Male stranke i velika korist

Časnih će se izuzetaka uvek naći, ali to s malim strankama u Srbiji doslovno izgleda ovako: Velimir Velja Ilić pre dve nedelje u prepunoj sali Doma kulture u Čačku, na tribini Nove Srbije, na sva usta hvali premijera.

„Vučić je dobar premijer, radi, trči, bori se i treba ga podržati, ali ne treba da misle drugi ako su na listi sa Vučićem da će pobediti, a da ne rade ništa. Moraju i oni da rade, bar malo, a ne da sede i čekaju da im Aca donese glasove. E, to neće moći. Mi ćemo se boriti i svi moraju da se bore, a onaj ko ne napravi rezultat ne može da prođe“, oštar je bio ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije. Još je tad ponosno najavio da je u pregovorima sa SNS-om o zajedničkom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima (NS je bio na listi naprednjaka i 2014), ali i da će to sve „iduće nedelje“ biti definisano u zdravlju što se kaže, nego je – pravdao je Ilić premijera – „Aca“ jako zauzet pa nije imao vremena za te, konačne dogovore. Al’, ne lezi vraže, „iduće nedelje“ je „Aca“ prvo slobodno vreme za pravljenje predizborne liste rezervisao za Milana Krkobabića i PUPS. I to taman tako da Milan Krkobabić još nije stigao ni da svari ručak u Leskovcu gde je sa Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem Palmom (svojim tadašnjim partnerima u najdugovečnijoj srpskoj koaliciji) proslavljao slavu leskovačkog odbora JS.

TEMA IZBORA – VUČIĆ: Nije to morao da bude neki loš predznak za ministra vanrednog Ilića, taman posla, ove, iduće ili one tamo nedelje, ako je u zdravlju i veselju ko mari, ima vremena jer osim s Rasimom Ljajićem (SDPS), SNS nije pravio dogovore ni sa kim od starih partnera, mada su tu i Aleksandar Vulin (Pokret socijalista) i Vuk Drašković (SPO), Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, ali i Olgica Batić koja je kao predstavnica DHSS-a u poslaničkom klubu SPO-a u aktuelnom sazivu parlamenta. Pritom su još u januaru „izvori bliski SNS-u“ po tabloidima najavljivali da će u Vojvodini SNS nastupiti u starom sastavu s Rasimom Ljajićem, Velimirom Ilićem, Vulinom i Vukom Draškovićem. Mada, priča se da su SPO-u šanse katastrofalno male, gotovo nikakve. Posebno zato što se umesto SPO-a još jesenas spominjalo da bi među „malima“ na Vučićevoj listi mogao da se nađe i evroskeptični Nenad Popović (osnivač Srpske narodne partije, bivši potpredsednik DSS-a), za koga se priča da je dobio pozive za saradnju i od Bojana Pajtića i od Sande Rašković Ivić.

Vučić bi Popovića uveo u vlast, a ovaj bi mu, kažu poznavaoci trange-frange politike u Srbiji, kao iskusni rusofil, pojačao veze s Moskvom, ali tako da se Zapad ne ljuti. Ukratko, naveliko se raspreda da će Vuka Draškovića i Velimira Ilića Vučić zameniti Krkobabićem i Popovićem. Još samo nije sigurno kako će se snaći Olgica Batić (DHSS). Saša Mirković, bivši naprednjak, nakon razlaza sa SNS-om osnovao je Jaku Srbiju i planira da izađe na izbore sa „nekoliko udruženja građana i srpskom dijasporom“.

