Prošle godine mir u malinarskom ratu nije kupljen novcem poreskih obveznika, već im je preporučeno da se proizvođači i hladnjačari dogovore o zajedničkom nastupu na tržištu. Ista politika biće nastavljena i ove godine
Srbija je najveći svetski proizvođač malina i njihovim izvozom ostvaruje znatan devizni priliv. Ali, kada se izvozom ostvareni evri preračunaju u dinare, oduzmu porezi, kamate i troškovi poslovanja, ispada da su hladnjače, koje se otkupom i prometom malina bave, ove godine zabeležile veliki gubitak. Uz to, od dve stotine hladnjača, koliko ih u Srbiji ima, početkom godine više od trideset je zbog neizmirenih obaveza imalo blokiran račun. Zbog vremenskih (ne)prilika, ovogodišnja berba će početi sa skoro mesec dana zakašnjenja i nezahvalno je davati prognoze, ali se već sada zna da će se teška finansijska situacija u kojoj su se hladnjače našle odraziti dvojako na ovogodišnji otkup: pre svega na cene ali i količine otkupljenog voća.
„Sa prošlogodišnjim rodom malina hladnjače nisu sretno prošle, pre svega zbog disproporcije otkupne i prodajne cene, visokih bankarskih kamata, poskupljenja struje…“, opisala je u razgovoru za „Vreme“ situaciju u kojoj se nalaze hladnjače inženjer Evica Mihaljević, izvršni direktor Poslovnog udruženja hladnjača Srbije. „Uvođenjem poreza na dodatu vrednost početkom ove godine, troškovi su dodatno povećani. Kada se sve sabere, dolazi se do rezultata da su hladnjače, iako stopostotni izvoznici, prošle godine poslovale sa gubitkom.“
Godinama unazad vodi se svojevrstan rat između proizvođača i hladnjačara „crvenog zlata“ oko otkupnih cena, obavezno začinjen blokadama puteva da bi, na kraju, intervenisala Vlada novcem iz budžeta. Prošle godine je ta intervencija izostala: mir u malinarskom ratu nije kupljen novcem poreskih obveznika, a iz Ministarstva poljoprivrede im je preporučeno da se sami dogovore o zajedničkom nastupu na tržištu. Goran Živkov, zamenik ministra poljoprivrede, kategoričan je: „Tržišna privreda je naše opredeljenje i od toga se neće odustati, ni sada ni ubuduće. Proizvođači i prerađivači moraju naći zajednički jezik, jer je to jedini način da na tržištu opstanu, a sa svakim sledećim korakom koji naprave u tom pravcu biće im lakše.“
„Prošla godina je bila samo kulminacija problema nagomilavanih u prethodnom periodu. Uz to, ta godina je bila i izborna, političari su se utrkivali u obećanjima, ‘radio’ je populizam naveliko jer se osvajala lokalna vlast“, objasnio je za „Vreme“ Rade Ljubojević, vlasnik kompanije Sirogojno, kroz koju „prođe“ oko tri odsto ukupnog roda maline, ali je i dodao da se primećuju pozitivni pomaci: „Većina proizvođača i hladnjačara je svesna da ne mogu jedni bez drugih, kao i da se dosadašnja praksa u otkupu i prometu malina mora menjati.“
Pre svega, kako kaže, u otkupu će se posebna pažnja obratiti na kvalitet, jer dobra malina ima dobru cenu. Dodaje da se većina proizvođača zalaže za klasiranje roda pre otkupa, još u berbi. Insistira da se rad mora vrednovati, a to je jedan od načina da se odvoji dobar rad od lošeg. „Borba za kvalitet je borba za cenu i to je naša zajednička borba za tržište, na kome će nas samo kvalitet održati. Što pre to shvatimo, veće su nam šanse da opstanemo. Nažalost, mi smo se do sada ‘trošili’ na sporednim problemima.“
Najveća nepoznanica je otkupna cena jer ona, za razliku od nekih ranijih vremena, danas zavisi isključivo od njegovog veličanstva kupca: od cene koju je kupac spreman da plati, zavisi i otkupna cena kod nas. Još nisu stigle ponude, jer zbog vremenskih prilika berba kasni 20 do 30 dana, ne samo kod nas već i kod konkurencije, u Poljskoj i Mađarskoj.
Proizvodnja malina u svetu je u konstantnom porastu, ponuda ovog veoma traženog voća dostigla je, pa i prestigla potražnju, što je uticalo na drastičan pad cena na tržištu. Ovogodišnja cena će zavisiti od kvaliteta ali i od količine roda, za koji se nikad sa sigurnošću ne može tvrditi koliki je, sve dok „ne stigne do ruke“: malina je osetljiva voćka i nevreme pred ili u toku berbe može značajno da utiče i na količinu i na kvalitet. Zbog toga se kupci i ne javljaju pre početka berbe. Sudeći po trenutnom stanju malinjaka, rod će biti sličan prošlogodišnjem i može se očekivati da i cene budu slične prošlogodišnjim, ali i niže.
Rade Ljubojević kaže da nije sigurno da će ove godine sve ponuđene maline biti otkupljene. Kaže i da je pitanje da li će sve preuzeto biti i plaćeno. „Kao što ima loših malinara, ima i loših hladnjačara. Dobri malinari i dobri hladnjačari su svesni da jedni bez drugih ne mogu. Dobre hladnjače za razliku od onih drugih, imaju kooperante sa kojima sklapaju ugovore o proizvodnji i otkupu, sa njima su u stalnom kontaktu, organizuju za njih seminare o novim standardima u proizvodnji čije je poštovanje uslov za izlaz na tržište.“
U celom voćarskom lancu, od njive do samoposluge, Srbiji nedostaju prerađivački kapaciteti: da njih ima, sve bi bilo lakše. Dobra vest je da su se prošle godine kao kupci malina pojavili i domaći prerađivači, proizvođači sokova i koncentrata, doduše u malom obimu, ispod deset odsto ukupnog roda, ali je za očekivati, budući da svoje proizvode uspešno izvoze, da će apsorbovati veći deo ovogodišnjeg roda, što će biti značajan amortizer na tržištu i blagotvorno uticati na cene. Iz Ministarstva finansija je najavljeno, to je druga dobra vest, da će porez na dodatu vrednost u unutrašnjem prometu svežeg i smrznutog voća biti smanjen sa 18 na osam odsto. Malo li je?
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
