foto: v. anđić
Zašto evri iz naših deviznih rezervi nisu konvertovani u dolare kada je pre dve godine započeo rast američke valute; kako se izgubilo na zlatu i kakve veze sa svim tim imaju enormne plate u NBS-u
Na prvi pogled deluje doista neobično da je Narodna banka Srbije 2012. godine ostvarila dobit od 58,4 milijarde dinara, a već naredne, 2013. godine gubitak od 44,4 milijarde dinara. Ovaj neuspeh guvernerke Jorgovanke Tabaković, u prvoj celoj godini njenog mandata, poznat još od letos, dobio je publicitet upravo sada, u trenutku kada se u Skupštini Srbije raspravlja o „programu odricanja“ radi finansijske konsolidacije, to jest programu smanjenja penzija i plata, sa finansijskim efektom gotovo istim ovom minusu centralne banke. Jer, povodom guvernerkinog objašnjenja da poreski obveznici neće platiti taj gubitak NBS-a, nego da će se on pokriti iz „tehničkih rezervi“, kod laika izaziva pitanje: pa zašto se iz tih „tehničkih rezervi“ ne pokrije i ono što će se pokrivati smanjivanjem plata i penzija.
Zapravo, taj „luping“ od profita ka gubitku, „širok“ preko 100 milijardi dinara, Demokratska stranka je u Skupštini Srbije efektno iskoristila da ustvrdi da „upravo ovaj poražavajući rezultat poslovanja NBS-a, gubitak od oko 370 miliona evra, najbolje ilustruje činjenicu da kadar Srpske napredne stranke sopstvenu nesposobnost i neznanje prevaljuje na teret građanima Srbije koji svakako teško žive“. Tome se zatim dodaje: „Iz izveštaja o poslovanju vidi se da je samo za plate u NBS-u 2013. godine isplaćeno 4,83 milijarde dinara, odnosno 639 miliona više nego 2012. godine“. U saopštenju DS-a se na kraju poentira da je „nakon tri godine Vučićeve vlasti i tri Vučićeve vlade jasno da njihovo neznanje i bahatost razaraju institucije i budžet, a da će najveći teret potpuno nezasluženo podneti građani“.
Braneći se od ovih optužbi, guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da je gubitak NBS-a posledica „kursnih i cenovnih razlika“, a pri tome glavni deo krivice za njegovo pojavljivanje baca na vladu Dačić–Vučić iz 2013. godine. Naime, ona ističe da tokom te godine nisu donete mere fiskalne konsolidacije, pa je NBS „morala da vodi agresivnu monetarnu politiku“. Istina, u zvaničnom saopštenju NBS-a povodom ove „afere“, ta dijagnoza je drugačije formulisana – da NBS ima zakonsku obavezu da obezbeđuje monetarnu i finansijsku stabilnost u zemlji, „što je u 2013. godini uspešno ostvareno“, ali da je „zbog opštih ekonomskih okolnosti cena postizanja tih rezultata bila veća“.
Sudeći po kontekstu ocene glavne gubitničke pozicije u bilansu NBS-a, guvernerka Tabaković gubitak po osnovu kursnih razlika iz promenjenog odnosa dolara i evra, od 25,7 milijardi dinara, potpuno tretira kao objektivnu okolnost i ne spominje da NBS ima deo ovlašćenja da donosi odluke u vezi sa monetarnom strukturom deviznih rezervi u državnom vlasništvu, to jest da može da je menja preko svetskih finansijskih tržišta u skladu sa međuvalutnim trendovima. No, zašto dominirajući evri u našim deviznim rezervama sada vrede manje u dolarima i da li smo mogli više novca iz tih rezervi konvertovati u američku valutu (koja je iz dana u dan, poslednje dve godine, vredela sve više) to je pitanje za eksperte, koji se u ovom slučaju nisu proslavili.
Nešto drugačija je priča o zlatu, čija je cena dugo rasla (pa je NBS čak i kupovala zlato), da bi zatim ta cena oscilovala nadole i do 30 odsto, pa se i na toj poziciji pojavio gubitak. Znatan gubitak NBS je ostvarila i zbog pada prinosa na hartije od vrednosti u sefu naše centralne banke u 2013. godini i kroz isplate kamata na svoje obveznice. Na tome je mnogo izgubila i većina drugih centralnih banaka u svetu, pa guvernerka Tabaković zato i navodi da je i švajcarska centralna banka bila u gubicima, a pri tome posebno demantuje neku tvrdnju izrečenu u Skupštini Srbije, da je NBS prvi put u gubicima, podsećajući da se to desilo i 2006. i 2007. godine. Da, doista se to desilo, a 2010. godine čak se pričalo da je NBS na konverzijama „izgubila ceo jedan NIS“ u samo dve sedmice, u proleće te godine (kada je na prelazu marta u april dolar prema evru poskočio gotovo 30 odsto).
Ovoga puta gubitak NBS-a došao je u najgorem trenutku. Em je izostala očekivana uplata u polupraznu državnu kasu od tri milijarde dinara, em danas postaje moralno problematična činjenica da su u NBS-u plate enormno visoke za naše prilike, uprkos tome što je u njenom sistemu zaposlena „čitava divizija“ (preko 5000 ljudi), kako je govorio još nekadašnji guverner Dragoslav Avramović. A te plate izgleda da neće biti zahvaćene „programom odricanja“, jer NBS nije javno preduzeće, mada strankama na vlasti ona tako izgleda, pa je često tako i koriste.
Do nezgodnog minusa NBS-a se očigledno došlo bez „javne rasprave i parlamentarne debate“ iza zavesa „nezavisne i stručne monetarne institucije“. U stvari, u poslednjih 15 godina je razvijen mit da su uspesi NBS-a rezultat mudrog rukovođenja dinarom, dok su gubici NBS-a posledica objektivnih okolnosti. Moglo bi se raspravljati o obe ove teze, ali to je suviše složena i tugaljiva priča o tome ko u Srbiji doista snosi teret relativno stabilnog dinara.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