Kako bilo, posle Vučićevog dogovora sa Krkobabićem, Ilić je na tribini u Užicu bio baš ljut. Ili je dobio glas da veliki šef ovog puta neće biti raspoložen za pravljenje zajedničke predizborne liste, ili su Iliću, na koncu i najverovatnije, naprednjaci ponudili mnogo manje nego što je planirao. Vučić uvodi Krkobabića preko reda, a Iliću, priča se, nudi samo tri mandata u Skupštini. Zato je Ilić rekao da Nova Srbija neće dozvoliti da je bilo ko ponižava i da će na predstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima pokazati koliko vredi: „Može se desiti da na lokalu idemo sami na izbore, ukoliko nam koalicioni partneri ponude manje od onoga koliko vredimo. Uvredljivo nam je kada nas neko ponižava. U Sevojnu smo osvojili 17 odsto glasova na poslednjim izborima, a dobili samo jednog odbornika u skupštini opštine. To više nećemo dozvoliti.“ Ponovo je naglasio da pregovara sa SNS-om, što je potrajalo, računajući po njegovim izjavama, dve nedelje (do utorka uveče, 23. februara, kada je pisan ovaj tekst Velimir Ilić je još bio u neizvesnosti).

foto: milovan milenković

Da nije dozlaboga bedna, bila bi maestralna ta potreba većine malih da se preporuče velikom šefu. Da otvoreno rade za Vučića, a da izbori formalno nisu ni raspisani. Da umesto promocije nekog svog sopstvenog političkog programa promovišu samo njega. Deluje kao da im stranački program staje u jednu rečenicu: „Po svaku cenu dodvoriti se Vučiću i ući na njegovu listu.“ Da uporno i temeljno, obesmišljavajući sve što rade i programe i ideje i postojanje sopstvenih stranaka za koje neki ljudi ipak glasaju (svejedno što se vrte oko jedan odsto ili ne mogu ni do tog jednog procenta da dobace i kad ih mere bez neizjašnjenih, pa su onda naoko nešto jači), dakle da uporno na sva usta hvale velikog šefa. Čak i ako se ljute na njega, na svojim stranačkim tribinama govore pozitivno o njemu, valjda u nadi da Vučić neće tvrda srca biti i da će s njim ući u nekakav dil. Pre ili posle izbora, svejedno, ali ako ih već pitate, onda bolje pre, za svaki slučaj. Jer u zemlji Srbiji, stranka je živa samo ako je na vlasti. S Vučićem. Zato će, valjda jedina tema ovih izbora po srbijanskim domovima kulture biti – Aleksandar Vučić.

Medijski eksperti javljaju da je Milanu Krkobabiću trebalo pola sata da se dogovori s Vučićem i da PUPS naprednjacima može da donese „čak do 3,5 odsto glasova“. Prema pisanju „Blica“, Krkobabić je dobio manje kvote na izbornoj listi sa naprednjacima od onoga što je dilovao s Dačićem. Sam je izjavio da će PUPS biti zadovoljan i sa jednocifrenim brojem mandata u Skupštini, mada je rasprava oko broja poslaničkih mesta sa Ivicom Dačićem (sada PUPS ima 12, a Dačić je hteo da ga posle izbora svede na deset poslanika) navodno bila okidač za pucanje osmogodišnje koalicije. Razume se da je Krkobabić zadovoljan sa jednocifrenim brojem mandata. Jer, možda je Dačić mogao da mu ponudi više mandata u Skupštini od SNS-a, ali nije mogao da mu garantuje da će ostati u vlasti. Sa Vučićem, vlast je zagarantovana. A njega i onako samo zanima JP „Pošte Srbije“, gde je generalni direktor od 2012. I zato je najpametnije što je izgovorio posle dogovora sa naprednjacima bilo: „Sa SNS-om podržavamo jedan koncept koji podržava i predsednik SPS-a.“ Ukratko, nema mesta ljutnji, kad smo svi u Vučićevom timu, samo što se neko dogovori za pola sata, neko za nekoliko nedelja, neko posle izbora, a neko će malo da pričeka.

