Lov na Đilasa

Priča kaže da je Aleksandar Vučić saznao kako je pao dogovor između Dragana Đilasa i Saše Jankovića i da je to razlog što su njegovi u Gradu bili izbrifofani da na sednici gradske skupštine 26. septembra otvore sezonu lova na Đilasa. Ni Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana, ni Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i bivši predsednik DS a, nisu potvrdili priču o dogovoru. Mediji samo nagađaju. Dragan Đilas, hronično već, ne daje izjave za medije o beogradskim izborima, sem što tu i tamo ponovi da razmišlja o kandidaturi za gradonačelnika, ali još nije odlučio hoće li ili neće. Saša Janković je samo potvrdio da je razgovarao sa Đilasom i da bi saradnja sa njim za PSG mogla biti prihvatljiva ukoliko se Đilas vrati u politiku. Ipak, ne bi trebalo potcenjivati Vučićevu obaveštenost, ali ne toliko zbog prirode njegove trenutne funkcije i moći koju poseduje. I pre nego što je postao ovo što je, od Vojislava Šešelja je imao prilike da nauči kako se i od koga skupljaju informacije od značaja.

SLAGANJE KOCKICA U GLAVI: Nije čak toliko ni važno da li su se ili ne sporazumeli Đilas i Janković. Ovde je fabulozno što je režim u svom obrušavanju na bivšeg gradonačelnika i bivšeg šefa DS a uperio reflektore na nekog ko je poslednjih godina skoro potpuno marginalizovan (povukao se iz politike, ne govori za medije itd.) i potvrdio onaj stari marketinški trik da je i negativna reklama – dobra reklama. Đilas je preko noći postao kandidat broj jedan ili bar onaj o kome se priča. Njegova kandidatura je na isti način postala najzanimljivija intriga predstojećih izbora. Jer, SNS nema svog kandidata tj. nema drugo ime, pa insistira na „timu“ koji će voditi grad i opet se krije iza Vučića, što je i njihov šef potvrdio uz obećanje da je to poslednji put, a opozicija slaba, nesolidna i zavađena u višegodišnjoj je potrazi za „imenom“ i to prilično neuspešnoj. Izbori u Beogradu, koliko god se insistiralo da su to izbori za 110 odbornika Skupštine grada Beograda, imaju tu jednu zavodljivu „grešku“ – vazda se na njih gledalo kao na izbore za gradonačelnika Beograda. Ko god da je pričao o „timu“ taj bi obično promašio temu, zato će Vučić ponovo govoriti o sebi.

Sigurno je da je predizbornu euforiju poslednjih dana septembra dodatno podgrejala naprednjačka računica da bi izbori u Beogradu mogli biti održani 10. decembra. Možda baš i s ciljem da se istera zec (ili Đilas, kako vam drago) na čistinu i najavi naprednjačka kampanja koja će, sudeći po početku, biti kao i sve njihove dosad – prljava, surova i bezobzirna. „Vest“ o decembarskim izborima objavljena je dan pre gradske sednice, 25. septembra, u ponedeljak, da bi već u utorak pred sednicu Siniša Mali najavio svoju ostavku pre kraja mandata. Rekao je tom prilikom „najverovatnije“, a potom i „u zavisnosti od toga kad budu izbori“. Možda je opozicija ponovo delovala zatečeno, ali ovog puta s razlogom jer ipak ljudi znaju da prebroje dane i zakonske rokove raspisivanja izbora. Za izbore 10. decembra Siniša Mali je trebalo da podnese ostavku 27. septembra, dakle, najkasnije dan posle sednice, pa ukoliko za 30 dana gradska skupština ne izglasa novog gradonačelnika, onda se raspisuju prevremeni lokalni izbori za Grad Beograd u roku od 45 dana. Samo po toj računici, izbori su mogli biti održani 10. decembra, a računica je dosta nategnuta posebno zato što bi svaki sledeći vikend tj. nedelja u decembru bila vezana za neki od praznika, što zahteva dodatne analize koliko je to biračima prihvatljivo. Sam Vučić je rekao, a ostali više puta ponovili, da odluka o održavanju prevremenih izbora u decembru još nije doneta: „Ja nisam siguran da je to najbolje, ali neću da se protivim.“ A rekao je i ovo: „Poželeo sam im (SNS u, prim.n.) pobedu na izborima, ali ovo je verovatno poslednji put da izlaze na izbore na listi s mojim imenom (RTS, 26. septembar).

