Priroda je svoju moć demonstrirala potapajući veliki deo banatske ravnice u Srbiji i Rumuniji. Stanovnici sela na granici spasavali su glave kako su znali i umeli – Noje nije stigao na vreme
Banatska sela Jaša Tomić i Međa bila su do pre desetak dana poznata po tome da su u grupi najsiromašnijih u bogatoj Vojvodini. Reka Tamiš, koja se izlila prošle nedelje, odnela je stanovnicima i ovu sirotinju. „Banatski cunami“ pretvorio je veliki deo Banata (na srpskoj i još u većoj meri na rumunskoj strani) u jezero („Panonsko more“) koje se prostire na više hiljada hektara (samo je u ataru sela Jaša Tomić poplavljeno oko 2000 hektara obradivih površina). Poslednji podaci i izveštaji kazuju da je voda odnela više od 200 kuća u Jaši Tomiću i još stotinak u okolnim manjim selima. Selo sa imenom i prezimenom gotovo je u potpunosti evakuisano čim je nepogoda počela (više od tri hiljade duša), a na bedemima su ostali samo muškarci kojima su u pomoć pritekli pripadnici Vojske SCG. Potencijalno je u Banatu ugroženo preko 80.000 hektara zemlje i oko 40.000 stanovnika.
Tamiš je „nabujao“ u Rumuniji i probijajući krhke barijere doneo je količinu vode koju korito nije moglo da prihvati, a ni zapušteni vojvođanski kanali. Stanovnici pograničnog područja znali su da se nevolja sprema, ali nisu mogli da znaju kojom će se brzinom talas sručiti na njih. Meteorološka predviđanja nagoveštavala su ovakav ishod, jer su stizali glasovi o velikim kišama u Rumuniji i o Tamišu koji dolazi „na velikom talasu“. Kako se to obično dešava, postupa se tek pošto se nešto dogodi i svi se suočavaju sa posledicama. U trenutku kada se predstavnici Vojske i „civilnih službi“ trude na sve načine da opskrbe evakuisane građane i spreče poplavu u Sečnju gradeći nove nasipe i dok preostali meštani pokušavaju koliko-toliko da zaštite makar nešto od imovine jer su iz kuća izašli u pidžamama, možda je neumesno postavljati pitanje ko je kriv za ovo što se događa, odnosno ko je trebalo da se stara da se ovakva katastrofa barem delimično spreči.
Predstavnici svih nivoa javne administracije (od opštine do republičke vlade) došli su na lice mesta i pokušavaju da organizuju zaštitu građana i „poslednju liniju odbrane“ pred nabujalom rekom. Vojska i policija, prema dostupnim izveštajima, organizovali su se tako da transportuju hranu, čuvaju preostalu imovinu (odmah su se pojavili lopovi) i sprečavaju pojedine građane koji bi samoinicijativno nešto preduzeli i time možda ugrozili sebi život. Na inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, Vojska je interventno uputila 400 pripadnika u opštinu Plandište, koja bi mogla da prođe kao Jaša Tomić ukoliko se bedemi ne pojačaju. Sa svih strana stižu apeli za pomoć, jer je izbeglim ljudima trenutno potrebno bukvalno sve. Smešteni su u obližnjim školama i motelima. Dodatan problem su lešine domaćih životinja koje spasioci takođe pokušavaju da pokupe i spreče širenje zaraznih bolesti. Sa mutnom i prljavom vodom stigla je šuga, a nekoliko inficiranih je izolovano da se zaraza ne bi širila.
Opsežnu akciju spasavanja imovine i zbrinjavanja nastradalih obećavaju iz Koštuničine administracije. Vlada je već odredila da se opštinama Sečanj, Žitište i Plandište pomogne sa 59 miliona dinara (oko 750.000 evra), saopštio je ministar Velimir Ilić. On je obećao da će biti podignute nove kuće na mestu porušenih u stihiji i da niko zimu neće dočekati van doma. Ministri Jočić i Naumov posetili su područje sa koleginicom Dulić-Marković. Predvodio ih je premijer Koštunica, koji je pokušao da narodu ulije nešto optimizma obećavši da ih država neće zaboraviti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