MIRAZ – VETERANI I 125.000 GLASOVA: Uostalom, onaj koji je utemeljio obesmišljavanje sopstvene politike, programa i stranke, ne bi li se dodvorio velikom šefu, bio je upravo Ivica Dačić, mada, kad je rejting u pitanju to nije morao, jer je uvek bio na sigurnom drugom mestu. Pre dve godine, posle izbora, otrčao je da među prvima čestita Vučiću, umesto da proslavlja rezultat svoje koalicije. Ove godine se, poput Velimira Ilića, potrudio da mu izborni rezultat čestita pre izbora. Ma koliko da je Dačić u tome video koristi, sopstvene i stranačke, sa odlaskom Krkobabića, izgleda da mu se to kao bumerang vraća. No, navodno je i Dačić rešio da svoje redove pojača malim strankama i, ako ne bude baš mogao da im garantuje vlast, da im ponudi bar mandate u parlamentu. Pominju se, tako, Aktivna Srbija Dušana Janjića i Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića, kao mogući partneri dvojca SPS-JS na zajedničkoj predizbornoj listi. Janjić je, međutim, o predizbornom savezu razgovarao i sa naprednjacima i sa socijalistima i kako je rekao, nije red da se oni kao mala stranka nameću. Tako da – čeka poziv. Aktivna Srbija bi u miraz donela oko 125.000 glasova jer, kako kaže Janjić, već imaju dogovor o zajedničkom nastupu sa Forumom poslodavaca, Ratnim veteranima i sa desetak lokalnih pokreta.

Osim Nenada Popovića za kog se priča da bi mogao da upadne na Vučićevu listu, svi ostali desničari, evroskeptici i rusofili sada su, posle višegodišnje faze usitnjavanja, ušli u pregovore za nova ukrupnjavanja. Pored koalicije DSS-Dveri, kojoj se pridružio i politički analitičar Đorđe Vukadinović, u poslednje vreme je aktuelna i koalicija Rodoljubi.

Ovu koaliciju čine Srpski otadžbinski front dramaturga Siniše Kovačevića, Srpska liga Aleksandra Đurđeva i Istočna alternativa Dragana Todorovića. Zanimljivo je da se Todorović, nekadašnji visoki funkcioner radikala i najverniji Šešeljev čovek, „penzionisao“ u SRS-u još 2012. godine, kada je bio protiv kandidature Jadranke Šešelj za predsednicu Srbije. Svoje distanciranje od Šešelja tada je objašnjavao potrebom da sačuva porodični biznis, ali je ostao član SRS-a sve doskoro. Radikale je napustio pred kraj prošle godine, zvanično zatraživši da ga izbrišu iz članstva. Kada se Vojislav Šešelj vratio iz Haga, nudio mu je potpredsedničko mesto i sve što uz to ide, ali Todorović je, da bi se aktivno uključio u stranački rad, tražio od Šešelja da sa stranačkih funkcija smeni članove porodice i da se održe demokratski izbori u SRS-u. („Blic“, 22. 12. 2015) Šešelj je to odbio. Što bi rekao Krkobabić, nije bilo teških reči. Istočnu alternativu Todorović je osnovao 2012. godine, kao udruženje građana, a ovih dana bivši radikal nastupa i kao osnivač koalicije Rodoljubi.

RODOLJUBI, PATRIOTE I MAĐARSKA LIGA: E, sad, ko može da prati, jedan od lidera koalicije Rodoljubi Aleksandar Đurđev je pre nego što je osnovao Srpsku ligu bio bivši izvršni direktor novosadske „Informatike“ i bivši generalni sekretar Treće Srbije, stranke koju vodi Miroslav Parović. Treća Srbija je osvojila 2014. godine 0,45 odsto glasova (od glasalih) ili 0,24 odsto od upisanog broja birača na parlamentarnim izborima. U toj se stranci, međutim, dogodio raskol, Đurđev je izbačen, osnovao je novu stranku i odborničku grupu u novosadskom parlamentu. No, Đurđev je medijski poznat po tome što je karticom preduzeća „Informatika“ plaćao basnoslovne kafanske račune, ali i po nekakvim tučama, pretnjama i razbijenim nosevima koji nemaju veze sa karticama „Informatike“, nego s raskolom u Trećoj Srbiji.