Kako bilo, vlast je kampanju započela pričom o „tajkunizaciji“ Srbije protiv koje se ona, valjda, grčevito bori svih ovih godina. Sednica gradske skupštine 26. septembra označila je na neki način početak predizborne kampanje naprednjaka: „Đilas tajkun“ odzvanjalo je i u holu i na samoj sednici, čulo se i „kriminalac“. Otprilike, slična atmosfera onoj kada su ga smenili. S tom razlikom što bez obzira na sve spekulacije o njegovoj eventualnoj kandidaturi, on još nije zvanični kandidat za gradonačelnika, a nije ni prisutan na sednici. Tog istog dana aktuelni gradonačelnik Siniša Mali je pričao kako mu je sad sve konačno puklo pred očima: „Sada kad vidim ko je kandidat na drugoj strani, onda vidim ko je novac u kampanju protiv mene uložio u proteklim godinama – jeste Dragan Đilas i jesu njegovi tajkuni. Sada kad sam te kockice složio u glavi, shvatam zbog čega sam nekome problem.“

foto: a. anđić

„NAROD PROTIV TAJKUNA„: Aleksandru Vučiću su se najave o prevremenim izborima i Đilasovoj mogućoj kandidaturi posebno lepo složile sa odlukom Apelacionog suda o oslobađajućoj presudi u slučaju Miroslava Miškovića. Za „Novosti“ je tim povodom, dan posle gradske sednice, izjavio: „Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno.“ A nešto ranije, sredinom septembra, povodom prvih informacija u medijima da će Dragana Đilasa kao svog kandidata podržati Vuk Jeremić i Saša Janković, rekao je da će „kampanja biti zanimljiva“ – „narod protiv tajkuna“.

Kada im je već trasirana kampanja, svi odreda naprednjaci su papagajski ponavljali njegove reči o dugovima koje je Đilas ostavio, o tajkunima i narodu i sl. Nebojša Stefanović, predsednik GO SNS, u izjavi za RTS rekao je da je zabrinut što vidi „povampirenje tajkunske slike“: „Brzo se tajkuni udruže, hoće Beograd da vrate na staro. Uveren sam da građani Beograda to neće dozvoliti“, aludirajući valjda na Đilasa i Miškovića, ko će ga znati. A na pitanje o eventualnim parlamentarnim izborima i mogućoj rekonstrukciji vlade, pojasnio je: „Vidim sada sudske presude koje se donose, neka vrsta tajkunske sinergije koja se vraća. Neću da komentarišem presudu Miškoviću, sačekajmo da sud donese odluku. Beograđani, građani Srbije neće dozvoliti ponovni povratak tajkuna jer tu ništa nije bilo dobro za Srbiju već samo za tajkune.“

Vučić je, dakle, rešio da još jednom, ovog puta u Beogradu, izbore dobije podgrevajući staro jelo – izmišljenu borbu protiv korupcije. Jer i u slučaju Miškovića i Đilasa pokazalo se da je sve bilo samo predstava. Prvi je oslobođen, drugog nikad uhapsili i nisu, mada je u vreme smenjivanja Dragana Đilasa sve prštalo od skupštinskih i tabloidnih optužbi o lopovluku, kriminalu i najvećim pljačkaškim aferama i dugovima koji su napravljeni u vreme Đilasovog upravljanja Beogradom. Bilo je, međutim, hapšenja oko Đilasa (setimo se afere „Bulevar“), ali, njega kako rekosmo, hapsili nisu.

Dakle, proteklih dana su Siniša Mali, Goran Vesić i Nebojša Stefanović horski ponavljali iste te optužbe od pre nekoliko godina, i Vučićeve reči kako je „za vreme vlasti Dragana Đilasa grad zadužen za 1,2 milijarde evra, dok je sada dug smanjen na nešto manje od 700 miliona evra“.

