti i plaćeno. „Kao što ima loših malinara, ima i loših hladnjačara. Dobri malinari i dobri hladnjačari su svesni da jedni bez drugih ne mogu. Dobre hladnjače za razliku od onih drugih, imaju kooperante sa kojima sklapaju ugovore o proizvodnji i otkupu, sa njima su u stalnom kontaktu, organizuju za njih seminare o novim standardima u proizvodnji čije je poštovanje uslov za izlaz na tržište.“
U celom voćarskom lancu, od njive do samoposluge, Srbiji nedostaju prerađivački kapaciteti: da njih ima, sve bi bilo lakše. Dobra vest je da su se prošle godine kao kupci malina pojavili i domaći prerađivači, proizvođači sokova i koncentrata, doduše u malom obimu, ispod deset odsto ukupnog roda, ali je za očekivati, budući da svoje proizvode uspešno izvoze, da će apsorbovati veći deo ovogodišnjeg roda, što će biti značajan amortizer na tržištu i blagotvorno uticati na cene. Iz Ministarstva finansija je najavljeno, to je druga dobra vest, da će porez na dodatu vrednost u unutrašnjem prometu svežeg i smrznutog voća biti smanjen sa 18 na osam odsto. Malo li je?
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