A treći rodoljub, dramaturg Siniša Kovačević, bivši je član predsedništva DSS-

foto: fonet

-a, pa osnivač Srpskog otadžbinskog fronta, ali je ubrzo i tu došlo do nekakvog raskola. Tako da je deo SOF-a prerastao u frakciju OF (Otadžbinski front) koju predvodi dr Dragan Petrović. Petrović je svoju frakciju OF ujedinio sa Srpskom demokratskom strankom dr Slobodana Komazeca, profesora ekonomije. I tako je nastala politička stranka Srpski preporod. U Srpski preporod ušli su i Pokret veterana Srbije i Pokret ratnih vojnih invalida. Predsednik Srpskog preporoda je Komazec, a potpredsednik pomenuti Petrović, inače stalno zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Njihov program, pored uobičajenih anti-NATO i evroskeptičnih opštih mesta, predviđa i napuštanje neoliberalnog koncepta ekonomskog razvoja i napuštanje politike prinudne štednje. Elem, po jednoj verziji priče Siniša Kovačević je odmah po osnivanju SOF-a jula 2015. opstruirao sopstveno udruženje da uđe u savez sa Komazecom, a po drugoj da je Petrović sa delom članstva blokirao Kovačevića u nameri da SOF ujedini sa Patriotskim blokom, tj. koalicijom DSS-Dveri. A zapravo su i jedni i drugi hteli u Patriotski blok. Siniša Kovačević sa svojom novom koalicijom Rodoljubi ovih dana pregovara sa Sandom Rašković Ivić (DSS) i Boškom Obradovićem (Dveri), a Petrović, potpredsednik Srpskog preporoda, tvrdio je da je sa predsednicom DSS-a još juna 2015. pregovarao o pristupanju patriotama upozorivši je da više nije sa Kovačevićem. Ona tada nije htela da se meša u njihove unutarstranačke probleme i zamolila Petrovića da te odnose reše.

Elem, Dragan Todorović, jedan od lidera koalicije Rodoljubi, veruje da će prevladati odgovornost prema državi i da će sa patriotama dogovoriti zajednički nastup na izborima, ali je pre neki dan za „Danas“ Sanda Rašković Ivić govorila, čini se, pomalo suzdržano: „Stvari su otvorene, jer je došlo do nekog novog mešanja karata. Svakako ćemo ostaviti otvorena vrata za dalje pregovore.“

Dok DSS i Dveri drže otvorena vrata, koalicija Rodoljubi se širi. Prošlog vikenda je u medija centru UNS-a potpisan sporazum o ulasku Mađarske lige Levai Čongora u koaliciju Rodoljubi.

Okupili su se oko dve osnovne tačke zajedničkog delovanja: snažna Srbija i savez sa Rusijom.

Levai Čongor je rekao: „Mađarska liga se zalaže za tradicionalne vrednosti hrišćanske Evrope. U koaliciji Rodoljubi prepoznali smo ljude koji dele isti sistem vrednosti i nije nam bilo teško da napravimo dogovor o saradnji. Kao politička stranka Mađara u Srbiji zalažemo se za prava naših sunarodnika i prosperitet Srbije. Takođe se zalažemo za što veću i bližu saradnju sa Ruskom Federacijom, po uzoru na Mađarsku, koja, iako deo EU, sve svoje kapitalne projekte sprovodi u saradnji sa Rusijom.“

A kad je reč o manjinskim strankama, uglavnom još nisu odlučile sa kim će izaći na izbore i u koliko kolona. Glavna prepreka je nejedinstvo unutar zajednica, sukob među lokalnim liderima, ali i to što pojedine albanske partije najavljuju bojkot parlamentarnih izbora. Polovina albanskog biračkog tela i ove godine će bojkotovati izbore.

ŠEŠELJ SATELIT: Od starih desničara tu su još i radikali Vojislava Šešelja, kojima uglavnom svi prognoziraju da će preskočiti cenzus i ući u parlament, ali ih malo ko doživljava kao iskrenu opoziciju Vučićevom SNS-u. I pored poslednje filozofske vratolomije koju je izrekao da on napada Tomislava Nikolića kao najslabiju kariku SNS-a, a ne Vučića koji je najjači u stranci, i da je to njegova ingeniozna strategija protiv Vučića i naprednjaka, samo je podsetila na onog Šešelja iz devedesetih dok je glumatao da je opozicija Miloševiću, a u stvari je bio njegov najuspešniji satelit.