Ekonomski novinar i zamenik glavnog urednika „Novog magazina“ Mijat Lakićević u svom tekstu „Uloga presude Miškoviću u Vučićevom obračunu sa Đilasom“ na sajtu „Peščanika“ piše ovako: „U trenutku kada je Vučić objavio slogan svoje kampanje, bilo je jasno da tu neće biti mnogo promene u pristupu, čija će glavna karakteristika biti populizam – niti u sredstvima, čija će okosnica biti širenje, blago rečeno, neistina o protivnicima. Što je istom prilikom šef države i demonstrirao izjavivši da je Đilas, kada je napustio mesto gradonačelnika, ostavio dug od milijardu i 200 miliona evra, koji je njegov naslednik Siniša Mali uspeo da spusti na nešto manje od 700 miliona. To se, međutim, u znatnoj meri ne slaže sa moglo bi se reći zvaničnim podacima, s obzirom da dolaze od stručnog, državnog organa, tj. Fiskalnog saveta. Prema studiji ‚Lokalne javne finansije: problemi, rizici, preporuke’, koju je FS uradio krajem juna, dakle pre svega tri meseca, dug Beograda 2013. godine, tj. na kraju Đilasovog mandata, iznosio je 412 miliona evra, što je Mali smanjio na 356 miliona 2016. godine. U čemu je stvar, otkud ta razlika?“, pita Lakićević i zaključuje da Aleksandar Vučić ima „gotovo opsesivnu potrebu da manipuliše podacima“, pa tako u dug Beograda uračunava i dugove javnih komunalnih preduzeća, a pritom ne govori kako je pola milijarde otplaćeno – koliko je otpisano, koliko reprogramirano, a koliko su vratila sama preduzeća.

foto: fonet

KAD PRORADE PRETNJE: Otkako se Đilas povukao iz političkog života, i napadi na njega su utihnuli. A kako je kandidatura Dragana Đilasa postala nešto izvesnija (ako uopšte jeste, ali naprednjaci najbolje znaju), obnovljen je prepoznatljiv vokabular optužbi i pretnji iz vremena njegove smene s mesta gradonačelnika.

Budući da je u vezi sa beogradskim izborima nekako sve još u fazi „pouzdanih“ ali „nezvaničnih informacija“, spinovanja, laži i podmetanja koji krase i sve dosadašnje Vučićeve kampanje, na ovom mestu treba spomenuti i to da je s vremena na vreme Đilas spominjan kao jedan od Vučićevih „trojanskih konja“ koji će, navodno, biti „podmetnut“ opoziciji na gradskim izborima. Uz ovu, kolala je i druga glasina. Navodno, dok je sadašnji predsednik bio premijer, nudio je saradnju bivšem gradonačelniku, „lopovu“, „kriminalcu“ i „tajkunu“ i to – mesto potpredsednika vlade zaduženog za ekonomski razvoj, što je Dragan Đilas odbio pravdajući se da je njegov koncept ekonomskog razvoja zemlje drugačiji od Vučićevog.

Svoj ekonomski koncept je inače i ponudio javnosti u NIN u, 8. juna ove godine i pokrenuo polemiku na sajtu „Peščanika“, što mu je, kako reče – i bio cilj. Zanimljiv detalj je i to što upućeni u odnos Vučić – Đilas za taj razgovor između njih dvojice kažu da se dogodio leta 2016. kad je Vučić formirao svoju poslednju vladu, nekoliko nedelja pre no što je Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu protiv Aleksandra Bijelića (12. septembra 2016), bivšeg gradskog menadžera, pomoćnika Đilasovog iz vremena kad je upravljao gradom. Što je valjda trebalo da bude kazna ali i pretnja Đilasu koji je odbio pruženu ruku Aleksandra Vučića. Dragan Đilas se nije odazvao na poziv „Vremena“ da odgovori na neke od ovih navoda, sem što je potvrdio da jeste razgovarao sa Sašom Jankovićem, ali da još nije doneo odluku o svom povratku u politiku.

Bijelić je, da podsetimo, priveden aprila 2014, a bivši gradski menadžer i još njih osmoro osumnjičeni su da su zloupotrebili položaj u vezi sa rekonstrukcijom Bulevara kralja Aleksandra. Važan detalj je i da je četiri meseca pošto je Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu, januara 2017. Apelacioni sud, međutim, ukinuo prvostepeno rešenje Višeg suda o potvrđivanju optužnice od 12. septembra 2016. zbog bitne povrede odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

Ipak, pitanje je da li bi eventualna kandidatura Dragana Đilasa za gradonačelnika bila nelagodna samo Aleksandru Vučiću, koji je dva puta od njega gubio gradske izbore, pa će zato biti možda najposvećeniji upravo ovim izborima kao nijednim dosad.

Đilasov povratak u politiku, ako ga bude, javno su pozdravili Saša Janković i Vuk Jeremić, obojica spremni da ga podrže kao kandidata za gradonačelnika. Vuk Jeremić je podsetio da ima razloga da bude ogorčen na Đilasa jer ga je izbacio iz DS a dok je predsedavao Generalnoj skupštini UN, ali da nema prava na lične hirove: „Ovo je ozbiljna stvar, dobrodošao je svako ko je iskrena opozicija.“

Medijske su spekulacije da je Đilas „blizu dogovora sa njima“ (Jankovićem i Jeremićem), a da „slede pregovori sa DS om, DSS om i Dverima“ (Blic, 29. septembar). To onda znači da bi Đilas bio kandidat ujedinjene opozicije i desnog i levog političkog spektra, što u ovom trenutku deluje gotovo nemoguće.

DS JE SUZDRŽAN: Na početku, DS je suzdržan i ta okolnost Đilasu sreću kvari. DS nije pružio podršku Đilasu, niti zasad u njemu vide kandidata iza kog bi stali na ovim izborima. U stvari, demokrate i dalje veruju u dogovor između Pokreta slobodnih građana i DS a, ali tako da bi sad PSG trebalo da podrži njihov izbor jer su demokrate na predsedničkim izborima podržale Sašu Jankovića. Ukratko, demokrate veruju da je još moguć dogovor Dragana Šutanovca i Saše Jankovića, ali bez Dragana Đilasa, te da je „skliznuće“ Saše Jankovića ka Đilasu, kao i ranija odluka o prekidu saradnje sa DS om – samo mali i prolazni nesporazum. Jer, demokratama oko Šutanovca se ne dopada tretman u kojem oni služe samo kao „infrastrukturna podrška“, što su na kraju krajeva i bili na predsedničkim izborima i na takvu ulogu sami pristali. Izgleda da su odlučili da ovoga puta nastupaju samostalno i pokažu šta imaju. Ili kako reče jedan penzionisani demokrata u razgovoru za „Vreme“: „Velika je zabluda da je Đilas samostalno vodio grad. Vodio ga je DS. I ne može se od DS a očekivati da stalno i iznova pruža samo infrastrukturnu podršku. Iskustvo koncentrisano u vođenju grada koje postoji u DS u – ne postoji nigde.“

Šutanovac je u intervjuu za „Blic“ rekao da je GO DS a po statutu stranke zadužen da pregovara sa predstavnicima opozicije o učešću na izborima za 110 odbornika Skupštine grada Beograda, a da on lično nije u skorije vreme razgovarao sa opozicionim liderima: „Razgovaramo sa svima za koje smatramo da su opozicioni, teško je predvideti ko će kakav stav imati, ali mi smo otvoreni za saradnju i želeli bismo da napravimo i kvalitetan dogovor, i da prezentujemo kvalitetnu politiku“, rekao je on. O eventualnim razgovorima sa Đilasom rekao je da će „razgovarati sa njim, ako Đilas odluči da se kandiduje“. Ali i da se na gradskim izborima ne bira gradonačelnik nego lista, te da DS na ovim izborima želi da predstavi svoju listu za sva mesta u gradskoj vlasti i zaključio: „Među demokratama ima više onih koji bi mogli da vode grad i da budu prvi na listi.“ Iako je naglasio da trenutno moguće kandidate traže samo među svojim članovima (spominju se general Malinović, Tamara Tripić i Aleksandar Crkvenjakov, prim. n), Šutanovac reče i ovo: „Ukoliko se pojavi neko za koga bismo poverovali da može taj posao da radi kvalitetno, da prepoznaje probleme građana, da ima iskustvo u vođenju velikih sistema, nismo apriori protiv toga.“ Šutanovac se, kako i sam kaže, isuviše dugo bavi politikom da bi zatvorio bilo koja vrata.

Tako da je još – sve moguće. Ima onih koji tvrde da bi se ispod Đilasovog kišobrana sakrilo kuso i repato sve zbog straha od još jednog izbornog debakla, nego je u opoziciji vreme trgovine pa sad svi sebi dižu cenu, što je u redu. Važno je samo da na vreme podvuku crtu.