O raslojavanjima DSS-a se manje-više sve zna, a na partijska razilaženja nije imun ni njihov koalicioni partner iz Patriotskog bloka – Dveri. Vladan Glišić, doskorašnji visoki funkcioner Dveri, sada vodi Narodnu mrežu i već je ušao u kampanju za izbore. I on nastupa kao opozicija postojećem režimu, ali malo-malo, pa je pun lepih reči za premijera.

Poslednjih su se mesec dana mogli čuti razni predlozi o tome kako celokupna opozicija i evroskeptici i evrofanatici i natovci i antinatovci i centar treba da se ujedine protiv Aleksandra Vučića. O tome je govorio i Siniša Kovačević iz Rodoljuba, a sličnu ideju, bar prema pisanju „Blica“, imao je i Saša Radulović, bivši ministar, a sada lider pokreta „Dosta je bilo“. On je, navodno, predložio Bojanu Pajtiću da naprave zajedničku listu sa Patriotskim blokom DSS-Dveri. Tačnije da sve te stranke podrže grupu građana koja bi umesto njih izašla na izbore. Vlada bi bila oročena na godinu dana s ciljem da sprovede Radulovićev plan u 20 tačaka. Posle godinu dana bi se raspisali izbori, a sve partije izašle samostalno na njih. Demokrate nisu htele da čuju da na bilo koji način sarađuju sa patriotama. Patriote bi prihvatile inicijativu Radulovića da se smeni aktuelna vlast, obezbede regularni izbori i sloboda medija, ali saradnja sa DS-om ne dolazi u obzir, Pajtić je za njih, rekao je Obradović, isto što i Vučić.

U pravu je Bojan Kostreš (LSV) kada kaže da je priča o jednoj listi opozicije utopija. „Animoziteti među pojedincima i nekim političkim strankama su toliki da je za mene nezamislivo da je tako direktna saradnja, izlazak na zajedničkoj listi, uopšte moguća. Prema tome, organizovanje više kolona je jedino racionalno i moguće rešenje. Što se pre suočimo sa realnošću pre ćemo moći da nastavimo dalje“, rekao je Kostreš za „Danas“. Ni Borko Stefanović nije veći optimista i smatra da koalicija DS-SDS-LDP nema nikakvog smisla, jer bi radila sve isto što i Vučić, samo elegantnije. Boris Tadić je rekao da je vreme da se opozicija izjasni.

O proevropskim malim strankama nastalim iz DS-a i njihovim međusobnim odnosima više je puta pisano na stranama „Vremena“. Pored Borka Stefanovića, koji je, zasad, poslednji izašao iz DS-a (2015) i osnovao pokret Levica Srbije, u novije vreme DS je napustio i Janko Veselinović i osnovao Pokret za preokret. Boris Tadić otišao je pred izbore 2014, i osnovao SDS, a Zoran Živković je otišao 2012, i osnovao Novu stranku. Dušana Petrovića je iz DS-a isključio Dragan Đilas, a on je pokrenuo Zajedno za Srbiju. Čedomir Jovanović je već istorija. Njega je Tadić izbacio iz stranke daleke 2004, pa je on osnovao LDP.

Danas, uglavnom svi pregovaraju o nekoj vrsti zajedničkog izlaska na predstojeće izbore, i na levo i na desno, ali teško da će iko biti proglašen za lidera opozicije. Ne mora to biti loše, naprotiv. Ali ovako fragmentirana opoziciona scena ponajmanje liči na baštu u kojoj „cveta hiljadu cvetova“, nego zapravo pokazuje da se mnogi pojedinci i stranke zovu opozicionim pukom činjenicom da nisu deo vlasti, a nikako konzistetnim alternativnim političkim programom i delovanjem. Kao što i stranke i pokreti koji su na vlasti, a nisu SNS, nemaju drugi program sem da slede Vučićev. Zato izgleda da će predstojeći izbori biti od onih gde mnogi na kraju izbornog dana neće znati kome su zapravo dali svoj glas. Jer, mnogo je i onih koji nastupaju kao opozicija postojećem režimu, ali tako da jednom kude pa dvaput hvale premijera, i sve tako.